Analitika alkaloida

bazne supst. biljnog porekla. Baznost potie najee od N koji je deo heterociklusa u obliku soli, estara ili
amida. Soli: sa mlenom, jabunom, siretnom, sumpornom i fosfornom).

Hemijski vrlo heterogene strukture Podela: prema poreklu prema osnovnom heterociklusu

Osobine alkaloida
kao baze slabo ili nerastvorni u vodi rastvorljivi u H+, OH- i org. rast. Soli - rastvorne u vodi i alkoholu

Alk. Sa O u strukt. su kristalne str., bez O su teni, neprijatnog mirisa (nikotin).

U terapiji su soli SO42- Cl-, HCl

Ekstrakcija alkaloida
Ekstrakacija rastvaraima: teno-tena ekstrakcija alkaloida
farm. prep. ili biljni materijal (alkaloid so) (NH4OH i NaHCO3 ) alkaloid baza (hloroform, etar)

Organski sloj (alkaloid baza)

vodeni sloj

uparavanje + vod. rast. vinske kiseline

Organski sloj (extr.)

vodeni sloj (alkaloid so)

baza

alkaloid baza + org.rast.

Hemijske reakcije alkaloida

Nespecifine R-je f. grupa Poluspecifine R-je na osnovnu struk. ???Specifine R-je karakteristine za datu grupu jed. Veina reakcije su : kolor-talone mikroreakcije, veoma osetljive Neke slue u TLC - za detekciju mrlja ili za spektrofotometrijsku analizu

Opte reakcije identifikacije - nespecifine

Dragendorf-ov rg. - BiONO3 + KJ +
g.CH3 COOH (kalijum jod bizmutat)

Mayer ov reagens - HgCl2 + 4KJ Vagner-ov reagens - J2 + KJ u HCl Hagers-ov reagens - r. pikrinske k. u

NaOH Izvode se ex tempore!

Dragendorfov reagens 1, 2, 3 amini, ali i neka jedinjenja sa

heterociklinim N, (urotropin)

BiONO3 + KJ + g.CH3 COOH

kalijum jod bizmutata, R (ut-narand. rastvor) narandast crven braon

rast. alk. + D.reag.

(alk.- BiJ3) precipitati tri jod bizmutata)

Mayer ov reagens
prisustvo N HgCl2 + 4KJ R. alk. + M. reag.

K2[HgJ4] + 2KCl Beli, uti ili braon talog tetrajodmerkurata

Ako se reakcija izvodi bez KJ ne daju je kvaternerna amonijumova jedinjenja jer nisu dovoljno bazna da vezuju Cl U reakciji nastaje crveni HgO. (Atropin, hiosciamin,homatropin)

Vagner-ov reagens
alk. + J2 + KJ u HCl narandasto crven talog

Reakciju daju svi alkaloidi!

Hagers-ov reagens
Ar prsten. i kondenz. heterociklini prsten
OH

OH
O2N NO2

O +

alk. + HCl

O2N

N O

alk.

NO2

rastvor pikrinske kiseline

U OH-

NO2

ut talog pseudonitro kis.

Poluspecifine r-je alkaloida

1. c. H2SO4 kao oksidaciono i dehidrataciono sredstvo na 1 i 2 alkohol - brze kolor r-je. 2. Marquis-ov reagens (HCHO + H2SO4), a) na fenolnu, enolnu i alkoholnu gr. - r-je kondenzacije. H2SO4 je dehidrataciono sredstvo. b) na aromatini amin r-ja Shiff-ovih baza.

Liberman-ov test

NaNO2 + c. H2SO4 , (100C) r-ja nitrovanja alkaloida koji sadre benzenov prsten monosupstituisan o,p dirigujuom grupom

Mandelin-ov test

NH4VO3 + c. H2SO4 daju je alkaloidi sa N u heterociklusu koji nisu supstituisani nekom grupom koja sadri O i N.

 Izvoenje reakcija: na ploici sa udubljenjem u koje se dodaje samo jedna kap reagensa.

(+) poluspecifina r.

specifina r.

Analitika tropanskih alkaloida

8-Metil-8-azabiciklo [3.2.1]okt-3-il -3-hidroksi2-fenilpropionate. () 1R, 5S t.t. 114 -116 C pKa 9.65-9.85
H3C N H H H O O CH2OH C C H

Estar je Stabilan pri pH 3-4!

Atropin

1.

Atropin-je estar nestabilan u H+!

H3C N

O HO
H H H OH

C H2O H C H

-Tropanol

T ro pa kiselina

Pri pH 3-4 dehidratacija alkohola!

H3C N + H+ H 2O H O

C CH 2

Atropamin ili Apoatropin O

245nm

(necistoca)

Identifikacija atropina /Ph.Eur.

Vitali-Morin reakcija (oficinalna)! IR spektri T.t. Pikrata (174-179 C) TLC metode

Ostale identifikacije R-ja termikog cepanja estra i oksidacije sa KMnO4 Opte reakcije identifikacije alkaloida

Vitali Morin reakcija

R O C O CH CH2 OH cHNO3 t>100

R O C O HC H2C O NO 2 NO 2

Uparavanje

 Deesterifikacija, dehidratacija i

hidroliza
R
- HNO3 + HNO3

NO2
+

R
H2O

O C O C CH2

O C O HC CH2OH NO2

- H2O

Estar Nitroatropa kiseline

O
+ OH , - H2O
-

R O

- OH -, +H2O

C C O CH2OH

metanolni KOH

Azaoksonol obojen ljubicasto

CH3

R=

r-ja je osetljivija sa KOH u acetonu, ali manje specifina!

Homatropin: estar Tropanola i bademove kiseline!

Homatropin u prisustvu anhidrida siretne kiseline daje Vitali-Morin reakciju.

Termiko cepanje estra i oksidacija

H 3C N
O

C H 2O H CH H 2 SO 4 HO O C C C H2

1.
H OH

HO

T ropanol

T ropa kiselina

A tropa kiselina
KMnO4

O C H

karakteristican m iris
Benzaldehid

UV spektar atropina maks. na

251,257, 263nm

IR spektar atropina

Test istoe atropina

L- hiosciamin (optika rotacija) Apoatropin ( UV, 245 nm) Beladonin dimer, slabije rastvorljiv u vodi od atropina u obliku soli TLC metoda za strane alkaloide i degradacione proizvode. Detekcija mrlja Dragendorfovim reagensom

Odreivanje atropina: titracija.n.s.

H3C
B

+ CH3COOH K

H 3C
KK

+ CH3COOKB ClO4- +CH3COOH+2

HClO4 + CH3COOH

CH3COO-

CH3COOH+2

2CH3COOH

z.t.t. potenciometrijski Ph.Eur.off. Sulfat Dejstvo: midrijatik i spazmolitik

Kokain
C OO CH3

H 3C

C O

(-) metil estar 3-benzoiloksi-8-metil-8azabiciklo[3,2,1]oktan-2-karbonske kis. (-) 1R,2R,3S pKa HCl = 8.7

Bisestar ekgonina, metanola i benz. kiseline

COOH

COOH
+

CH 3OH

H3C
Ekgonin

OH
Benzoeva kiselina

Idetifikacija
1) hidrolitiko cepanje estra!
COOCH3
COOH t, H2SO4

H3C

O C O

H3C
Ekgonin

OH

COOCH3 + Metil benzoat hladjenje

COOH

CH3OH

Benzoeva kiselina
(talog)

10

2) R-ja sa KMnO4 samo u otsustvu truksilina i ostalih kontaminata - test istoe

COOCH3

H3C

O C O COOCH3
+ KMnO4

Kiseli rastvor H3C

N+ KMnO4 O C
O

kokain permanganat-tamnobraon boje

Primese precipitiraju ili redukuju KMnO4!

3) Vodeni rastvor kokaina sa K2Cr2O7 daje uti precipitat koji se mukanjem rastvara a ponovo taloi sa HCl - samo ist kokain. Primese precipitiraju ili redukuju K2Cr2O7 -Test istoe.

4) UV aps. max. 233 nm i 273nm (estar benzoeve kiseline). Ph. Eur. 5) IR spektri (Ph.Eur.) 6) T.t. Precipitata sa amonijakom koji se mukanjem prevodi u kristalnu formu je 96-99 C (osloboena baza) (Ph.Eur.) 7) R/ja na hloride 8) r-ja sa optim reagensima na alkaloide Odreivanje kokaina: Titracija u n. s. kao slaba baza sa HClO4 Kokain hlorid sa o.1M NaOH u alkoholno vodenom rastvoru potenciometrijskom titraciom

11

Ispitivanje Srodnih supstanci

RP HPLC metoda, C18 end capped, Za ispitivanje cinamoilkokaina, alfa i beta truksilina Ispituju se kao pojedinane (0.1%), ukupne (0.5%) i limit za bilo koju drugu neistou je 0.05%

Analitika hina alkaloida

H2C=HC H
hinukl

HININ 6' - metoksi - ( 3 - vinil - 8 - hinuklidinil) - 4' - hinolin - metanol

H H C

N OH
hinolin

H3CO
D-hinin 3R,4S,8R,9S (antimalarik) L-hinidin 3R,4S,8S,9R (antiaritmik)

N
Hinin

Osobine:
Fin,kristalan praak,gorkog ukusa, rastvorljiv u etanolu i hloroformu, nerastvorljiv u vodi, dvovalentna baza, fotosenzitivan pKa1 = 4.2 (prot. hinolinskog N) pKa2 = 8.0 (prot. hinuklidinskog N)

12

Bazne i neutralne soli

Sa kiselinama gradi dve vrste soli Bazne reaguju neutralno (Cl-, SO4 2-), Ph. Eur. neutralne reaguju kiselo (2HCl), B.P.

Identifikacija
Thalleioquin i Erythroquin reakcija (6'-metoksi hina alkaloidi) Plava fluorescencija vodenih rastvora soli kada se tretiraju kiselinama koje sadre kiseonik (H2SO4, CH3COOH)

Thalleioquin reakcija
1.
H H H 3C O N C N OH B r2
O O C H=C H2 CH CH2 Br

N C
O

Br

N
CH
C H2 OH

N
NH 2 N H 4O H - H 2O HN

OH

T a lle io q u in z e le n e b o je

13

Mehanizam Thalleioquin r-je

N Br2 H3CO R H3CO Br

N OH
-

H3CO R HO H R

N OX Br2 H3CO O R H3CO O

U reakciji prvo nastaje crveni dimer

O OCH3 Br R= H N O N Br

H3CO O R

Merocijanin crven

Erythroquin rakcija
Izvodi se sa bromnom vodom i Kheksacijanoferatom(II) i (III) i zaalkalie sa NaOH Reakcija je 10x osetljivija od

Thalleioquin reakcije ali boja nije dugo stabilna, tj. nastalo jedinjenje

14

Odreivanje hinina:
Titracija.n.s. sa HClO4, z.t.t. potenciometrijski (baza i sulfat) U alkoholu i o.o1M HCl titrira se 0.1M NaOH. Z.t.t. potenciometrijski
RN+H3 +OHRNH2 + H2O (protonovana baza se ponaa kao slaba kiselina kada se pona titrira sa NaOH).

Mehanizam titracije
CH2

N
H

Cl + Hg CH3COO

t
2

CH2

HgCl2

R'

N
H

+ 2CH3COO

K.B.

K.K.

2HClO4 + K

2CH3COOH B
+

2ClO4 + 2CH3COOH2 KB KK

2CH3COOH2

+ 2CH3COO

4CH3COOH

R' = ' H3CO

H C OH
H3CO

OH

N H

15

Hinidin
Od hinina se razlikuje optikom rotacijom i r-om sa AgNO3 (identifikacija) Oficinalan: sulfat Identifikacija:

vodeni rastvor sa AgNO3 daje slabo rastvornu dvojnu so - precipitat, nastaje trljanjem staklenim tapiem o zid epruvete, a rastvara se u HNO3

Hinin sulfat pod ovim uslovima daje samo zamuenje! Odreivanje: titracija sa HClO4 uz

rastvaranje u hloroformu/anhidridu siretne kis. titracija hinolinskog N a sulfatni ion se protonuje do hidrogensulfata
Ako je u obliku hlorida dodaje se

Hg(II) acetat

UV spektar hinin sulfata

Solvent Maksimumi aps.

Methanol: 234 nm 333 nm 0.1 M HCl: 346 nm, 250 nm 0.1 M NaOH: 330 nm, 280 nm

16

Ph. Eur VI
Identifikacija TLC: siligagel G i detekcija sa jod-

platina reagensom

Thalleioquin r-ja Ispitivanje fluorecencije na 366nm, po dodatku

H2SO4, koja se gasi nakon dodatka HCl

pH test R-ja sulfata

Ostali cinhona alkaloidi ispituju se RPHPLC metodom, na C18 stac. fazi

17