СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ЖИВИХ БИЋА

Савремена систематизација се заснива на груписању живих бића

према степену сличносги односно различитости њихове грађе,
узимајући у обзир заједничко порекло и сличну еволуцију.
Због тога овај систем називамо филогенетским системом.
Кроз систематизацију живих бићаЦратимо ток еволуције односно
филогенетски развој живог света,
Врста је основна јединица ове систематизације.
Врста је скуп живих бића која имају заједничко порекло, једнаку
спољашњу и унутрашњу грађу и способни су да сгварају себи
слично потомство.
© Врсте у најближем сродству сврставамо у род.
® Родовеуједну породицу (фамилију).
® Сличне породице сврставамо у ред.
® Сличне редове сврставамо у разред (класу).
® Сличне разреде (класе) у племе (коло, тип).
® На крају све то сврставамо у царство.

ВРСТА (8рес1е§)
РОД (Сепиз)
ФАМИЛИЈА (Еапнћа)
РЕД (Ог4о)
РАЗРЕД (класа) (С1И8818)
ПЛЕМЕ (коло) (Рћу1шп)
царство (Ке§пнт)

1
1
 . Целокупан животињски свет чини ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА.
® Све јединке дивље мачке чине врсту дивље мачке.
• Сродници лав, тигар, леопард, пума које су посебне врсте
,заједно представљају РОД МАЧАКА.
® Овај род са јога неким родовима (гепард) чине ПОРОДИЦУ
МАЧАКА.
• Мачке, пси, хијене, куне, медведи идруге сродне фамилије {1
групишу се у РЕД ЗВЕРИ.
• Овај заједно са сродним р^говима (бубоједи, глодари, китови,
копитари, слонови, мајмуни) чине РАЗРЕД (класу) сисара.
® Сисдри, поред риба, водоземаца, гмизаваца, птица укључују
се у ПЛЕМЕ (коло) хордата, а сви они у царство животиња.
Почетком седамдесетих година прошлог века живи организми се деле
на 6 (Саг1 Жоеае—Карл Вузе) царстава:
1. ЦАРСТВО БАКТЕРША (Моиега)
2. ЦАРСТВО АРХЕБАКТЕРИЈА (Агсћаећас^епа)
3. ЦАРСТВО ЈЕДНОВДЛИЈСКИХ ОРГАНИЗАМА СА
ЕУКАРИОТСКОМ ЋЕЛИЈОМ (РгоШ1а)
4. ЦАРСТВО ГЉИВА (Еии^г)
5. ЦАРСТВО БИЉАКА (Р1ап1ае)
6. ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА (АштаКа)
Ради приказивања њихових сродничких односа уведена је нова
категорија изнад нивоа царства — ДОМЕНА (1990. уведено).
Данас се препознају 3 домене:
1. ДОМЕНА АРХЕА (Агсћаеа) — обухвата царство архебактерија
2. ДОМЕНА БАКТЕРИЈА (Вас1епа) — обухвата царство
бактерија
3. ДОМЕНА ЕУКАРИОТСКИХ ОРГАНИЗАМА (Енкагуа) -
обухвата царство протиста, царство гљива, царство биљака и
царство животиња
2
2
 Вируси
• Најситнији и по грађи најједноставнији

® Садрже једну нуклеинску киселину (ДНК или РНК)

« Размножавају се у живом организму

® Имају оскудан ензимски систем, зато пгго користе ензиме ћелије

® Немају органеле

• Отпорни су на антибиотике
Величина вируса: од 15 - 300 шп (1 шп=10'6тт).

Облик вируса: кугласт, штапићаст, попут квадра (највећи вирус-РОХ

вирус) или елипсоидан ( - л/шг,

Грађа:

1. Језгро (срж) - пик1еи8 састављено од једне од нуклеинских киселина

ДНК или РНК. Ланци нуклеинске киселине могу бити једноструки или
двоструки, линијски, кружни, сегментирани, несегментирани. / // / 0 //

2. Беланчевинасти омотач - капсид - састављен од капсомера.

- осигурава симетрију вируса и штити нуклеинску киселину.

- носи антигене и рецепторе који омогућавају спајање вируса за

ћелију.
3. Неки вируси имају липопротеински омотач ц с/

- потиче од ћелије
- носи антигене и рецепторе помоћу којих се везује за ћелију

Размножавање

1. Адсорпција - пријањање за ћелију

2. Пенетрација - продор у ћелију

3. Пресвлачење — рдзлагање капсида и ослобађање НК

4. Еклипса - стварање саставних делова вируса

5. Сазревање - склапање вируса од саставних делова

6. Ослобађање вируса прскањем ћелије

1
3
Вируси који нападају бактерије су бактериофаги или фаги.
Грађа фага: I

1. Глава у којој је нуклеинска киселина (НК) г

2. Реп (спирално симетричан, шупаљ)

3. Диск за причвршћивање на крају репа

4. Ножице за причвршћивање (6)

Отпорност вируса: г
г

1. Температура од 56°С обично их убије за пола сата

2. Отпорни на ниске температуре (-70°С) - ссц,

3. Осетљиви на сушење
4. Осетљиви на рентгенске зраке, у зраке, а зраке

// Е.У.Ц /5ЧРУСА, г Рогвцо ^Е.1СТ№ .

1892. Димитриј Ивановски открио вирусе и назвао их вирусима што значи

отров

1798. ЕбшагЈ Јсппег пронашао вакцину против великих богиња, користећи

вирус крављих богиња

1884. Еотз Разтиг пронашао вакцину против беснила

1933. 5/Њоп 8тИћ и сарадници изоловали вирус грипа и направили

вакцину

ДНК вурусн: РНК вируси:

Рагуо В19 МогђПН У1Ш8

РарПота уггаз НераТЈз А уггаз

Негрез ујпљ Сохзасте У1газ

СМУ (сћоте§а!о уггаз) Унив тДиепсе

ЕВУ (ЕрзГет - Ваггог уГгаз) У1Ш8 рагоТЕа

Рох уггаз - вирус великих богиња У1П18 ђезпИа

Нерабт В ухгиз УЈгиз роНоппјеНИза

Ее1го ујгаз! - А1Г)8

2
4
 1 БАКТЕРИЈЕ

2 УВЕЋАНА ЋЕЛИЈА
БАКТЕРИЈЕ

1. ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА
2. ГЕНЕТСКИ МАТЕРИЈАЛ
3. СПОЉАШЊИ СЛОЈ
ЂЕЛИЈСКОГ ЗИДА
4, ЋЕЛИЈСКИЗИД
5. РИБОЗОМИ
6. ЦИТОПЛАЗМА
7. БИЧ

сл
31
 Особине Прокариотска ћелија Еукариотска ћелија
-

Величина Ситне Крупне

Једро Нема Има

Органеле Нема Има

Цитоскелет Нема Има

ДНК кружног облика ДНК линијског облика

Генетичка
удружена са удружена са
информација
протеинима протеинима

Рибозоми Ситни Крупни

 Бактерије
Прокариотска ћелија одликујс бактерије.
Облик бактерија: лоптасте, шталићасте и спиралне.
1. Лоптасте бактерије - коки (грч. коккоз ~ зрно) 0,5 - 1 цт

Ф (једна раван деобе) - ОО диплококи

0-00000 стрептококи

© (две равни деобе) - тетрада или гафкиа

О (три равни деобе) - по осам - сарцина

О (више равни деобе) - оба као грозд — стафилококи

тт
2. Штапићасте бактерије - бацили (лат. ВасШпз - штапић) 1,5 - Зјнп
г~гт —> (—> диплобацили
<зс> —у >—> стрептобацили
3. Спиралнебактерије 5 - 20рш Поцретнл сб
10-15 спиралвих завоја - спирохете 'ТОзадл®
1—4 спирална завој а — спириле
м АН>е с д 1 спиралнагзавојд-вибриони (као зарез)
Грађа бактерија
1. Капсула или слузава овојница код неких бактериј а
® од угљених хидрата или беланиевина или оба
® заштитна улога
® садржи антигене
2. Бактеријски зид
® од угљених хидрата, масти, беланчевина
• даје облик и чврстину
о садржи антигене
3. Ћелијска мембрана
® од масти и беланчевина
® полупропустљива еелективна мембрана
® садржи ензиме који учествују у стварању саставних делова бактеријског зида

7
 Цитоплазма
течна средина која садржи 80у воде у којој су јони, беланчевине, масти, угљени
хидрати у виду зрнаца
днк у цитоплазми кружног облика са мало протеина
Рибозоми - за стварање беланчевина
Органеле за кретање — бичеви (Па§е11а) 46'2 ™

монополарна монотриха флагеле се крећу у круг као

монополарна политриха пропелер

5 Иполарна политриха

- опусте се и трепере

8. Органеле за приањање - пили (-100) - фимбрије 0, У -

9. Споре — дехидратисане ћелије са дебелим зидом и додатним омотачем (јако
отпорне) РОД ч С -ггР-мч«/’7'*0 ~
$=> -
П) плазмиди — кружни ваихромозомски фрагменти ДПК који су одговорни за
отпорност бактерија на антибиотике
Размножавање бактерија*.
деобом ем&ч* ло/^ с^-т/н
- пупљењем

Метаболизам бактерија:
1. Аеробпе (живе у прису. ству О2)
2. Анаеробне (живе без прису ртва О2)

4. Факултативно анаеробне (живе у условима са и без О2)

По начину исхране:

1. Аутотрофне (за изградњу свог тела користе неорганске молекуле)

а) фотоаутотрофне — обављају фотосинтезу

ћ) хемоаутотрофне — енергију добијају из хемијских реакција

неорганских једињења

2. Хетеротрофне (за изградњу свог тела користе готове органске материје)

Антон Левенхук (1632 - 1723) - конструисао микроскол
Роберт Кох (1843 — 1910) — оснивач бактериологије, открио бацил антракса и бацил ТБЦ

8
 ЕУКАРИОТСКА ЋЕЛИЈА

Облик: лоптаст, плочаст, звездаст, вретенаст.

Већа од прокариотске ћелије 10-15 пута (мишићне и нервне нити се могу
видети голим оком).

Грађа:
Г-Ћелијска мембрана
2. Цитоплазма са органелама
3. Једро

ГЋелијска мембрана - 10 шп, састављена од угљених хидрата, масти и

беланчевина.
Улога: пггити, даје облик и чува састав ћелије
Селективно је пропустљива (одређује који ће молекули да уђу, а који да
изађу из ћелије).
Спољашња страна ћелијске мембране је позитивно наелектрисана, а
унутрашња негативно нелектрисана.
Пасивни транспорт: без утрошка енергије
- молекули растворљиви у липидима пролазе из веће
концентрације у нижу
- глукоза олакшаном дифузијом пролази кроз средишњи канал
протеина из веће у нижу концентрацију
Активан транспорт: са утрошком енергије
- јони из ниже концентрације прелазе у вишу
Ендоцитоза: где молекули или крупније честице прелазе у ћелију

(ГјШЉЈШЈЊА
П 4 М (* РОфЦЛН ,4)

Лбосло/ I - - Ре '1 (х1јаро<^'м )

1Ј (/
ПРвтЕин
ОеубО Л4//72//

2. Цитоплазма - течни део ћелије коју чине вода, у којој су растворене

соли, беленчевине, масти и угљени хидрати.
У њој се налазе ћелијске органеле.
Рибозоми
- пошто немају мембрану не сматрају се цитоплазминим органелама.
- састоје се од протеина и рибозомалне РНК
- имају улогу у стварању беланчевина.

9
3. Ћелијске органеле - делови ћелије који имају сопствену мебрану и одређену
фукцију.
Налазе се у цитоплазми између ћелијске мембране и једра и међусобно су повезане.
• Ендоплазматични ретикулум - функција у стварању масти и беланчевина
- део је и једровог омотача
- има мембрану од угљених хидрата, масти и беланчевина
- гранулисани ЕР са полирибозомима - информациона РНК и рибозоми (синтеза
протеина)
- глатки ЕР (синтеза липида). —
• Голцијев апарат - секреторна функција
- мембране ГА формирају сакуле ■ <Ј5ој

- више сакула са везикулама около формира диктиозом

- повезан је са ендоплазматичним ретикулумом, иротеини из ЕР доспевају до ГА /Игцк л

• прспоспим малим везикулама

- у њему се додају олигосахариди липидима (гликолипиди) и врше измене на
протеинима доспелих из ЕР, њихово разврставање и излазак из ГА путем
секреторних везикула које су веће и иду ка ћелијској мембрани где се избацују
егзоЦитозом
• Лизозоми (вакуоле код биљних ћелија омеђене тонопластом) =
- врше разградњу крупних молекула уз помоћ ензима
примарни лизозоми са хидролитичким ензик има
- секундарни лизозоми су спој примарних лизозома са ендоцитозним везикуламаи н
фагозомима и у њима се обављају процеси ра лагања материја унетих у ћелију
(хетерофагија) или ћелијских делова (аутофагија)
- преостало тело са неразложеним материјалом се избацује егзоцигбзом
Л-
• МитОХОНДрИЈе Ц.
чх- ^4-т Риис\
- имају спољашњу, унутрашњу мембрану и матрикс
- у матриксу је митохондријална ДНК и полирибозоми
- имају способност деобе
- синтеза АТП-а (ствара се енергија), одвија се процес дисања и стварају протеини за |
унутрашњу митохондријалну мембрану.
• Цитоскелет ।
омогућава ћелијско кретање и кретање унутар ћелије 4 '77 4 'Г >«№&< 1
- граде га актински филаменти (протеин акгин) и микротубуле (протеин тубулин),
- микротубуле граде центриоле код животињских ћелија и омогућавају формирање
деобног вретена, а по две такве структуре под правим углом граде центрозом. Ј
4. Једро (нуклеус) — особина еукариотских ћелија, има улогу у размножавању. Делови:
• Једров омотач (спољашња и унутрашња мембрана)
• Једрове поре г
• Једрова плазма - нуклеоплазма
• Наследни материјал - хроматин (интензивно се боји), од кога у току деобе настају ј
хромозОми састављени од ДНК и беланчевина, Делови хромозома су гени.
- хетерохроматин — згуснуг уз једров омотач
- еухроматин - дифузно расцоређен у нуклеоплазми
• Једарце (нуклеолус) - служи за стварање делова рибозома.

ПоР4- кУХРон4

Г Е Ро Х^ф74 ТИ //
 _ - Тродимензиони
приказ акгинског филамента

преносна везикула

гранулиран енлоплазмиц
ретикулум

Слика4б. - Шематски приказ морфолошке и функиијске повезаносги гранулираног ендоплазминог

ретикулума м Голџијевог апарата
 р! цТОхоЦЈЈРЈ/ЈЕ

ЗАхГ^ЗАЈЈ УТРОЦј^ц. ЕНЕРГнјр ЈУоју ^ЛАјЕ

р/^^аага^е АТП-с^ , \

(9А-«А/ЈЛ4« АТП-^ с.е ол1{грла/1 Ј, нкто^ј^цт (

'[цЛиЧНА Е У/ЈАРИоТсибг ХГЛЧЈА 2.000 Н ЧТох.о^д^Ј

Тц^то^^.рии^ с1неРи11е гтцс лип^^ „шмцт и пк>1и(

ЈД. &Р1+СТЕ СУ О.Р1\Т11НН ПРк<1 ћ>РШ Ш/ Е А РТ 1ј Ц УЛ Е

ИОЈ^ сндрмЕ 47/)- Шнтетл\Е (ти^^) 34 с^А^лле (си»те^ ЛТ^М.

Д/ДГРА///С &НА- НЕЕОЈШ&О СТОТЧНК ЕЏ$^ч& ЛоЈ А* ПРЕ7/5АРА- ј'у ;,..,

0рО_лУ^/6 НбГЛ-^ 0/1^5^,^ У ГЈ^Е ЦЈ/* - ХНЈРђТА , ЛЧПНЛ^ 1ј р РОТ /1/ % $

Цро^ Џ-Р&бсо^ ^4/ХгЛУс 1о Ц /ј^о ослоГћ^А^Е ГМрГиЈС

у ЕилУ ^ОЛ^А/У/јД АТГ)-^.

//Ј( 4 СЛ Г/Ј Ц ~ У ццто п Јињку €1Ц\о»их ЕЕА^ј'4. Зрстјј

'х-^~^~^' , ссјцјјана- јие.токћ' Ц лругим ЗЕЛЕнин јЈ°№н/$-I

е ХЈОРОПЛћ^/Н [У I. ±ЛЧЈ ћ” & ' - > 'I
® X рон 0 п ЈИУ ст У ^ГАЧЈћНА ЈА-ТИЦР ^6770/^4 )

® АМРЈОГ) ЈјАОТ^ У 1+ЕИНЧ кЕЛ^ЈђЧ/У ЛОРЕУћ-) I

)(ј>ОРОП А 4 е ГЦ СП0С.0^П0<.7 ЈЕОЕГ .

^ЈРНћс ^0/4 ЈР 0А пигнГНТЛ ХЈ/ОРО^ИЛ 4 ЛОЈН ЈЕЈ1Г0 МЕНГМУУИЈог !

сииенћ-. Г
СоЧ1хћ> А-^ТОГ №[Ц ОЈ. кцтоко* ри ј ($■ .

НнмУ О&0Ј//МЦУ ОД 11 н^Јнтнткиир проетоно/н.

^^ГРИИс (етрон^) Сћ Јоиин* рротр итнм Молг %у лин^ А/

ИоЈр ЧннЕ МЕНТРМКК.4 снеТЕн : С1Р0НЕ " ј

ЛДРА^^Л//^ Са ЛЈМОН 0Соч хлоропл/г^тр тч Л ђ/Јаи/ли гРћН^Чл,

ЈСђђ(Ј УИ- Ј.РХГИ ОСћОКГЦИ тилниоил. СЛРОнЕ. ј

//јС Чп Р А Нсии СЧ <ТЕ 4 ГРЛ- Л Е ( УГ&Е// ^ , РЉТЧ ЈНПНЛ ПР^ТЕин Н, ХЈРРО^Аи/

фччин ћротгин^ џ у /чечу се ојнгрл-',* с^ото^чрте^

674?4/34А»А' ДТ Л 1/ ЈАЈ^Е г СТђћР&^Е ОРГћНСЈиу Ч^ТЕГи-ЈЛ'

х /јоролдд е тцћ Л.Цк

О&ОЈРН^Р »Лорол44&7д_
ТЧЛ А-МО Ч/^
СТРОНЕ X ЈОроРЛђСТиН ћОћ//Р//Хо(>он^\

^Атрцкс. (с-тронл.)
У Ијну и о ш и Х^О/золЈДеГД- 12
ГРАИУН/У
 Ср Л ?> 4 4 Е Ј/и-Ј <ЈЈЈЕ Г

а Л Д

/^О I }} О јј Ц (јј^ л уС У Е Ј) јј ј Е

Ј г Ј 4 4 ^о4г//УЈ
X РОМо^он 4АЛ^Је V Ј^ог^

-4 Но4€^Уј|ј^. ЈГЈ.4 4 Л/ ОЛГ А

л иС
<^>45^
У
/ 2. у> 4 4

Уј1 љ 4 ј4 ае /V -
р ј^п Ј11Ј //&(ју ј 4 ЈЧОЈ-е&УЈ^

_ј’ 4 /< У С А6 4

Х^ОЛ/О^ојН / 0//ОП А'€4/4/е//ог ^оу/^уе^.

13
14
 ДЕОБА ЋЕЛИЈЕ МИТОЗА
Све телесне ћелије се размножавају сложеном деобом која се назива митоза (грч. П111о8 - нит)'
Зигот (оплођенајајна ћелија) се дели митотичком деобом.
Кариокинеза - д ео ба ј едр а
Цитокинеза - деоба цитоплазме
У митози се могу запазити 4 карактеристичне фазе:
« профаза

• метафаза

• анафаза

• телофаза

Интерфаза је време између деобе ћелије у којој ћелија расте и долази до удвајања хромозома.
Она је најдужа и у о,квиру ње смењују се три псриода:
• Пресинтетски - Г1 нериод (ћелија расте и сваки хромозом гради један молекул ДНК).
• Синтетски — С нериод (удвајање хромозома, тако да сваки хромозом образују два истоветна
молекула ДНКј удвајање центриола).
• Постсиитетски - Г2 период (ћелија се припрема за ћелијску деобу, постоје 2 центриоларна
пара).
Неке еукариотске ћелије остварују свој животни циклус за око 20 сати. Код тих ћелија
пресинтетски и синтетски период трају по око 8 сати, постсинтетски период око 4, а ћелијска
деоба се одиграва за само 1 сат.
1. Профаза
• згушњавање хроматина, обликују се хромозоми, уочавају се две сестринске
хроматиде повезане центромером. Свака хроматида одговара једном молекулу
ДНК и протеинима. Максимално кондензовани хромозоми зову се митотски
хромозоми.
« парови центриола се раздвајају и иду ка половима ћелије
• крајем профазе у области примарног сужења сваке хроматиде уочава се присуство
кинетохора (грч. клпеТГкоз — покретљив) за кога се везују микротубуле
• између центриоласе формира деобно вретено (од микротубула) за које се везују.
хромозоми
• једрова опна и једарце нестају

2. Метафаза
• хромозоми се распоређују по средини ћелије и образују екваторијалну плочу
(деобна екваторска раван)
:____ « кинетохор једне хроматиде је повезан са микрот убудама које полазе од једног пола
деобног вретена, а кинетохор друге хроматиде са микротубулама које полазе од
наспрамног пола деобног вретена

3. Анафаза
• хроматиде се раздвајају и повучени нитима деобног вретена путују ка половима
ћелије уз постепено скраћивање микротубула
« промена облика деобног вретена које се издужује, као и сама ћелија

4. Телофаза
-------- ® хроматиде су сада хромозоми будућих кћерки ћелија око којих се ствара једрова
опна, једарце, а у њиховој непосредној близини налазе се центриоларни парови
• у средишњем делу ћелије остају микротубуле деобног вретена које нису биле
везане за хромозоме
• долази до цитокинезе, преградадели ћелију на две ћелије кћерке, које су упола
мање, са диплоидним бројем хромозома и које у интерфази расту.
Митоза обично траје од 30 минута до 3 сата.
Једине ћелије које се не размножавају су нервне и оне могу датрају колико и живот јединке.

15
 раздвајање
хроматида
и кретан>е ка
супротпим
половима

ИНТЕРФАЗА
ДВЕЈУ КћЕРИ ЋЕЛИЈА

— Шематски приказ фаза митотичке деобе

16
 МЕЈОЗА - РЕДУКЦИОНА ДЕОБА
У току процеса формирања полних ћелија, сперматозоида и јајних ћелија, диплоидне

герминативне ћелије се деле мејотичком деобом, мејозом (грчки гпејозњ - који чине

мањим).

Дрбијене ћерке имају хаплоидан број хромозома, упола мањи од мајке ћелије.

Зато се ова деоба назива редукциона деоба.

Обухвата две деобе:

• Мејоза I - прва мејотичка деоба

• Мејоза II ■ друга мејотичка деоба
Редукција броја хромозома догађа се током I мејотичке деобе.

Профаза I (траје знатно дуже од профазе митозе)

® задебљање хромозома, хромозоми се удружују у парове 1 пореклом од оца, други од

мајке - хомологи хромозоми. Између њих долази до мале размене ДНК - део ДНК
хроматиде једног хомологог хромозома размени се са делом ДНК хроматиде другог

хомологог хромозома. Долази до размене генетичког материјала, што омогућава

генетичку различитост ћелија, које су резултат мејозе, тако да је свака настала ћелија

различита од својих родитеља.

« Сваки од ових хромозома изграђен је од две хроматиде које вишс пису истоветне

® Крајем профазе I хромозомски парови се раздвајају и повезују са влакнима деобног

вретена

Метафаза I:
• Формира се деобно вретено.

® Хомологи хромозоми су у екваторијалној равни.

• Конци деобног вретена се причвршћују за центромере хромозома.

Анафаза I: Покретање читавих хромозома ка половима.

Телофаза I: Формирање једрове опне, једарцета, цитоплазма се дели.

ј

Обе ћелије које су резултат прве меотичке деобе имају упола мањи број хромозома
од мајке ћелије. Како су њихови хромозоми изграђени од два молекула ДНК - имају 2
хомологе хроматиде, интерфаза не обухвата синтетски период.

Мејоза II је истоветна митози и обухвата профазу II, анафазу П, телофазу II и

цнтокинезу II.
Резултат су 4 полне ћелије са хаплоидним бројем хромозома и међусобно се
генетички разликују.

17
 Г2 период
интерфазе Профаза I

- Шематски приказ фаза прве мејотачке деобе

Профаза 1Е Метафаза II Анафаза II Телофаза II Ћерке ћелиЈе

Шематски приказ фаза друге мејотичке деобе

18
Протисти су једноћелијски или кблонијални еукариотски
организми.
Према начину исхране могу бити хетеротрофни и аутотрофни.
Већина хетеротрофних протиста активно се креће. По својим
особинама слични су животињама, те су дуго убрајани у исто
царство и означавани као једноћелијске животиње -
праживотиње — протозое.
На основу грађе разликују се 4 велике групе хетеротрофних
протиста:
- 1. ХП са бичевима - бичари (паразиги човека: Тгурапозота,
Тетзћташа, Тпсћотопаз)
< 2. ХП са лажним ножицама -амебе (к1аза Шнхороћа) и
сродници (дизенгерична амеба) '
3. ХП који формирају споре (росШр брогохоа) (Иазтосћшп -
изазивач маларије)
4. ХП са трепљама — трепљари

ХП креће се помоћу лажних ножица, бичева или трепаља.

Храну упијају преко шовршине тела или је гутају и варе у
хранљивим вакуолама. Продукте метаболизма излучују преко
површине тела, а вишак воде преко контрактилних вакуола, које
помажи и у излучиваљу екскрета.
Размена гасова врши се преко површине тела, а и преко
контрактилних вакуола.
Размножавају се бесполно (простом деобом, < вишеструком
деобом или пушвењем) и полно.
У неповољним условима формирају цисте (отпорни облици који
се излучују у спољашњу средину).
Је.,>о л/г. , *

ЗЛг-4- №
Л 0ј_ Е // (у х Д Е ј) г?.д, ј ј? р Д-

19
 Г ЦРЦСЕ *° ) ^.- М/|С( /-/(^4- П^ЛЧЦЈЛ^

ОЧН/Е НРЦ - 7 3 - ЛЕј^/с.//^ >'С74 ј

(Ц.РЕТА1М ЦРг

ЗеЈЕИА^^Ј^
з~ - >^ХР0 Г
- КЛОРОПЛТЕТ
М ЦЦСОТР офр < * - Н^ТаЉРЕНЕИА

, цонтРли.тцЈ)Н^ ш/оц~
Т4. нв ш ољнТа НРгЧмк (БУБРЕђНДг е/>УђИ.и1цјђ ј ј

Ј>А5/ч/ла«А»4 леоцоЧ ч ^о^Угчц^Је^ /садА^е ,лео5д. /еао*, ^а^^с/и ^ел^огОвшзл-Л

П А ЛУЧИ%А~ Ђ1пАМЕсЈиМ (НЕ!4ОЈ}Чи.О С.ТСТ’Ч&&
’ Л ’^"- 4^ ТРЕП^Е Р-О/п РоЦРЕЈГУ
ПШНРОТУХ~Ј‘А Е
беГбТАТ^^0)
ВЕЛЈ-^О Ј^РО-ЦЦИРОЦТЦ^ПТ ■ т - лелмцул/у
\М}РРгП)^ ОТЈји^ сЈ
-3 - ^ЕлиЈсил .УСТЛ
НАЛО ЈЕДРО - Х/ИЦр&нУИЛЕТс. - ј? ,
■Н. - рЕлјчј0Јто ^ДР^Л-О
ЗА ЛОЛрО РЛгЈ1ЧН-01НАР)Л11зЕ.
[ ГР НеРАТЧЊ№ ) 5* - ХРАНМИЈАА- ^А^/гУоЛД
ИоЦТРАЦТИЛН/Т аануој^ -Л
-Цнтооит ЗА- ибЕА4Ч64М
( ОБЧЧНо 2 кОЈЕ НЕС.ЂАРЕЛЕ ХРА-1ТЕ Ј
:коцтРА- ху/у ) ЛРА№// Емт^нцј!
.••____------ :---------------- :-------- - -'- ■ • - ■' ,__ . .'А
Тттптртпјг~Ттттттттјгтјг
ЛА^^Е РОШЧЦЕ-/)СгудоЛОА^Је -
г
(и.?ЕТ№& ц *9р*ец>е) т %ЕЈШЈС1и НЕМГРААА'
дсо^оду
*— Е Р- ТО /)Л А 2>ЈЧ Л"
‘Ј^НЕЕА-^НОЕртА РП^ТТ^
УЕДро
Е/Чт^ное^рг ш^Тзсут^,.
^ПДОПЛАгМА-
(М Ј^д. Ам$Е1бте р«у; 4
%ркнц Т^иле рипн*. ХпааЛ^&а- блитоАА-
!
зб л 1(-оа лиЈс И-Чч
ЏОНТР.АЈЈТТМНА јЗрито^А'

ПРЕЈЏкЦ ДЕо { Лљрстаорнл • - • ј

—^иголлАУнА
: СпОРОбОћ 9 Се\

'-‘Д^одЛАгнх- н № & *> ц т 2 ритр~оц итџгЈ^

ХРАИ1ј Г ЧГ) ГЈ) оГ^<
^А-А^^.НЈ/ I.
^Ц/кИ де0
20 I
 /]аре//ло ГЈиииц- »м. ногп,е поу^ан-о оЈлглит« ЗГог
тло фоеилпт о<-пгт. ђоцЕ поее^о

[} р ОТО | ОЈе. Р® РОРЕ/ЈЛУ С ? оЛ/ЈА/Г Р/ИДсТјј^џ^

® Н&М&ЈУ УЛО^С^зНЛ
» № Г&15&Р& нн УмЕрера- м^/шт (~& с--А^сЈес

♦ $4^Л#/МЈу ^О/ј/^о ( &&РЕ&. еТ&ГЈО. Ц&&Т, УгШШоЈЊо.

1Ш№ТШ^ &ЈА7&У Н 1ЛА-АУ /^о

« ^а/т хЕтееотрое/џм мчм №?№

® М бГУ Ј4 У 5аЈ^Ј1/И^Н «-4-

® ^&ГУ ^МТИ /)&Р№џЈђ Р4 3Л///оАУ464Ју Ј^«ЗГоЛ/ ^г/ Х?у/7^еЛ^у

ОУтет-Г СРОР^ МЛИ Дс-^/нх. /)о'№$Т& ЈЕ ^^0.000 $,ре7#- ГЛИ&4 .

Етушгиоти- Тело 5^тн:

<г. 1(елу^г>№ ~ лрн ОУ5А#Г АЛ4/6^ ‘ ТГЈс Ј^

&$
НШ'Ч
^ВЛНЈА- ^&Ј}1^%-М.оГ

2. /? Л 4 $ Л? Ој^ I/ Ј А-Л/|- О — л е РНЈ е

—и г^{~ ^о_ с&Ј!ШЕ
УлруАјујУ У Лротоп Ј>№ НА-ТПЧ^У Л/^-еУ (го^

лла^ној^ија-
^^^ЛАгЈе^о _ &6Ае^2/
^-3 X ђ - Си«- _ Л* Р Л О-Јр
сд- ФмотАчен .
//рћ-Т/Ј^ ЧСј^ЖуЈј
Растајн рул^енен гр4^р
/{/)е. ^^Л^мс-сце^^ју^

ГЈ*кп>Е
Т^.Ј(О 64- ГЕЛНЈ^^Н

^1/ЛОЛ/ ( хцтџџ ^ЕЛУЛО^Д.)-

//ЦЦРЛ^ЈУи ЈЕ е/)ЛЕТ хцс^ђ 5дУјЕЈ//О С4- С/)ОррнЛ-.

КОГУ Бпуц .

//^л/Л/р^ ЛРНнут^^ј/нј/јх ЛЛ^&П

МпРепинЈ^к} / ^оје еу
ПРЕграаан^ СЕГНЕ/ПГ
21
ј. ЗЏГОГАМНЈв-

_дОД^Р«У €б С (ЦР&А НАст^је Јг/Гоеоо?4

$Р/Н€^# х^<у>4 прегрмок ч ^гј^ЈЛ е& д.еш^ <ж#гач&-
к^Тћ-јИ АЉ& У^рЈ^хЈ^ & КбЈ% > ло&ол#^*/ 1
Но^Е ГЕЛИЈЕ ндСГ&ЈЕ УОоб4/ЛгД- /24^/ј^У,
1&Г0Т
елоРА«г«ју !

и МјЕНскЕ ГоАНГ ОР ГЛ 4Г ("глнем&гш& )

НнцЕМј Ум кмл тили^
у 4оЈиНА НШ ГАШ&Т4. огиотрЕк* ^/?4/47у Цглс,
с^-л.Рч^^јЧ Полк-цу орг&н-ђг „ Ст&ђрђ Аси.Ус. ^А (Р4С.Ј2ое.#о?4.

- Асиус
лслоелор ( 'Г/

3 сом$тог/}кцј&
(т&ае&^Ј , Г. .
С^АЈА^^ Л.6^ е&м^МГ Ге^уЈ^ #4СТА-^

Рј^ЧА^ 1*^ €а ГАМД^ОСПО&Е епо&ћ .

Г№НМЈУ1ч
ГАтлиоспоРЕ (^)

ГЈр^&омци^тР - лл^ел^А? ј
^ОЈ^. //А- 4ј^о7^А^4
И
ј^мету
/јНД-ЈУ НЕСЕП7МР&НЕ ХЧСрЕ ј
?дз^//ож/Ј-б/к/У' 4Гпоиргтни^ ( ломњ Ђ^гогаМ^/с^
/)Етоа-оспоР4 - Рћ-р^џ-г громђ®.
@ Ртор турј. Геаа ГУ^ - 44 клЕ4у &оГУг лор>р6*
НО№Е Ј.А ПАПА^иГ 0^А44А>Е4 ОРГА-А^^А^ I
к(р5№) I М0&& Ј4 ЛО^ЕјЕ Ја ем&ШиАј
&Лојзд///-^/Ч е ф Ц,ПОРћН4-

— в. С4 ПТЧР41}^

22
 - # е^А/Учил 74-
- рђ В ^7 #0«/ЛбЛ Ј У ЛУЛ4>^^^% СП0РАН4; Г$МЕТ&НТ&®Г0&Ј
— ЏАг ИРД-јУ 1Уо^Е5Нџ^ хч^А- ^ј^ЛЈУ /1е^УС. е4 ј/^Ј
— ил/лЈУ сеЛТЧРА«^ Х^е/зе
/ /^С / о^о^/рј^.
д] ХбДС^4г Г^ЛЈЛАЧЛ/мГЧ ?М4а ) - ПЧЛе^ч^ АШии К&А^АЦ
~ Р/ИмдоиМДЈУ лулЛхС^еч - <- Аал2>/х>а 4/.*7елл/5 рМ#Ј_& .§034)
«/) Л>$ дрУг% Њ'.Ј7ар{/Ц&

ТЉРТјфц

^Ј Ј е - ^ЛЛ^ЈДЈУ ЈЈ)№#; #0&7^

Ст^а-р^ р&/ии4и^цн( ет^л-рл зел&ие л Л4уо } оио. тха. ел^г

ПРЕЛАА^е. КА/ЕСУ^ е&РУ} логу. Л/о^АИ ЧоИЕкд //4^0 !•? ^(х^о7и>^5
/^оаа ИАћћ^тч &в.о^жа^р^е пре е/зЕгљ
Чо^ец^ . А&члл &Т&ЛР8 к АсиоепорЕ, МбНгЕ Аа^е.е.Тџ Ј& ТРО^РгКЛ-
ЛРА1/0Н Шј&цРШЦ ( ПЦРЦН* Ч )
ћ, ЛДЈ^ћ&бМ^ЦрТВ - ПЕЧУРие.

- />Л Ј«#ол.*л,»Л ПЧТ1Н (.поџц И (.О^ТОГЛ^ИЈ^

- Н/Чјелц^ УК^Л- ЈЕ М1Л»«ЈУН 4 ^л^Јиоепо^ ^поЈ.^

ин^/т с.вт\тцрА/^е. хифЕ

»рх.е (ицст ј-
/јј е. ојчр

лЛЗг/д^ЈУЧ
АЧетиСЧ
^А^^АЧоеоорр (ђ)
ћР& ТЕА - С^им^А
- ЛРШ&А-

&РЕ/;ЧЦА ( ОРАА8-7Л |
е^л?чРЛ//5 &$оЉчц&
~ Рч /зонорфне кчфе
 цмс ечтч у ио^ТЛ1

^А14 Ј& ј

//•МЈо ГЈло ЛЕЧУРиГ ОЈл&цЈЕЏо ТАџком оп#ом (бСјуч). Р

Прц ра^ТТ г&ињЕ Аглум лјца- // ое~лгл// Ј^

^ЛЦ ^ЛУи СЛ№ Ј^О Т^ , ЛРЛ РА-СТу пу^ ј'

©ет/^//- лрег^^. [
• /умт , РУЈ^, \

• 4^ал//тд Рнм~о!с>е$ - јелелл пупиии* ><< отт0^иЛ ј

ЛО^. У^ИР7& ( Ј/АЈоТРО^ћЧЈћ ]

® 4б//Н//’тл «и$еАД/4 -* јЧухар* ЈЕ отролј^ , /га р&та$[

с.мрт оц-оо^ ц ш ј^ лрепо^хаЈу. ।

{Јористилћ ЗА- троњ&ље

Си>е гЈ»и»>е /‘»вл Ашштл. 1/штјј ои^тли Лг^у*м- » ј

А4^јУ /^е.^^/-,
7^//о моње тр^ти/дсто (^ухп-ра-]

МоЈ_ 6у ЈЕсти&А- Јо/г. су Л/Л/М4.

Пћ-Р&^ИТсМ^ Г&&&Р оСиу/^о :

4, ГдрЏВ (4-О&О &РСТЛ-)

М НЦГЈи ЈУ № ПРОЈилр У /}јЦ>ЈЈШ% ЦћВТћ- ч Е ^т о

РА5Ли)л- ПМШЕЈ. /и^/ Али Л УЦУТП-
РсђУћсУ- хифћ^^} №&њ%р*Ју слар^ (^^\
ЛР& ЛЛОЈ4. Грр^иЧЛЈЈТ . У ПРОЈ)^Ј ј-

/2//^ЈД7у У ^А^^лиЈУб/ ^Л\иЈиоспо?лчћ~ ? по Ј&^

^ПОРр. Ј- & ~ Срђ-ЈЛ-ЈУ и РА-Ј У &ОГЉГ Ј ОМђСЧ &А.\

1)ЦјЕ: цццћ.; О/БА-е; ЛРСИО^ ^у^урУ5... г

« Ггр ( ^.оо^ Р су4 ) ~ Г!\>ћ- /ЈЕКћ- ћо/Ј&Си1УА-

// С7ЛЛ-РА 5“ Р^ћи^џТцЈ &РС.74 С-Пор^. .

Ј/ УАЈ Ј^Ј А-^//4/ЈЛ/Ду еЛУЧА-ЈГб^Т/ћ- >/

џ X Њрм-Е епор^ у иоЈинћ- //длд^ ^4и?в
л*ли /»»мол^
Ј.ело/$^.). I
л

24
 4. Р^ГРл&^ оРГАНМих ^еА/)Га>#& ј

Ј.. АЦ Хорџг^ - С//Л/Г^о^4- С4 ЛДРе&ин

А. Лро^^^о^^д. хлсгл (иљшч), ш^Рец/<}џ^)

Лн7Цбмогм% /)& НЦЦЏЈЦ///, стггптонуу&г (Т/3 е.Ј

/- ^СХРД^

Јуј Ршв? ј^ ро^и 4<Ш-

У Шрајшн/ Љј (Срр^уси^ /^арн^ ^сгрр^

А^О ( иЗСЕ^ ЛоОј у^уе). Ј^ Р^ст&р ј^ ОГ/ЛР^^

0У 70 Л/4/ј^роорГ■ Нб&Ч/ро !/и €Г№№&&г ^рЕ.^,ђ.

/ Ог $ Ц& -2 ов ^С С- Со С ТР^Ј^/аУ ОЈ 2ј

^ЈгВисМ/ћћР ^ЛСМТ/НГ (4 915\) Ј& Л4- сЈ^ј,тр^7

ихлТУРН Ррм/с/ц/'оч МоТА-ТиШ- У5Р/А с7РЕ-ПТоЛр//^ I, јРУГР

КРг!/7РГ//
РУ СУП^ТАКЦ^ /5 #45&А© ^^7Ји/Џ/Л»и • (О/ иР1/ГЕ ЈЕ О/^ЈЛ^^

^^13.
Л
пРЕ ЧчшГС Н 'г
ћСир^мџц- Ј^ ^ал.
№%и пмт
п$ УП07РЕ5М0Р

гсниа^

к4/о^ /г- ^о/^о ^ргпго^^ Г^

бтигртон^ее^ (ГбИ-

25
 Мсћепеа-Лишајеви
ЈА -
- -Тело лишаУгради гљива (аскомицета, базомицета) и алга (модрозеленА.или зеленлЈ

; -Микобионт- гљивична компонента

Фотобионт- алгална компонента
■' .-■ ... I

-Алга снаКдева гљиву органском храном а од гљиве добија воду,минералне материје и угљен-
диоксид

-Симбиоза је заједнички живот два организма од којих свако има користи ®

1. Мутуализам- мутуалистичкакмбиоза (+ + ) када оба организма у симбиози имају корист

2. Умерени паразитизам је односу коме хифа гљиве продире у поједине ћелије алги, хранећи
се живим садржајем

3. Сапробност- индиректан однос гљиве и алге при коме поједине јединке алги угину и њима се
. храни гљива

-Особине лишајева:

• присуство лишајских киселина (преко 200)'

• споро расту (неколико гпт годишље)
• индикатори су загађењ/Ј ваздуха (Гамо где нема лишајева ваздух
је загађен. Највише их има у тундрама а најразноврснији у
умереном климатском појасу)
• могу да се нађу на стакленим површинама, на оклопу
галапагонске корњаче, на металима и костима

-Грађа лишајева:

• доња и горња кора од збијених хифа

• срж је између (састављена од алги^растресито распоређених хифа

-Размножавају се деловима талуса или преко:

1. соредија- једна, две или више ћелија алги, обавијених са неколико хифа.које су испод
коре, а када прсне горња кора онда их разноси ветар

2. изидија- крупни израштаји на површини талуса

-Типови лишајева:

1. корасти лишај- који сетешко одваја од подлоге

2. листасти лишај- лако се одваја од подлоге

3. жбунасти лишај- лако се одваја од подлоге

-Значај лишаја:

1. за исхрану животиња
2. први насељавају неке подлоге, мењају их и омогућавају развој других биљака
3. користе се у индустријкЈ
4. користи се за лакмус папир
5. за бојање текстила (из неких се ваде пигменти обојене материје)
6. индикатори су загађења ваздуха

27
 ТАЛОФИТЕ или ИИЖЕ БИЉКЕ су најпростије грађеие биљке, које имају талус (када се деоба ћелија
одвија у више смерова формира се талус), без диференцираних ткива и без основних биљних органа -
корена, стабла, листа.
КОРМОФИТЕ или ВИШЕ БИЉКЕ имају диференцирана ткива и основне биљне органе - корен, '
стабло, лист.
ЗЕЛЕНЕ АЛГЕ -једноћелијске, колонијске и вишећелијске.Ђелијски зид је целулозно-пекгински
(пекгин споља бубри у води, те је алга слузава). Хлоропласти садрже зеленн пнгмент.Неки припадаици
су секундарно изгубили пигмент, те су безбојни.Талус је кончаст, наренхиматичан (вишеслојан). Има
их у слаткој, сланој водн, на тлу, површини снега и леда. Значај: примарни продуценти органских
материја, служе за исхрану и као ђубриво, у научне сврхе. Размиожавање: вегегативно (рткидањем
делбва талуса), спорулативно (непокретним и покретним спорама) и полно: изогамија - спајање гамета
истог облика, величине и покретљивости, хетерогамија - спајање два покретна гамета, од којих је један
крупнији и слабије покретан, оогамија - јајнаћелија и покретни сперматозовди, хологамија-нема
гамета, већ се две једаоћелијске алге споје, настаје тетрафлагеларни зигот (са 4 бича), коњугацнја - нема
гамета, већ се преко коњугационе цеви споје садржаји две једаоћелијске алге, настаје зигот у једној од
ћелија, у обе ћелије или у коњугационој цеви.
МРКЕ. АЛГЕ - само су вишећелијске.Ћелијски звд је целулозно-пекгински. Код неких долази до
калцификације ћелијског зида. Хлоропласти сем зеленкх садрже и мрке пигменте.Талус је кончаст,
листаст, жбунаст корастЈИма их у хладннјнм морима до дубине и до 250 метара, али су најбројније на
дубини од 6-15 метара, као и у слаткнм водама (три рода). Дуге су 300-400 метара.Значај: продуцентн
органскмх материја, нздвајање јода, маннта, алкохола, служе за исхрану, као ђубриво.
Размножавање вегетативно (откидањем делова талуса), спорулативно (непокретним и покретиим
спорама) и нолно: нзогамија, хетерогамија, оогамнја.
ЦРВЕНЕ АЛГЕ - једаоћелијске, колонијске и влшећелијске. Старе 1,2 милијарду година, 4.000
врста.Ћелијски зид је днослојан, спољашњи слој мек и бубри у води, те су слузаве. Код неких долази до
калцификације ћелијског зида. Хлоропласти сем зелених садрже и црвене пигменте.Талус је кончаст,
иаремхиматичан (вишеслојни), једноосовипски (ценгрално један разгранат конац), вишеосовински
(више паралелних разгранатих конаца).Има их у топлим морима до 200 метара дубине, планинсккм
изворима, потоцима (200 врста),3начај: користе се за исхрану н ђубриво, добијање агар-агара (агар је
у ћелијском звду и има способност да у води образује гел у ниским концентрадијама 1%, те се користи у
прехрамбеној ивдустрији производња сирева, паштета, мајонеза, пудинга, мармелада, желеа,
фармацеутској индустрији и у научне сврхе -основа за хранљиве подлоге зараст бактерија и
гљива).Размножавање вегетативно (огкидањем делова талуса), спорулатнвно (нспокретним и
покретпим спорама) и нолно: нетинична оогамнја — сперматозоиди непокретни.
МАХОВИНЕ -ВКУОРНУТА, 25.000 врста
Настале пре 400 милиона година, преци су им зелене алге. У тропима их је највише и то планинама преко
3.000 метара. Вишегодишње су биљке величине од 1мм до неколико см. Ризоида (кончасти израштаји
епидермиса) биљку причвршћују за подлогу, снабдевају водом и везују растреситу подаогу. Воду и
минералне материје упијају и целом поврппшом тела ( могу да упију и 20 пута већу количину од своје
масе). Имају мање или више развијена кожна, асимипациона, механичка и неку врсту проводних
ткива.Значај: тело сакупља прашнну те почнње стварање земљишта, стварају тресет (врста тла која
настаје у влажним стаииштима таложењем и распадањем биљног материјала).
А. РЕЖЊЕВИТЕ МАХОВИНЕ - имају талус, зелено пљоснато режњевито тело са ризоидима (
јетрењаче).
Б. ЛИСНАТЕ или ТТРАВЕ МАХОВИНЕ - висине су до пола метра, имају ризовде, стабло (паренхимске
ћелије) и листове, право проводао ткиво не постоји (бусењача —дводома биљка).
Размножавање: Из сиоре маховине се развија вишеђелијска протонема, организам фазе гаметофита -
зелена, аутотрофна, личи на алгу. На њој настаје више пупољака, из којих настају мушке и женске биљке
маховнне, које имају ризоиде, стабљику и листиће. На врху грана - стабљичица развијају се полни
органи- гаметангије, на врху женских биљака архегоиије и на врху мушких биљака антсрвднје.
Оплођењем за које је потребиа вода завршава се фаза гаметофита.
Са ембрионом (деобом зигота) почиње фаза спорофита, бесполна, диплоидна фаза, која носи споре.
Спорофит је спорогон - дршка, спорангија са спорама, који се налази на гаметофиту тј. зеленој биљци
маховини.Постоји смена полне и бесполне генерације.
1. Фаза гаметофита ( нолна тј. хаплондна фаза)-фотосинтеза,снабдевање водом и минералима
» протонема
• биљка маховина са гаметангијама (полни органи — женски архегоније и мушни антеридије), где
спајаљсм 1-амета настаје зигот. Све ћелије гаметофита имају хаплоидан број хромозома.
2. Фаза спорофмта (бесполна зј. диплоидна фаза) — од оплођења до стварања спора
® спорогон са спорама причвршћен за женски део биљке.Све ђелије имају двоструки број хромозома

28
 С1К1ДЈЗ НА2У0ЈА
МАН0У1ИА

|5. ЖЕНСКИОРГАН 14. МУШКИОРГАНИ

| 5а ЈАЈНАЂЕЛИЈА 4а СПЕРМАТОЗОИД

го
со
30
 сп <ПОрЛ НГШАНк

вИОРАПГЦ^Р $
СОРВ РАУиЧјУ

$ 1+ Г Ц

опоре
ШЕН СШМШГ
Ч/ с^> ц т Р АIФ чИР И

&

$Н-
&ЛОРА

ЗД/ГО7

-3 6 Л 6,^‘- I вТР&ф 4 ц |
ј7рццћрцЈХ^Н Р^ЗОИХИ'И4;
РАгиоТР44ДН •
I
I
31
 КОРМОФИТЕ

1.ПАПРАТЊАЧЕ
2.ГОЛОСЕМЕНИЦЕ
З.СКРИВЕНОСЕМЕЕ

ПАПРАТЊАЧЕ

1. РАСТАВИЋИ - 35 врста

Расту поред река, на необрађеним површинама, ређе у шумама. Као дрвенасте биљке до 20
метара висине доминирале су пре 300 милиона година.
Вишегодишње су зељасте биљке висине до 1 метар. Надземно стабло је шупље и
чланковито са малим листовима, које се наставља под земљом (ризом), са чијих чворова
полазе коренови. Стабло врши фотосинтезу због мале количмне листова, а на врху је
спорофилни клас са спорама. Зиму презими под земљом ризомом, којије богат хранљивим
материјама.
Полна геверација је зелена биљка од неколико мнлиметара са антеридијама и
архегонијама. Сперматозоиди су са више бичева. Оплођење се одвија у присуству воде, а
из зигота се развија биљка — спорофит припадник бесполне генерацнје.
Пољски (њивскн) раставиђ има две врсте изданака:
• Фертилан - плодан, мрки, неразгранат са спорофилним класом на врху, који се развија у
пролеће.
® Стерилан - неплодан, зелени, разгранат, који се развија лети из ризома.

2. ПРЕЧИЦЕ - 1000 врста

Настале су средином девона (од пре 416-359 милиона година). Биле су дрвенасте биљке до
30 метара висине, са пречником већим од 1 метар. Изумрле су пре 240 милиона година.
Вишегодишње су зимзелене биљке са полеглим стаблом, снтннм листи&има и ризсмем
са кореновима. На крајевима гранчица су спороносни класови са спорама. Проталијум је
испод земље. Ограничено расту, јер ћелије вегетационих купа губе временом способност
деобе.

3. ПАПРАТИ- 12.000 врста

У карбону су пре 300 милиона година заједно са раставићима градиле шуме.
Зељасте су биљке, изузев неколико тропских дрвенастих врста до 25 метара висине и
цречника стабла до 50 сантиметара. Копнене су биљке, живе обично на влажним
засенченим местима (у шумама на пример Слатка папрат). Мало их живи у води.
Током размножавања долази до смене полне и бесполпе фазе. Биљке бесполне фазе, фазе
спорофита увек су доминантне и сложеније грађе, него биљке фазе гаметофита. Прави
корен брзо престаје са растом и улогу преузимају коренови који настају од подземног
стабла. Постоји спроводио ткиво од спроводнох снопића. Стабло је полегло и већим
делом расте под земљом (ризом), а од њега полазе жиличасти коренови. Маса листова
знатно превазилази масу и димензију стабла. Лист врши фотосинтезу и има улогу у
размножавању, јер су спорангије на наличју листова скупљене у гомилице.
Када спора падне на земљу развија се срцолики проталијум на површини тла, зелеи,
аутротрофаи, еа рнзоидама - гаметофит. Са његове доње стране су антервдије и
архегоније, сиермат&зовдн имају виане бнчева и уз помоћ воде долазе до јајне ћелије,
настаје зигот, који клија у иову биљку - снорафит, која има корен стабло и лист и
развијено транспортно ткиво.
1, Фаза гаметофита (иолна тј. хапловдна ф®за)
« проталијум
2. Фаза сторофнта (бесполна тј. дапловдиа фаза)
® биљка папрат

32
 С1КШ8 РА2У1СА
-мл-ајг-..-

'6. ЖЕНСКИОРГАН ! РАРНАЋ

6а ЈАЈНАЋВЛИЈА

Г1РОТАЛИЈУМ .5^ ..,

ба

ЗЈСМОРАНГШЕ ' '7

Г/. МУШКИОРГАН
7а СПЕРМАТОЗОИД^ ж -
ш
/ЗИГОТ 8 »

'лХ'

I МЛАДА ПАПРАТ
Е НАЛИЧЈЕ ЛИСТА ОДРАСЛЕ
ПАПРАТИ
!, НАКУГШНЕ СПОРАНГША.

јСавремена пречииа
! На краје-
вима гранчииа се образују
спороносни кдасови.

оо
нАЈнјЈКЈЈУ!
^1Н;Г-Ч1НЈЧ
И ,:.уЛ
Слика 272. - Раставић. Л&во:
зелени, аутотрофни изданак; । ^7
њннмЕПшТнТ
"'\есн.. ~-~ороГ.... Т"! изЛ..... "
НјнНн! ‘•»1ИнН!Ијј1^11:!Ц1

1:(нннннш№: !:*::1и‘нж:мс1:
СЕа4ЖНИД1:
I, Нгубоље прнлагођене сувозећлном начнну живсл,
2. Постоји смена гпнсрацијс спорофита п пметофита.
Хетероспорне сн — имају женске и мушке споре из љшх се пазнгПа му!
гаметофит,
4. Стварају семе.
5. Имају цвет.
А. ГОЛОСЕМЕНМЦЕ- семени за.мец.н н семена су на нлша-шм лутпама снншарк’

Б. СКРИВЕНОСЕМЕНИЦЕ - семени замеци н семена су скривени унутар ги

касннје унутар плода.
ГОЛОСЕМЕНИЦЕ (ОТМНОВРЕКМАЕ)
Настале су нре 360 милиона година (средина девона).Деле се на 5 класа:
1.,. СЕМЕНЕ ИАПРАТИ
» нсчезле су почегком креде ( од пре 145 до пре 65,5 милиона година)
* личилесу на савремене дрвенасте шпфгги, самосу се размножавале семенима
* семени замеци су били на крајевима или врховима листова, семе је било веће и од 10
см
2. ЦИКАСИ
• пре 200 милионд година (мезозоик од пре 251-65,6милиона година) градили су
■ шуме
• данас има 100-120 врста у тропима (Куба, Африка, Аустралија, Мексико)
® личена »ит, на зрху стабла су велики перасти лнстови, до 25 м виснне. дебљние
стаблаод 1м (Саго палма)
» ие град® шуме. већ расту појединачно
» епоро расту -- биљка од 2м стара је 1.000 година
® даадоме еу биљке ( посебно је биљка са муш К !'1 М И11Ј, 3 р МИ. И ■ Ј0ј жу' и ;■? 'Сад И.ЦсГ'-
и посебно је биљка еа женским шишаркама на. којнма су семени замепн)
епер1^ат0з.овд11 су о бетжа
3.. 2 2
ч бнпо га ;е много у >ури ( од пре ! 99~ 1.4о мплнона година,' пре ! /0 милнона годинз.,
пре терцијера ( пре 65,5 милиона година) су нестали
® сада су заступљени са једном врстом Мандаршгско дрво (свето) ••- СНпеко бнсља,.
које се гаји у дворншту кннеских и јапанских храмова
» листопадко јс дрзо до 40 мз висине, са лепезастмм листовпма који су у продебе
светлозеленн, а преко дета тамнозеленн. кожастн
д&вд&вда јо биљка (муижи двет је као ресо са доста прашннка. а женскн цаез са
ДУГОМ ДрШКОМ I) / СвМОЈфД Кр/зју}
® ееме је дугачко око Зем
■|М[Н
'Јжт’/п.љени су са ЛО -- о х вјкјтз
« тронске су зишевеве бшдке
5-. 1' ’ ’
а наста.љх ст краљм карбоиа (с.ц пре 354 ,ао нре 399 тљлиона годииљ

Д':љ.љјнпм сгаб.л'0 сд !бм т егпрос.тн од 4069 !'о,љгав4. Рекорд дупљгаилљга дж<

једна прста оора пађона у нсточао; ђљљеш п,_. љцк ључ <е с<ар сосс аљљт.!
зд!шзеаетљ дрвоВе је еем арина гавргшски гаљгопадни чљ гаљга
- јљдчно нма.|т адокинеељ зкенсие Јднгадркж ссас клеко д тзнтз л”>о.љ 1Ј1џс<сс<' ■> ј;<кч.
лоо' »љмељено део ј.шљљрк” ооаљда с&и ч ;д-љ.( л« ;чиче.;/
сми.!веносежеен;(а;, а љадад адшадљ су сгаљљ љљљљ.чљљгагае >е,к ■<<.

34
35
 Скривеносеменице
» Појавиле су се у креди пре 120 мнлнена гедина.
• Данасживи око 250.000 врста.
• Спроводаа ткива су им савршенија.Репродуктивне структуре скривеносеменица су правн цветовн, полен пада на
жиг тучка, а пе директо на ссмспи заметак као код голосеменица
Кореи- развија се из корена клице (храст и топола имају најснажнији)
Фиксипа биљку за подлогу, апсорбује и трансиортује до издапка воду и мннералне соли у њој.
Постоје два главнатипа корепа које оне имају:
1. ссовински кпрен (састоји се од главног корена и грана које из њега полазе)
2. жиличасти корен (састоји се од велнког броја коренова сличпс величине и значаја)
Модафихације корена:
3. вретенасти корен ( шаргарепа) за депоновање хранљивих материја
4. репаст(ротква, цвекла) за деионовањехранљивих матсрија »
5. ваздушно корење бршљена, које потиче од издапка, има способност да се хвата и на тај начин фиксира издаиак
биљке
Стабло - развија се из стабаоцста клнце. Стабло држи листове, а у унутрашњости стабла спроводни спцпићи
транспортују воду и хранљиве материјс из корсва у листове. Разликујемо два типа стабла:
1. дрвенасто стабло —сгарији тип. Код неких се не грана (палма), код других се грана и гради крошњу.
Жбуње се грана нспосредно изиад површине тла.
2. зељасто етабло појавило се касније. Може бити:
• цуно зељасто стабло
° сламнато, шупље зељасто стабло
Модификацијс изданка:
3. сочна творевина кактуса,гдеседепонујеводаистварахрана
4. изувијане витице винове лозе (рашљике), којима се стабло прихваца за неки чврст оолонац
5. подземна стабла — кртола (кромпир), луковнца (црни лук, лала), ризом (ђурђевак), гдс се депонују хранљиве
материје
6, кукице за прихватање (купина)
Лист — у коме се налази велика количина хлоропласга у којима се одвија процес фотосинтезе.
Лист има улогу дасања и шшаравања биљака, јер преко њих биљка узима ■д. отпупгга гасовитс магерије.
Спроводни споиићи који из стабла улазе у лисг чине нсрватуру листа, која је скуп жилица (спроводних снопића) листа.
Постоји:
А. Осовинска нерватура лиега — једна главна жила од које полазе све тање и тање спроводне жиле.
Б. Паралелна нерватура листа — масивнија средашња жнла, лево и дсспо паралспно полазе остале жиле листа.
Преко лисне дршке листови се припајаЈу за сгаб.чо. Разликујемо:
® једноетаван лиет (прост)- лиснадршка+лиснаплоча(лнска:) -грожђе
® сложени лист—лиспадрптка+нише листихш1оча(лиски) -багрем
• лисг медификован за хватање ннееката у облику левка, да би биљка задовољила гготребе за азотом
« поггауп—лиснаоснова + лисна дршка+лиспаплоча(лиска)
• невотпун—лиспи рукавац + лисна плоча (лиска)
Цвет- је орган за размножавање.
° цветна дршкз - повезује цвег са стаблом.
» цветна лпжа—проширсни дсо, који држи на окупу делове цвста.
о чагпица—граде јс листићи чашице, који су обично зелепи, пггите цвет у пупољну, одржавају влажност, пггите цвет
од инсеката, задрживају сноре гљива и бактерије.
® круница—граде је листићи крунице, који су нежни, обично обојени, привпаче ипсскте, по оплођењу обично
опадаЈУ- Крунични листићи могу бнти слободни или мање више међусобио срасли. Код дикотиледоних биљака их
је обичио 4-5, акод монокотиледоних биљака обично 3.
° прашннцн — мушки органи за размножавање (прашнички конац, прашничка кесица са цветним прахом у коме су
спермагозоцци).
■ тучак—женски орган за размножавање (жиг тучка, стубиђ тучка, плодник тучка са семеним заметком и јајном
ћелијом.

А. Перијант - цветни омотач — су чашични и крунични листићи. Цвегни омотач обујми и штити органе за
размножавање, а бојом и мирисом привлачи инсекте.
Перигон — уколико је цвст грађен од идентичних тј. истих листова (лала, орах) и цвстии омотач није рашчлањен на
чашицу и круницу.
Цветови без цветног омогача - голи (врба).
Цветови без круничних листића (јсдић).
Б. Органи за размножавзже—прашнипи и тучак.
Врсте цвета:
• двополин цвеговн (тучак + прашници)
* једнополнк цветовн (тучак или праптиици), мушки или женски цветови (бундева)

Једнодома биљка (кукуруз) - мушки и женски цвстови су на истој блљци, на врху метлнца—прашник, а на стаблу тучак
из кога се развија кшш кукуруза.
Днцдома бнлаКЗ (врба) - мушки и женски цветови се налазе на одвојеним биљкама.

1
37
 Оправшвање
Процес нрепошења полена од прашничке кесице до жига тучта
® Оишишрашивање - пренотпењс полена са прапгника на тучак исгог цвета или са цвста на цвет исте биљкс.
• Унакрсно опрашивање — пренос полена са цветајсдпс биљке иа жиг тучка цвега друге биљке истс врстс, пгго
доводи до генетичких рскомбиналија н геиетички разноврсиог пвгомства.
Полен могу преносити различите животиње (биотичко опрашивање) или вегар, односно вода (абиотичко опрашивање).
Онлођење
По оиративању поленова зрна етижу до жига тучка. Најпре упијају воду, а затим луче извесне белапчевине (протеинс),
који сдуже за препознавање врсте. Ти протеини код људи изазивају алергијску реакцију — поленску кијавицу. Полепово зрно
клија (издужује садржај), стаара поленову цев, која продире кроз стубић тучка, долази до есмсног заметка. Поленово зрно
садржи вегетативну ћслију која је при врху, а док поленона цев расте герминативна ћелија се дели надве сперматичне
ћелије, које су иза ње. Поденова цев продире кроз мали отвор (микропилу) у ссмсни заметак, долази до ембрионове кесице
и улази у љу. Врх поленове цсви прста, излазе две спсрматичне ћелијс, а вегетативна ћелија атрофишс (нсстаје)Једна е
сперматична ћелија се спаја сајајном ћслијом настаје зигот, а од њега клица. Друга спсрматична ћелија се спаја са два
централна јсдра централне ћелије смбрионове кесице и настаје хрављиво ткиво—спдосперм, намењено исхрани клице. То је
тзв. двојно овлсђење карактсристично за скривеноссмепипе (оплођењг јајве ћелије и два централна јздра цснтралне
ћелије).
Једна свермвтична ћодија се спаја са јајном ћоднјом стварајући зигпт од кога настаје клица.
Друга еперматична ћелија се сиаја са централном ћелијом ембрионове кесице, чијим ђе деобама нагтати хранљмво
ткиво. Ембрионална кесица садржи 7 ћелија (ценгрална ђслија са 2 једра, јајна ћелија, две синсргвдс, три антиподе).
Цваст - цветови сакунљенн у групе па заједннчкој осовнии (багрем, зова, сунцокрет, боквица).
Семе
Семеном се размножавају голосеменице и скривеносемеиице.
Семе се развија нз семеногзаметка после оплодње.
Делови:
* Семењача (опна која обавија језгро)
» Језгро ( кпица окружена хранљивим ткивом - котвдедоном)
По правнлу ако је омотач плода чврст семена имају танку семењачу и обрнуто.
Плод
Орган биљке који се после оплођења развнја из цвета, пре свега плодника тучка.
Делови плода:
® Плодов омотач (настаје од зида плодника)
« Семе шги еемена
Моту бити:
А. Простм плодови—пастали из једног цвета.
1. Посебнм — иастају из плодника једног тучка.
А
• сушнн пуцајућн плодови (семе се ослобаћа пуцањем плодовог омотача):
махуна (пасуљ, гратак) пуца дуж два шава
чаурт отвара се шавовима—татула, поклопцем—буника, псрама мак, тип чауре је љушчица—купус.хоћу-пећу
менгак (божур, кукурск) се отвара на једном шаву
• еушнн непуцајуби пладови (семе се ослобађатруљењем плодовог омотача):
орашица— лешник, жир, код ксстсна и букве окружена и затворена у дрвенасг омотач
Облици орашице:
крупа (семе је семењачом срасло за плодов омотач) - пшеница, кукуруз, траве
ахеннја (семе није срасло за плпдов омотач) - сунцокрет, маслачак
Б
® сочнн непуцајући пдодови (меснат плодов омотач) и семена се ослобађају труљењем плодовог омотдча:
бобица (грожђе, рибизла, патлиџаи, лимун, поморанџа, грејпфрут, тиква, парадајз, лубеница, диња)
коппуннца (шљива, кајсија, трешња, вишња, маслина, бадем)
Посебан обхик коштуцице:
јабучаст нлцд (јабука, кругита, дуња)

2^№ирш> плодови — настају из једног цвста са више тучкова—јагода, купииа, малина, ружа.
Б. Сложени илодови—пастају из цвасти (смо ква, дуд).
Под новољним услонима (темпергпура, алажност) семе скривеносеменарки клија и клица смсштена у њој развија се у младу
биљку.На клицн семенке пасуља разликујемо коренак, крттко стабаоце и темсни пупољак са зачецима првнх
листова.Клица нма и дв« клицина листа нли котиледона. крји заузимају аајвсћи део семсике, сваки по једну њену
половину, богати су хранљивим материјама и исхрањују младу бнљку.Кад зрво пасуља набубри пајпре нзбија кортнак
који брзо расте, развија коренове длачице и учвршћујс се у падлози.
Упоредо расте м стабаоце све док не избијс на но>вршину земље и развије прве зелене листеве.
Котиледони кднце пасуља када млада бмљка потрвши хранљиве магерије садржепе у њима сасуше се н отпадају.
Клица кукуруза има један котнледок као и ншеница, ннринач, лала, лук.
На основу тога колико пута џветају односно доносе плод деле се иа:
» једиогодншње—у току једне године донесу плод и окончају свој жнвот (кукуруз)
• двогодншње у првој годнни развију лисиати изданак или стабло, а у другој доносе цвет, плод и гину (купус)
■ вишегодншње— вишс пута доносе плод, живи дуго, обично сваке годипс цвстају и доиосе шгод (дрвеће, жбуње,
вишегодитње траве)

2
38
 Сл. 3.28. .
Проклијала
бнљка

1) ОсовАнски 2) Жиличаст корен 3) Вретенаст корен 4) Репаст корен /е

корен има снажну се састоји од је веома задебљао у лолтастог облика
централну осовину великог бро/а односу на огранци су
и тање огранко. коренова сличне жиличасте огранке. жиличасти. И у
Зећина дрвенастих величине. Најчешће У задебљалом делу њему се налази
биљака има ова/ га разви/ају /е ускладиштена ускладиштена
тип корена. биљке на резерва хране. храна.
растреситој и
пескоаито/ подлози.

С7ћ. 3.37. Подземна стабла:

1) луковица, 2) кртола,
3) ризом

Прост лист има са-

моједну лисну пло-
чу смештену на ли-
сној дршци. Облик
листа може бити
различит: ОВАЛАН

Сложен лист има

на писној дршци ви-
ше одвојених ли-
сних поаршина. У
односу на број и рас-
поред лиски сложен
3-43. Потпун и непотпун (седећи) лист лист може бити: ТРОЧЛАН

Табела 3.3. ГРАЂА И УЛОГА ДЕЛОВА ЦВЕТА

Део цвета Цветна дршка Цветна ложа Чашица Круница Прашници Тучак
Састоји се од листипа чашице листиг.а крунице прашничког конца жмга
поленове кесице стубића
полена плодника
семеног заметка
јајне ћелије

Улсга Повезује цват Држи на окупу Штити цват Привлачи мушки срган женски орган
са стаблом. делове цвета. у лупољку. инсекте. за размножавање за размножавање
1 --------- 3-9--Ј
 СТУБИћ

плодник
ЈАЈНА
ЕЕЛИЈА

СЕМЕНИ
ЗАМЕТАК

Сл. 3.61. Унутрашња грађа тучка и |

Сл. 3.54. А —уздужни пресек цвета —орга-
ни за размножавање: 1) жиг тучка,
2) прашник, 3) поленова зрна, 4) јајна
ћелија; Б — изгпед попенових зрна. Свака
арста биљака цветница има поленово зрно
посебног изгледа. Оно је за њих исто што
је отисак прста за човека.
прашника ।
Сл. 3.67. Врсте плодова: 1) бобица,
2) коштуница, 3) јабучаст ппод, 4) љушчица,
5) махуна, 6) чахура, 7) коштуница,
8) крупа, 9) и 10) збирни плод,
11) и 12) плодови настали из цвасти.

Сл. 3.70. Пресек семена дикотиледоне и

монокотиледоне биљке
 6РЧЕНН ^ћНЕТАК
С РП&Р1НЊ Е Нг г М Т к ропчл^

'О/ЧОТАЧЦ
\ пнтегу ч-стчУТ.

НУЦЕј^с
( Т^УГР^ГЛ^ јЈ^О

ГГРНИНћТН^Н^ ГЛЕ се сгбд/’/}-

ГЕЛцГћ

ћГГЕТНТН&нД е
е
НЕГћ&ПОРЕ
0

ГЕРМ ИМтЦ&НА
ГЕЈШ/ћ ог Д^лч
Р-НГРИОНОђЕ ЏјЈЦЦЕ
#4 ^^ГЕпЕр^ћТН^НЕ
ТРРГ НТГАСПОРЕ
РРООН&АТУ-
^ЕТђрТА &Е
^Д ОА# И ДД РА ©
Рау Ма ролд&иин

&ГГЕГћ I Ц&Нк &«

/А-ЈНА АЕј^ЈА'

ЦО ЈНД№
једро

ЦгнгћР
&&$

ТРЦ №ТНМ&

^Д//А СПРРН^ТНИНК ГЕЈЦ/ћ -НАЈ/^^ИРот /М^ДЛ 'У

а^4/М—>
/^руга — »— -?- це^тр^л^^I '^^^^^ГжпТГГј
■М&Пг.ц№09>^ /ггсло 61 У«4*М (^Лт^МЛ сл Лд₽4 ЧЈИА-квлиЈЛ
Д&е е^Ие<»»'ИДЕ Н ТРЦ ЛИТИЛОДС) - 41 '
 Принрема за рад.
1. Поновити раније обрађено градиво о биљвим органамагкорену, стаблу, листу, цвету,
плоду и семену, као и опрашивање и ошгсфеае код цветница.
2. Донетв у школу гранчице са листовима и цветовимадрвенастих биљака и зељасте биљке 1
у цвету.
Скривеносеменице или цветнице данас представљају наЈМВОгобројније (преко 250.000 врста), |
најраспрострањеније и најбоље прилагођене биљке, крје расту у свим климатским области-
ма где је живот могућ. Веома су разноврсне. .
За ове биљке је карактеристичаи орган цвет, у коме се врпги полно размножавање. Мушки;
и женски полни органи су пратппици и тучак у крјима настају поленова зрна и семени заме-
ци — Сдика 57. Семени замеци су скривени у плоднику тучка, због чега се ове биљке и зову
скривеносеменице. Уполеновом зрну образују се две сперматичне ћелије, а у ембрионовој г
кесици семеног заметка пореддругих ћелија налазе се јајна ћелија и секундарно једро. Једна
од основних одлика цветница је двострука - двојна по чему се ова. група разпикује
од осталих група вишик биљака. Једиа сперматичпа ћелија снаја се са јајном ћелнјом дајући
оплођену јајну ћелију—зигот, из које се даље развија клпца. Друга сперматична ћелија спаја
се са секуцдарним једром, из кога ће се развити хранљиво ткиво — едцосперм, које служи за
нсхраву клице на почетку њеног разврја. Клица и енвршерм су делови семена које је >
скривено — затворено у плоду. Плод се развија из пл.одџвка. тучка и представља нони орган
који се ирви пут развија код скривеносеменица.
Научити размножавање и развиће екривеносеменилл, уз пажљиво посматрање Слике 57.

Слика57. Разл&аожаваз&е а разтАе скравемосаиаги^а

44 42
 Скривеносемеш-гце се одликују крајње неразвијеном полном генерацијом.
Мупша геолпа генерацпја — мушки гаметофит. развија се у поленовом зрну, у њему аастају
две снерматичне ћепије, и обе унестаују у оплођењу.
Жеиска иолва генерација — женски гаметофит. сведена је на свега неколико ћелија смеш-
тених у ембрионовој кесици семеног заметка. Једна од тих ћелија је јајна ћели]*а. И у развићу
скривеносеменица дошшира бесполна — спорофит геверацпја, којој припада млада и разви-
јена биљка дветница.

Порекдо скривеносеменица. На основу грађе цвета скривеносеменица утврђена је њихова

сродност са голосеменвцама.

Упорсфење монокотила и дикотила.

Скривеносеменице се деле на две класе: дикотиле и монокотиле.

* Сзмосталан рад. Посматрањем донетих биљака и Спике 58. упоредитн дикотиле и моно-
) котиле. Уписати на линије њихове основне рдлике.

(ЈликаЗ'8- и дикоб^ХЈШ.

45
43
 [

Скривеносеменице се деле на две класе:

Магнолиопсиде - дикотиле Лилиопсиде - монокотиле

-Клица са два котиледона и клијају са
■ два-ШВДина листа
-Осбви^бки корен__ ; "
-Проводни снопићи стабла кружно
распоређени, кора и централни
цилиндар ј асно разграничени
-Осовцнска, мрежаста нерватура
листа, јасно издвој ена лиска и лисна.
дршка
-Цветови рашчлањени и имају чашицу
и круницу, двоструки цветни
омотач,цветови петочлани или ређе
четворочлани.
-Поленова зрна обично са три бразде
»Дрвенасте или зељасте биљке / -Зељасте биљке
Клицасаједним котиледоном
-Проводни снопићи стабла неправилно
распоређени, кора и централни цилиндар нису !
јасно разграничени
“ПаралелНа нерватура листа, обично
нерашчлањени на лиску и лисну дршку.
-Цветни омотач није рашчлањен на круницу и ?
чашицу већ образује перигон; једноструки цветни
омотач, цветови трочлани, ређе четворочлани или
двочлани, никад петочлани
-Поленова зрна обично са једном браздом
 ■ /УТ//44 ( //УХЈРСА, )

&У^/Н54- ( У/ГСМ //Гс/ТР, ХРАС/, АУ//64- )

> _
‘ Л Ас-3 4

Џ-РСТћШШЈуА- и.Е//т р/њр)

ру^/г (РУЦ/ 4' ■ КРУШУЛ, Ј/у/ГЈЕ/^ Ри/Ш^ ТРСШ/^ ЕРеси^Лу ХЛ-јсЦјА-

Ју/^4.^ ПГОТ^/ )

ЈГЛТ^Р/МЧА- ( ^с/,4 јиг*^#4, ГрШ^ /УАСУАо/ №4, Ссх/4/А©

РИЕџРИЈТ) , ТАГРЕ/ј- ЈУЦЕР^Т )

\- . Пс>/4 бТиШЏУ (.Р-РОЧћНР^ 'ПРИРИ1А,. ПЛ1^0 .ЈУк/Р /Р х

г птр^-\ 4} ?ј Ј . ■

^Р . Ус//4Г//^4 (■ (р ЈЈ ^лИЈ -ЛрБ^Н^ђ-Ј рур)4 ђ Р^!( Рђ-Р-р' ОРЧТРгРУи^

/ч л ј ч Н (Ј д. _4 ЈЧП и 4 )
^ ' ■
/ 4 А /50ЧГ/ /Х4 ( џ ђ<Ј| /) &Р' (/%оирЕ)', И Т^Ј/Л Р^Ј.^
ЗЕЛ Е/Н^ с 4-Л ^-Г РЛЗЈоЧЛ-и1

^Ј/С/Сс^ј о Ј/<^> ~

Х//ЛАН4 ( р^Е^Мј. ЈррА} ^РНтч Ј/ии, Јс ^'нГјј/ир

ТРАр)^ ‘ ( пше нии^ ру^т^ рр-^ °Ј>№ } Пћ Рчнтч^ јеч^р/

'ЦЈјЕ^ЕРкђ ТРШђ )

ЈРЧЕ НА- ТРђ-кЕ

. ПРРУШРЦЕ ( РРРУРЧ/24 , 1РЛ~<^РћЦу

Г. А4Рци^д_ (^иси.ТРТА' , РТри^с.)

С. /^^44- ( ор^^Ј-Ои )

45
 ЗВИЉјЗ^. јРЈКДЈВА. ■ ■.
Ћсиво је скуп међугобнс повезазшх КелДД есгог пор^Ј^а к»је обављпју исту фуггздију. штег ку облика и
слитае грађе. Тело токилјцелогживотарасте >»Н ЧАст^Ј/п .дмрЕ^т/р-јА,'
КТворнаткћва ( деобнбпли меристемско.)х ^рил -Лбвсе *ја«.4ад#'О. *
То су лрВа ткива која настају пршжкои радалЉа МЛаде кднце (ембрЕЦна) и нз в>нх се развнјају сва
осталабиљнатрајнаткнва, Ј . -
Према положају у биљцл тасрна тжива могу бипг
• Вршна или апикална( вегетациона купа изданка са зачецима лнстова н новнх бочних
вегетДционнх купа, вегетацновд купа корена са коренском капом) - П рч « $ р ст
о Бочпа ПЈш латерална . ч .
1, камбријум - деобом и диференццјацијом ћелцја камбријума.настају елементи спроподалх ткива.
Акгивношћукамбријумасгаблоикбрен.дебљају,■€.«■Уиаалтсљл.ке
2. фелОген - деоббм и диференцијацајом фелогена цћсгаје поКорачно ткчнг, - перидерм.
а Уметнута шш гштеркаларна - налази се «умеп5уто>г'нзмеђу трајнта ткива. (издужнвање делова
стаблатзв.иптеркаларвнрасгкод-трава).' ■/ грлг!>л ■
® Творна ткива рана или трауматична - настају на. првређеним местима.' Стварају масу ћелија'~
калус, којим се рала.затвараг .
0 т ' ■ I г 8«- -/еЛ»6 6₽е.7б (јс.Ј^Ј/Ј- / ее4:0440 Ч. >
рЗЈНаткива^ ^*о:«Је.»А' е<» ■
•• Основна или паренхимска. ■■
Ћ.елије паредхима су живе и различитог облпка. Њвдове рдне су целулозне и тавде, цитоцлазму _
цотискујеуз звдвелшгавакуола,садржесдетицове'.пластвдаизадржавају спосћбнрстддоб^. .
1. Паренхим за апсорпцпју воде ја минсраЈших супстанци ■ •',■•’ ■ ■
2. ‘Паренхим з.а фотосннгезу (хлоренхпм) - налазн се испод прозрачног епцдермцса. Највеба мдоа тог
ткиваналади се у листовима. - /^ис-џ-а
' 3.’Царенхим за складаштење резервинх.материја (у сшецмма? луковицама, кртодама, сржи,
.задебљалимкррено.вима > ' • ., ■■ '
«■■ Кожна ијпг пошижчиа - облажтнвду поввшинт бил.ака ■.- . ...
КЕпНдерммс -једноелбјно.ткиво преКрнва листове и младе стабљике. На површивд. епвдермиса-
кутнкула (лнпмднн з јцититни слој). На, лрврлшну кугшд/ле, у поједшшм.' СЈЈучајецииа.излучује се. & с шј « 6- н/^
. водак,творвдинеепвдер|т^трИтоме-7^вдкс,спЈмш1авдрзтсесаОДдноддв0;ОДвд^Налнећелије 'ч>~
затварачице (имају хлороиласт) са неравпомсрио задебљалим звдобнмаизмсђудејихсе налази отвор
•сгоме, чиме се регулише промет. гасова ц одавање водене паре (транспирацнја). , 4Ј| -ј ч и <' г?
■2. Перндермис - калази на површини вишегодншњих стабала и коренова, Непосредно преузима
функцију епидермиса. Граде га:
-Фелоген - слој ћелнја које се деле тако што унутрдшња ћелцја остаје ћелцја фелогепа, док се
спољашња диференцнра у ћелнју плуте. цј# /)/>с^уцгоц (тлгтиџ ј
- Нлута-више слојева дебелозндннх мртвих ћелнја. Непропушта воду ннгасове. Плута није свуда
компакгна, псстоје места - сочивице ии лешицеле, на којима је ткиво растресиго са пуно
међућелијског простора, 'кроз.које се иревегравају биљни органи, тј. вриш размепа гасова и .
■ транспирациЈа. Фелоген лентицеле,којије акгивнЈдиод осталог фелргена производи више ћелцја које
избијајуна ловршину стварајућииспупнења. '
3. Мртва кора - комплекс ткива сжтааљен од вмше сл.ојева плуте и мртвих ткнв.а нзмеђу м>их
•. МеханИЧКа- - ПОт ПоРП-Л (Д 'Лб 7 ЛОД/ '-ор глаччл-' Ч о&им«)
1. Коленхим — граде живе еластичж ћелијс^ неравномерно задебљалих зидова н налазе се у деловима
биљке који расту.
■2. Склеренхнм - ћелије са равнрмерно задебљалим зндоввма, бед цвпшлазмеиједра; Налазе ое у свим
деловима биљке који су дрестадн са растодк Дају биљци елаотачност, . -
Могу бЦт у виду ликнннх влжана која су дугачка, имају звдове претезкно. оддедулезе и налазс се у
кори или у виду дрвеннх влакана која су краћа од лмкиних, са одрвенелим Зидовима и налазе се у
дрвеном делу биљке.
• . 'пррводиа- -• &,рут/Т од %рч-ј'у<у
©д коренл ка листбвима (транспортује се вада н у ш>ј растоереие ммперадве матернје -
транспнрациони ток) ’ '
Од лнстова к& корену (гранспортују се матернје настаде у процесу фотосицтезе -
'асимилацнони ток)
. 1. кеилем - тражиде мртае ћелнје, трахеје— цеви затранеиерт воде ’
• 2, флоем - ситасте цевћ - настају спдјањем нздуженцз жнвих ћелцј а са таиким зцдовима. Уз
елементе ситастих цези припајају се пратеће ћелнје.
■ 0 Жлездана или секреторна ткива- излучују секрет

46
1?оне корена
'501/Рг ТРћНСПОРТРг ( ТУ СЕ & кОЧН^-/ 1 Г

Т>он-н 4 ПС.ОРП ЦаЈс оЈј^' 30*4 корг^са^к

&0^Е И ЦЧРЕ РМ1/Х '
Д'■/,/- | | А - 2, Ј ГоР 4[ и е дОЈ ћ Е Ј.11»I |
‘2 & /А ТЏн-у ц РЦн-о V* У Ч НРс Се У ЛТ/13' ЕЈрЈ^Н/еН ЉрХУ ГГј1Н//~ 6Т/,Ај>/;ЈЗ I
Зон/Т 3/и у/то/5Л^>1- - -У ^>Д.У1Н^А/ РАСТ ОЈј47^Ј6///-/^ /Х-/6
( ТТјјЏЈ^ Ј I. -Л,> ! Р
/ .->

ЗОР.4- ■'- Добо^ц До РЛСГД- Ц^РЕН^- ("'Мшј

&Л4А- - Д/М^ ПТ РА- ( КТЛЧЈГ- оНРУГЈ>Е( Д>Т47ц Зо/7Х ДТог

Ј04С /ЗРХ4 Л.ОРР ^Нгр&ЈЈ/Г ТРЕНзЕ ИЈРЕ.1ЈЛ- ОЧе СГ Ј (1 н

(9/744 в лЛ
ГСЛ//Ј4 еле/и«’А^Г о/о/> ТЕ СЈ/УЈ4/5 Ц МУ&ТС/ СЕ У Ј0Ји?у сл ■
л

. Ј-ШњЈГУ I
ЛЕлоЈА- РЦ^о^ТРЧђг Еу ееЈјчјГ ед-
Л С РР П Ч 0И Г. СЕ А4‘ј| 'ј

2. № Р1Ј р! ИР Н ?Ч- рд НЕ120>Ш&0 РНлб&(

(ТЕ1Ц-/ЈН- :

1. ЦЕНТРАШц ј

- -Оое/^ (СЕј!^/есЕ
Сл. 15. — Попречан прссек корена у зовд кореискиа ДТЛА у ^Е/ЧЈ СЕ. Шчч/ЛЈ &очц^
даадаз
а. ризодерм; б. примарна кора;. в. централни цилиндап- ^ОР Е Ноач ! фгЈ10( Г:;# Ј /ХН/ЧНРЈЈ хч ј ј
г. перодикл; д. флоем; ђ. кеилем’ е. срж — ^Ј|ОР>Ч к /СхЧЈј^у

— СРНг /-) Р,РГ-Н х ц ј

Спроводна ткива ■

тин/ попреч1/4 ТШТебе А&ЈН/Т/Н

^.Н.ТЗЛ./Т.Т.ЈТИГ?-.
* м^&е $ЈМуЈе
• Г.Р.4 !ТС (>9. ?.!..&($.& (УпцЈ/јЈз ОлМ,4лД ^А/Ј
е
в !>;Т1.Ј!>Л^М.А.().гг1РАЈ11^ * ТШММГ...
ПРС-Г/Т.ЦЛ.Ш.....ЧАУ... (. ЈнНТ.б. Ј 4-
Н Р Е & Д-с 70 .3, 4 ДЕ ,4’л. А.л ђ
П Ло

I ( Н X ЕЈ /Ј- 4 С 6 ^4- ј /АНс Лс>47"}

С. етлј-
ФОЛјЈ '

ИО/ПН-от тп.иРј^

Стомин анарат - стома

ЗАГ^о/^Н : Ф/РјД^^’ с’г&0р
- Жу
- А'А/10 УОјИ
— НЦОГО С6С-7ЛСС7 0
X ЈјОР« ПЛ4-4 Г 47
лл-ТбА рцчип т
 Примарна грађа стабла дикотила

• Епидермис
@ Примарна кора
1. коленхим е/љсткчне не.рл^//о^ер^о з]

2. скробна сара (паренхимске ћелије са скробним зрнима)

3. ендодерм ( паренхимске ћелије без скробних зрна)
© централни цилиндар (средишњи део стабла од паренхимских ћелија
и спроводних снопића)
1. перицикл (слој ћелија)
2. ликинавлакна
3. флоем
4. камбријум
5. дрвенавлакка
6. ксилем
7. срж (паренхимске ћелије у којима је скроб)

4
Секундарна грађа стабла' С- ГЛ 6 ј'1 0 А/ О/АО /Р 0 Т Ч / 4"

о- Е П Н Ј Е Р Ч Н с.
® мртва кора
® пдута ® ПРШрђр1Ј& ЧрРЧ
® секундарна кора нрн -
1. паренхимске ћелије
2. ликина влакна е а ил р $Р
3. флоем
• камбријум ( прае/јк)
- ПРО & 0Ј} 1Ич сјЈОПЧРЧ
® секундарно дрво
Ој С^ј Л О т 14 4- I-/
1. паренхимске ћелије
2. дрвенавлакна
3. ксилем ■ р1Шпаре^1Р!)1/
® срж

Веза секундарне коре и секундарног дрвета се остварује преко сржннх

зрака (живе паренхимске ћелије) који омогућавају транспорт органских
материја у оба правца: На месту проласка сржних. зрака камбријум не
ствара ни ликине ни дрвене елементе.
Годишљи прираст дркета у дебљнну услед делсжа-ља камбријума
називас®годашмшзстеишшгод.;

48
 јг-Ј
■; ■? ,} . - Г‘.
а-; /^УО

^б- '’■■-■' \
,■/ Л 4 ? ЕМ X ИА/О' Е Г. I

в едм

с О ■■
г

^РОР^ОДРП- е/!0П/
(
хм&Рлгјч ј
. и^/^м } I

■ хЈј <Ж - . ' . '

(’Рп/н/о са

.. . Сл..,32. -~ Схематски приКаз Нопречног пресекаЈедКе Јдикотиле:

а. епидерм, б. примарна кора, в, С1
• > ?■ са флоемом, ксилОмом и

< Г :■'<■.< л- г-

:Ј 1'-'^
Л . В

:ЛРОкОДНИ
В- ... ЦРП М Абом .'/;
а

г
5 А Р^о

Д
, ? г-:? >С-:Л

/ $ЈОЕЦ

" . ' •/ ■* *>снчар%и Љ-

*-..•• .. Схематсми дриказ .векуцдаршск'Промена у.-ст^бду дакотила:.

. А — ђпримарна-трађа. после-.. настајања• дединственог камбијалног лрстена а, прИг
марна- кора.Ј б. срж, в„ проводни- снопић са_ флоемом и. к.силемом; Б. еекундарн^
промене^ а.< примарна .кора, б: сржА. в.- секундарна;''кора; :т, ■■секундарна ^во, д.
. / ■■ ■./ :■- ..пржтрни :ксилем3 ;ђ.’ .примарни флоем,. е. камб^јум- .
 7&С Т' ~ &Г/7| /У Л/ У/ //- Р.4 е.7

Р 4/. . Д Р 7 4 € јјчц/Т
Г^,в ЛМп>1,Ј --■ в€*‘*М *‘* "«‘"^ Г^43
Г/^С&Р^ Ц ТТЧЏОСТ^ Ј^

; е Ј Н $ г Р ^Т о 7//
т?МН .:пц р ђ4?и е )^о
Т /ЈЧ &&

ета м 4-
( Ро/ЈРд ПГ&^ап М^Х Н
~ ц РНхмцр,.

О&НО^^о ЦЈК П&Ј/Н САји№ 1 РННО - ЦН Ј/ЛН^ РНЧПЕ ТЈВЈ/Ц/Е

X 4О/50ђ^4сТХ/^
Л
® с У^А/м-с/о цј/ц ТРА/кпц рлцчо^ ги^^о „ ттскчј^ пеп,чл^/^ог

©А' ЛНИ/\ е д- х.лорспЈлкт*' I Шнеју иоЈнЈ г/ л/е^уГ-ел^Л/^

^О/Мј// /~%р. е.труј^ Г4ссл»^ Н ^ОЈги/т Пћ-Р^

Ст&ЧЕ ( 100 СУ &&МЧ1К //4- //лЛ^ЧЈУ Л^СТ/У^ ^ОЈ_

^роЈНЧХ С.1 о ОкТ (ј-ТРрр/т Ј/ШТ^! МЛМ ЈКМ^

ЈЦ-1СТЛ ( ГН&Љ.Ч. ЧНЈМ //МСТЧ^И ЛЈ1Ј7^'ју /50Ј^^

0 0 РО ЊОЈ./ЈЦ ерОПЧГЧ РЛ&-/ ст. > Л^етол^ 74- //40

НТРб/тТУРЛ ЛРК7А-I 'ГСЧЈЕН ГЈ/ТЈЛ- ПРТН^ Ј/Н^'Ј . 4 'У^ОТА/

//АЛ1|ЧЈ> ЈНСТ^ 4 /ТЧМГПМЈУН. с.4^о .Ј □ оРМиРА

/
Л.РОАОЈ //«< С/Х-7Л74 4'
у Д т Н ј С с^3^ Ј
Тр/^мг-лиг^ ' л‘3'"и^ 0/./^^ ач:1/
_ Ц Р, К/ЈЧПо ТЈ са Лој& ГУГН ТРГкО
Н Н НМТ Д&ЛО/ђД ј

2 I/ - ђрете 'ПНЧ/стира-Ч^г :
.. ,Пл>чу^ СДФ у/ -<

//у ту ^ТРРЈ-
Ј'Р НТЈ/ЦГ јгргг ( бнчч РОЈЈ Ј/Ч СТ&п РК//-ОТ ДРР/ГГН-}

(Т. Т<ј М А-ТЕ Р /Ј /Т- ( ™7 0 Л Ј /А Ц Т СЛ /Ј У ЈРРТј РРРЈГ. Ц

Т & /ЈТМ Ц Р Ј> ЛРРЕ.

50
 ^^^ПЕр^ТУр^ &/ТТАР
/
/
(" 5' Р/Н Ч Ср_ // з" //-и/ / Х//М // Л^С 7 д/ с ГМЛУЈе' 77Ч А< /? 4/Л/•</</ '* )

ПОЛе^р^ЈУ гг/Ис лилА^/у_ 4 /ш^оет 6/(4У^ и &л^ау^.Г

/? . _ . ' ■
4? ОЈ у г о / А/ е // У Ј Е р- 4 Е> >

Г ■ Ј&,р, Г) Р Г / 4/ 6 4-/4 ( //Ш2$ II 4 /ЈГ ЦО&Е јј д. Ђ&ТМС-ЏР ЉОЈ у 7 <? //4^/-^

2. (2/М4 т .Р рџ С П М Р/$Ц џ ј В ТЈ ■ Еће.У/4 Ро)н џрстрјр 4

ПррЈС Г Р>А1ГУЦ А С П 4 Р Д /5 ДГА )

5. СУЛ* ^(Ш/2УН /50ј5 Ц ^Јаб^ Ц/-РЈ м' ТРМс/?4/

Г ио^Б.^норе 4цлЕ и$'/Е лр^р-

-у.' ''~ "!.&р плулу
сј 1с у)) у м о ј> е ///Vу јј р- до.<
ћц с, ?।

3/74ЧЛЈ т^Р-рСГ> Р) РПЦС.Ј Е \

/4. 0 Ц о I ТЕ Ц Е Г) р/- Ц&Р- ПРбТОХ 4 ОЈ /~ (Ј 4 Ч Ч1Ј Е Р А Р 4 /7 Н '

М 4 Г Г Р ц Ј А-М4- _4 0 Ј/м (. Т/р Ј
6, ^4Љ/24 (^б хи^ //сллл^/б/к^^ Г пОЈроен

ТЕНПЕРАТТУРЕ !

СјЈЈј с-е мамп ог,шлп поче^ Ј, јут?л,у п^це « у

П«ТЛ»»О отцолеие^ у попо«.пец,/и^ ^леоцол-л ц по^елело

^угиллТп^ нокч еу тт/.оееле . ТЛц^ леетло^, цц»,1. |

Ј*Тв»?Л «.ТО*/5. ОтАЛНЛкеИ 4 447/54,,4.*.е«у (.то^С- Кчл.ие Р^»е,

7 44^'47 С.7 Ом 4/ е Р//Е тРћТСРМРецц Ј& !

СлјјдАаг оточе ; кетт/л улг^п^ч ^л- <•> и. '

&Т&СРУ // г О М & Р//О .4 ПрсНђ- С/)04;4- ТРА.УЈ >

/> . „ ._....... ? ■ [..

С^/’ОА кСгиЈТ » 4? /д ЕР 4 7Ч ЦА~ Е МРгикР// У Ч’ ц /./ ео о_р

ио/ЈЦЕ /ЈТрђ-ЦС Ј 4 С0/ГА/&Р4 У Ш То

У Г/ --ј ) /]-,Т\ А~ Л '■■'' '^ ./ ОММГИ /)о &Г Г Л-МЈГ ОЈ-Л

I р Р1ТТ М & ек Е Е ЈШ Ј С.ЕОГ

и л е-7 Е 3 4 -4 Е 1Р7ЕЕ ЕЈ)АсЛПЧР&

С/РЛУГ ЛГЛ/бР/ИГ ЈЈТ/Н^Л 670 4'7

Зхг/злрд^с ЕТС^Т - ЦЈЕ^сР Т ^ЕЈцјј^Н^ рГРЕћ РаРРЦАН^ цГГЛ^'|

_ ____ _.——»3. ,■— / Ц ј | •ч (
С.Р ђхг г/м-₽А- у е^роС €.е иопцЕ-ртрАЦси. ^\ ц Ј^-
' л-^ГхГТ
Гср/ЈРРћ- 7 А«Ш‘ (РЕ УћН /ћКЕ СЈоћРРХ Ц.г\Ј\ш.ј\
ј-ш . ■ , .... - 51 '
'*«4јЧУ4. &МАМУЈ& ТУРГСР г Т -јГрТ ј, лл п л,/ ,«У А-М 4- Г
 БИЉНН ХОРМОНИ
Бнљ&а хормонк су органске супстанце које не спадају у храиљнве материје, а које у
минималннм концентрацнјама делују н регулишу процесе којн се одвнјају током растења
и разва&а.
1.Ауксинм 2. Гнберелмии 3. Цитоквнинн 4. Апециснмска кнселнна 5. Етилен

1. Ауксинн (§гск1 аикбеш - раста)

Аукскл је ивдел-снр&етна кжелниа.

Ствара се нрвенствено у врховнма изданка и флоемом транспортује према корену односно
врху корена.
Колеоитил је цилиндричан шупаљ орган код трава којч штити први лист при ницању биљке.
Расте издуживањем-ћелија.

® Убрзава издуживање ћелија ( веће концентрације инхибишу)

® Утнче на десбу и диференцијацију Велија
® Регулнше ркзвнће плода, »Јвадање листова н илодева

Фототропизам - појава да се биљка савија према светлу. Ауксин са осветљене прелази на

засенчену страну, што доводи услед издуживања ћелија до савијању биљке према светлу,
Геотропизам - сила земљине теже изазива раст корена према доле и рает изданка према горе
пгго регулише ауксии. кОР&Н +■ геоттсп ц-о , д сгајГЛс « еГА7 Чг.к с г г оо и±
СнЕтетичжи ауксини. Неки од синтетичких ауксина изазивају оладаже лиетова па се '>а то
мазивају дефшнуаитн (ЕоПабо - листање), а други вење&е листова - деснканти (беззЈсабтиз -
који суши). У вишим коицентрацијама нека од ових једињења имају хербицвдио дејство (ћегђа
- трава, сеЈеге - убитм).

2. Гиоерелинм
Опфивени у Јапану кад и ауксин (Куросава). Синтеза гиберелЈЈна је у зрховима стабла н
корена, гададим листовима и незрелим семенима.

® Стимулнше шдужизање стзбла

® Клијаље семена неких житарица

3. Цитоажшиии (цитокинеза = ћелијска деоба)

® Стимулишу ћелијске дтобе

® Утичу на кретање оргаиских материја из другиж делоза биљке ага младрш
лкстовима н плодовима
® УсЕОрав®ју стареил лнстоиа

4. Аисјцкивска кжелина (аћб^ззјо - опадање) инхибитор

® Регуише раст и развој у иериоду квда биу&о прелазч из фазе лкпшот раетз у
фазу мировања
® Утичу на опадање листова п плодова
® Спречава клијање семеиа
® Изазива затварање стома и снречава траисшф&цију (укздико дође да> иаглог губитка
воде)

5. Етилеи = гас
а Производегаткн^којаетаре ( . судуд.а ј
® Јавља с® пра оиади&у листова ц сазреиању илодова,

52
 Органогенеза биљака

1.ЕМБРИОНАЛНО РАЗВИЋЕ - процес образовања клице из зигота

Делови млице: коренак, стабаоце, пупољчић и нотиледон.

Монохотиле: 1 котиледон и око њега хранљиво ткиво . Котиледон се састоји од тхива

које належе на е.чдосперм из кога апсорбује хранљиве материје и колеоптила из кога
настзју стабло и листови.

Дикотиле: 2 котиледона у којима је хранљиво ткиво.

Око клице са ендоспермом је семењача ( настаје од омотача семеног заметка -

интегументум).

Ммровно стан>е семена: клица је завршила са растом, садржај воде олада и

метаболизам је минималан. Семе житарица чува виталност 10-15 година, лептирњача и
до 100 година, а индијски лотус и до 237 година. Семе садржи обично 10% воде.

2. ПОСТЕМБРИОНАЛНО РАЗВИКЕ је процес развића клице у нову биљку и почиње

клијањем семена.

А. фаза клијања ( нбопходно је присуство воде, кисеоника и одговарајуће температуре

“ за пшеницу и овас 3-4°С, кукуруз 10-12°С, памук 15-17°С, остале 25-30°С)

1. фаза бубрења - семе упија воду

2. фаза активације - под дејством биљних хормона активира се метаболизам за
шта је потребан кисеоник, разлажу се хранљиве материје и производи се
енергија
3. фаза митотичких деоба
4. фаза исклијавања ( ласуљ)
» издуживање делова клице
© љуска семена луца
в излази коренак
е раст пупољчића који је полунружно савијен и пробија површину тла
» стабаоце се исправља
® клицини листови - котиледони се отварају, обављају фотосинтезу,
касније атрофишу
® појављују се први листови

Монокотиле- клијање (кукуруз)

« котиледон апсорбује хранљиве материје и прослеђује ембриону

» излази коренак
• заштићени пупољчић пробија ловршинутлв
а пуца колеоптил
® појављују се први листози

53
 I

Г'-

Б. вегетативна фаза ( неопходно је присуство светлости и оптималне температуре) _

Долази до формирзња вегетатизних органа ( за рзст лале је оптимална температура ■

13°С)

В. релродуктивна фаза ( неопходно је присуство светлости и оптималне температуре ) '

Долази до образовања цветова и плодова ( за цветање лале је оптимална температура ј

20°С). ‘

Код неких биљака ниске температуре су битне за прелаз биљке из вегетативне у ;

репродуктивну фазу. На пример, озиме сорте жита ( пшеница, раж, јечам) се сеју у
јесен, развијају вегетативне органе ( прва три листа) пре зиме и зиму проводе под {
снепж. У пролеће се наставља вегетативно раззиће, а затим цветају и доносе плод. ■
Дејство ниске температуре на биљке у вегетативној фази, које је неопходан услов за
цветање, назива се вернализација (лат. ^егпаПз - пролећни), Опсег ниских \
температура се најчешће креће од 0-7°С, а период у којем треба да делују је неколико
недеља ( 2-10 недеља). Уколико нема ниских температура, биљка може неколико
година да се развија вегетативно. !

Код јарих сорти жита ниске температуре нису услов за цветање. Сеју се у пролеће и ј
развијају вегетативне оргене, а затим током лета цветају и доносе плод.

Вернализација је битна за цветање и неких двогодишњих биљака, које у првој години Ј

развијају листове, а у другој години развијају стабло и цветају. Шећерна репа у првој
години је у вегетативној фази, а у другој у репродуктивној фази. ј

ФОТОПЕРИОДИЗАМ је утицај дужине дневног периода светлости и таме на прелаз

биљке из вегетативне у репродуктивну фазу. Г

1. Биљке дугачког (дугог) дана - да би цветале, дневни период светлости је

минимум 12 сати ( може бити и непрекидно осветљење током неколико дана). ј
Пшеница, раж, овас, јечам, спанаћ, лук, лан, мак, келераба, салата, буника.
2. Биљке кратког дана - да би цветале дневни период сзетлости је 12 и мање сати [
(смена светлости и таме, може тама да траје и дуже). I
Кукуруз, конопља,просо, пиринач, паприка, соја, дуван, хризантема.
3. Неутралне биљке - где цветање не зависи од дужине дана.
Сунцокрет, хељда, грашак, маслачак, кељ, воћке, корови.

54
 ФОТОСИМТЕЗА

Фотосинтеза је процес у којем биљке нз неорганжих једнњења (угљендаокснда и воде)

помоћу Сунчеве енергије синтетишу органска једнњења, тј. храну,
Фотесиитеза би се могла изразити опшгомједначином:
светлост
6СО2+бН2О ------------------ —+
хлорофил
Фотосингеза је у Крајљој лмнији оксидо-редукциона реакција између угљен-диосидаи воде, која ее остварује помоћу
биљних нигмената и Сунчеве светлости уз учешће одговарајућих фермената.
Крајњи стабипии продукт оксидо-редукцноне ракције између угљен-диоксида и воде јесте шећер (хексоза).
У току процеса фотосинтезе поред настајања органске материје (шећера) и осдобађања кисеоника, врши се и
прствараље дела светлосне енергије у хемијску и њено акумулисаае у крајњим продуктима фотосингезе.
Сложени процес фотосинтезе одиграва се у жлоранластима ћелија листова и другим зеленим деловима бшвака.
Структура хлоропласта
На њима разликујемо двослојну овојницу хлоропласта. У унутрашњостихлсроцласта налази се строма - матрикс
хлоропласта (водена средина у којој се налазе јони, мали молекупи и различити протеини), У строми су присутне
□лочасте или цеволике структуре - тнлакоидпи систем - тилакеиди сгроме, појединачни су и постављени
паралепно са дужом осом хлоропласта. Други пстсећају на даскове, поставл^гни су један на други и ослољени на
тилакоиде строме - тилакоиди гранума.
У изградњи мембрана и тилакода строме и тилакоида гранума, поред липида, нротеина и утљеиих хидрата,
учествују ,ч нигмепти хлорофнли.
Током фотосинтезе хлорофилнн пигменти апсорбују светлосну Сунчеву енергију. Преко
низа реакција претварају је у хемијску енергију и тако омогућавају синтезу АТП-а.
Аденозин-трифосфат синтетисан у хлоропласту користа се за синтезу хранљивих
молекула.
У строми хлоропласта присутни су и молекулв глоропластне ДНК и хлоримастни рибозоми организовани у
полирибозоме - хлороппасти су способни да синтстишу протеине, и то опе који специфично одликују њихове
мембране и строму и имају способност деобе.
Извор енергије за процес фотосвнтезе је Сунчева светлсст. За процес фотооштезе имају значаја они са таласном
дужином нзмеђу 38&-760 шп. Максималан ефекат за фатосиитезу има зрачеље од 675 пш.Упијање (апсортшију)
Сунчеве свеглости код зелених биљака врше биљни пигменти хонцентрисаии у хлоропласпима биљних ђелија.
Енгелманов ексиеримент
Пре 120 година истраживач Енгелман је посматрао под микроскопом део алге 8рјго§уга у капи течности са
бактеријама труљеља које се активно крећу према местима са вишом концентрацијом кисеоника. Спирогира има
тракаст спиралло увијен хпоропласт. Енгелман је разложио зрак бете светлости помоћу призме н осветлио само
један део хлоропласта црвеном, зелсиом или плавом светлошћу. Еактерије су се окупале око оних депова
хлороппаста који су биии изложени црвеној и ппавој светлости.
На. тај начик је показаио да су у фотосинтези акгивне оне таласпе дужине светлости које ст каракгеристичне за
црвену (630-76® пт) и плаву цветлост (430-490 шп), као и то да се фотосимтеза обављ-а у моропластима.

Фотосиктетичкг® пигменти
У фотосинтези је акгивна само оиа сћетдост која је апсорбована. Пролунггена ипи одбтдеиа свеглост нема никакву
акгивност. Пигменти имају боју одбијене ипипропуштеие светлости.
У фотосингези учествују 3 групе пигмената:
® Хлорофили
Хлорсфил а јеглавни иналази секод свих организамакоји обављају фотосинтезу ( зепене биљке).
Хлорофил б се налази у випгам биљкама и зеленим алгама.
ТСлорофнл ц гжају мрке алге.
Хлорофнл д имају црвсне алге
Бпкгериохлорсфил имају бгжтерије.
Хлорофил јс сложеи моле^-л и састоји се од иорфвдиваног прстеиа са ггзмом магжзијума ( ) у веитру .н
ЖЛКОХ01Ш1 метанолж и фитала који су везани за прстен естарским везама.
.ХЛорофили зелену светлост не анетрбују веђ је протзуштају и зато су зелене беј«, а апсорбују светлост у
илавом ( 43& — 490 пзв ) и првежжм ( 630—760 ив )даду снекхра.
Хлорофил ј е способав да стгшчне ироцес фотосиитезе. Остали пигменти жмају помоћну уиогу.
* КаротеноЕДО
Каротепоиди су помоћаи пвгмеши и агкврбују светшзет у љубичастж и пл&вом деду спжтра.
Ј.карететн :
2. кс« кггофилн
® Фнкебилшш
Фикобнлигш се налазе тад прохариота и апсорбују залеиу, ткугу и наранасјгу светлост.
1. фнкоццЈаннни пдаво-зеиенг боје
2. фнкоеритринп црвеие боје

1
55
Светла фаза фотосинтезе
У светлој фази Суичећа енергија се.трансформите у хемијску ( молекулн АТП-а ) помоћу ј
глорофила. ?
Када молекул хпорофила апсорбује светлост, његов елекгрон на спољној орбити постаје
побуђен-ексцитиран. услед вишка еисртаје, па вапушта молекул хлорофила, чиме започкње фотосинтеза, а Г'
хлорофил се оксидује. |
У хлоропластима се на тилакоидима налазе пигменти и ензими који заједно граде два фотосистема,која учестеују у *
нреиосу електроиа:
а фстасистем 1 ( садржи хиорофил а и б 12:1, каротен и полипептидеЈ-апсорбује светлост од 700 вт ;
» фотосисгем 2 (садржи хлорофил аиб 1:1, ксантофил) -апссрбује светлост од 680 ији ј
Оба система функционишу по принципу апсорпције и преобраћања светлосне енергије у хемиј ску (светла фаза).
Ослобођени ележтрон прихватају препосисци. ( транспортнп ланац елекгрона ), ксји су поређанн тако да елекгрон
увек са вишег предази 'на нижи енергетски ниво, при чсму се ослобађа епсргија коју прима АДП ( аденозни- !
дифосфат) и претвара се у АТП ( аденознн-трифосфат),који је главни изсор енергије за све фупкције ћепије. ј
У низу овкх оксидо-редукујућих реакција енергија. се постепено ослобађа и користи за сингезу аденозин-
трифосфата. Посебан протеик - ензнм (АТР симтетаза) у мембрапн тплакоида врши фесфорилацију .везивзљем
пеорганскот фосфора за АЂГ и ствлра АТР.

Кр.чјп,и прималпц еЛеЦтрона је коетзими ПАВР или ПА1> којн постају редуковани- ПА1>РН или КАША 1
Фотосистем 1 свој .изјубљени електрон надокнађује из фстосистема^, а хлорофкл из фотосистема 2 надокнађује
елекгроИ нз всде (?оксцдаци)а воде), која се разлаже на кисеоннк ( одиази у игмосфсру) н водоникове јоне које ј
прихвата МјШР ћЈАЈЗР или№Ш се редакује елекгроном који пппне из фотосистема I. ј

Светла фаза обухвата.:

• апсерпцнју светлостн и губитак елсктрока из молекула хлорофила Д х Е д с, # Ј

• оксидацију (разлагаље) веде и редукцију КА№Р-а или ћтА®-а ( пикотинамцд-динукЈлеотлд

или никотинамшА-^ш^клеотид фтефат) ,
® траиспорт електроиа и низ лжсвдо-редукујућаи: реакција !
• фотосиитети^псу фосфорплацију ( фотофосфорилаццја) - стварањг АТП-а < •

Ироизвсда светле ф*азе су:

® редукован КАВРН + ГГ или МАТШ + гГ'
е АТР
о Кисеоник који се ослобађа у атмосферу
Помоћни иигменти као птто су каротеноиди ипи фикобилини, преносе енергију других таласних дужина, коју су
апсорбовали на хлорофкп овпх реакционих ценгара.

Тамна фаза фотосинтеЈе

За ову фазу фотосинтезе ннје недшодео прнсуство хлорофила и светлости.
Судгпша овога дела фотосинтезе је да се од угљен-диокснда, који улазн у ћелије листа преко
стома, образују шећери фруктоза и сахароза, а затим и полисахарид скроб уз помоћ АТР-а
н редуковалтог ГЧАЈЗР-а, који су наетали у светлој фази фстосинтезе тј СО2 се уграђује у органска једањеља и
извоДи се у Калвиновом циклусу у стрпми жлсронласта.
Калвинов циклус.

1. Угљен-диоксид се везује за органско једањење рнбулозу 1,5-бифосфат (ше&ер пентоза) - |

карбоксилациј а,
2. Настаје несгабгошо једивеае које се разлаже на 2 молекуда 3-фосфоглицеришже кис&тане
која се уз помоћ АТ₽-а и редуковажт КАВР-а редукуја |
3. Иасгају шећери - сахадоза, скрсб , долази до регенераЕрнје почетног једивша рмбулозе 1,5 I
бнфссфата.
Шећгр (жкстза) је основни продукт фотосинтезе и поиазни материјел за изградњу друтих органоких матерцја .
(угљени тидратц, белг.нчеиине. масги а да.) ј
Да би се добио Јецан мшн&длк фрукгозе петребио је- да се цнхпус иоаавв 6 нута. !
Сахароза ц друге ергажке матсрије из ћепије лисда убшдају се акгившш транспартом у флоем. гаж чему се
грсапи еиергија АТР-а. ... . . - ,
Јачина фотосингезе се може ндж по холичиаи усвојеног угљек-дамксида ида ослобођкеог кисеоника у једаида |
времена на ј еданаду повртине листа. 1
Поржстом темдаретуре за ХО^С у гранзшама од 9-35 °С, предес фотосинтезе се убрзава за 2-3, 'а кагкада и зкете
пула. Код веампг биљака вајпово&нвја темперетура за нроцес фотоеквтезе јо 20-35 сС. Са повећаљем ।
тезшературе од 35—55 'С фотосинтеза сцада и.више се ке коасгатује. \
На интензитег фотосинтезе најјиче делују зраци из црвеног дела спгасгра, а зетпм енинз плавог дела.

56
 Р Р&О '■
'_■-' ф.ото^ист-^м н
~©С-Ц С-1 Н

^рр р ^с.ццтст-м^ л ТР (
Р /Р 0 ~> т- \ц л

№{1 ~> 2\0 V- 4'е

трд/уО^гг ош-једл У'

^јГ Г^<у^с<^4т
Г'А М Н 4

Д) ј/ЛРГОКе^ЛЛЧЧЈА-
А₽р
V
I

сј>0^ОГЛ ^рЦНСј^
рег€Це.Р^и\\
^се./ш//&

Атр < / МАРР^

Р&У ^мл

Г-Г- р Т'Г'
-V ।

Т АГР

ц ит\ \
јм Д-П ■" ^Ни..о тмн- - дмиЈ ■ ГЛГ-Г-'< -9 ~
Н л,п Р "■ &Ч^аГцџ. - П-ниЈт - АЈеЦу^ - Ое^тид - фо&фД_г
 / Хетгротро^^) ■ 1
Ч. ОРГРтНРП^р у [

г/-
х ^от&елмтетоли С^Р&4Цтг^ г^г\\мт
®>РГ%»1П&Џ ®РОТЏ1Ш^ еррћ^ •

Х^орвпгАстм 4- Ј./4^- !
О^рц ^ 'Г( х/1$рогМС1 р

Т 4/ л л Р о нл. ®-Т РОМ С

ТРЛАКеРЛ'ч „ &ТР0М А-
пм№л-

X ј-о ро тј>А-ст~

58
 ЧЕН/У'/ ОРГАНЕ ( №-! И И ТИ 6 Н /јЈ Р ///// /Зсг Н )

'■ НЕРрро/Ч ^С-ННЕГРиЧНР (Р/]ц/јјА/ '4 С ЦМЕ. ТРИЈ 4 #с>Ј_ ГРНЧ/чТЛНЦУ ЉРСТАг Ј
6 ^5/Ци /7 Есј^ р/ч /пч ЧТР (АО/УА-Л цпли? ЧллјА' ЈЕ>Ј№ ј ло^т~ћ ■■ -

0 п /1) Н Л 4- -7 Сл/ — /1 '**> )Ч_ СЈЦ}^ Ц?Н Н, ЦР^ЕЦц /НУГц р/Ц/у^З еаец

■■ Торе _ ед/7лд/ оТ&орр ц/>ок /„■-

Т •Л 4 5 ц /Ј 0/^ д_
ЛЕРР ЦЕрТ Рр/рЕ о/^ор Рро^
јГОЈА/ РјО_л/\ Ц ^ЕНТРћЛЦТ
° .г ^0Ј> ■ ДУПА>У

-'- С П ОЛЛ-40^4/ - ПЛОС-НЛТЕ ЕЕ/рЈт (

> ћ-11! ТЦТ^ )

С ћ ОГРЈШЦОЧ ) М.ОЈЕ РОТЦЦЕУ ј Ј 60Ј >

Т ОЕУРЛ>АЈу р /|- /+ Д Ч Ц Е ЧЕС.7ЦЦР ПУТЕЧ ЕичРг
— ПЧ% ТЦ Јр СТЛ- МАС-А //?. А5Л/2?^у I
СлоЈ/р с 4- ЕНЛЦЈЛцр И(ЈЈТ /А/}РЕ ц
ПНке.гпшМ н^ер«>е. ( ли,-еаиие_ е1иЈе ) ио/с
^оР,ииР/,ју гои

&МЕЛЕТ- НЧ ћ Е РА-ЈјМТ ОЈ. Чг/уЈИР „с /ц. Сс^ ЛАРТоттои Ч ^Рл/ЦОЈуЧ-Ј^оис^н

И/.1Ј ОРГАНС1Ц У НРРН5 (^ћЛ НА-ТЕР^А-^ р^ЈЧЛЦЧРА^илст/р ЕМСТИ^

'!Т Рћ(<И ОЏ Ц Ц-АЧ^Н ЦСК.РНЛР Н 5 ОН-ОАЦТ С.риц.ци.г и„„. - .

Ц Е1 Р С >.., '7 •<' / Ч Е-С.ТЧЦЕ
Јцс/3У1НО Ј\Цс./ЈћЕ П.РЕи-О ЦЕл& П о 6? ЦјЦИ-ЈТ / Г // 4
Л/^ГЛЦ^^Л^е ИјТ&тпц^ н^террТу пге^о п^р^ц//-е тгл/с

р А Ч М 11ОЖ т Т>Е '

е ' ч ПУП-Не &Е/Ч и-ОЈЕ ЧОНЕ бчТл :

а.) с п о л 1 и> А, р ( оррАкУ/у се ^алоМ-^ ■//-'2

&) ун>7 Р1\ЦЈЦЕ - РУТЕЦ ПУЛОХА/Л/|- О± НЕУОЈјЦ^О Е Е Л Ц ЈА- с 4-

К РА Н Ча ~Р РЧ Ј 4 Ц 2 Ч&реТЕ ор/јгЈ. /1о1_ /7^УЧ\С.Л1}ТкОР>О^ННА

? I V (Р))
/ПЈЛАЈ^ с г- т ЈЕЕсј/ СУНЧГр У ЛНМУ УГННЕ , Н ол П у ооЧ ћ .‘гСЧ^У СЕ У
проле/;^ Рл^диЈд нс^ч суц/Јир.

‘ Г10Ј‘>3 - ј>>1ј(.иглг ^'^'•рерЈи^. ЧЧИ> ве^Ц-ч.

Г) ОЈ( ЦЕ Ч Т.Ј>(ч ј Е,

С-/) Е Р /Ч 4 т С 3 $ Н ЈЈЕ/ СЈ7/Л5/5 Ч 5 4 4 5 >/ Ц ОГАор ј, ^п0^и,лу .С/3^^у

У.Н\\Е У АРУТУ ЈЕ^ЦЦ/ТУ, ОРЈо^ују ЛоМх ЈАЈНС.К 4 (/С7ЛЈЕ ^7:^

/2ЛОЗ .&ГЕОЈТ ПЛН^А- ПОНоЕТЈ ^ЧЕЕ^ ' (ј л т^ С/с гЛ0

р П-г Ч Ју реу Р У Ј Е Ц Р Л 5 ћч ) Д- У О.У А С~ Е Р •

*-■ !ЦЦР>Р ГРМЧЕР'1 ЕЕ »Ч (ГНА-ТРАНЧ У У^./Јгуу РР^ОЈЕ^ ^АРСтбЈ

! с РЕЛ 0 Ј Е /V110 НоРЕ - ЕОЈ/О1/ЦЈ1- ј/4- _4_УГ1У1ЈЧ Ој _ Уе1ГЕ РјТ/Ц.'-

-,У(-и^& /Ј-А- 4 •>• Тј-ј /Ј//Н/1- &Л Н-соа ... ^аоо .
 IГРАЂА СУНЋЕРА

1. ЦЕНТРАЛНА ДУПЉА |

2. ЦЕНТРАЛНИ ОТВОР |

3. СПОЉАШЊИ СЛОЈ ЋЕЛИЈА (^ р

4. ПИХТИЈАСТА МАСА - |
- --
5. ЂЕЛИЈА СА ОГРЛИЦОМ
I
(УНУТРАШЊИ СЛОЈ) |

6. АМЕБОИДНА ЋЕЛИЈА |

7. СКЕЛЕТНА ИГЛИЦА |
КР 4 $ 4» С( г л? 4.7- г р џ ј

II ЋЕЛИЈЕ У ТЕЛУ СУНЂЕРА

1. ЋЕЛИЈА СА ОГРЛИЦОМ
(ХОАНОЦИТА)

2. АМЕБОИДНА ЋЕЛИЈА

2
 $,00 0 КРС-Т/у.

с^А?//А^А/Ј^,-
Хл/4Ре (полчо, СЈ/АТ1/А *0Л4 ) - /МЈ^-Упнпл^ сн ЛО ЦЕХоЛЦХО РАЧЈ/и

( рла/ја и ^аатиа #02.4)

1-
/ЧоРеис слее Н и.огал1/ (полнпн^ ^лан/а 4О1.а )
г.
(^р.онн/л. -

@ &е.Ј}ЦЧУНЈ}7 еи/ - /4 С.и.оЈ1Ч>1О Ч^ТрРА^ ГоЈЛ РћМ)ОЧ ЧТ/у Л4^4 Лу^иеГ^]

р Д ЛМ-М-О4 С.Чне.ТРЦЈА (^ОАР/КГО Т^ло^ ЗРАЧЦО- Тћ е порценц р оио У(.ног
&
~~ ■ • &ТћОР/1
& Ч ЧА ЈV тиц Н>А-

© ТСЛСсЈЈЧ ЂЦЈ. ГР^ЈЛч-

Л Е # Год е Р/Ч ^ПоЈ^Д аЈ ^/|р//< /ГО/7Ј,е - ЦАЈ/УИЦЈе. ПЧП13Ч/ЧА- 0/2.0

^УЛНћ ЧЕ^НИА (//И чЈ.о^чл)
УС./-/ОГ откора ч о/г?л4 ^>бо//д ^е_лу5е
“ ЛО4'//1зл4 ц
'Ј пипА/Ј. ч ј.о к/ч/јл/јо/;//. шлрнц* г^ј/чја-
- Ш А рн Ч !ЈОН АЦ
оо//с44о 2.0 тчпока- Њђрцих гс/ш/Н
0Д1/У<5јј/| СЛ ОТрО/Јдм
УЛоГА : Ш1РТЦТЛ 7>д /7<?/)Р4 ЈДНЛ4 I/П РЛЈУ/\6А>А Н>^

Ч ///ЈШЈ_А'//е. Г(Лцј е (пчРцц^ма)-зд л рччј> ризТо&л^

I) М& РЦ>1/2 ^Е.ј)ц Јр
2. . е НА ОЈ € Р Н УНУТРА- Бпите-Ј/О - ЧШлЧДре, ГЧАЧЈ^ - еУ/РАА>АЈУ 7> Л О
Ц /3/|Р< ХРА//У У бАЛ.У ОЛ/4^/4-
НЈ/е^А/у^ бмцЈе. ' 34/?О4/у/АУ ^А РС/4 с ћУ1^Н

5, (о пкхТиЈАСГЦ А/А-С.А-
роШН Ч ]
0,/гелГ.Т ( с.поЈ^А^/чп ПЈ/Н у цУТрАиз^О ^И/КРАЛРЧ РС^е.
9 НоГУ НЧЦТЦ
& у С. 4 ч <07/3 о р ЗА УНкЧАке I/ ХРАМ-с

& ЦРС/ћНУ _ДУ/)44’ и.оЈ 4 34Л.АЗИ I/ у /)/у/?//е — АЛР-е/^е ТзАпочч Н>^-

^РСОоЈ ЛУП&ђ рочогу гН^Нма- МЛцјанпх КШЧЈА- ч НАСТАк&А с е

У Л>4 ии оЈ/АгЧ 4 Л гПНТ^ЛО - ЧЧШ ЧГНЧ^ УоЈлЧЧАЈУ ЛЛ-ђЈ/е Џ04/иу<.

4/ ГМЧе./^^

& И^еА^е. 1у чч/ЈА/Ј,Ч 4>АЛе НЈ7^7Нчх Про^у^^ТН Г)Р^1/с С/)оХ/Ае

Н УЦЈТРА/љ/^ п о р>р Илц ц % (^ре.р,// % ј^уоЛоА)

» Млеи/ИТ /«Р0»» сд/етеч (лвз^ ЛРе//оее У е6ил/ прк&^ч^)

е Р /Ј> /■/ <0 Гс2НЈ(. С. У У © С*/^/5 2 0. П чТ /Т /< 0 -~ Н Н ЧЈ /Ј-Ц х П/^/1ЧЈА-

0 0^1лЧЧ0. . П Р/Р/} Ј)ЦЦ> у ПћЕР 1//ЛРЦ-ИМ Г Е Ј/Ц ј

ћПпимЧА- г$ Г>0НЕр/)-}у /с^ Ус/уол/ ^т&ору^ МГУ 14 ЛУГ4/У пиц-

коЈц ћт 6есм/ој_ ^ихо^ог ттал.

 * УШ« Се Номе. у 2 А/
( С/-/е~НА г-е.Н С.Р с ПоЈ^ло^Ј'&^х,- Геепојгц м* Ч меЈЛ 1оаЛ.ии* -поЈ/Н/ј* ) : ;

4. // Л О ПоЈ\1~/Г} П?кЧ т 34 ЛОЈ.ЛОГУ )

И&0 А/Зј/И <Моб'о/4о ПЛЧЛЛ ТА72О ШТо С./2УПЦ ЊИгшР’

ЧеТТ/СНС ТЈј/чо /3 ОЈ_У /(.ОЈА- ЈС Т^л* ? /бе^У Н УРеГе. С< т !

гУП7>ОГ«оМ ПМ/Ј4ЈЛ 0ЛЈ1о/«их лоЈо/ЗЛ Ус.рс/ оТ^ор Уе ј

С. 4 Д. 0/А, е. С.7РА /у е .

ЈЧОМС к/Ч 4Т М С/1/ЧО У ОЈј ГА- Ј/* оСЈ\ЦИ/Р •

& ^4 5 н Н О/НИ-(ЗА-^<

X ЧАР А- ТО//0/Ч ГОЛ јТсспол ро

П У П Л. в. /(, е А/ и ЛјПОЈ! р о

ЏЛЈ-А СС ОТРЛ^УЈТ ПОЈ/П Ае^ЈС -у

/7 р е. 4 3 /Ч Ч Ј
СлојЛ , С П&Р1Ч 4 го 3? 04/јј о ЈиЈЈ. у _4о _лрХ/е
<ј ПО&А Ш К 6 Л/
\ НЛАЦ
јЈ П'Ј по^/ц X Ц /> Р с НреТЛЈе. ИјТоТ. Ј.1ј±РЈ\- УГР<Це, Т>Цгог
*М 41?
Хчд рд. |4/V Л/Јо Ц РЛ- ПРоЈј-еге. /ИетА/с //ов4 у.Цјрл
ПАјЈА

ЛЧЛрК јс \0.рпа^РоЈ_цТ . СПосоГ>!.^тРе.ге/^РАс/шЈ.

О^ л- //
41/0 ЈЕ ррсее^сно 44 Т. ј^Ј/а- 1Л'3 &Чх мао^/у Л којр<.<
ИЈЦ&Н СЛ-НО С-ТЛ-Ац^о
<?. ■ Морси^ еролнцци Х/-/ЛРС <- рмј&с. у и-олоучјА чл , ој_

ЛУПОЛЛМ Р/М.М 'С К'Л^Т ОЈ647А- ОД }

Р.ОЛОН/-1ЈС Ц ПОЈ11ЕО РЛ1Н1ЈОр1АГ>Р . //ЛСРПЈО Т рег> Ч..Т7Г ■-

Ј/РР&А којл- се Прцч^РЧ-ТР 34 ^3/34/Ј4 7 ЛО4ОЛЈ

/1с>сТОЈч С/ЧША ПОШ (ге/прАциј/Ј неЈууе') Гес.п о/>

■ГеАП р Ли,чЈ е ( Т<.Ц^ р/п>и/4 лоЛчпа). ј

3. Цот Р ГГЧ , - Ј ЛМЛАЈ Т С.Р. СА-Но У /ЈАчУ^оЛАО/^Ле^еЛА^ОЈ/А!

А/€ЈУЗе Ј/е. ПО*.7оЈ!/ ( ПОЈШР се РЛ^НРРМЛ^М Г)ОА1/.а н ГССРО/11ЈО

Н/рогн Цречии сР?Ј>е.г/ ГРАЈе. Иој/ои^ Те — с п р у ј> оц /јЏ

!ј.оР1ГЈ)ц. (
[^рисцт/ 1ГОРАЈ/ ГРАЛМ калоИнЈС НА с/ ■ Ј//у "

Ч ол Аегобог цр^шог с.11емТА с е. прарј/-/ ааг-нт , !

(рЈ_ УС//-ОГ 07/50РА С.А 7/40^0^^,.. Ј)О.ЦШ (НЈр-еАО.

/У ч рј е °2~5 г&ицн^. .

63
- ^ООО &РСТА-
- ?О^<7а«лм СЦцетР^ЈА
- ^гЈцје оРГАНцмше х т^у-

( 6 г«Ус.-.<<1

ЈТ ЕЛИЈе- ($/\ ђРНЈММ&Е

Ц/МРЕНЕ)
СКЕЛЕ-Т УМТРМ&НЛ Ц№ С-ђх&А Љ/т
65