Семинарски рад из хирургије

Сестринске интервенције за припрему,

извођење и збрињавање болесника за
катетеризацију, испирање и пункцију
мокраћне бешике

Професор : Спасић Драгана

Ученици: Урош Благојевић, Алекса Антић, Невена Ђурђевић и Вељко Лазић
4/2
Катетеризација и испирање мокраћне бешике

Под катетеризацијом подразумева се пласирање катетера у мокраћну бешику.

Индикације за привремену катетеризацију:
 Убацивање лековитих, контрасних и других средстава
 Евакуација коагулума из мокраћне бешике
 Пражњење мокраћне бешике ради припреме за интервенцију
 Узимање резидуалне мокраће
 Узимање мокраће за уринокултуру

Индикације за увођење сталног катетера:

 Ретенција мокраће
 Инконтиненција мокраће

Катетер се пласира преко уретре али ако постоје промене у мокраћном каналу и урођена или стечена
аномалија, онда се у тим случајевима врши пункција мокраћне бешике или цистотомија преко које се
уводи катетер.

Врсте катетера:
Катетери могу бити чврсти, метални, получврсти- синтетички и гумени и мекани. Дужина катетера који
се користи код одраслих особа увек је иста, а пречник је различит и мери се јединицама по Шарије у
од 1 до 30.
Катетер има три дела: кљун који може бити прав или савијен, тело катетера и завршни део, који је
проширен.
За привремено коришћење у употреби су најчешће Нелатонов и Тиманов катетер. Данас се за трајно
постављање користи Фолијев двокраки катетер са малим балоном на крају. Уском цевчицом балон се
напуни после увођења катетера у мокраћну бешику и на тај начин се спречава његово испадање. Друга
цев служи за проток мокраће. Примењује се и код мушкараца и код жена као и за деривацију мокраће
преко цистостоме.

Припрема болесника за катетеризацију:

Болесник се обавести о интервенцији и укаже му се да при катетеризацији треба да буде миран, а
уколико осети болове да о томе одмах обавести медицинску сестру.
Мере предострожности:
 Неопходно је обавити тоалет у полних органа и предела око уретре пре извођења катеризације.
 Уочити евентуално постојање анатомских промена, које могу отежати постављањекатетера. Код
мушкараца инсистирарати на анамнестичким подацима о евентуалном постојању хипертрофије
простате.
 Изабрати одговарајући тип и величину катетера зависно од типа катетеризације( интермитентна
или стална ) и узраста пацијента.
 За одрасле се најчешће користе величине 16-20 Ch, а за децу 6-10 ch Проценити да ли је потребна
помоћ друге особе при извођењу интервенције.
 Околина треба да буде чиста и техника рада асептична.
 Сестра мора да заузме погодан положај за обављање планираних и потребних захвата.
 Ако је бешика препуна пазити да се она празни постепено, никако одједанпут. У први мах
дозвољено је елиминисати само 800мл урина.
 Никада не стављати кесу за урин изнад нивоа бешике.
 Ако пацијент има стални катетер, кеса за урин пажљиво се мења једном недељно, уз сталну
контролу да урин негде не цури. Пазити да катетер не буде савијен или оштећен. Кесу заменити
по потреби и раније, уколико је оштећена или кад је урин јако замућен.
 Урин се испушта из кесе када се она напуни. На листу уписати количину испуштеног урина.
 Ако се чини да је катетер запушен- прво између два прста превући преко њега читавом
доступном дужином у правцу урин кесе. Ако се ништа не догоди, узети шприц и полако
аспирирати или убацити 10-15 мл стерилног Naci 0,9 % у бешику (да се испита проходност
катетера). Уколико је запушен врши се замена.
 Катетер се држи у бешици што је могуће крahe.
 Промена сталног катетера врши се на основу индикација које поставља лекар.
 Узорак урина за преглед НИКАДА се не узима из уринарне кесе , већ се мора пажљиво узети
директно цурењем урина из катетера, након дисконектовања катетера од уринарне се. Пре
поновног конектовања крајеве пребрисати тупфером натопљеним дезинфекционим средством
које није на бази алкохола.
 Све време водити рачуна да се пацијент не осећа непријатно и да читав поступак не повређује
његово достојанство. Користити заштитини параван.
Припрема материјала:
1. Стерилни катетер
2. Стерилни тупфери од газе
3. Дезинфекционо средство за припрему спољашњег отвора мокраћне цеви
4. Стерилни глицерин
5. Стерилни пеан или пинцета и бубрежњак
6. Стерилна епрувета за узимање мокраће за бактериолошки преглед
7. Пламеник, шибица или упаљач
9. Прибор за прање полно аналног дела
10.Стерилне рукавице
Опис медицинско техничке радње:
Жена се поставља у гинеколошки положај, а мушкарац у хоризонталан положај. Покривач се савије у
виду тупфера до изнад препона. Испод болесника се поставља попречни чаршав са мушемом и прво
обави прање гениталија.

Катетеризација код жена:

Жена се поставља у гинеколошки положај, обавља се прање полно аналног предела. Потом се навуку
стерилне рукавице и прстима леве руке са два тупфера рашире мале и велике полне усне, очисти и
дезинфикује спољашњи отвор уретре тупферима натопљеним благим дезинфекционим средством.
Десном руком узима се катетер и кроз отвор уретре уводи у мокраћну бешику. На 4-5 цм осети се отпор,
а затим се улази у слободан простор што значи да се катетер налази у бешици. Уколико се мокраћа
узима за уринокултуру први млаз треба пустити у бубрежњак.
Након завршене катетеризације:
 По потреби опрати и осушити перианални предео.
 Питати га да ли осећа неку нелагодност.
 Помоћи пацијенту да заузме удобан положај и да се обуче.
 Палпирати бешику пацијента.
 Проверити пролазост катетера, да ли негде не цури урин и ниво урина у кеси.
 Распремити употребљени материјал.
 Скинути и бацити рукавице.
 Опрати руке.
 Уписати интервенцију на листу.
 Послати узорак урина на преглед, уколико је узет.
 Почети са бележењем уноса течности и диурезе.
 Пријавити лекару изостанак урина у кеси ( анурија).
Пункција мокраћне бешике

Примењује се када из било којих разлога болесник не може спонтано да мокри, а катетер се не може
увући у мокраћну бешику. Обично се ради код повреда уретре или кад постоји стеноза уз ретенцију
мокраће.
Припрема болесника:
Састоји се у упознавању болесника са циљем и значајем пункције,потребом да буде миран и
сарађује за време интеревенције. Убодно место треба опрати, дезинфиковати, по потреба обријати.
Припрема материјала:
1. Игла за пункцију уз посебан систем са пластичном цевчицом
2. Стерилне бризгалице од 25 мл
3. Стерилне тупфере од газе
4. Дезинфекциона средства за дезинфекцију коже
5. Средство за локалну анестезију
6. Стерилне компресе
7. Стерилне епрувете и пламеник
8. Леукопласт
9. Бубрежњак
10.Мушема и попречни чаршав
11.Стерилне рукавице
Опис медицинско техничке интервенције:
Техника рада састоји се у томе што се болесник постави да лежи на столу за интервенције или у
болесничкој постељи. Медицинска сестра ослобађа место за пункцију од личног рубља и лекару
асистира при дезинфекцији убодног места и давању локалне анестезије. После неколико минута
лекар навлачи стерилне рукавице, заштићује убодно место стерилним компресама, узима иглу и
врши пункцију 2 прста изнад симфизе, под правим углом, у дубини око 5 цм. Када продре у
мокраћни мехур и извади мандрен, појавиће се мокраћа која се сакупља у бубрежњак и узима за
уринокултуру или друга испитивања. Када се одстрани мокраћа, лекар враћа мандрен и вади иглу
после чега се убодно место заштити стерилном гасом и фиксира леукопластом. Медицинска сестра
збрињава болесника,распрема материјал, а узету мокраћу шаље на одређено испитивање.
Ако се пункција ради помоћу посебног система (игла са тубусом), после убода кроз иглу се уведе
пластични тубусу мехур, игла се одстрани, а пластични тубус причврсти уз кожу и споји са
затвореним системом за сакупљање мокраће (цистостомија).