Molekularna Biologija 1 2015

MOLEKULARNA BIOLOGIJA
MOLEKULARNA BIOLOGIJA
Izučava strukturu i funkciju nukleinskih kiselina, proteina i drugih bio-makromolekula, kao i

njihove medjusobne odnose.
Protok informacija kroz ćeliju i sa generacije na generaciju.
Njen cilj je da objasni molekularnu osnovu bioloških pojava i procesa.
Molekularna biologija
NUKLEINSKE KISELINE
NUKLEINSKE KISELINE
U prirodi postoje dve vrste

nukleinskih kiselina:
 Dezoksiribonukleinska
kiselina (DNK) i
 Ribonukleinskakiselina (RNK)
 Ove vrste nukleinskih

kiselina razlikuju se po
hemijskom sastavu, a imaju i
različite biološke funkcije.
 Nukleinske kiseline su
makromolekuli, POLIMERI
koji se sastoje iz sitnijih
jedinica NUKLEOTIDA
(MONOMERI), koji su
međusobno povezani u
polinukleotidni lanac.
PRIMARNA STRUKTURA DNK
DNK molekul je nosilac genetičke informacije kod svih organizama.
DNK može da ostvaruje tu izuzetno važnu ulogu jer je sposoban za samoreprodukciju

(sam je sebi model za umnožavanje), jer je stabilan (nije ga lako iseći) ali i promenljiv
( promenljivost genetičkog materijala je važna za uspostavljanje raznovrsnosti a bez
nje nema evolucije).
Jedino je kod jedne podgrupe virusa ( RNK virusi), nosilac genetičke informacije RNK
a ne DNK.
DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK
DNK je NASLEDNA SUPSTANCA i nosilac naslednih informacija u ćeliji.
DNK SADRŽI GENETIČKE ŠIFRE ZA SINTEZU PROTEINA I SVIH VRSTA RNK.
Najveća količina DNK se nalazi u jedru gde zajedno sa proteinima obrazuje hromozome.
Znatno manja količina nalazi se u mitohondrijama a kod biljnih ćelija i u hloroplastima.
Nukleotid DNK sastoji se od tri

člana
Dezoksiriboza Fosfatna grupa Jedne od četiri

(pentozni šećer) azotnih baza
Jednoprstenasti pirimidini
Dvoprstenasti purini
DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA - DNK
Azotne baze predstavljaju specifični deo svakog nukleotida tako da od njih zavisi i kakav će nukleotid biti.
Razlikujemo dve grupe azotnih baza:
DVOPRSTENASTI PURINI
ADENIN (A) GUANIN (G)
JEDNOPRSTENASTI PIRIMIDINI
CITOZIN (C) TIMIN (T)
Azotna baza
(npr.timin)
FOSFAT
DEZOKSIRIBOZA
Nukleotid DNK je izgradjen od pentoznog šećera dezoksiroboze za čiji je C1 atom vezana azotna baza a za
C5 atom fosfatna grupa.
DVOPRSTENASTI JEDNOPRSTENASTI
PURINI PIRIMIDINI
BAZA
FOSFAT
3
ADENIN ( A ) TIMIN ( T )
DEZOKSIRIBOZA
GUANIN ( G ) CITOZIN ( C )
Građa i tipovi nukleotida D.N.K.
Azotne baze predstavljaju specifični deo svakog nukleotida tako da od njih zavisi i kakav će nukleotid biti.
ŠEĆER + BAZA = NUKLEOZID + FOSFAT =

NUKLEOZID NUKLEOTID
Baza Baza
Šećer Šećer
NUKLEOZID NUKLEOTID
NUKLEOZID NUKLEOTID
NH2
N
azotna
baza
=O
N
-
O CC55
fosfatna -
O - P - O -CH2
grupa O
O- CC11
H H
H H
OH H
šećer
nukleozid
nukleotid
HOCH2 OH
O
H H dezoksiriboza
H
H C2
C 5’
O OH H
4’ 1’
3’ 2’ HOCH2 OH
O
pentoza
H H riboza
H
H C2
OH OH
C-NH2
HC N
C
HC C=O
NH C=O
4 citozin HC NH
5 3 N
U
6
1
2 HC C=O
N C=O NH
H3C-C NH uracil
P I R I M I D I N
T
HC C=O
NH
timin
N C-NH2
C
N
HC A
CH
C
N NH N
7 6 N
5 1 adenin
8
4 2
9 3
N N N C=O
C
NH
P U R I N
HC G
C-NH2
C
NH N
guanin
Puni nazivi nukleotida koji grade DNK su:
dezoksiadenozin 5’-monofosfat
(dAMP)
dezoksiguanozin 5’-monofosfat
(dGMP)
dezoksicitidin 5’-monofosfat
(dCMP)
dezoksitimidin 5’-monofosfat
(dTMP)
Baza
5
Nukleotidi se u polinukleotidnom lancu povezuju

1 u linearni niz FOSFODIESTARSKIM VEZAMA
Dezoksiriboza (jake, kovalentne veze).
3 Fosfatna
grupa
Fosfo-
diestarske Fosfodiestarska veza se gradi izmedju fosfatne
veze
grupe na C5 atomu novog nukleotida i hidroksilne
grupe na C3 atomu prethodnog nukleotida.
To znači da novi polinukleotidni lanac uvek mora
5 da raste u 5’ – 3’ smeru.
Povezivanje nukleotida u polinukleotidni lanac

Baza
5
1 Svaki polinukleotidni lanac ima i svoju

Dezoksiriboza orijentaciju.
3 Fosfatna
Na početku lanca nalazi se slobodna fosfatna
grupa grupa na C5 atomu prvog nukleotida , pa se
početak lanca označava kao 5’ kraj.
Fosfo-
diestarske Na kraju lanca nalazi se slobodna hidroksilna
veze grupa na C3 atomu poslednjeg nukleotida, pa
se taj deo lanca naziva 3’ kraj.

Šećeri i fosfatne grupe koji se medjusobno

povezuju čine OKOSNICU (kičmu)
O S
P polinukleotidnog lanca tj. njegov nespecifični
K E deo (svi polinukleotidni lanci imaju iste
C okosnice).
O
I Ono što je specifično na svakom
S F polinukleotidnom lancu jesu njegove azotne
I baze.
N Č
I N
I
C
PRIMARNU STRUKTURU MOLEKULA DNK
A D
E predstavlja redosled nukleotida u njegovim
O polinukleotidnim lancima.
L Broj mogućih kombinacija nukleotida u jednom
A L polinukleotidnom lancu je 4n, gde je n broj
N A nukleotida u tom lancu.
C N Primarna struktura DNK može da obezbedi
A C osnovu za ogromnu genetičku raznovrsnost.
A
5’ kraj
O
O-P=O
-
S
O
O P
C5H2 O
T E
K C
O I
F
S O H I
O-P=O Č
N
-
N
I O I
CH2 O G
C
D
A E
O H
O
L
-
O-P=O
L
A O A
N T N
CH2 O
C C
A
A C3
OH H
3’ kraj
5’ kraj
baza baza
O-
O-
5’
-
O - P - O -CH2
O -
O - P - O -CH2
O
O
- O
C3 -
OH
3’ O
+ baza
-
O - P = O
baza
fosfodiestarska O
O- veza
-
O - P - O – C5 H2 5’ CH2
O O
O
-
OH 3’ kraj 3’ OH
Baza
Dezoksiriboza
Fosfatna
grupa
Fosfo-
diestarske
veze

SEKUNDARNA STRUKTURA DNK
Ervin Čargaf
Rosalind Franklin
Strukturu dvolančane zavojnice su 1953. god. rasvetlili James Watson i Francis Crick
Watson and Crick 1953
Molekul DNK sastavljen je od dva antiparalelna

polinukleotidna lanca koji spiralno uvijena u obliku
dvostruke zavojnice.
5’ kraj 3’ kraj
Dva polinukleotidna lanca jednog molekula DNK su

komplementarna tj. uvek se purin iz jednog lanca
sparuje sa pirimidinom iz drugog lanca, i to
ADENIN sa TIMINOM i GUANIN sa
CITOZINOM.
Veze između baza su vodonične (slabe veze, lako se
raskidaju što je vrlo bitno za procese replikacije i
transkripcije)
3’ kraj 5’ kraj
dezoksiriboza
dezoksiriboza
GUANIN CITOZIN
dezoksiriboza
dezoksiriboza
Komplementatne baze
ADENIN
ADENIN TIMIN
TIMIN
adenin – timin vezani su sa 2 vodonične veze
guanin – citozin vezani su sa 3 vodonične veze Čargafovo pravilo A=T
G=C
Što je organizam na višem evolutivnom nivou količina AT parova je veća GC ≠ AT

5’ kraj 3’ kraj
Dva polinukleotidna lanca jednog DNK molekula su

ANTIPARALELNI tj. suprotno su orijentisani
(naspram 5’ kraja jednog lanca ide 3’ kraj drugog).
3’ kraj 5’ kraj
Veliki
Veliki zavoj
zavoj
Mali
Mali
zavoj
zavoj
DNK spirala uvijena je u desno i širine je 2 nm. U jednom zavrtnju spirale nalazi se 10 nukleotidnih parova
ukupne dužine 3,4nm.
Broj nukleotidnih parova u genomu različitih vrsta
VRSTA BROJ NUKLEOTIDNIH PAROVA
Mycoplasma genitalium 5,8 x 10 5
Saccharomyces cerevisiae 12 x 10 6
Arabidopsis thaliana 142 x 10 6
Drosophila melanogaster 137 x 10 6
Homo sapiens 3,2 x 10 9
Amoeba dubia 67×10 10
Fritillary assyrica 13×1010
Kod prokariota DNK je kružnog oblika i ‘’gola’’ (nije udružena sa proteinima) ili ima samo malu količinu
proteina koji je okružuju.
Plazmid
Bakterijska
DNK
Bakterije pored svog glavnog hromozoma mogu da

imaju i plazmid. Plazmid je ekstrahromozomska DNK
(takodje kružnog oblika ) koja sadrži gene kojih nema
na glavnom hromozomu.
TERCIJARNA STRUKTURA DNK
dužina DNK u jednoj ćeliji čoveka je 2m

ukupna dužina DNK u svim ćelijama jedne osobe je oko
2x1011km, a udaljenost Zemlje od Sunca 1,5x108km
prečnik jedra 5-10mm
Najveći deo genetičkog materijala eukariotske ćelije nalazi se u jedru gde izgrađuje hromatin
( hromozome), ali jedan znatno manji deo postoji i u mitohondrijama (ili u hloroplastima kod biljnih ćelija).
Jedarna DNK je linearnog oblika, dok je mitohondrijalna i hloroplastna DNK kružnog oblika.
Jedarna
opna
Jedarce
Euhromatin
nekondezovani
hromatin
Heterohromatin
kondezovani
hromatin
U interfazi, u jedru se vidi samo disperzna Hromozomi se formiraju usled uspostavljanja

masa hromatina, jer je tada hromatin viših nivoa kondenzacije hromatina. Hromatin
dekondenzovan. Procesi replikacije i je najviše kondenzovan u metafazi.
transkripcije mogu se odigravati kad je
hromatin despiralizovan. G1,S, G2 period ćel.
ciklusa.
Jedarna
opna
Euhromatin je najčešće smešten Jedarce

u centralnom delu jedra i znatno
je svetlije obojen od
heterohromatina jer predstavlja
despiralizovani hromatin. U ovom Euhromatin
hromatinu najveća površina DNK nekondezovani
hromatin
je izložena transkripciji.
Heterohromatin
kondezovani
hromatin
Heterohromatin su u nukleusu vidi kao taman region i on je čvrsto

spirilizovan tako da na njemu geni najčešće nisu dostupni za transakciju
na iRNK. Najčešće je raspoređen po periferiji jedra. U centralnom delu
jedra gradi manja ili veća ostrva a u manjoj meri je vezan i za nukleolus.
Količina hetreohromatina u ćeliji govori nam o njenoj aktivnosti. Veća
količina heterohromatina ukazuje na slabu metaboličku aktivnost ćelije.
Kod eukariota, DNK je uvek udružena sa proteinima, tako da postoji i njena tercijerna struktura , a
to je hromatin.
U sastav hromatina ulaze bazni pozitivno naelektrisani proteini histoni koji imaju gradivnu ulogu i
nehistonski proteini koji imaju funkcionalne karakteristike.
DNK
Negativno naelektrisana
fosfatna grupa
Histoni
pozitivno naelektrisani bazni proteini
Histoni su bazni pozitivno naelektrisani proteini zbog prisustva veće količine baznih aminokiselina (najviše
lizina i arginina). Razlikuju se pet klasa (vrsta) histona koji se obeležavaju kao H1, H2A, H2B, H3 i H4.
D.N.K.
D.N.K.
Nukleozomi Povezani nukleozomi
Nukleozom je oktamer sastoji od 8 histonskih molekula molekula 2H2A, 2H2B, 2H3 i 2H4 i DNK, koja je
namotana oko oktamera skoro 2 puta.
Nukleozomi su povezani histonom H1.
Nukleozom (oktamer) 8 histonskih proteina +

146 ili 147 baznih parova DNK
Amino
D.N.K. završni kraj histona
Ve
za
2
nu
k leo
zo
m a
Histon H1
11 n
m
DNK Negativno naelektrisana

fosfatna grupa
Histoni pozitivno naelektrisani

bazni proteini
Nukleozomalno vlakno
D.N.K.
D.N.K.
Nukleozomi Povezani nukleozomi Nukleozomski paketi

Obrazovanjem nukleozoma, odnosno, namotavanjem DNK oko 2 puta oko oktamera, ukupna dužina DNK
se smanjuje oko 7 puta što još uvek nije dovoljno da bi se ona mogla smestiti u jedro. Dalja spiralizacija
DNK predstavlja obrazovanje tzv. solenoidnih struktura. One se sastoje od gusto upakovanih
nukleozoma tako da se dobijaju hromatinske niti debljine 30 nm.
Nukleozomski paketi
DNK dupli
heliks
2H2A
2H2B
DNK dupli heliks Histon H1 2H3
2H4
Histon Histoni bazni

Histon H1 proteini –
Nukleozom pozitivno
naelektrisani
Nukleozom
Histon H1
Nukleozomski paketi
Petlje
Nukleozomski paketi
Stepen kondenzovanosti hromatina se menja

kroz ćelijski ciklus.
Hromatin Od G2 periode interfaze počinje kondenzacija
hromatina. U metafazi hromozomi su
najuočljiviji. Nakon metafaze počinje
despiralizacija hromozoma
Metafazni hromozom
N
U
K
L
E 11 nm
O
Z
O
M
A
L
N D.N.K.
30 nm
O
Nukleozom
Histon H1
V
L
A
K
N Nukleozomski
paketi
O
Pakovanje molekula DNK
STRUKTURA I TIPOVI RNK
RNK
su JEDNOLANČANE
imaju RIBOZU umesto DEZOKSIRIBOZE
imaju URACIL umesto TIMINA
i mnogo su MANJE u odnosu na DNK

(jer predstavljajuju prepis jednog malog
dela molekula DNK)
Nukleotid RNK sastoji se od tri

člana
Riboza Fosfatna grupa Jedne od četiri

(pentozni šećer) azotnih baza
Jednoprstenasti pirimidini
Dvoprstenasti purini
Osnovna gradivna jedinica RNK je, kao i kod DNK, nukleotid. Nukleotidi DNK i RNK razlikuju se po:
pirimidinskim bazama umesto timina RNK ima uracil,
URACIL (U) TIMIN (T)
RNK DNK
i tipu pentoznog šećera umesto dezoksiriboze kod RNK je riboza
Riboza Dezoksiriboza
DVOPRSTENASTI JEDNOPRSTENASTI
PURINI PIRIMIDINI
BAZA
FOSFAT
ADENIN ( A ) URACIL ( U )
RIBOZA
GUANIN ( G ) CITOZIN ( C )
Građa i tipovi nukleotida RNK
Puni nazivi nukleotida koji grade RNK su:
adenozin 5’-monofosfat
(AMP)
guanozin 5’-monofosfat
(GMP)
citidin 5’-monofosfat
(CMP)
uridin 5’-monofosfat
(UMP)
Molekuli RNK su uvek jednolančani ( jedan polinukleotidni lanac).

Nukleotidi u lancu su kao i kod DNK povezani fosfodiestarskim vezama
Fosfatna grupa
Riboza
Baza
RNK
Sekundarna struktura formira se tako što komplementarne baze A, U i G,C grade kraće ili duže zavojnice
unutar istog lanca vezujući se vodoničnim vezama.
Antikodon
Mesto za
vezivanje
A.K.
Model molekula tR.N.K. sa prikazanom sekundarnom struturom
DNK RNK
DNK Dvolančani molekul Jednolančani molekul
Dezoksiriboza Riboza
Timin Uracil
RNK
Osobine DNK RNK

Izgrađeni od nukleotida Da Da
Dezoksiriboza - na C2 atomu Riboza - na C2 atomu ima
Tip pentoza (šećera)
ima vodonik hidroksilnu grupu
Baze A,G,C,T A,G,C,U
Nukleotidi lanca su povezani
Da Da
fosfodiestarskom vezom
Lanci Obično dupli Obično jednostruki
Sekundarna struktura Dupli heliks Više tipova
Stabilnost Vrlo stabilni molekuli Lako se degraduju
Tipovi RNK
Kod Prokariota postoje samo 3 osnovna tipa RNK molekula :
iRNK (mRNK) rRNK tRNK

informacione RNK ribozomske RNK transportne RNK
Molekuli iRNK su prenosioci genetičke informacije sa DNK na protein i služe kao matrica za sintezu
polipeptida. Nastaju prepisivanjem genetičke šifre sa DNK u jedru (transkripcija) i tu šifru prenose do
ribozoma u citoplazmi.
tRNK Ribozomi
Molekuli tRNK prenose amino kiseline do ribozoma Molekuli rRNK učestvuju u građi
gde se povezuju sa iRNK i učestvuju u prevođenju ribozoma gde se odvija sinteza
genetičke šifre u redosled aminokiselina u proteina.
polipeptidu.
Kod Eukariota postoje 4 osnovna tipa RNK molekula :
Predstavljaju prepise gena koji kodiraju polipeptide i one se

iRNK (mRNK) prevode u procesu translacije u redosled aminokiselina u
informacione RNK polipeptidu.
rRNK Ulaze u sastav ribozoma i obavljaju katalitičke aktivnosti u

njima.
ribozomske RNK
Dovode aminokiseline do ribozoma ali i dešifruju genetičku

tRNK šifru sa iRNK i prevode je u redosled aminokiselina.
transportne RNK
snRNK Učestvuju u obradi primarnog prepisa iRNK

male nuklearne RNK
Sintezom svih vidova RNK upravlja DNK. TRANSKRIPCIJA.

PROTEINI
Proteini
H O
H
H
N–C-C
COOH
H OH
R
C
NH2
R
Amino - kiseline
bočna grupa (radikal ili R-ostatak)

Proteini
Amino grupa
Karboksilna grupa
Promenjivi
bočni niz
Proteini
Promenjivi bočni niz
α-C atom
Amino grupa Karboksilna grupa
Proteini
PODELA AMINO KISELINA
Nepolarne Polarne
Nenaelektisane Negativno naelektrisane Pozitivno naelektrisane

Amino kiselina Oznaka
Amino Amino
Oznaka Amino kiselina Oznaka Oznaka
kiselina kiselina
Alanin Ala Serin Ser Asparaginska Asp Lizin Lys
Valin Val Treonin Tre Glutaminska Glu Arginin Arg
Metionin Met Cistein Cys Histidin His
Izoleucin Ile Tirozin Tyr
Prolin Pro Asparagin Asn
Fenilalanin Phe Glutamin Gln
Triptofan Trp Glicin Gly
Leucin Leu
Proteini
Nepolarni bočni niz; hidrofobne
bočni niz
Glicin Alanin Valin Leucin Izoleucin
Metionin Fenilalanin Triptofan Prolin
Proteini
Polarni bočni niz; hidrofilne
Serin Treonin Cistein Tirozin Asparagin Glutamin
Proteini
Naelektrisane; hidrofilne
Pozitivno naelektrisane; bazne
Negativno naelektrisane; kisele
Asparaginska kis. Glutaminska kis. Lizin Arginin Histidin
Proteini
Glicin Alanin Valin

R ostatak H R ostatak
CH3
Leucin Izoleucin
Metionin
Neke od poznatijih amino kiselina (zaokružen R-ostatak)
Molekularna
biologija
Proteini
Fenilalanin Triptofan
Tirozin
Neke od poznatijih amino kiselina

Proteini
Amino kis. Amino kis.
Obrazovanje
peptidne veze
Dipeptid
Peptidna veza (amidna veza) je kovalentna hemijska veza koja se formira između dva molekula kad
karboksilna grupa jednog molekula reaguje sa amino grupom drugog molekula, uz otpuštanje molekula vode
(H2O)
Proteini
Aminokiseline se PEPTIDNIM vezama povezuju u linearne nizove - POLIPEPTIDE
H R
H O H O
N–C-C
+ N–C-C
H OH H H OH
R
- H2 O
peptidna veza
H O R O
H
N-kraj N–C-C -N–C-C C-kraj
H OH
R H H
DIPEPTID
Proteini
Amino kiselina 1 Amino kiselina 2
DIPEPTID
Reaguju karboksilna grupa prve i amino grupa druge A.K.
Proteini
U sastav čovekovog organizma ulazi ukupno 20 aminokiselina. 9 od njih se mogu izgraditi u samom organizmu,
dok je preostalih 11 neophodno uneti kroz ishranu. Aminokiseline koje čovekov organizam nije u stanju
napraviti, a neophodne su za njegovo funkcioniranje se nazivaju esencijalne aminokiseline.
Esencijalne:
Neesencijalne:
Valin
Leucin Glicin
Izoleucin Alanin
Metionin Prolin
Fenilalanin Asparaginska kiselina
Treonin Glutaminska kiselina
Triptofan Serin
Lizin Asparagin
Histidin Glutamin
Cistein*
Esencijalne, neophodne za bebe i decu:
Cistein*u retkim slučajevima

Tirozin
Arginin
Proteini
Polipeptidni niz
N-kraj C-kraj
PRIMARNA STRUKTURA PROTEINA odredjena je redosledom,brojem i učešćem aminokiselina u

polipeptidnom lancu i direktno zavisi od genetičke informacije ( redosleda nukleotida u genu koji ga kodira)
Proteini
Primarna struktura proteina
Proteini
N - KRAJ
PRIMARNA STRUKTURA TRANSFERINA
C - KRAJ
Proteini
Promena samo jedne aminokiseline u polipeptidu može da dovede do gubitka biološke aktivnosti
tog proteina.
Normalna
Normalna crvena
crvena
krvna
krvna zrnca
zrnca
Normalni hemoglobin
Srpaste
Srpaste ćelije
ćelije
Hemoglobin S
Tako je na primer promena jednog jedinog nukleotida na genu za beta-globinski lanac, koja
dovodi do promene jedne jedine aminokiseline (glutamin - valinom) u tom polipeptidu, dovoljna
da normalni hemoglobin pretvori u patološki hemoglobin S, usled čega nastaje srpasta anemija.
Proteini
Svaki polipeptidni lanac dobija dalje određenu prostornu strukturu: sekundarnu, tercijarnu i kvatenernu.
OVE STRUKTURE ZAVISE OD PRIMARNE.
Sekundarna struktura se postiže obrazovanjem vodoničnih veza i savijanjem polipeptidnog lanca.
Beta ploča
Alfa zavojnica
Strukturu održavaju vodonične veze koje
Nastaje tako što se između atoma koji se obrazuju između različitih delova
pripadaju svakoj četvrtoj amino kiselini polipeptidnog lanca
obrazuju vodonične veze
Proteini
Biološka aktivnost proteina zavisi od njihove prostorne strukture

Strukturu
održavaju
Alfa zavojnica vodonične veze
koje se obrazuju
Beta ploča između različitih
delova
polipeptidnog
lanca
Nastaje tako što

se između atoma
koji pripadaju
svakoj četvrtoj
amino kiselini
obrazuju
vodonične veze
Sekundarna struktura
Prostornu strukturu proteina čine sekundarna, tercijarna a kod složenih proteina i kvaternarna
struktura
Proteini
Tercijarna struktura
Postizanjem tercijerne strukture polipeptidni lanac postaje biološki aktivan te se tek tada može nazvati
protein.
Beta ploče
Grade je spirale,
ploče i neuređeni
delovi lanca.
Rezultat je
savijanje lanca Neuređeni delovi
čime se uspostavlja
loptast (globularan)
oblik proteina
Alfa zavojnice
Proteini
Grade je spirale,
ploče i neuređeni
delovi lanca.
Rezultat je
savijanje lanca
čime se uspostavlja
loptast (globularan)
oblik proteina Beta ploče
Neuređeni delovi
Alfa zavojnice
Proteini
Fibrilarni proteini
imaju izdužen oblik
Npr. strukturni
proteini kao što su :
kolagen,
a-keratin i b-keratin,
elastin
KOLAGEN je najzastupljeniji protein u organizmu kičmenjaka (25% od

ukupne proteinske mase sisara).
Nalazi se u koži, kostima, zubima, hrskavici, tetivama i zidovima krvnih
sudova.
Glavna je komponenta vanćelijskog matriksa i daje potporu ćelijama.
Odgovoran je za čvrstinu i elastičnost kože i njegova degradacija tokom
starenja dovodi do stvaranja bora.
Struktura kolagena
Proteini
Molekul kolagena je izgradjen od tri polipetidna lanca koja su medjusobno spiralno uvijena.
molekul kolagena
fibril
kolagensko vlakno
polipeptid
Više molekula kolagena u snopu čini fibril a više fibrila u snopu čine kolageno vlakno.
Proteini
Kolagenske bolesti nastaju zbog poremećaja strukture kolagena

SKORBUT nastaje zbog nedovoljnog unosa vitamina C koji je neophodan za sintezu normalnog
kolagena.
Nedostatak ovog vitamina odražava se na poremećaj što je praćeno promenama u vezivu, zidu
kapilara, zubima i kostima.
Proteini
EHLERS-DANLOS-ov sindrom je genetski poremećaj koji dovodi do defekta u sintezu

kolagena. Osobe sa ovim oboljenjem imaju neuobičajeno savitljive zglobove (‘’ljudi od gume’’).
Ehlers – Danlosov sindrom
Proteini
β keratin gradi perje,

kožu, kljunove ptica i
gmizavaca.
α Keratin se nalazi u kosi, noktima,

zubima, koži, krznu, vuni sisara.
Važan je i za jačanje noktiju.
88% kose čini keratin.
Proteini
Kvatenerna struktura hemoglobina
Sastoje se od više Hem

polipeptidnih lanaca
(oligomeri) Deo
oligomera koji ima α lanci
fiziološku ulogu
naziva se subjedinica.
Hemoglobin ima 2
subjedinice.
β lanci
Proteini
Neke od uloga proteina su:
Bakterije 5,000 vrsta proteina, čovek 20,000
Enzimi – 2,000
Transportna uloga (hemoglobin, mioglobin prenose O 2, globulini – steroidne hormone,

albumini seruma neke lekove i toksine, transferin Fe)
Činioci kontraktilnih sistema (aktin i miozin – mišići, dinein - bičevi)
Zaštitna uloga (imunoglobulini i interferoni, trombin, fibrinogen)
Regulatorna uloga (hormoni)
Uloga rezervoara amino kis. (albumin jajeta)
Strukturna uloga (kolagen, elastin, keratin....)
Toksini
Proteini
Neke od uloga proteina su:

Molekularna Biologija 1 2015

Uploaded by

Document Information

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Molekularna Biologija 1 2015

Uploaded by

Copyright:

MOLEKULARNA BIOLOGIJA

Izučava strukturu i funkciju nukleinskih kiselina, proteina i drugih bio-makromolekula, kao i

Protok informacija kroz ćeliju i sa generacije na generaciju.

Njen cilj je da objasni molekularnu osnovu bioloških pojava i procesa.

U prirodi postoje dve vrste

 Ove vrste nukleinskih

DNK molekul je nosilac genetičke informacije kod svih organizama.

DNK može da ostvaruje tu izuzetno važnu ulogu jer je sposoban za samoreprodukciju

Nukleotid DNK sastoji se od tri

Dezoksiriboza Fosfatna grupa Jedne od četiri

ADENIN (A) GUANIN (G)

CITOZIN (C) TIMIN (T)

Građa i tipovi nukleotida D.N.K.

ŠEĆER + BAZA = NUKLEOZID + FOSFAT =

Puni nazivi nukleotida koji grade DNK su:

Nukleotidi se u polinukleotidnom lancu povezuju

Povezivanje nukleotida u polinukleotidni lanac

1 Svaki polinukleotidni lanac ima i svoju

Povezivanje nukleotida u polinukleotidni lanac

Šećeri i fosfatne grupe koji se medjusobno

Povezivanje nukleotida u polinukleotidni lanac

Watson and Crick 1953

Molekul DNK sastavljen je od dva antiparalelna

Dva polinukleotidna lanca jednog molekula DNK su

Što je organizam na višem evolutivnom nivou količina AT parova je veća GC ≠ AT

Dva polinukleotidna lanca jednog DNK molekula su

VRSTA BROJ NUKLEOTIDNIH PAROVA

Mycoplasma genitalium 5,8 x 10 5

Arabidopsis thaliana 142 x 10 6

Drosophila melanogaster 137 x 10 6

Homo sapiens 3,2 x 10 9

Amoeba dubia 67×10 10

Fritillary assyrica 13×1010

Bakterije pored svog glavnog hromozoma mogu da

dužina DNK u jednoj ćeliji čoveka je 2m

prečnik jedra 5-10mm

U interfazi, u jedru se vidi samo disperzna Hromozomi se formiraju usled uspostavljanja

Euhromatin je najčešće smešten Jedarce

Heterohromatin su u nukleusu vidi kao taman region i on je čvrsto

Nukleozomi Povezani nukleozomi

Nukleozom (oktamer) 8 histonskih proteina +

DNK Negativno naelektrisana

Histoni pozitivno naelektrisani

Nukleozomi Povezani nukleozomi Nukleozomski paketi

Histon Histoni bazni

Stepen kondenzovanosti hromatina se menja

Pakovanje molekula DNK

imaju RIBOZU umesto DEZOKSIRIBOZE

imaju URACIL umesto TIMINA

i mnogo su MANJE u odnosu na DNK

Nukleotid RNK sastoji se od tri

Riboza Fosfatna grupa Jedne od četiri

pirimidinskim bazama umesto timina RNK ima uracil,

URACIL (U) TIMIN (T)

i tipu pentoznog šećera umesto dezoksiriboze kod RNK je riboza

Građa i tipovi nukleotida RNK

Puni nazivi nukleotida koji grade RNK su:

Molekuli RNK su uvek jednolančani ( jedan polinukleotidni lanac).

Model molekula tR.N.K. sa prikazanom sekundarnom struturom

Osobine DNK RNK

Kod Prokariota postoje samo 3 osnovna tipa RNK molekula :

iRNK (mRNK) rRNK tRNK

Kod Eukariota postoje 4 osnovna tipa RNK molekula :

Predstavljaju prepise gena koji kodiraju polipeptide i one se

rRNK Ulaze u sastav ribozoma i obavljaju katalitičke aktivnosti u

Dovode aminokiseline do ribozoma ali i dešifruju genetičku

snRNK Učestvuju u obradi primarnog prepisa iRNK