Царство: Monera

Бактерије
 Витакерова
(стара) подјела живог свијета

Царства:

Монера Протисти Гљиве Биљке Животиње

Ба
кт
ер
ије
Друга, нова подјела живих организама
(на приједлог бактериолога)

Царства:

Арахеа Еубактерије Цијанобактерије Еукариоти

Ф
от ба
“п тер
“с тер

ос кт
ба
ба

ра иј
та и

ин .
к
к

ве е
ре је

те
”
”

ти
чк
е
Бактерије – опште особине
● Најстарији организми – први организми, настали 2 милијарде година
прије првих еукариотских ћелија;
● Најситнији организми (μm);
● Могуће их је посматрати под свјетлосним микроскопом;
● Најбројнији организми – ситни су и прилагођени свим условима
живота на планети Земљи;
● Најраспрострањенији:
● Нема мјеста на планети, гдје нема бактерија!
● Неки насељавају врло екстремне услове: дно океана (огроман притисак),
термални извори (високе темп.), поларне области (нискетемп.), други
организми су станишта бактеријама (биљаке, животиње, људи...), веома
слана и веома кисела станишта;
● Оно што је занимљиво, на овим најекстремнијим стаништима, живе
најпримитивније бактерије, арахее!
● Бактерије су једноћелијски, прокариотски организми – једна ћелија =
организам!
● Бактерије могу организовати колоније (кончасте, гроздасте);
 Појединачне бактерије
Омјер величина
бактеријске ћелије, вируса
и еукариота

Колонија бактерија
 Занимљиво
● Облици колонија које формирају бактерије, у медицини служе у
сврху препознавања бактерија и постављања праве дијагнозе!
 Грађа бактеријске ћелије тј.
организма
● Бактерије су прокариоти (поновити особине
прокариота!);
● Бактеријски зид – садржи муреин (еукариоти
немају муреин!):
● У зависности од степена сложености ћелијског зида,
бактерије можемо подијелити на 2 велике групе:
● Грам + бактерије – Грамовом бојом се обоје у плаво-
љубичасту нијансу;
● Грам – бактерије - Грамовом бојом се обоје у црвену
нијансу;
● И ова подјела је веома важна за медицину, јер се обољења
изазвана различитим типовима бактерија, лијече другачијом
врстом антибиотика;
Грађа ћелијског зида код
Грам + и Грам – бактерија
Грам + и Грам – бактерије
Облици бактерија и кретање
● Три су основне групе бактерија, у зависности од
облика ћелије:
1. Округле – коке;
● Непокретне су;
2. Штапићасте – бацили и
● Имају органеле за кретање – бичеве (један или више);
3. Спиралне (вибриони, спирили и спирохете);
● Могу имати органеле за кретање, бичеве, али се чешће
крећу тако што се врте око своје осе;
Округле – коке
Штапићасте – бацили
Спиралне (вибриони, спирили и спирохете)
● Исхрана бактерија:
● Аутотрофне бактерије –саме себи стварају храну;
● Фотоаутотрофне – енергија коју требају за прављење хранљивих
материја “узимају” од Сунца (имају хлорофил који апсорбује тј.
упија Сунчеве зраке);
● Хем(и)оаутотрофне – енергију за стварање хране добијају
разлагањем неких неорганских једињења;
● Хетеротрофне – користе већ постојећу храну;
● Паразити – органску храну узимају директно од живог организма
(домаћина), наносећи му штету;
● Сапрофити - органску храну узимају са угинулих организама;
● Симбионти - органску храну узимају директно од живог
организма, са којим живе у симбиози – заједници која је корисна за
оба члана;
Нема у књизи, а треба научити!
● Када су настале, бактерије су живјеле у потпуно
другачијој атмосфери (редукована), од оне коју
познајемо данас (78% азота, 21% кисеоника...);
● Зато се бактерије, према кисеонику, односе на два
начина:
● Оне које воле кисеоник тј. насељавају средину богату
кисеоником (и таквих бактерија је много више) -
аеробне;
● Анаеробне – оне које “не воле” кисеоник;
● Код здравствених проблема изазваних овим бактеријама, у
лијечењу се користи терапија кисеоником (баро коморе...);
Нема у књизи, а треба научити!
● Дисање код бактерија:
● Аеробне бактерије: C6H12O6 + O2 → CO2 + H2O + E;
● Анаеробне бактерије: глукоза се у условима без
кисеоника разлаже или до млијечне киселине (млијечно-
киселинско врење), до етил-алкохола (алкохолно врење)
или до сирћетне киселине;
● Ову особину бактерија смо искористили за прављење
млијечних производа, алкохолних пића и зимнице!
● Размножавање
бактерија:
● Фисиона диоба - мајка
ћелија се подијели на
двије кћерке ћелије;
● Фрагментација – од
мајке ћелије одвајају се
фрагменти (дијелови) који
настављају живот
самостално;

● Ако се бактерије, након

диобе не одвоје, формира
се колонија;

● http://www.youtube.com/wa
tch?v=gEwzDydciWc
● Ако им услови средине не
одговарају, бактерије могу
створити унутрашње споре
(ендоспора), које им помажу, да
преживе неповољне услове;

● Када се услови средине

“поправе”, из споре се развије
бактерија;
● Нпр. у земљишту се могу
пронаћи споре бактерије која
изазива тетанус (Clostridium
tetani); оне у земљишту, у
неактивном облику могу опстати
годинама...из тог разлога када се
човјек убоде на ексер, посијече
стаклом, угризе га пас, огребе га
мачка...упути на вакцинисање
антитетанус вакцином!
 Значај бактерија
● Бактерије су
азотофиксатори (да нема
бактерија биљке, животиње и
људи, не би имали довољно
азота за сопствене протеине и
нуклеинске киселине);
● Фиксирају азот из ваздуха
(ваздух је највећи резервоар
азота на Земљи) и
претварају га у облик који
биљке могу да користе;
ланцима исхране тај исти
азот дође до осталих
организама;
Значај бактерија
● Важне су за кружење материје у природи (разлажу
лешине биљака, животиња и људи, и чине је поново
доступном другим организмима);
Значај бактерија
● Пречишћавање загађених вода (“хране се отпадним
органским материјама из воде”);
Значај бактерија
● Изазивачи су болести (код биљака, животиња и
људи) – патогене бактерије;
● Обољења изазвана бактеријама лијече се
антибиотицима;

● Добар су експериментални материјал (генетски

инжињеринг) – јер имају само један хромозом и брзо
се размножавају;
● Осим за експеримете, користе се и у фармацаутској
индустрији за производњу инзулина, хормона раста и
др.;
 Значај бактерија
● Биотехнологија - бактерије се Колоније бактерија и гљивица
које су се развиле у Петријевој
користе у производњи шољи, а узете из “буђавог” сира
млијечно-киселинских производа
(сира, јогурта, павлаке,
кефира...), алкохолних пића
(пива, вина, ракије), за кисељење
намирница (нпр. купус)....;
● Стерилизација – потпуно уништавање свих патогених
микроорганизама и њихових пора (поступак од
огромне важности за медицину);
● Излагање темп. од 100 до 150 °С;

● Пастеризација је поступак конзервисања намирница

температурама испод 100°С (30 минута на 60°С,
неколико секунди на 80-90°С). Сврха поступка је
убијање свих вегетативних облика бактерија изазивача
кварења производа. (Луј Пастер је први применио ову
методу на вину);
● http://www.youtube.com/watch?v=pcXdfofLoj0
● http://www.youtube.com/watch?v=afM7DGjSVn4
● http://www.youtube.com/watch?v=_AA_ZM2ryaE
Подлога за бактерије (агар агар)
Поступак засијавања бактерија
Патогене бактерије
Ешерихија Антибиотик
Александар Флеминг
– открио антибиотик
 Велики значај у проучавању
бактерија:
Луј Пастер Роберт Кох
Календар вакцинације