KLASIFIKACIJA HEMIJSKIH REAKCIJA

U neorganskoj hemiji:

1. oksidoredukcija (primopredaja elektrona)-

oksidacija=otpuštanje elektrona; redukcija=primanje elektrona

2. neutralizacija (reakcija kiselina i baza kada nastaju so i voda)

U organskoj hemiji:

1. supstitucija (zamena)- kod zasićenih jedinjenja (alkani)

2. adicija (dodavanje)- kod nezasićenih jedinjenja (alkeni i alkini)

Dibrometan

Propan
3. oksidacija (vezivanje kiseonika) i redukcija (vezivanje vodonika)

[O]- oksidaciono sredstvo -izvor kiseonika (K2Cr2O7 ili KMnO4)

[H]- redukciono sredstvo -izvor vodonika (H2 ili LiAlH4)

Esterifikacija je hemijska reakcija izmedju kiselina i alkohola kada nastaju so i voda:

Etanska kiselina metanol metal-etanoat (estar) voda

Masti i ulja (trigliceridi) su estri viših masnih kiselina i trohidroksilnog alkohola glicerola:

Više masne kiseline: C15H31COOH palmitinska kiselina

C17H35COOH stearinska kiselina

C17H33COOH oleinska kiselina

glicerol
Saponifikacija je reakcija masti i ulja sa NaOH ili KOH kada nastaju sapuni (alkaline soli viših
masnih kiselina)

BIOMOLEKULI su molekuli koji ulaze u sastav žive ćelije, izgrađuju njene strukture i
omogućuju odvijanje životnih procesa.

U biomolekule spadaju:

- Ugljeni hidrati (saharidi ili šećeri)

- Lipidi (najpoznatija grupa lipida su masti i ulja)
- Proteini
- Nukleinske kiseline
Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su najrasprostranjenija jedinjenja u živom svetu.

Opšta formula ugljenih hidrata je Cn(H2O)n.

Ugljeni hidrati se dele na:a)monosaharide,b)disaharide,c)polisaharide.

Monosaharidi su prosti šećeri.Prema broju C atoma monosaharidi se dele

na:trioze(3C),tetroze(4C),pentoze(5C),heksoze(6C),heptoze(7C).

U pentoze spadaju riboze(ulazi u sastav ribonukleinske kiseline-RNK) i dezoksiriboze(izgrađuje

DNK).

U heksoze spadaju glukoza(grožđani šećer,ima je u voću i u krvi,glavni je izvor

energije),fruktoza(voćni šećer) i galaktoza(ima je u mleku i gradi laktozu).

Po hemijskom sastavu prosti šećeri

su polihidroksilni aldehidi i ketoni.

Disaharidi se sastoje od 2 monosaharida.U disaharide spadaju:maltoza,laktoza(mlečni šećer) i

saharoza(šećer dobijen iz trske ili šećerne repe).

Polisaharidi su složeni šećeri.Dele se na strukturne i rezervne.Strukturni su celuloza(glavni

sastojak ćelijskog zida kod biljaka,koristi se za dobijanje papira) i agar (imaju ga alge). Rezervni
su skrob(kod biljaka) i glikogen(kod životinja).
Proteini

- izgradeni su od C, H, O i N
- osnovne gradivne jedinice amino-kiseline

- Glicin ili α-aminosirćetna kiselina je najjednostavnija aminokiselina

- Amino kiseline se medjusobno vezuju peptidnom vezom :

SVAKA AMINO-KISELINA IMA AMINO (-NH),

KARBOKSILNU (-COOH) GRUPU I R OSTATAK
Nukleinske kiseline

U nukleinske kiseline spadaju :

dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) -nosilac naslednih informacija

ribonukleinske kiseline (RNK) – omogućavaju prenošenje naslednih informacija i njihovo
prevodenje u proteine

Nukleinske kiseline se sastoje od velikog broja nukleotida koji se medjusobno povezuju

estarskim vezama.

DNK nukleotid
Fosfatna
grupa
Azotne baze
O 5 • PURINSKE
O=P-O CH2 1. Adenin (A)
O
O 2. Guanin (G)
A or G
N • PIRIMIDINSKE
Azotna baza
C1 (A, G, C ili T) 3. Timin (T)
C4
Šećer 4. Citozin (C) T or C
(dezoksiriboza)

C3 C2

Razlike izmedju DNK i RNK:

DNK RNK

dvolančana zavojnica jednolančana zavojnica

šećer dezoksiriboza šećer riboza

pirimidinska baza T pirimidinska baza U