1

СТРУЧНО-МЕТОДОЛОШКО УПУТСТВО ЗА НАДЗОР НАД МАЈМУНСКИМ

БОГИЊАМА
Верзија: 25.5.2022. године

Епидемиолошке карактеристике: Мајмунске богиње (енглески:

Monkeypox) су први пут откривене 1958. године код мајмуна који су се користили
за спровођење истраживања на животињама. Први случај оболевања од мајмунских
богиња код људи забележен је 1970. године код 9-месечног дечака у Заиру, данас
Демократска Република Конго. Од тог времена, мајмунске богиње су постале
ендемске у Демократској Републици Конго, а прошириле су се и на друге афричке
земље, углавном у централној и западној Африци – Бенин, Камерун,
Централноафричка Република, Демократска Република Конго, Габон, Обала
Слоноваче, Либерија, Нигерија, Република Конго, Сијера Леоне. и Јужни Судан.
Право оптерећење мајмунским богињама није познато. Изван Африке, први
пријављени случајеви мајмунских богиња били су 2003. године у Сједињеним
Америчким Државама када је регистровано 47 потврђених и вероватних случајева,
заражених након контакта са кућним љубимцима, преријским псима увезеним из
Гане. Мајмунске богиње су болест од глобалног значаја за јавно здравље јер не
погађа само земље западне и централне Африке, већ и остатак света. Прва
епидемија мајмунских богиња изван подручја Африке је регистрована 2003. године
у Сједињеним Америчким Државама и била је повезана са контактом са зараженим
кућним љубимцима, преријским псима. Ови кућни љубимци су били смештени са
гамбијским пацовима и пуховима који су увезени у земљу из Гане. У овој
епидемији регистровано је преко 70 случајева оболевања од мајмунских богиња у
САД. Мајмунске богиње су такође пријављене у Израелу код путника из Нигерије,
у септембру 2018, у Уједињеном Краљевству у септембру 2018, децембра 2019,
маја 2021 и маја 2022. године, у Сингапуру у мају 2019 и Сједињеним Америчким
Државама у јулу и новембру 2021. године.
Од 13. до 21. маја 2022. године, у 12 земаља у свету је регистровано 28
случајева сумње и 92 потврђена случаја мајмунских богиња. Највећи број случајева
је регистрован у Уједињеном Краљевству, Шпанији и Португалији (21 до 30), затим
 2

у Аустралији, Белгији, Канади, Француској, Немачкој, Италији, Холандији,

Шведској и Сједињеним Америчким Државама (САД) (1 до 5). Већину потврђених
случајева припада популацији мушкараца који имају сексуалне односе са
мушкарцима (МСМ). За сада није забележен ниједан смртни исход међу
оболелима. Већина случајева има лезије на гениталијама или перигениталном
подручју, што указује на то да се преношење вероватно дешава током блиског
физичког контакта током сексуалних активности. Ово је први пут да су ланци
трансмисије регистровани у Европи без познатих епидемиолошких веза са
западном или централном Африком, где је ова болест ендемска.

1970.-1979. godina 1980.-1989. godina

1990.-1999. godina

2000.-2009. godina
2010.-2019. godina

Слика 1. Број потврђених, вероватних и/или могућих случајева мајмунских богиња

у дефинисаним временским периодима (Извор: Mauldin et al. Exportation of
Monkeypox Virus From the African Continent. J Infect Dis. 2022;225(8):1367-1376)

Агенс: Мајмунске богиње су зооноза, болест слична великим богињама код

људи. Узрочник мајмунских богиња је дволанчани ДНК вирус који припадају
породици Poxviridae, роду Orthopoxvirus који укључује и вирусе великих богиња
(вариола мајор и вариола минор – Smallpox), крављих богиња (Cowpox) и
вакциније (Vaccinia). Постоје две различите генетске кладе или скупине вируса
мајмунских богиња и то клада централне Африке (слив Конга) и клада западне
 3

Африке. Вируси кладе слива Конга су се показали контагиознијим и изазивали су

теже клиничке форме болести.

Инкубациони период: Период инкубације износи 6-13 дана, а може

варирати од 5-21 дана.

Клиничка слика: Клиничка слика мајмунских богиња код људи је слична

клиничкој слици великих богиња, али знатно блажа. Мајмунске богиње почињу
грозницом и језом, главобољом, боловима у мишићима и леђима и исцрпљеношћу,
а може се јавити кашаљ и бол у грлу. Главна разлика између симптома мајмунских
богиња и великих богиња је у томе што мајмунске богиње изазивају отицање
лимфних чворова (лимфаденопатија). Лимфни чворови могу да отекну на врату
(субмандибуларни и цервикални), пазуху (аксиларни) или препонама (ингвинални)
и јављају се на обе стране тела или само на једној. У периоду од 1 до 3 дана
(понекад и дуже) након појаве грознице, пацијент развија осип, који најчешће
почиње на лицу (95% случајева), а затим се шири на екстремитете (дланови и
табани су захваћени у 70% случајева) и друге делове тела (укључујући и оралну
слузокожу, гениталије, коњуктиве, рожњачу). Осип пролази кроз фазе макуле,
папуле, везикуле, пустуле и крусте која на крају отпадну са или без ожиљка и
пигментације. Болест обично траје 2-4 недеље.

Слика 2. Оспа на кожи особе оболеле од мајмунских богиња. Извор: GOV.UK.

Monkeypox. Dostupno na: https://www.gov.uk/guidance/monkeypox
 4

У лабораторијским и биохемијским анализама доминира леукоцитоза, повишене

трансаминазе, низак ниво урее у крви и хипоалбуминемија.
При постављању дијагнозе болести морају се узети у обзир и друге болести
праћене оспом, као што су варичела, морбили, бактеријске инфекције коже, шуга,
сифилис и алергије на лекове. Лимфаденопатија током продромалног стадијума
болести може бити клиничка карактеристика за разликовање мајмунских богиња од
варичеле и морбила.
Компликације мајмунских богиња укључују енцефалитис, тешку дехидрацију као
последицу повраћања и дијареје или отежаног пијења због лезија у устима,
тонзилитис, фарингитис, едем очних капака, коњуктивитис и стварање ожиљака
(посебно су значајни ожиљци рожњаче који доводе до опсежних и трајних
оштећења вида). Компликације од стране респираторног тракта су ретке.
Према подацима из литературе, претежно из афричких земаља, стопе смртности
код потврђених, вероватних и/или могућих случајева мајмунских богиња код људи
у просеку износе 8,7%, односно мајмунске богиње узрокују смрт код 1 од 10 особа
које оболе од ове болести. Посматрано по кладама, стопа смртности за кладу
Централне Африке износи 10,6% (95% CI: 8,4–13,3%), док за западноафричку
кладу износи знатно мање - 3,6% (95% CI: 1,7–6,8%). Код оболелих ван Африке
није било забележених смртних случајева. Већина смртних случајева забележених
до сада била је код деце млађе од 10 година и младих особа просечне старост од 27
година. Ризик од развоја тешке клиничке слике болести је већи код особа са
ослабљеним имунитетом.

Лабораторијска дијагноза: По постављању сумње на оболевање од

мајмунских богиња, потребно је узети одговарајући узорак и безбедно га
транспортовати у лабораторију. Потврда мајмунских богиња зависи од врсте и
квалитета узетог узорка и врсте лабораторијског теста. Ланчана реакција
полимеразе (ПЦР) је главни лабораторијски тест за постављање дијагнозе болести с
обзиром на његову сензитивност и специфичност. За ПЦР потврду мајмунских
богиња оптимални дијагностички узорци су из или са лезија коже (крв или течност
из везикула и пустула и сасушене крусте). Када и где је то изводљиво могућа је
 5

биопсија лезије. Узорци лезије морају се чувати у сувој, стерилној епрувети (без
транспортног медијума за вирус) и држати на хладном. Узорци пацијената морају
бити безбедно припремљени за транспорт са троструким паковањем у складу са
смерницама Светске здравствене организације за транспорт инфективних
супстанци. Не препоручују се узорци крви за ПЦР тестирање с обзиром на то да су
непоуздани због кратког трајања виремије у односу на време узимања узорака
након појаве симптома и не треба их рутински узимати од пацијената. Пошто су
Orthopoxvirus-и серолошки унакрсно реактивни, методе детекције антигена и
антитела нису довољно специфичне за потврду мајмунских богиња. Методе
серологије и детекције антигена се стога не препоручују за дијагнозу или
испитивање случајева где су ресурси ограничени. Поред тога, недавна вакцинација
вакцином заснованом на вакцинији (нпр. вакцинисани пре искорењивања вариоле
или недавно вакцинисано лице услед излагања већем ризику, као што је особље
лабораторије за Orthopoxvirus) може довести до лажно позитивних резултата.
Да би се протумачили резултати теста, кључно је да се уз узорке доставе
информације о пацијенту (на упуту за лабораторијско тестирање), укључујући: а)
датум почетка грознице, б) датум почетка оспе, ц) датум узимања узорка, д)
тренутни статус појединца (стадијум оспе) и е) старост.
Резервоар инфекције: Резервоар мајмунских богиња је још увек непознат
иако се сумња да афрички глодари играју главну улогу у преношењу вируса. У
Африци, докази о инфекцији вирусом мајмунских богиња пронађени су код многих
животиња, укључујући веверице, гамбијске пацове, пухове, различите врсте
мајмуна и друге.
Период заразности: У претходним годинама је пријављено само
ограничено интерхумано ширење мајмунских богиња, са процењеним стопама
секундарног јављања од 0.3–10.2%. Стопа секундарног јављања од 50% уочена је
код породичних контаката (породичне епидемије). Инфициране особе су заразне
један дан пре избијања оспе па до 21 дана након почетних симптома, или док се на
свим лезијама на кожи не формирају крусте уз престанак других симптома. Током
периода инкубације особа није заразна.
 6

Начин преношења: Вирус мајмунских богиња се преноси са животиње на

човека, или са човека на човека директним преносом (угризом или огреботином,
контактом са телесним течностима или материјалом лезије, путем капљица
респираторног тракта, сексуални контакт је могућ пут преноса) или индиректним
преносом (конзумирање недовољно термички обрађеног меса, преко
контаминираних предмета или контаминиране одеће или постељине). Пренос са
животиње на човека може настати директним контактом са крвљу, телесним
течностима или кожним и мукозним лезијама заражених животиња. Могући ризик
за преношење вируса је и конзумација неадекватно куваног меса и других
производа заражених животиња. Пренос са човека на човека настаје као последица
блиског контакта са респираторним излучевинама и капљицама, као и лезијама
коже заражене особе или недавно контаминираним предметима. Пренос путем
капљица из респираторног тракта обично захтева продужени контакт лицем у лице
са оболелом особом па се здравствени радници, чланови домаћинства и други
блиски контакти активних случајева сматрају особама у повећаном ризику од
оболевања. Пренос мајмунских богиња је могућ и преко плаценте са мајке на фетус
или приликом блиског контакта током и након порођаја. Иако је директни контакт
доминантан пут преношења вируса, у овом тренутку није јасно да ли се мајмунске
богиње могу пренети посебно путем сексуалног контакта. Потребна су додатна
истраживања да би се боље разумео овај ризик.
Улазно место: Вирус улази у тело човека кроз оштећену кожу (чак и код
невидљивих микротраума), респираторни тракт или слузокожу (очи, нос или уста).
Превенција: Превенција мајмунских богиња подразумева примену општих
и специфичних мера. Подизање свести о факторима ризика и едукација људи о
мерама које се могу предузети у циљу смањења изложености вирусу главна је
стратегија превенције мајмунских богиња.
Смањење ризика од преношења вируса са човека на човека и контрола
појаве епидемије подстиче се кроз епидемиолошки надзор и брзу идентификацију
нових случајева оболевања. Здравствени радници и чланови домаћинства су у
већем ризику од инфекције. Здравствени радници који брину о пацијентима са
сумњом на инфекцију или потврђеном инфекцијом вирусом мајмунских богиња,
 7

или који рукују узорцима оболелих, треба да примењују стандардне мере заштите и
користе личну заштитну опрему. Ако је могуће, препоручује се да особе које су
претходно вакцинисане против великих богиња воде бригу о оболелима. Изолација
заражених пацијената, било у здравственим установама или кућним условима, је
важна мера сузбијања инфекције. Изолација је потребно да траје до повлачења свих
кожних лезија.
Смањење ризика од преноса зооноза подразумева избегавање незаштићеног
контакта са дивљим животињама, посебно болесним или мртвим, укључујући
њихово месо, крв и друге делове и излучевине (посебно у областима где се
мајмунске богиње ендемске). Избегавати контакт са било којим материјалом који је
био у контакту са болесном животињом. Поред тога, сва храна која садржи
животињско месо или делове мора бити адекватно термички обрађена пре јела.
Одређене земље су увеле прописе који ограничавају увоз глодара и примата
превасходно мајмуна из ендемских земаља за мајмунске богиње. Животиње у
азилима, зоолошким вртовима и слично, а које су потенцијално заражене
мајмунским богињама треба изоловати од других животиња, а све животиње које
су можда дошле у контакт са зараженом животињом треба да се ставе у карантин у
трајању од 30 дана. Спроводити редовну хигијену руку након контакта са
зараженим животињама или људима, прање руку сапуном и водом или коришћење
средства за дезинфекцију руку на бази алкохола.
Вакцинација је специфична мера превенције. Тренутно су у току научне
студије за процену изводљивости и прикладности вакцинације за превенцију и
контролу мајмунских богиња. Неке земље имају или развијају стратегије за
вакцинацију лица која могу бити изложена високом ризику од заражавања, као што
су лабораторијски радници, тимови за брзо реаговање и здравствени радници.
Неколико опсервационих студија показало је да је вакцинација против
великих богиња око 85% ефикасна у превенцији мајмунских богиња. Дакле,
претходна вакцинација против великих богиња може резултирати блажом
клиничком сликом болести. Докази о претходној вакцинацији против великих
богиња обично се може наћи као ожиљак на надлактици. Међутим, треба имати у
виду да је од примене вакцине против великих богиња прошло више од 40 година,
 8

као и да вакцинални имунитет није био потпун и доживота. У овом тренутку,

оригиналне (прве генерације) вакцине против великих богиња више нису доступне
за општу популацију. Тренутно су само неки лабораторијски или здравствени
радници примили новију вакцину против великих богиња како би се заштитили у
случају излагања Orthopoxvirus-има на радном месту, уколико раде у
лабораторијама у којима се врши дијагностика и истраживање на овим вирусима.
Новија вакцина, заснована на модификованом атенуираном вирусу вакциније (сој
Анкара) одобрена је за превенцију мајмунских богиња 2019. године и даје се у две
дозе, али је ограничене доступности.
 9

ДЕФИНИЦИЈИ СЛУЧАЈА МАЈМУНСКИХ БОГИЊА ПРЕДЛОЖЕНА ОД

СТРАНЕ СВЕТСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (СЗО) ЗА ПОТРЕБЕ
ЕПИДЕМИОЛОШКОГ НАДЗОРА НАД ОВИМ ОБОЛЕЊЕМ ТОКОМ АКТУЕЛНЕ
ЕПИДЕМИЈЕ МАЈМУНСКИХ БОГИЊА У ЗЕМЉИ КОЈА НИЈЕ ЕНДЕМСКА

Дефиниције случаја ће бити ажурирана по потреби

Случај сумње:
Особа било ког узраста у земљи која није ендемска за мајмунске богиње, а која се
јави са необјашњивом акутном оспом
И
Појавом једног или више од следећих симптома или знакова који су се јавили
најраније 15. марта 2022. године:
 Главобоља
 Нагли пораст телесне температуре (>38,5оC),
 Лимфаденопатија (увећани лимфни чворови)
 Мијалгија (болови у мишићима и телу)
 Бол у леђима
 Астенија (хронична исцрпљеност организма и поспаност које се не
поправљају ни након одмарања)
И
код које се појава акутне оспе не може објаснити оболевањем од: варичеле (овчије
богиње), херпес зостера, морбила (мале богиње), Зика вирусне инфекције, денге,
чикунгуње, херпес симплекс вирусне инфекције, бактеријских инфекција коже,
дисеминоване гонококне инфекције, примарног или секундарног сифилиса,
шанкроида, лимфогранулома, гранулома ингвинале, молускум контагиозума,
алергијских реакција (нпр. на биљке); и било којих других локално релевантних
уобичајених узрока папуларне или везикуларе оспе.
 10

Напомена: Није неопходно лабораторијски искључити (добити негативан резултат

теста) горе наведена обољења и уобичајене узроке оспе да би се случај
класификовао као случај сумње

Вероватан случај:
Особа која испуњава дефиницију случаја сумње
И
Једно или више од следећег:
• епидемиолошка повезаност (изложеност лицем у лице, укључујући
здравствене раднике који нису користили личну заштитну опрему); директан
физички контакт са кожом или кожним лезијама, укључујући сексуални контакт;
или контакт са контаминираним материјалима као што су одећа, постељина или
прибор вероватног или потврђеног случаја мајмунских богиња унутар 21 дан пре
појаве симптома,
• историја путовања у земљу ендемску за мајмунске богиње унутар 21 дан пре
појаве симптома,
• више сексуалних партнера или сексуални однос са непознатом особом
унутар 21 дан пре појаве симптома,
• позитиван резултат серолошког теста на Orthopoxvirus, у одсуству
вакцинације против великих богиња или друге познате изложености Orthopoxvirus-
има,
• хоспитализован/а због болести.

Потврђен случај:
Случај који испуњава дефиницију случаја сумње или вероватног случаја и
лабораторијски је потврђен вирус мајмунских богиња тестом ланчане реакције
полимеразе (Real time PCR) и/или секвенцирањем.

Одбачени случај:
Случај сумње или вероватан случај са негативним резултатом на тесту ланчане
реакције полимеразе у реалном времену (Real time PCR) и/или секвенцирањем.
 11

ПОСТУПАЊЕ СА ОСОБАМА КОЈЕ ОДГОВАРАЈУ ДЕФИНИЦИЈИ СЛУЧАЈЕВА

И ЊИХОВИМ КОНТАКТИМА

Сваки пацијент са сумњом на мајмунске богиње потребно је да буде испитан и

изолован уколико се потврди дијагноза све док лезије на кожи не пређу у фазу
крусте, испод којих, када отпадну, остаје свеж слој коже. Услед специфичне
клиниче слике овог обољења, особе са сумњом на мајмунске богиње могу да се јаве
на преглед у различитим здравственим установама, а не само установама
примарног нивоа здравствене заштите, изабраног лекара (дерматовенерологија,
клинике и одељења за инфективне болести, акушерство и гинекологију, урологију,
одељења хитне помоћи и друго). Подизање свести здравствених радника о ризику
од појаве мајмунских богиња у популацији је од суштинског значаја за рано
постављање сумње на болести спречавање секундарних случајева.

Епидемиолошки надзор
Кључни циљеви епидемиолошког надзора и истраживања случајева мајмунских
богиња односе се на брзу идентификацију случајева, кластера и извора инфекције
како би се обезбедила оптимална клиничка нега оболелих, изолација случајева,
идентификовање и управљање контактима и примена мера спречавања и сузбијања
инфекције заснованих на идентификованим путевима преноса узрочника.
Један случај оболевања од мајмунских богиња се сматра епидемијом. Због ризика
по јавно здравље потребно је да лекари клиничари одмах пријаве случај сумње
територијално надлежном институту/заводу за јавно здравље, без обзира да ли се
тренутно врши додатна дијагностика у циљу диференцијалне дијагнозе. Случајеве
треба пријавити одмах, најбржим путем (телефоном, електронском поштом), у
складу са горе наведеним дефиницијама случајева. Институт/завод за јавно здравље
доставља хитну информацију (телефонским путем и електронском поштом)
Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ о пријављеном
случају сумње, а затим изврши испитивање случаја према епидемиолошком
упитнику (Прилог 1).
 12

Поступање са случајем сумње или вероватним случајем оболевања

Близак физички контакт са зараженим особама је најзначајнији фактор ризика за
инфекцију вирусом мајмунских богиња. Ако се сумња на мајмунске богиње
потребно је:
• обавити клинички прегледа пацијента уз примену прописаних мера заштите
(стандардне мере заштите и мере заштите од инфекција које се преносе контактом),
• прикупити информације од пацијента о могућим изворима инфекције и
присуству сличне болести у заједници, као и блиским контактима
• информисати територијално надлежни институт/завод за јавно здравље и у
консултацији са епидемиологом организовати транспорт и изолацију лица до
најближег инфективног одељења или болнице,
• безбедно узимање и слање узорака за лабораторијски преглед на мајмунске
богиње према упутству Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“. (у
изради)

Испитивање изложености обухвата период између пет и 21 дан пре појаве

симптома.
Сваки пацијент са сумњом на мајмунске богиње потребно је да буде изолован
током инфективног периода, односно током продромалног и осипног стадијума
болести. Изолација оболелог се врши на најближем инфективном одељењу или
болници. Транспорт лица се обавља возилом хитне помоћи уз примену личне
заштитне опреме уз претходно обавештавање екипе хитне помоћи од стране
ординирајућег лекара који припрема пацијента за транспорт. Инфективном
одељењу или болници најавити случај сумње на мајмунске богиње ради
правовремене припреме собе за изолацију. Након транспорта болесника возило
хитне медицинске помоћи обавезно дезинфиковати као и све просторије где је
боравио пацијент. Веш (нпр. постељина, пешкири, одећа) је потребно опрати
употребом стандардне машини за прање веша топлом водом и детерџентом; може
се додати избељивач, али није неопходно. Лабораторијска потврда случајева сумње
је важна, али не одлаже спровођење мера заштите.
 13

Безбедно узимање и слање узорака за лабораторијски преглед на мајмунске богиње

обавити у складу са упутством Института за вирусологију, вакцине и серуме
„Торлак“. (у изради)

Лечење и нега случаја сумње, вероватног или потврђеног случаја

Здравствени радници који негују и лече случај сумње, вероватни или потврђени
случај мајмунских богиња примењују стандардне мере заштите и мере заштите од
инфекција које се преносе контактом.
Препоручује се брза изолација случајева сумње или потврђених случајева у
просторији са адекватном вентилацијом, наменским купатилом и кад год је то
могуће посебним особљем. Кохортни смештај (потврђени случајеви са потврђеним
случајевима, случајеви сумње са другим случајевима сумње) се може применити
ако једнокреветне собе нису доступне, обезбеђујући минимално растојање од 1
метра између кревета. Препоручена лична заштитна опрема (ЛЗО) укључује
рукавице, огртач или мантил, медицинску маску (Н95 код извођења процедура код
којих постоји могућност стварања аеросола) и заштиту за очи (наочаре или
штитник за лице, визир). Пацијенти такође треба да носе медицинску маску када
долазе у близак контакт (мање од 1 метра) са здравственим радницима или другим
пацијентима, кад год је то могуће. Завој или компреса се могу користити за
покривање лезија на кожи како би се потенцијални контакт са лезијама свео на
минимум. Скидање и одлагање ЛЗО потребно је обавити пре напуштања
изолационог простора/собе у коју је пацијент примљен.
Мера изолације се примењује до престанка симптома (укључујући повлачење оспе
и опадања крусти).

Истраживање контаката
Идентификација и праћење контаката је кључна мера за контролу преношења
узрочника заразних болести. У случају идентификовања случаја сумње мајмунских
богиња потребно је започети идентификацију и праћење контаката у року од 24
сата.
 14

Контакт се дефинише као особа која је, у периоду који почиње са појавом првих
симптома изворног случаја мајмунских богиња, а завршава се са отпадањем свих
крусти, имала једну или више од следећих изложености са вероватним или
потврђеним случајем мајмунских богиња:
• изоженост лицем у лице (укључујући здравствене раднике без одговарајуће
личне заштитне опреме)
• директан физички контакт, укључујући сексуални контакт
• контакт са контаминираним материјалима као што су одећа или постељина.

Идентификација контаката укључује контакте у домаћинству, радном месту,

школи/вртићима, сексуалне контакте, контакте у здравственим установама,
верским објектима, превозу, током спортских активности, друштвених окупљања.
Праћење и надзор над контактима обављати дневно ради раног препознавања
појаве знакова/симптома мајмунских богиња у периоду од 21 дан од последњег
контакта са оболелом особом или контаминираним материјалом. Датум последњег
контакта се рачуна као нулти дан. Особе које су означене као контакти треба да
прате своју температуру два пута дневно. Асимптоматски контакти не би требало
да донирају крв, ћелије, ткива, органе, мајчино млеко или сперму док су под
надзором. Асимптоматски контакти могу наставити рутинске свакодневне
активности као што су одлазак на посао и похађање школе (тј. карантин није
неопходан), али не смеју да напуштају место боравка током периода надзора. За
децу предшколског узраста препоручује се привремено издвајање из колектива
(вртић или друго).
Контакти се могу пратити пасивно (контакт се након информисања о болести сам
јавља епидемиологу уколико дође до појаве симптома), активно (епидемиолог
најмање једном дневно позове особу под надзором ради провере здравственог
стања) или директно (епидемиолог најмање једном дневно физички посети или
путем видео снимка позове особу под надзором ради провере здравственог стања)
зависно од расположивих ресурса.
Контакт који развије знаке/симптоме који не укључују оспу изолује се и прати у
наредних седам дана. Ако се не развије осип, контакт се може вратити на праћење
 15

температуре до краја 21. дана. Ако се код контакта појави осип, потребно га је
изоловати као случај сумње и узети узорак за лабораторијску анализу и тестирање
на мајмунске богиње.
Здравствени радници који су имали незаштићен (без личне заштитне опреме)
блиски контакт са оболелом особом и изложеност контаминираним материјалима
не морају бити искључени са рада ако су асимптоматски, већ би требало да буду
подвргнути активном надзору, што укључује мерење температуре најмање два пута
дневно током 21 дана након излагања.

Литература
1. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Monkeypox. Dostupno na:
https://www.cdc.gov/poxvirus/monkeypox/index.html#:~:text=Monkeypox
%20was%20first%20discovered%20in,intensified%20effort%20to%20eliminate
%20smallpox.
2. World Health Organization. Monkeypox. Dostupno na:
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/monkeypox
3. European Centre for Disease Prevention and Control. Epidemiological update:
Monkeypox outbreak. Dostupno na: https://www.ecdc.europa.eu/en/news-
events/epidemiological-update-monkeypox-outbreak
4. GOV.UK. Monkeypox cases confirmed in England – latest updates. Dostupno na:
https://www.gov.uk/government/news/monkeypox-cases-confirmed-in-england-
latest-updates
5. GOV.UK. Monkeypox. Dostupno na: https://www.gov.uk/guidance/monkeypox
6. World Health Organization. Monkeypox epidemiology, preparedness and
response. Dostupno na: https://openwho.org/courses/monkeypox-intermediate
7. Nature. Monkeypox goes global: why scientists are on alert. Dostupno na:
https://www.nature.com/articles/d41586-022-01421-8
8. Bunge EM, Hoet B, Chen L, Lienert F, Weidenthaler H, Baer LR, Steffen R. The
changing epidemiology of human monkeypox-A potential threat? A systematic
review. PLoS Negl Trop Dis. 2022;16(2):e0010141. doi:
10.1371/journal.pntd.0010141
 16

9. Mauldin MR, McCollum AM, Nakazawa YJ, Mandra A, Whitehouse ER,

Davidson W, Zhao H, Gao J, Li Y, Doty J, Yinka-Ogunleye A, Akinpelu A,
Aruna O, Naidoo D, Lewandowski K, Afrough B, Graham V, Aarons E, Hewson
R, Vipond R, Dunning J, Chand M, Brown C, Cohen-Gihon I, Erez N, Shifman
O, Israeli O, Sharon M, Schwartz E, Beth-Din A, Zvi A, Mak TM, Ng YK, Cui L,
Lin RTP, Olson VA, Brooks T, Paran N, Ihekweazu C, Reynolds MG.
Exportation of Monkeypox Virus From the African Continent. J Infect Dis.
2022;225(8):1367-1376. doi: 10.1093/infdis/jiaa559
10. Babkin IV, Babkina IN, Tikunova NV. An Update of Orthopoxvirus Molecular
Evolution. Viruses. 2022;14(2):388. doi: 10.3390/v14020388
11. Brown K, Leggat PA. Human Monkeypox: Current State of Knowledge and
Implications for the Future. Trop Med Infect Dis. 2016;1(1):8. doi:
10.3390/tropicalmed1010008.

12. World Health Organization. Multi-country monkeypox outbreak in non-endemic

countries. Dostupno na: https://www.who.int/emergencies/disease-outbreak-
news/item/2022-DON385
13. Centers for Disease Control and Prevention (CDC). Case Definition. Dostupno
na: https://www.cdc.gov/poxvirus/monkeypox/clinicians/case-definition.html