PRIMATI I VRSTE PRIMATA

A N Đ E L A O B R K N E Ž E V, K S E N I J A PA N T O V I Ć ,
J E L E N A N O VA K O V I I I - 3
ŠTA JE PRIMAT

Primat je bilo
koji član
biološkog reda 
Primates , grupe
koja uključuje
sve lemure, 
majmune
, čovekolike
majmune i ljudsk
a bića.
• Danas se primati dele na podred 
Strepsirrhini i 
Haplorrhini, a u ovaj drugi podred se ubrajaju i 
čovekoliki majmuni 
uključujući i čoveka.
• Primati pripadaju klasi sisara
• Njihove specifične osobine koje ih razlikuju od ostalih
sisara su:
Nokti
Palac koji može oponirati svim ostalim prstima ili veliki prst
koji može dotaknuti sve ostale prste šake
Razvijena vilica sa po 4 sekutića
• Filogenezu primata karakterišu sledeće adaptacije:

 udovi kao organi za (pri)hvatanje

 prednji udovi kao organi za fizičko (i čulno) spoznavanje okoline,
 herbivorni digestivni sistem,
 redukcija osetljivosti čula mirisa,
 intenzivne vizuelne sposobnosti i aktivnosti,
 kvalitativno-kvantitativne specifičnosti mozga u morfološko-anatomskom i
funkcijskom smislu,
 odgovarajuće morfološko-anatomske promene na lobanji, i
 redukcija broja potomaka (po okotu, odnosno porodu).
OSOBINE PRIMATA
Veličina
Kreću se u veličinama od 12cm visine i 40g težine sve do visine
preko 2m i 250+kg

Dlakavost
Telo većine primata je pokriveno krznom, čija boja se kreće od
bele preko sive do smeđe i crne. Dlanovi i tabani su kod većine
vrsta goli, a neke vrste nemaju dlake niti na licu ili im je čak i
cela glava gola. Najmanje izraženu dlakavost od svih primata
ima čovek.

Vid
Za primate su tipične relativno velike i prema napred
okrenute oči. Imaju vrlo dobar vid i u odnosu na veličinu
tela relativno velik mozak.
Njuh
Postoje vlažnonosci i suvonosci. Vlažnonosci imaju veoma dobro
izraženo čulo mirisa dok suvonosci imaju daleko slabije razvijen
njuh

Zubi
Starije vrste imale su po 40 zuba u vilici. Od skorijih vrsta lemuri
imaju najviše zuba dok majmuni starog sveta uključujući i čoveka
imaju vilicu od 32 zuba.Zubi govore dosta o načinu života
primata.

Rep
Neke vrste imaju rep dok ga neke nemaju, kod nekih je samo
začet i nije nastavio da raste dok je kod nekih duži od njihovog
tela.
 Kliknite na ikonu da dodate sliku
Udovi
Većina primata živi na
drveću te im je telo
razvijeno za takav način
života. Imaju obrnut palac
koji im sajno služi za
vešanje po drveću. Zadnja
loža jača im je od prednje u
većini slučajeva. Prsti im se
i na prednjim i na zadnjim
udovima završavaju
noktima a ne kandžama.
Dlanovi i tabani im nemaju
krzno.
NAČIN ŽIVOTA
• Većina primata živi na drveću i po potrebi silaze na tlo, mali broj njih živi
isključivo na tlu.
• Primati koriste sve postojeće načine kretanja. Od vrste do vrste postoje
razlike.
• Imaju razvijene oblike socijalnog ponašanja i većinom žive u grupama u
kojima vlada hijerarhija
• Većina vrsta je razvila niz glasova za obeležavanje teritorije, za potragu za
članovima grupe, za pretnju ili upozorenje hranidbenim konkurentima i
slično.
• Mnoge vrste se hrane pretežno voćem, a dopunjavaju ga lišćem,
cvetovima, gomoljem, gljivama, semenjem i drugim delovima biljaka.
Mnoge vrste su svaštojedi, koji biljnu hranu dopunjavaju i životinjskom.
Pavijani i šimpanze spadaju u rodove koji povremeno love i nešto veće
sisare
Razmnožavanje
Primate odlikuje
relativno dugo
razdoblje skotnosti,
dugotrajno razdoblje
odrastanja mladunaca i
dug život. Strategija
ovih životinja je
investiranje puno
vremena u podizanje
mladunaca, zbog toga
je i stopa
razmnožavanja niska.
Začeci primata
Prvi primati otkriveni su krajem
mezozojske ere pre 65 miliona
godina
Veruje se da je početak primata
bio od lemura
U donjeoligocenskim slojevima
Afrike, međutim, nađeni su
fosilni ostaci primata koji su
nesumnjivo imali niz osobina
današnjih viših uskonosnih
majmuna
 DVE OSNOVNE PODELE PRIMATA
STREPSIRHINI HAPLORHINI
• POLUMAJMUNI-LEMURI, • PRAVI MAJMUNI-SVI OSTALI
INDRII,LORI(SI) PRIMATI
 Kliknite na ikonu da dodate sliku
STREPSIRHINI
Strepsirrhini ili Strepsirhi
ni  podred su primata u
kojem su lemuroliki
predstavnici.
Zakrenutih, vlažnih noseva
ugl. Arborealne vrste
Madagaskar, Afrika i Azija
glavna mesta stanovanja
ovih primata
 Kliknite na ikonu da dodate sliku
HAPLORHINI
Suvonosi majmuni
Majmuni starog sveta,
čovekoliki majmuni,
neandertalci, čovek
Dlakavost
Veliki broj vrsta, široko su
rasprostranjeni
 MAJMUNI STAROG SVETA
MAKAKA MANDRIL PATAS

MANGABI BABUN
 MAJMUNI NOVOG SVETA
MARMOZET

KAPUCIN
VEVERIČJI MAJMUN

TAMARIN

URLIKAVAC

UAKARI
ČOVEKOLIKI Kliknite na ikonu da dodate sliku
MAJMUN
Orangutani, gorile i šimpanze
Najbliži srodnici čoveku
Socijalni
Uglavnom biljojedi, pojedini svaštojedi
Žive na područjima središnje i zapadne
Afrike i jugoistočne Azije, najčešće
stanište su im tropske kišne šume.
 Kliknite na ikonu da dodate sliku
NEANDERTALCI
Pre čovekovog razvića postojali su
neandertalci
Veći mozak od našeg ali znatno lošiji
(bili su gluplji od nas)
Snažniji od nas
Izuzetni lovci
Visoki u proseku između 160cm i
170cm
Snažne vilice i jakih zuba
Od njih smo se tokom vremena razvili
mi!
HVALA NA
PAŽNJI