PROKARIOTI

BAKTERIJE
ARHEE
• Najstariji su (smatra se da su nastali pre oko 3,4
milijardi godina) i najbrojniji organizmi na našoj
planeti.
• Prisutni su u svim vrstama staništa, uključujući tu i
ljudski organizam.

• blizu 7000 opisanih vrsta Bacteria i Archaeae

• mali broj zbog vrlo stroge definicije vrste kod
prokariota
• konačan broj?
• 100.000 do 1.000.000
• više?
 GRAĐA I HEMIJSKI
SASTAV
• Najveći broj bakterija ima i
ćelijski zid, ali ga ipak ne
poseduju sve bakterije
(mikoplazme, rikecije).
• Građa prokariotske
ćelije:
• Ćelijska membrana i • Pored navedenih, pojedine
• citoplazmu, u kojoj vrste prokariota mogu da
su sadrže i sledeće delove:
• ribozomi i
• kapsulu,
• nukleoid.
• flagelume,
• pile,
• tilakoide,
• mezozome i
• plazmide.
 Структура прокариотске ћелије
Цитоплазма

Нуклеоид

Капсула
Ћелијски зид
Цитоплазматична
мембрана
Рибозоми

Пили

Флагела
 Ćelijski zid
• Prema sastavu ćelijskog zida i bojenju
postupkom po Gramu (metoda koju je predložio naučnik
Hans Kristijan Gram 1884. g.) bakterije se dele na:
• Gram-pozitivne i
• Gram-negativne.
• Gram-negativne bakterije imaju jedan sloj
lipopolisaharida koji pokriva njihov ćelijski zid
• Gram-pozitivne nemaju taj sloj, usled čega se
prve boje crveno ,a druge ljubičasto.

•Antibiotik penicilin
sprečava stvaranje
ćelijskog zida.
 peptidoglukan

Ćelijska
membrana

ĆELIJSKI ZID GRAM

POZITIVNIH BAKTERIJA

Ćelijski zid
Spoljašnja
lipoproteinska i
lipopolisaharidn
a membrana

Peptidoglikan

Ćelijska
membrana

ĆELIJSKI ZID GRAM

NEGATIVNIH BAKTERIJA
• Kapsula
• Kapsula je spoljašnji omotač od polisaharida ili proteina
• Uloga kapsule je da zaštiti bakteriju od dejstva odbrambenog sistema
organizma u koji je dospela.
• Bakterije koje imaju kapsulu nazivaju se inkapsulirane bakterije.
• Patogene bakterije mogu izgubiti sposobnost infekcije ako ostanu bez
kapsule
• Pili (fimbrije)
• na stotine končića na površini bakterije.
• Njihova uloga je u pričvršćivanju bakterije za podlogu i međusobnom
pripajanju dve jedinke pri razmeni genetičkog materijala.
• Bičevi (flagelumi) su dugi, tanki izraštaji izgrađeni od
proteina flagelina, kojima se bakterije kreću.
• Heterociste - posebne ćelije kod višećelijskih
cijanobakterija – fiksiraju azot
• Gasne vezikule – loptaste strukture u citoplazmi
cijanobakterija ispunjene gasovima
 Sporulacija – stvaranje endospora
• Kada su spoljašnji uslovi nepogodni za rast i razmnožavanje,
dolazi do različitih promena u bakterijama: obrazovanja spora,
gubljenja bičeva i kapsule.
• Proces stvaranja spora naziva se sporulacija
• Spore se obrazuju kao zaštita genetičkog materijala bakterije,
znači-endogeno (lat. endo = unutra).
• Imaju debele zidove i veoma su otporne na nepovoljne uslove.
• Pomoću njih bakterije preživljavaju nepovoljne uslove: visoku
temperaturu, opasne hemikalije, zračewe, isušivanje
• Kada u spoljašnjoj sredini postanu povoljni uslovi iz spore se
razvije nova bakterija.
• AKINETE - trajne spore nekih cijanobakterija
 Bakterijski citoplazma Pregrada spore počinje da izoluje novoformiranu
zid DNK i mali deo citplazme
Membrana počinje da okružuje DNK,
membrana citoplazmu i deo membrane koje su
izolovane u koraku 1

Bakterijski
hromozom

PROCES SPORULACIJE – FORMIRANJA ENDOSPORE

Pregrada spore sada zaokružuje ceo izolovani

deo tako da se formiraju dve membrane

Dve membrane

Prostor između dve membrane se ispunjava

slojem peptidoglikana

SLIKA GORE: ENDOSPORA KOD Bacillus anthracis

Endospora se oslobađa iz ćelije Formira se dodatni omotač

spore
RAZMNOŽAVANJE I
REKOMBINACIJA
PROKARIOTA
 Prosta deoba (binarna fisija)
• Tip razmnožavanja pri kome se jedna ćelija podeli na dve
nove ćelije - bakterije.
• Brzina i intezitet razmnožavanja su ogromni o čemu govori
podatak da se u povoljnim uslovima neke bakterije dele na
svakih 20 do 30 minuta.
• Pre deobe DNK se pričvrsti za ćelijsku membranu,a zatim se
izvrši njena replikacija. Bakterije sadrže 1 molekul DNK u
obliku prstena (prstenasta DNK).
• Novonastali molekul se pričvrsti za ćelijsku membranu pored
starog molekula.
• Nakon toga se bakterija podeli na dva jednaka ili nejednaka
dela sa po jednim molekulom DNK u svakom delu.
Posebni načini razmene genetičkog
materijala (rekombinacije)
• Bakterije ponekad razmenjuju genetički
materijal između sebe bez reprodukcije.
• Pri tome jedna bakterija dobija, na različite
načine, deo DNK druge bakterije.
• Razmena genetičkog materijala se može
obaviti na tri načina:
• konjugacija,
• transformacija i
• transdukcija.
• Pri konjugaciji se dve
bakterije spajaju
proteinskim mostom kroz
koji deo ili cela DNK
jedne bakterije (naziva se
davalac) prelazi u drugu
bakteriju (primalac).
• Daljim razmnožavanjem
bakterije primaoca
potomstvo će sadržati
genetički materijal oba
"roditelja" (i
primaoca i davaoca).
• Transformacija je proces pri kome jedna
bakterija uzima (guta) golu DNK, koja se
oslobodi razlaganjem ili raspadanjem druge
bakterije
• Transdukcija je proces kojim se DNK prenosi iz jedne u drugu
bakteriju pomoću određenog bakteriofaga.
• Prilikom izvlačenja profaga iz hromozoma bakterije može da ponese i
susedni deo DNK bakterije i da ga prenese u drugu bakteriju.
 ISHRANA I METABOLIZAM
PROKARIOTA
IZVOR C AUTOTROFI HETEROTROFI
(neorganski C – CO2) (C iz organskih
IZVOR E jedinjenja)

FOTOHETEROTROFI
FOTOTROFI FOTOAUTOTROFI
Purpurne fotosintetičke
(sunčeva E) cijanobakterije
bakterije

HEMOTROFI HEMOHETEROTROFI
(oksidacija organskih HEMOAUTOTROFI Većina bakterija
ili neorganskih Nitrosomonas Patogene
jedinjenja)
• Hemoautotrofi kao izvor energije za proizvodnju
hrane koriste hemijsku energiju koju dobijaju
oksidacijom različitih neorganskih jedinjenja.
• U zavisnosti od toga koja jedinjenja oksidišu razlikuju
se:
• nitrifikacione,
• gvožđevite (oksidišu gvožđe),
• sumporne,
• metanske,
• vodonične i dr.
• Nitrifikacione bakterije oksidišu amonijak u nitrite, a
zatim nitrite u nitrate (soli azota koje biljke mogu da
koriste).
• HEMOHETEROTROFI
• Saprofiti koriste organske materije iz uginulih
organizama i raznog organskog otpada.
• One luče enzime koji krupne organske molekule razlažu na
male organske i neorganske molekule.
• Bakterije te male organske molekule upijaju kroz pore na
ćelijskom zidu.
• Ovi oblici organizama razlažu uginula bića na manje organske i
neorganske (mineralne) molekule.
• Bez ovih bakterija ugljenik i mnogi drugi elementi bili bi
nepovratno blokirani u telu uginulih organizama.
• Život na našoj planeti bi, u ovom sadašnjem obliku, tada prestao.
• Paraziti organske materije uzimaju iz živih
organizama.
• Oni žive na račun domaćina izazivajući bolest (patogene).
• Neke od njih izazivaju oboljenja samo u određenim uslovima
sredine.
 STANIŠTA PROKARIOTA
• KISEONIK
• Obligatni aerobi – isključivo u prisustvu kiseonika; izazivač tuberkuloze
• Obligatni anaerobi – ne mogu da prežive u prisustvu kiseonika
• Bakterije koje vrše vrenje
• Metanogeni
• Izazivač tetanusa
• Fakultativni anaerobi – mogu da žive i bez kiseonika ili u njegovom prisustvu
• Escherichia coli
• TEMPERATURA
• Psihrofili – 0-20C
• Mezofili – 20-40C
• Termofili - 45-110C
• pH
• Acidofili
• Bazofili
• Neutrofili
• Voda
• Neke cijanobakterije mogu skroz na suvom zbog prisustva pektina u ć.z (u
prisustvu vlage bubri)
БАКТЕРИЈЕ
 OBLICI BAKTERIJA
• Koke (grčki kokos = zrno) su loptaste bakterije.
Pojedinačne koke nazivaju se
• mikrokoke, a udružene su
• diplokoke (dve spojene koke), streptokoke (u vidu lanca) i
• stafilokoke (u obliku grozda).
• Koke su nepokretne bakterije.
• Bacili su štapićaste pokretne bakterije jer imaju
bičeve. Udruženi grade diplobacile i streptobacile.
• Spiralne bakterije mogu imati oblik spirale i onda se
nazivaju spirili ili oblik zareza –vibrioni.
ОБЛИК БАКТЕРИЈСКЕ ЋЕЛИЈЕ
ГРАМ-НЕГАТИВНЕ БАКТЕРИЈЕ

ПРОТЕОБАКТЕРИЈЕ

СПИРОХЕТЕ

ХЛАМИДИЈЕ

ЦИЈАНОБАКТЕРИЈЕ
ПРОТЕОБАКТЕРИЈЕ

1. Ентеричне

ОБЛИГАТНИ
Escherichia coli Salmonella sp.
АНАЕРОБИ
ПРОТЕОБАКТЕРИЈЕ

2. Симбиотски азотофиксатори

род Rhisobium

Kоренске квржице
у којима се врши
фиксација азота
ПРОТЕОБАКТЕРИЈЕ

3. Рикеције
ОБЛИГАТНИ 4. Helicobacter pylori
АНАЕРОБИ
СПИРОХЕТЕ

ОБЛИГАТНИ
Борелија – изазивач Лајмске Трепонема – изазивач сифилиса
АНАЕРОБИ
болести
ХЛАМИДИЈЕ

Трахом ока
ЦИЈАНОБАКТЕРИЈЕ

ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ
ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ

Цветање воде узроковано цијанобактеријама.

ГРАМ-ПОЗИТИВНЕ БАКТЕРИЈЕ

СТРЕПТОКОКЕ

БАКТЕРИЈЕ БОТУЛИЗМА И
ТЕТАНУСА

БАКТЕРИЈЕ
МЛЕЧНОКИСЕЛИНСКОГ ВРЕЊА

БАКТЕРИЈЕ АНТРАКСА

АКТИНОМИЦЕТЕ
СТРЕПТОКОКЕ

ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ

Изазивају запаљење грла.

БАКТЕРИЈЕ КОЈЕ ИЗАЗИВАЈУ БОТУЛИЗАМ И ТЕТАНУС

Clostridium tetani Clostridium botulinum

ОБЛИГАТНИ
ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ
АНАЕРОБИ
БАКТЕРИЈЕ МЛЕЧНО-КИСЕЛИНСКОГ ВРЕЊА

ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ

Користе се у индустрији млечних

производа за производњу јогурта и сирева.
АКТИНОМИЦЕТЕ

ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ

Стварају веома разгранате колоније које

подсећају на мицелију.

Неке се користе у производњи

антибиотика.
МИКОПЛАЗМЕ

Mycoplasma
pneumoniae
ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ

Немају ћелијски зид.

Могу изазвати болести дисајног,

мокраћног и полног система.
АРХЕЕ
• Zbog velikih razlika u odnosu na
bakterije, odvojene su u poseban domen
• Razlike
• Ćelijski zid – nema peptidoglukana
• Ćelijska membrana – posebni lipidi
• Genetički materijal – prisutni histoni
МЕТАНОГЕНЕ АРХЕЕ

ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ
ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ
Производе гас метан.

Налазе се у анаеробним срединама: дубоке

воде, мочварно блато, канализационе воде,
интестинални тракт говеда, термита…
ХАЛОФИЛНЕ АРХЕЕ

ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ

Живе у срединама са врло високом

концентрацијом соли.
ТЕРМОАЦИДОФИЛНЕ АРХЕЕ

ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ
ОБЛИГАТНИ
АНАЕРОБИ

Живе у срединама са врло киселом и

врућом водом, на температурама до
113°C.
 ZNAČAJ I ULOGE
BAKTERIJA
• Značaj i uloge bakterija su mnogostruke i
obuhvataju skoro sve sfere života na našoj
planeti.
• bakterije azotofiksatori
• bakterije mineralizatori
• simbiontne bakterije
• model organizmi za eksperimente na polju
genetičkog inženjeringa
 Bakterije azotofiksatori
• Imaju sposobnost da azot iz atmosfere prevode u
amonijak koji biljke mogu da koriste za sintezu
proteina.
• ove bakterije žive u simbiozi sa korenima biljki
mahunarki (pasulj, detelina i dr.);
• bakterije koriste šećere koje biljke stvaraju
fotosintezom, a za uzvrat ih snabdevaju solima azota.
 Simbiontne bakterije
• mnoge vrste simbiontnih bakterija predstavljaju deo normalne flore u
organizmima životinja, odnosno čoveka
• pod simbiozom se podrazumeva zajednički život dva ili više organizama;
• kada svi članovi imaju koristi onda se takav zajednički život naziva
mutualizam); takva je npr. bakterija Escherichia coli (ešerihija) koja živi
u crevima čoveka i pomaže u varenju hrane;
• članovi normalne flore sprečavaju širenje patogenih bakterija ;
• ako se članovi normalne flore uklone delovanjem antibiotika, onda dolazi
do bujanja patogenih bakterija.
• Bakterije normalne flore mogu izazvati oboljenje kod svog domaćina ako
se nađu u tkivima i organima u kojima normalno ne žive; tako npr.
ešerihija može izazvati upalu mokraćne bešike;
• primer simbioze su i bakterije u crevima nekih životinja (goveda i neki
majmuni) koji mogu da vare celulozu;
 Model organizmi
• Bakterije su nezamenljivi organizmi za
eksperimente na polju genetičkog inženjeringa.
• U bakterije se može ubaciti ljudski gen za neki
protein i bakterije će sintetisati taj protein; tako
se danas bakterije koriste za proizvodnju
insulina, hormona rasta i dr.
• Neke bakterije proizvode antibiotike;
• Bakterije se koriste,zbog svoje sposobnosti
vršenja fermentacije, u proizvodnji
hrane(jogurt, sir, turšija, sirće i dr.);
 Patogene bakterije
• Za organizam kažemo da je patogen ako je sposoban da izaziva
određeno oboljenje.
• Patogeni organizmi su specifični za posebnu vrstu domaćina i posebnu
vrstu tkiva.
• Neke vrste bakterija uništavaju ćelije svog domaćina.
• Međutim,najveći broj vrsta bakterija proizvodi toksine (otrovi) koji
nanose štetu metabolizmu ćelije domaćina.
• Bakterijski toksini se dele u dve grupe:
• endotoksine i
• egzotoksine.
• Endotoksini se nalaze u ćelijskom zidu ,dok se egzotoksine izlučuju iz
bakterije u okolnu sredinu.
• Egzotoksini prouzrokuju sledeće bolesti:
• difteriju,
• tetanus,
• koleru,
• dijareju,
• botulizam
• Najveći broj trovanja hranom uzrokuju toksini bakterija koje žive
u hrani.
• Jedno od najtežih i najsmrtonosnijih trovanja je botulizam,
prouzrokovan bakterijom Clostridium botulinum (latinski :
botulus – kobasica).
• Toksin ove bakterije, botulin, uzrokuje paralizu i u krajnjem
ishodu, ako se ne leči, smrt.
• Kako se bakterija razvija samo u anaerobnim uslovima (bez
kiseonika), sveža i smrznuta hrana je sigurna od botulina, ali je
konzervisana hrana u limenkama pogodna, zbog anaerobnih
uslova, za razvoj spora koje proizvode otrov.
• Ako se hrana nepravilno konzervira, pogotovo pri kućnom
konzerviranju, može doći do pojave botulizma.
• Najsigurnija kućno konzervirana hrana je kisela (turšija) jer ova
bakterija ne opstaje u kiseloj sredini.
• Hrana zagađena bakterijama roda Salmonella
takođe može dovesti do trovanja.
• Svinjetina, živinsko meso i jaja su česti izvori
zaraze.
• Uzročnici oboljenja su žive bakterije, koje se u
crevima prenamnože, a ne njihovi toksini.
• Glavni simptom oboljenja je dijareja (tečna
stolica).
• Bakterijaska oboljenja se mogu sprečiti:
• vakcinacijom,
• ispravnom higijenom,
• pasterizacijom (zagrevanje do 60° S),
• sterilizacijom (zagrevanje ispod tačke
ključanja) i
• lečiti antibioticima.
 Antibiotici i rezistencija
• Neki mikroorganizmi stvaraju jedinjenja – antibiotike,
koji sperčavaju razmnožavanje ili uništavaju druge
mikroorganizme.
• Prvi otkriveni antibiotik je penicilin, koga proizvodi
plesan (gljiva) penicilijum.
• Otkrio ga je Aleksandar Fleming 1928. g.
• Jedna grupa bakterija, aktinomicete, proizvode mnoge
antibiotike koji su danas u širokoj upotrebi:
streptomicin, tetraciklin i dr.
• Antibiotici se proizvode gajenjem bakterija ili
hemijskim putem.
• Rezistencija na antibiotike – bakterije razmenjuju R-
plazmid koji može nosisti gene za višestruku
rezistenciju
 Literatura

• http://www.bionet-skola.com/w/Bakterije
• Тања Берић, Гордана Субаков-Симић,
Пеђа Јанаћковић – Биологија 1 уџбеник
биологије за први разред гимназије,
Логос, Београд, 2014. Коришћени су
слајдови са цедеа који иде уз уџбеник