Jedro (nucleus)

Najupadljivija organela u eukariotskim delijama Najvedi deo genetikog materijala nalazi se u jedru Veliki DNK molekuli uvijeni oko proteina (histona) formiraju hromozome Kontrolni centar delije-kontrolie ekpresiju gena

Jedro
Oblik i poloaj se razlikuju od delije do delije. Oblik moe biti loptast, konast, sferian... elija najede ima jedno jedro, mada ima i onih sa vie jedara (polinuklearne delije), a i veoma retko delija bez jedra (eritrociti skoro svih sisara).

Graa jedra
Dvojna jedrova membrana odvaja sadrzaj jedra od citoplazme. Tenost unutar jedra se zove nukleoplazma i u njoj su hromatin, jedarce i ribozomi i jedrov sok

Jedrova membrana
Je dvojna ovojnica. Spoljanja membrana se nastavlja na endoplazmatini retikulum. Jedrova membrana poseduje pore veliine od 30 do 100nm kroz koju ulaze joni i proteini neophodni za sinteze RNK a izlaze sve vrste RNK kao i subjedinice ribozoma U nukleoplazmi se nalazi hromatin, lipidi, proteini i molekuli RNK http://www.johnkyrk.com/mitosis.html http://www.youtube.com/watch?annotation_id=ann otation_706798&v=VGV3fv-uZYI&feature=iv

Hromatin
Hromatin je mrea DNK vlakana povezana sa proteinima Delovi hromatina koji dobro primaju boju nazivaju se heterohromatin (genetski neaktivni deo DNK), a delovi koji se slabije boje nazivaju se euhromatin (to je aktivni, despiralizovani deo DNK)

Hromozomi
Sama re hromozom znai onaj koji se dobro boji Izmeu dve deobe tj. u interfazi, je hromatin rasprostranjen po celom jedru kao difuzna masa, da bi se u toku pripreme za deobu kondezovao i nagradio tapiaste strukture-hromozome. Najbolje se uoavaju za vreme metafaze mitoze pa se nazivaju metafazni hromozomi.

Graa hromozoma
Hromozomi imaju jedno suenje (primarno suenje)centromeru Centromera deli hromozom na dva kraka (p i q) U zavisnosti od poloaja centromere hromozomi se dele na:
Metacentrine Submetacentine Akrocentrine Telocentrine

Centromera usmerava kretanje hromozoma za vreme deobe

Graa metafaznog hromozoma

Metafazni hromozomi pored centromere poseduju i hromatide Sestrinske hromatide se obrazuju replikacijom DNK tako da su potpune jednake (otuda naziv sestrinske) Svaka hromatida je uzduna polovina hromozoma i ima jedan molekul DNK, a ceo hromozom ima dva jednaka molekula DNK

Broj hromozoma
Je stalan i karakteristian za svaku bioloku vrstu i naziva se kariotip. Telesne (somatske) delije imaju diploidan (gr. diploos = dvostruk) broj hromozoma-2n Polne delije ili gameti (kod oveka su to spermatozoidi i jajna delija) sadre upola manji broj hromozoma u odnosu na telesne delije, nazvan haploidan (gr. haploos = jednostruk)n Telesna delija oveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri emu jedna garnitura potie od majke, a druga od oca obrazuje se 23 para homologih hromozoma.

Homologni hromozomi
Homologni hromozomi su isti po obliku, veliini, poloaju centromere kao i redosledu gena. Od 46 hromozoma kod oveka, 44 su telesni ili autozomi a preostala dva su polni hromozomi. Oni mogu biti homologni (XX) kod ena, dok kod mukaraca nisu homologni (XY)

Hromozomi kod oveka

Kariogram
Ureena slika svih hromozoma jedne vrste naziva se kariogram

Jedarce
Jedarce se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu hromozoma koji se naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetiu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru delija koje vre intenzivnu sintezu proteina Jedro moe da sadri jedno ili vedi broj jedaraca

Uloga jedra
U njemu se nalazi DNK (geni) u kojoj je zapisano sve ono to delija treba da uradi da bi se odrala u ivotu i prilagodila na promene u okolini. Jedro regulie (upravlja) sve procese u deliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK(replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija).