Značaj vode za život biljaka

Usvajanje vode i kretanje

vode kroz biljku.
Vodni režim biljaka

Voda kao dipolni molekul Vodonične veze između molekula vode

Vodonične veze
Vodni režim biljaka

Površinski napon

Kapilarnost

voda Površinski napon nastaje na graničnoj površini između tečnosti

i gasova kao posledica međumolekularnih sila i teži da smanji
površinu tečnosti. Čini da se tečnost ponaša kao elastična
membrana.
Vodni režim biljaka

H2O - voda najzastupljenije jedinjenje u ćeliji 70%

 Predstavlja osnovnu sredinu u kojoj se +

nalaze sva ostala organska i neorganska H
+
jedinjenja H
O
 Univerzalni rastvarač. –
 Mesto odigravanja biohemijskih reakcija.

 Transport materija.

 Izvor kiseonika i vodonika.

O
 Temperaturni izolator.
Vodonična veza
Osnovna komponenta za izgradnju hrane -
FOTOSINTEZA

Elektronski model Model kuglica štapić Kalotni model

O –
O
O
H H
H 104.5° H
H H + +
Vodni režim biljaka

Biljni organ Biljna vrsta Sadržaj vode (%)

Plod Lubenica >90

Jabuka 85

Koren Rotkva >90

Šargarepa >=85

Stablo Asparagus >80

Hrast 48

Bor 50-60

List Salata > 90

Kukuruz 80

Seme u stanju mirovanja Kikiriki 5

Pasulj 10
Vodni režim biljaka

U odnosu na količinu vode u podlozi postoje različti tipovi biljaka:

hidrofite higrofite mezofite kserofite

vodeno vlažno umereno vlažno sušno
Vodni režim biljaka

Jedrova pora
Naborani
endoplazmatični
retikulum
Glatki Jedro
endoplazmatični
retikulum Jedarce

Vakuola
Goldžijev
aparat

Lizozom Lizozom

Mitohondrije
Hloroplast

Plazmodezme
Ćelijski zid
Citoskelet
Ćelijska
membrana
Vodni režim biljaka

plazmodezme

Ćelijski zid je vanćelijski matriks biljaka koji ima

mehaničku, zaštitnu i transportnu funkciju.
U višećelijskom organizmu zidovi svih ćelija čine
jedinstvenu, celinu koja se zove apoplast.
Apoplast je slobodno propustljiv za vodu i
rastvorene supstance.

Ćelijski zid
Vodni režim biljaka

Ćelija Ćelija
1 2
Plazmodezma

Ćelijska membrana Ćelijska membrana

Ćelijski zid Ćelijski zid

Središnja lamela Središnja lamela

Plazmodezma
Vodni režim biljaka

Uloge: razlaganje
materija,
Tonoplast magacionoranje,
odlaganje otpadnih
materija, daje čvrstinu
biljnoj ćeliji.....

Vakuola
Karakteristična samo
za bijne ćelije.
Ćelijski sok, tečnost
unutar vakuole, sadrži
hidrolitičke enzime,
pigmente, proteine
Vodni režim biljaka

1. Promet vode u biljkama:

a. primanje vode iz zemljišta

b. kretanje vode kroz biljku

c. odavanje vode sa površine biljke

Vodni režim biljaka

Voda se u zemljištu nalazi u tri oblika:

a) Gravitaciona voda ispunjava krupne šupljine u zemljištu posle kiše.
Ova voda brzo ponire u dublje slojeve pa je biljke malo koriste.
b) Higroskopna voda je čvrsto vezana za čestice zemljišta i nedostupna je biljkama.
c) Kapilarna voda ostaje nakon ceđenja u sitnijim porama zemljišta i ovu vodu biljke koriste.

Za usvajanje vode je značajno da u zemljištu bude kiseonika, on je važan za disanje korena.

Temperatura zemljišta takođe utiče na uzimanje vode.
Pri niskim temperaturama se smanjuje usvajanje vode propustljivostćelije i usporeni su
metabolički procesi u korenu.
Tada biljka ne može da uzme vodu iako je u zemljištu ima. Ova pojava se zove fiziološka suša.
Npr. u proleće je relativno visoka temperatura vazduha a temperatura zemljišta je niska pa
dolazi do poremećaja u vodnom režimu biljaka.
Vodni režim biljaka

1. Rizodermis je površinski sloj mladih, vršnih delova korena. Ćelije ovog tkiva obrazuju korenske dlake
kojima se upija voda i u njoj rastvorene mineralne materije.

2. Primarna kora je građena od više slojeva parenhimskih ćelija. Poslednji sloj kore, koji je naslonjen na
centralni cilindar, označen je kao endodermis.

Endodermis čine dva tipa ćelija — ćelije propusnice i ćelije sa zadebljanjima.

Ćelije sa zadebljanjima poseduju takozvane Kasparijeve trake. Ove ćelije mogu iz parenhimskih ćelija kore
korena primiti vodu ali je, usled zadebljanja ćelijskog zida, ne mogu proslediti u centralni cilindar. Na
poprečnom preseku, Kasparijeve trake imaju oblik latiničnih slova O ili U. Kretanje vode iz kore u centralni
cilindar stoga je moguće jedino kroz ćelije propusnice.
Ćelije propusnice su parenhimske ćelije nezadebljalih ćelijskih zidova. U dodiru su sa ćelijama ksilema (u
centralnom cilindru) i njima predaju vodu.

3. Centralni cilindarpočinje slojem živih parenhimskih ćelija, koje izgrađuju pericikl.

Takođe se sastoji od sprovodnih elemenata ksilema i floema koji grade radijalni sprovodne snopiće.
Sprovodni snopići izgrađeni su od naizmenično postavljenih floemskih i ksilemskih ploča

.
Vodni režim biljaka

Rizodermis je jednoslojno tkivo koje obavija određene zone korena.

Izaštaji ćelija rizodermisa korenske dlačice u kontaktu su sa zemljištem i imaju ulogu upijanja vode i mineralnih materija.

Ćelije kore

Epidermalne ćelije

Jedro

Korenske dlačice

Mineralne materije

Voda

Upijanje vode i mineralnih materija korenskim dlačicama

Vodni režim biljaka

endodermis

floem

Kasparijeva
brazda

ksilem

pericikl

Primarna kora
Centralni cilindar
Rizodermis
sa korenskim dlačicama
Vodni režim biljaka

Kasparijeva traka

Endodermis
Voda i mineralne
materije
Floem

Kasparijeva traka

Ksilem

Pericikl
sloj parenhimskih
ćelija ispod
endodermisa

Primarna kora
Centralni cilindar
Rizodermis
sa korenskim dlačicama
Vodni režim biljaka

Difuzija

Transport molekula
tečnosti i gasova sa
mesta veće koncentracije
ka manjoj koncentraciji.
Transport materija niz
koncentracioni
gradijent.

Molekuli rastvorni u
lipidima, VODA, CO2, O2,
nenaelektrisani lipidni
molekuli.
Vodni režim biljaka

Osmoza

Pre osmoze Nakon osmoze

Osmoza je proces
difuzije vode iz
hipotoničnog u
hipertoničan rastvor
Vodni režim biljaka

Polupropustljiva
membrana Polupropustljiva
membrana
urea
1 2 3

Difuzija molekula
Izotonični Hipotonični rastvor
vode iz hipo u
rastvori
hipertoničan rastvor

Hipertonični rastvor
Vodni režim biljaka
Osmoza predstavlja difuziju molekula rastvarača kroz polupropustljivu membranu koja propušta molekule rastvarača ali ne
propušta molekule rastvorene supstance. Osmoza se javlja kad su koncentracije rastvora sa dve strane membrane
različite. Pošto polupropustljiva membrana propušta samo molekule rastvarača, ali ne i čestice rastvorene supstance,
dolazi do difuzije rastvarača kroz membranu tj. molekuli rastvarača prolaze kroz membranu kako bi se izjednačile
koncentracije sa obe strane membrane.

Urea Voda

Polupropustljiva
membrana
Vodni režim biljaka

Hipertonični rastvor Izotonični rastvor Hipotonični rastvor

Osmoza predstavlja difuziju molekula rastvarača kroz polupropustljivu membranu koja propušta molekule
rastvarača ali ne propušta molekule rastvorene supstance. Osmoza se javlja kad su koncentracije rastvora sa dve
strane membrane različite. Pošto polupropustljiva membrana propušta samo molekula rastvarača ali ne i čestice
rastvorene supstance, dolazi do difuzije rastvarača kroz membranu tj. molekuli rastvarača prolaze kroz membranu
kako bi se izjednačile koncentracije sa obe strane membrane. Molekuli rastvarača se kreću iz sredine sa
manjom koncentracijom u sredinu sa većom koncentracijom rastvorenih supstanci. Predstavlja vrstu pasivnog
transporta.
Vodni režim biljaka

Hipertonični rastvor Izotonični rastvor Hipotonični rastvor

Vakuola

Plazmoliza Deplazmoliza
Vodni režim biljaka

Ćelijski
zid

Vakuola Jedro
Ćelijska
membrana

Izotonični rastvor Hipotonični rastvor Hipertonični rastvor

Turgorov pritisak

• Pritisak citoplazme na ćelijski zid

• U vakuoli se nalaze osmotski aktivne materije, zbog čega voda ulazi u vakuolu osmozom, vakuola
povećava
zapreminu i vrši pritisakna citoplazmu, a citoplazma na ćelijski zid (turgorov pritisak);ulazak vode u
ćeliju
(i povećanje njene zapremine) dešava se sve dok se ćelijski zid maksimalno ne istegne.

Nasuprot turgorovo pritisku deluje zidni pritisak iste veličine različitog smera
Vodni režim biljaka
Sila usisavanja
• Sila kojom ćelija upija vodu osmozom
• Sila usisavanja zavisi od osmotskog pritiska vakuole i zidnog (odnosno turgorovog) pritiska:
• S = OP – ZP
ZP = T

Ćelija 3

Ćelija 2

Ćelija 1
Vodni režim biljaka

Malo vode u ćeliji, koncentrovan ćelijski sok

T = ZP = 0

S = OP Sila usisavanja je maksimalna

Voda ulazi u ćeliju Raste turgorov pritisak

Kada se zidni pritisak

izjednači sa
osmotskim pritiskom,
prestaje ulazak vode

T = ZP = OP

S=0
Vodni režim biljaka

endodermis

floem

Kasparijeva
brazda

ksilem

pericikl

Primarna kora
Centralni cilindar
Rizodermis
sa korenskim dlačicama
Vodni režim biljaka

ksilem

Centralni cilindar
floem

pericikl

Endodermis i Kasparijeva
traka

Primarna kora

Simplastni put
Rizodermis
Apoplastni put

korenske dlačice
Vodni režim biljaka

Membrana Plazmodezme

Pericikl Endodermis Kora Epidermis

Ksilem

Kasparijeva Ćelijski zid

traka

Apoplast – ćelijski zidovi

Simplast – citoplazma, plazmoezme

Vodni režim biljaka

Kasparijeva traka

Ćelijska
membrana
Apoplast

Ksilem

Simplast Korenske dlačice

Rizodermis Endodermis Centralni cilindar

Primarna kora
Vodni režim biljaka

Kretanje vode kroz koren;

• Voda iz podloge ulazi u korenske dlake osmozom
• Iz rizodermisa kreće se kroz ćelije parehnima kore koje prema centralnom cilindru imaju sve
veću silu usisavanja
• Prvi sloj ćelija centralnog cilindra (pericikl) vrši aktivni transport soli u mrtve ćelije ksilema, čime
se stvara usisavajuća sila u ksilemu – korenov pritisak koja potiskuje vodu naviše nasuprot sili
zemljine teže.
KORENOV PRITISAK JE POSLEDICA AKTIVNOG TRANSPORTA MINERALNIH MATERIJA IZ
KORE ILI PERICIKLA U ELEMENTE KSILEMA !!!!!!
Vodni režim biljaka

Sile koje potiskuju vodu nasuprot sili zemljine teže kroz mrtve ksilemske elemente su:

1. Korenov pritisak

2. Transpiracija

3. Kapilarna svojstva traheja i traheida

4. Karakteristike molekula vode kao dipola

Vodni režim biljaka

• Traheide - mrtve ćelije vretenastog oblika. Poseduju ih sve vaskularne biljke

• Mestimično zadebljalih zidova sa velikim brojem jamica.

• Povezane zašiljenim krajevima gde kroz jamice transportuju vodu.

• Dužine 1 - 4mm.

• Širine 0,1 - 0,01mm.

Traheide
Traheide
Vodni režim biljaka

• Traheje - cevi sastavljene iz niza izduženih mrtvih ćelija zadebljalih

ćelijskih zidova. Poseduju ih samo skrivenosemenice.

• Poprečni zidovi delimično ili potpumo razgrađeni, bočni zidovi jako

zadebljali.

• Širine oko 0,1mm.

• Dužine 10mm.

Traheje

Ćelijska zadebljanja traheja

Vodni režim biljaka

Dokazi postojanja korenovog pritiska je pojava kapi tečnosti na:

- preseku stabla odmah iznad korena (eksudacija),

- na presečenim granama vinove loze (plač ili suzenje) i

- po obodu listova kod mladih zeljastih biljaka (gutacija)

Vodni režim biljaka

voda

presečeno stablo

manometar
Vodni režim biljaka

Kada se stablo neke biljke preseče odmah

iznad korena, na presečenoj površini će se
pojaviti kapljice tečnosti, koja se iz korena
potiskuje naviše.
Ova pojava se zove eksudacija.
Vodni režim biljaka

plač ili suzenje vinove loze

Vodni režim biljaka
gutacija
Vodni režim biljaka

Kod mladih zeljastih biljaka se često može primetiti da

se voda izlučuje u kapima sa oboda listova.
Ova pojava se naziva gutacija i do nje dolazi kada biljka
ima dosta vode u podlozi i kada je transpiracija mala
usled velike vlažnosti vazduha.