II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

II GRUPA OTROVA – LAKO ISPARLJIVI OTROVI

25
II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Metanol

Za metanol su karakteristična slučajna akutna trovanja koja mogu biti

masovna usled falsifikovanja alkoholnih pića. U organizmu, metanol se oksidiše do
formaldehida i mravlje kiseline koji izazivaju toksične efekte (oštećenje vida,
acidoza...). Metanol se sporo eliminiše iz organizma (kumulativno svojstvo).

Materijal za analizu: alkoholno piće

Kolorimetrijsko određivanje metanola u alkoholnim pićima

Princip metode

Kolorimetrijska metoda: metanol se oksidiše do formaldehida koji reaguje sa

Šifovim reagensom (nukleofilna adicija) i daje ljubičasto obojeni adicioni proizvod.

3 CH3OH + 2 KMnO4 + H2SO4 3 HCHO + 2 MnO2 + K2SO4 + 4 H2O

2 KMnO4 + 5 H2C2O4 + 3 H2SO4 10 CO2 + 2 MnSO4 + K2SO4 + 8 H2O

X- X-
C6H4-NH2 + 3 H2SO3 C6H4-NHSO2H
H2N H3N
C6H4-NH2 C6H4-NHSO2H
SO3H

O
+ R CH(OH)R
X-
H C6H4-N-SO2H
H2 N
C6H4-N-SO2H
CH(OH)R

26
 II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Analiza uzorka

U kolben preneti 100 mL uzorka alkoholnog pića, dodati NaCl tako da se napravi
presićen rastvor i destilisati vodenom parom dok se ne dobije 50 mL destilata. Destilat
preneti u menzuru od 500 mL i dodavati destilovanu vodu (oko 450 mL) dok se ne
postigne specifična težina od 0,9928 (meriti areometrom), čime se dobija rastvor koji
sadrži 5% etanola.
Preneti 5 mL ovog rastvora u široku epruvetu, dodati 2,5 mL 0,126 mol/L (2%)
KMnO4 i 0,2 mL konc. H2SO4. Smeša se promućka i posle tačno 3 min prekida se
oksidaciono dejstvo KMnO4 dodavanjem 0,5 mL 0,76 mol/L (9,6%) H2C2O4 (oksalne
kiseline). Kraćim mućkanjem tečnost se obezboji, zatim se doda 1 mL konc. H 2SO4,
promućka i ohladi do 30 C. U ohlađen rastvor dodati 5 mL Schiff-ovog reagensa,
promućkati i ostaviti da stoji 30 min, dok se ne dobije ljubičasto obojen adicioni produkt.
Dobijeni rastvor se kolorimetrira uz zeleni filter.

Izračunavanje sadržaja metanola u alkoholnom piću

Iz regresione jednačine izračunati sadržaj metanola u 5 mL razblaženog destilata i

preračunati sadržaj metanola na litar uzorka alkoholnog pića.

Toksikološki izveštaj

Alkoholno piće – metanol, koncentracija materije_________mmol/L.

27
II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Etanol

Za razliku od metanola alkohol je uzročnik hroničnih trovanja usled

dugotrajnog, prekomernog konzumiranja alkoholnih pića (alkoholizam) i izaziva niz
poremećaja, naročito nervnog sistema i jetre. U organizmu se oksidiše preko
acetaldehida i sirćetne kiseline do krajnjih proizvoda metabolizma CO2 i H2O.

Materijal za analizu: krv

Alternativni uzorci: urin, izdahnuti vazduh (saobraćajna policija),
želudačni sadržaj (sudska toksikologija)

Spektrofotometrijsko određivanje etanola u krvi

Princip metode

Oksidacija etanola kalijum-bihromatom do sirćetne kiseline. Koncentracija etanola

se određuje indirektno preko viška kalijum-bihromata.

3 C2H5OH + 2 K2Cr2O7 + 16 HNO3 4 Cr(NO3)3 + 3 CH3COOH + 4 KNO3 + 11 H2O

Analiza uzorka

U erlenmajer od 100 mL odmeriti 10 mL vode i 1 mL ispitivane krvi. Dodati 5 mL

sulfat-volframovog reagensa i 5 mL sulfat-sumporna kiselina reagensa i spojiti sa
vazdušnim hladnjakom. Spoljašnju cev hladnjaka uroniti u erlenmajer od 50 mL (prijemnik
destilata) u koji je odmereno biretom 5 mL rastvora kalijum-bihromata (12 mol/L K 2Cr2O7
u konc. HNO3). Tokom destilacije prijemnik hladiti vodom. Po završetku destilacije cev
hladnjaka isprati destilovanom vodom tako da zapremina rastvora u prijemniku bude oko
30 mL. Rastvor iz prijemnika preneti u normalni sud od 50 mL, ohladiti pod mlazom vode
i dopuniti destilovanom vodom.

28
 II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Na spektrofotometru očitati apsorbancije na 400 nm (prema destilovanoj vodi),

rastvora analize kao i rastvora koji se dobija razblaživanjem 5 mL K 2Cr2O7 destilovanom
vodom do 50 mL. Sadržaj etanola se određuje iz razlike ukupne količine K2Cr2O7 i
neizreagovanog K2Cr2O7 analize.

Izračunavanje koncentracije etanola u krvi

Koncentracija etanola izražena u mmol/L izračunava se iz regresione jednačine, iz

razlike apsorbancija ukupnog K2Cr2O7 i analize.

Toksikološki izveštaj

Krv – etanol, koncentracija materije_________mmol/L.

29
II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Studenti biohemijskog smera

Izrada kalibracione krive i izračunavanje regresione jednačine

Priprema rastvora za izradu kalibracione krive:

I – Osnovni (Stock) rastvor (1 mol/L C 2H5OH): 5,7 mL apsolutnog
alkohola dopuniti destilovanom vodom u normalnom sudu od 100 mL.
II – Radni standardni rastvori etanola
10 mmol/L C2H5OH: 1 mL rastvora I ad 100 mL H2O
30 mmol/L C2H5OH: 3 mL rastvora I ad 100 mL H2O
50 mmol/L C2H5OH: 5 mL rastvora I ad 100 mL H2O
III – Merni standardni rastvori etanola: 1 mL radnih standardnih
rastvora, 5 mL K2Cr2O7 i H2O ad 50 mL.
IV – Oksidaciono sredstvo – rastvor K2Cr2O7: 5 mL rastvora K2Cr2O7 i
H2O ad 50 mL.

Merenje apsorbancije: rastvori III i IV se mere na 400 nm na spektrofotometru

prema destilovanoj vodi. Razlika apsorbancija rastvora IV i III ekvivalentna je sadržaju
etanola.

Tabela: Vrednosti apsorbancije u zavisnosti od koncentracije C2H5OH

X – osa (mmol/L C2H5OH) Y – osa (apsorbancija na 400 nm,
razlika apsorbancija rastvora IV i III)

30
 II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Izračunavanje koncentracije etanola u krvi

Koncentracija etanola izražena u mmol/L izračunava se iz regresione jednačine, iz

razlike apsorbancija ukupnog K2Cr2O7 i analize.

Toksikološki izveštaj

Krv – etanol, koncentracija materije_________mmol/L.

31
II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Benzen

I pored toga što je izuzetno toksičan, čak karcinogen agens, benzen ima
značajnu primenu kao organski rastvarač i kao polazna supstanca za sintezu niza
aromatičnih jedinjenja. Pri akutnim trovanjima benzen deluje kao depresor CNS-a,
dok pri hroničnim trovanjima (benzolizam) metaboliti benzena – fenoli i polifenoli,
kao mitotički otrovi deluju na hematopoetski sistem.

Materijal za analizu: vazduh – benzen

urin – fenoli

Određivanje benzena u vazduhu

Princip metode

Nastali kondenzacioni proizvod benzena i formaldehida se u kiseloj sredini

oksiduje do crvenomrkog proizvoda.

2 + HCHO C + H2O
H2

C + 2 H2SO4
H2

C O + 3 H2O + 2 SO2
H

32
 II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Analiza uzorka

U ispiralicu sipati 0,5 mL koncentrovanog formaldehida i 10 mL konc. H2SO4.

Kroz ispiralicu provlačiti vazduh (ručnom pumpom) dok se ne postigne boja standarda.
Kao standard se koristi rastvor Na-nitroprusida 33,56 mmol/L (1%). U zavisnosti od
količine propuštenog vazduha očitati sadržaj benzena iz tabele:

mL propuštenog mmol/m3 ppm mg/L

vazduha
100 61,25 1500 4,785
200 44,92 1100 3,509
300 31,03-24,90 750-610 2,424-1,945
400 24,90-20,00 610-490 1,945-1,563
500 20,00-16,73 490-410 1,563-1,307
600 16,73-14,49 410-355 1,307-1,132
700 14,49-12,44 355-305 1,132-0,972
800 12,44-10,48 305-260 0,972-0,819
900 10,48-9,83 260-235 0,819-0,768
1000 9,83-8,56 235-210 0,768-0,669
1200 8,56-6,94 210-170 0,669-0,542
1400 6,94-6,12 170-150 0,542-0,478
1500 5,84 140 0,456
1900 5,09 125 0,398
2300 4,08 100 0,319
4500 2,04 50 0,159
7900 1,42 35 0,111

Zapremina vazduha propuštena jednim stiskom pumpice je 50 mL.

Toksikološki izveštaj

Atmosfera – benzen, koncentracija materije_________mmol/m3.

33
II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Semi-kvantitativna analiza fenola u urinu

Princip metode

Nakon hidrolitičkog cepanja konjugovanih proizvoda metabolizma benzena, fenoli

reaguju sa Gibbs-ovim reagensom (2,6-dihlor-hinon-4-hlorimid) gradeći plavo indofenolno
jedinjenje.

Cl

OH + ClN O

Cl
2,6-dihlor-hinon-4-hlorimid

Cl

HO N O + HCl

Cl

Analiza uzorka

U epruvetu sa brušenim čepom sipati 1 mL urina i 0,4 mL perhlorne kiseline.

Epruvetu zagrevati u ključalom vodenom kupatilu najmanje 10 min, da bi se izvršilo
hidrolitičko cepanje konjugovanih fenolskih proizvoda, zatim ohladiti do sobne
temperature. Ekstrahovati fenole dodatkom 4 mL etra.
U udubljenje porculanske pločice dodati reagense sledećim redosledom:
1. 0,2 mL alkalnog boratnog pufera
2. 0,1 mL izdvojenog etarskog ekstrakta
3. 0,05 mL ili 2 kapi Gibbs-ovog reagensa.

34
 II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Horizontalnim pokretima izmešati sadržaj u udubljenju posudice. Posle 3 min

razviće se boja čiji intenzitet zavisi od koncentracije ukupnih (konjugovanih i slobodnih)
fenola u urinu. Procenjivanje boje, odnosno koncentracije fenola vrši se sledećim
oznakama:

 ružičasta 0,18 mmol/L

 siva boja 0,27 mmol/L
 vrlo slaba plavičasta boja 0,70 mmol/L
+ plavičasta boja 1,00 mmol/L
++ plava boja 1,46 mmol/L
+++ jako plava boja 3,40 mmol/L.

Napomena: uzorak urina mora biti svež, jer se dejstvom bakterija stvaraju indolni
proizvodi.

Toksikološki izveštaj

Urin – fenoli, koncentracija materije_________mmol/L.

35
II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Ugljendisulfid

Ugljendisulfid je uzročnik profesionalnih trovanja u procesima njegove

proizvodnje i primene. U organizmu izaziva niz različitih toksičnih efekata što se
objašnjava velikom reaktivnošću CS2 molekule. Najznačajniji toksični efekti se
manifestuju na nivou nervnog sistema (polineuritis) i jetre.

Materijal za analizu: urin

Određivanje ugljendisulfida u urinu

Princip metode

CS2 reaguje sa dietilaminom i bakar-acetatom pri čemu nastaje bakar-dietil-

ditiokarbamat žute boje.

S
CS2 + 2 NH(C2H5)2 (C2H5)2N C S-NH(C2H5)2

+ Cu(CH3COO)2 S
(C2H5)2N-C-S Cu2+
2

žuto obojena kompleksna so

Analiza uzorka

U destilacioni balon preneti 100 mL svežeg urina. Destilacioni balon uroniti u

vodeno kupatilo ( t  50 C) i spojiti aparaturu sa apsorpcionom epruvetom koja sadrži 12
mL apsorpcione smese za CS2 (dietilamin i bakar-acetat). Zagrevati destilacioni balon do
temperature uzorka urina od 60 C. Na toj temperaturi propustiti 1500 mL vode uz stalni
protok od 100 mL/min. Zatim podesiti temperaturu uzorka urina u destilacionom balonu na
90 C i propustiti još 500 mL vode.

36
 II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Pod ovim uslovima, struja vazduha koja prolazi kroz aparaturu povlači sav CS 2 iz
uzorka urina.
Predestilisani CS2 se apsorbuje u dietilaminskoj smesi pri čemu nastaje bakar-
dietilditiokarbamat žute boje. Intenzitet nastale boje meriti na kolorimetru uz plavi filter.

Izračunavanje sadržaja CS2 u uzorku urina

Koristeći regresionu jednačinu izračunati sadržaj CS2 u uzorku i preračunati na litar

urina.

Toksikološki izveštaj

Urin – ugljendisulfid, koncentracija materije_________mol/L.

37
II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Trihloretilen

Kao nezapaljiv i dobar rastvarač ima široku primenu za odmašćivanje

različitih materijala (posebno za »suvo hemijsko čišćenje« tkanina), usled čega može
dovesti do profesionalnih trovanja. U organizmu se oksidiše i izlučuje u obliku
trihloretanola i trihlorsirćetne kiseline. Deluje neurotoksično i hepatotoksično.

Materijal za analizu: urin

Određivanje trihlorsirćetne kiseline u urinu – Fugiwara metoda

Princip metode

Trihlorsirćetna kiselina sa piridinom u alkalnoj sredini daje ružičasti proizvod.

Mehanizam reakcije je nepoznat.

Analiza uzorka

U sud sa šlifovanim zapušačem sipati 1 mL urina, 20 mL 6,25 mol/L (25%) NaOH i

5 mL piridina. Sud snažno promućkati i držati 15 min u vodenom kupatilu na 70 C.
Ohladiti pod mlazom vode, rastvor preneti u levak za odvajanje i odbaciti vodenu frakciju.
Piridinskoj frakciji dodati 10 mL etanola i profiltrirati preko anhidrovanog K2CO3.
Dobijeni rastvor crvene boje kolorimetrirati uz plavi filter.
Uporedo sa analizom radi se i slepa proba koju čine 1 mL destilovane H 2O, 20 mL
6,25 mol/L (25%) NaOH i 5 mL piridina. Apsorbanciju slepe probe oduzeti od
apsorbancije analize i iz jednačine prave izračunati sadržaj trihlorsirćetne kiseline.

38
 II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Izračunavanje sadržaja trihlosirćetne kiseline u uzorku urina

Iz regresione jednačine izračunati koncentraciju trihlorsirćetne kiseline u urinu.

Toksikološki izveštaj

Urin – trihlorsirćetna kiselina, koncentracija materije_________mmol/L.

39
II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Cijanovodonična kiselina

Cijanovodonična kiselina i cijanidi spadaju u red najjačih otrova (letalna doza

za HCN je jedna kap). Poznata su masovna trovanja ovim otrovom u gasnim
komorama tokom Drugog svetskog rata. I pored toga, upotreba cijanida je i dalje
prisutna u industriji, zanatstvu, poljoprivredi. Cijanidi su protoplazmatični otrovi,
vezuju se za Fe3+ u enzimu citohrom oksidazi usled čega dolazi do blokade aerobnih
procesa.

Materijal za analizu: krv

Dokazivanje cijanovodonične kiseline u krvi

Princip metode

Cijanidi reaguju sa pikrinskom kiselinom i daju izopurpurat crvene boje (reakcija

spada u prethodne probe sa reagens hartijama).
OH
O2N NO2

+ 3 KCN + 3 H2O C8H4N5O6K + CO2 + NH3 + 2 KOH

NO2

Analiza uzorka

U epruvetu iznad uzorka krvi uneti reagens papir natopljen Guignard-ovim

reagensom (pikrinska kiselina). Epruvetu ostaviti 2 h na sobnoj temperaturi. U prisustvu
cijanovodonične kiseline reagens hartija se oboji crveno, usled stvaranja izopurpurina tj.
izopurpurata.

Toksikološki izveštaj

U ispitivanom uzorku krvi NIJE / JE dokazano prisustvo cijanida.

(zaokužiti tačan odgovor)

40
 II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Organofosforna jedinjenja

Organofosforna jedinjenja se danas koriste kao veoma efikasni pesticidi

(insekticidi) u poljoprivredi, šumarstvu, javnoj higijeni i u sprečavanju širenja
vektora zaraza. Prvenstveno su uzročnici akutnih (slučajnih, samoubilačkih)
trovanja. Toksični efekti organofosfata su posledica inhibicije enzima
acetilholinesteraze (AChE) u centralnom i perifernom nervnom sistemu.

Materijal za analizu: serum, želudačni sadržaj

Dokazivanje organofosfornih jedinjenja sa Ellman-ovim reagensom

Princip metode:

Holinesteraze (ChE) (acetilholinesteraza i butirilholinesteraza) hidrolizuju

acetiltioholin do tioholina i sirćetne kiseline:
ChE
(CH3)3N+CH2CH2SCOCH3 + H2O → CH3COOH + (CH3)3N+CH2CH2SH
acetiltioholin tioholin

DTNB u prisustvu tioholina daje žuto obojeni anjon TNB (5-tio-2-nitrobenzoat).

Analiza uzorka

U svaku od dve epruvete dodati po 3 mL Ellman-ovog reagensa (DTNB, 5,5'-ditio-

bis-2-nitrobenzoeva kiselina) i 0,1 mL 5% rastvora acetiltioholin jodida.

a) serum
Potom u prvu epruvetu dodati 20 L kontrolnog seruma, a u drugu 20 L
analiziranog seruma. Ostaviti da stoji 2 minuta. Bilo koja značajna razlika u bojama
rastvora dve epruvete je dokaz prisustva organofosfornog jedinjenja.

41
II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

b) želudačni sadržaj
Potom u svaku od dve epruvete dodati po 20 L kontrolnog seruma. U prvu
epruvetu dodati 0,2 mL vode, a u drugu 0,2 mL filtrata želudačnog sadržaja. Ostaviti da
stoji 2 minuta. Bilo koja značajna razlika u bojiama rastvora dve epruvete je dokaz
prisustva organofosfornog jedinjenja.

Toksikološki izveštaj

U ispitivanom uzorku krvi NIJE / JE dokazano prisustvo organofosfornog

jedinjenja.
(zaokužiti tačan odgovor)

Paration

Pripada grupi organofosfornih insekticida. Prvenstveno je uzročnik akutnih

(slučajnih, samoubilačkih) trovanja. U organizmu se oksidiše do paraoksona (primer
letalne sinteze). Kao i svi organofosfati ireverzibilno inhibira enzim
acetilholinesterazu tako da dolazi do trovanja endogenim acetilholinom. Efekti
organofosfata su posledica holinergičke hiperstimulacije u centralnom i perifernom
nervnom sistemu.

Materijal za analizu: krv

42
 II Grupa otrova – Lako isparljivi otrovi

Dokazivanje parationa

Princip metode

U baznoj sredini paration hidrolizuje do p-nitrofenola žute boje.

S OH-
C2H5O
P O NO2 + H2O
C2H5O

S
C2H5O
P OH + HO NO2
C2H5O

Analiza uzorka

Uzorku krvi (oko 5 mL) dodati 5 mL rastvora trihlorsirćetne kiseline (20%), dobro
promešati staklenim štapićem i uz stalno mešanje držati 10 min na vodenom kupatilu na 60
C. Analiza se filtrira u epruvetu, a filtrat se zaalkališe dodatkom 10-20 kapi 6,25 mol/L
(25%) NaOH. Pojava žute boje koja potiče od p-nitrofenola, označava prisustvo parationa
u ispitivanoj krvi.
Ukoliko dobijena žuta boja odgovara intenzitetu boje zasićenog rastvora pikrinske
kiseline, koncentracija parationa u krvi iznosi oko 0,38 mmol/L, a to je koncentracija kod
trovanja parationom sa smrtnim ishodom.

Toksikološki izveštaj

U ispitivanom uzorku krvi NIJE / JE dokazano prisustvo parationa.

(zaokužiti tačan odgovor)

43