1.

Jedinjenja natrijujuma ( rasprostranjenost, fizičko – hemijske osobine i upotreba)

- NaCl – natrijum hlorid ( kuhinjska so)

- NaBr – natrijum bromid

- NaJ – natrijum jodid

- NaHCO3 – natrijum hidrogenkarbonat (soda bikarbona)
- Na2B4O7 – natrijum tetraborat (boraks)

NATRII CHLORIDUM – NaCl - natrijum hlorid ( kuhinjska so)

RASPROSTRANJENOST - Natirijum hlorid je jedno od najsrasprostranjenijih jedinjenja natrijuma. Glavni je

sastojak morske vode, a ima ga u znatnim količinama i u slanim izvorima.. Česte su velikekoličine naslaga kamene soli
nastale isparavanjem morske vode, takođe skoro svako živo tkivo sadrži manje ili veće količine NaCl ( pr. ima ga u
krvnoj plazmi u koncentraciji od 0,8 – 0,9 % i bitan je za održavanje osmotskog pritiska u organizmu).
Dobija se iz prirodnih izvora : iz morske vode (ispavanjem u plitkim basenima) i iz rudarski (gde ga ima u
velikim količinama u zemlji) So koja se dobija na bilo koji od ova dva načina nije hemijski čista pa se mora
prečišćavati. Čist natrijum hlorid dobija se uvođenjem do zasićenja gasovitog hlorovodonika ( HCl ) ili dodavanjem
koncentrovane hlorovodične kiseline (HCl) u zasićen rastvor NaCl.

FIZIČKO – HEMIJSKE OSOBINE – NaCl je bezbojan , u obliku kockastih kristala ili u obliku belog kristalnog
praška, bez mirisa, izuzetno slanog ukusa, lako se rastvara u vodi. (natrijum se dokazuje bojom plamena – žuta boja,
a hloridni jon pomoću rastvora srebro – nitrata (AgNO 3)
Nečistoće u NaCl potiču najvećim delom iz sirove soli iz koje se dobija , to su : kalcijum – sulfat ( CaSO 4),
magnezijum – sulfat (MgSO4) i magnezijum – hlorid MgCl 2, pored toga supstancije dodate za higroskopnost :
kalcijum – fosfat (Ca3(PO4)2) i natrijum – fosfat (NaH2PO4), kao i jodid (KJ ) koji se dodaju radi suzbijanja gušavosti
kod ljudi ( jodirana so). Rastvor natrijum hlorida mora biti neutralan, ne sme da sadrži slobodnu hloridnu kiselinu
koja potiče od načina prečišćavanja, kao ni barijum , amonijak i arsen. Ipituje se na prisustvo teških metala, sulfata,
gvožđa, kalijuma, magnezijuma, joda i kalcijuma. (sadržaj se određuje taložnom metodom po Moru ( Mhor)).

UPOTREBA – važnu ulogu ima 9% rastvor NaCl koij je fizički izotoničan sa krvlju. Fiziološka izotoničnost
rastvora koji se koriste kao infuzije elektrolita ili kao zamena krvne plazme , postiže se tako što ti rastvori, uz uslov
da imaju osmotski pritisak kao krv, treba da sadrže i one soli koje se nalaze u krvi ( jedinjenja kalcijuma i
magnezijuma u u određenoj razmeri prema solima kalijuam i i natrijuma ) . Pored toga treba da sadrži određenu
količinu koloida (arapska guma) radi sprečavanja odlaska elektrolita iz krvi ( takvi rastvori su: Ringerov, Tirodeov i
dr.)
Natrijum- hlorid se upotrebljava i kao sredstvo protiv izvesnih trovanja, a koristi se i za razna ispiranja itd.
Važnu ulogu ima u ishrani kao začin i kao sredstvo za konzerviranje. Koncentracija NaCl od 15% i više % sprečava
razvoj bakterija ali ih ne uništava. Kuhinjska so koja se nalazi u prometu je obično higroskopna zbog prisustva
magnezijum-hlorida (MgCl).
Čuva se u dobro zatvorenoj posudi na suvom mestu, inkompatibilan je sa solima srebra, olova i žive.

NATRII BROMIDUM – NaBr -natrijum bromid

(ima sedativno dejstvo, adsorbens, u kombinaciji sa hlorom dezinfekcija)

RASPROSTRANJENOST – ima ga u morskoj vodi ali u znatno manjoj količini od natrijum – hlorida.Važan izvor
za dobijanje bromida su STATSFURTSKE SOLI.
Dobija se na dva načina :
1. uvođenjem broma ( Br ) u vruć rastvor natijum – hidroksida (NaOH - sona kiselina), isparavanjem rastvora
do sušenja, redukcijom bromata i prečišćavanjem bromida.

6 NaOH + 3 Br2 NaBrO3 + 5 NaBr + 3 H2O

 NaBrO3 + 3C NaBr + 3CO

-2. Iz natrijum – karbonata (Na2CO3) i gvožđe II , i gvožđe III - bromida (FeBr2 i FeBr3). Ovaj postupak
se najčešće koristi jer se njime dobija najčišći proizvod.
(opiljci i drugi otpaci gvožđa preliju se vodom i postepeno im se dodaje brom, gvožđe prelazi u zeleno obojeni
gvožđe II – bromid (FeBr2) , ovaj rastvor se odlije i doda se nova količina broma, pri čemu nastaje gvožđe II –
gvožđe III - bromid, koje sa natrijum – karbonatom (Na 2CO3 - soda bikarbona) daje natrijum - bromid.

FIZIČKO – HEMIJSKE OSOBINE - natrijum – bromid ima izgled bezbojnih ili belih kockastih kristala ili belog
kristalnog praška, bez mirisa, slanog i salbo gorkog ukusa, higroskopan je i lako se rastvara u vodi (dokazuje se bojom
plamena a boromidni jon pomoću rastvora srebro – nitrata (AgNO 3).
Natrijum – bromid ne sme da sadrži alkalne karobante, barijum i arsen a ispituje se na prisustvo kalcijuma,
hlorida, kalijuma, sulfata, taških metala, magneziuma, jodida i gvožđa.
Pošto je higroskopan dozvoljeno je najviše 5 % vlage ( sadržaj se određuje taložnom metodom po Moru).

UPOTREBA – farmakološko dejstvo natrijum – bromida ( kao i bromida uopšte) remeti normalne ravnoteže
hlorida i bromida u organizmu. Bromidi deluju sedativno na određene funkcije CNS-a , smanjuju reflekse i olakšavaju
uspavljivanje ( ali ne deluju hipnotički). Praktičnu primenu nalaze u lečenju neuroza i epilepsije. Terapijska širina
broma je mala, bromidni jon se dugo zadržava u organizmu pa suviše duga upotreba broma dovodi do hroničnog
trovanja – bromizma ( manifestuje se strahom, aptijom , smetnjama u govoru i hodu, mršavljenje) , velike doze mogu
da izazovu smrt.
Čuva se u dobro zatvorenoj posudi, na suvom mestu zaštićen od svetlosti, inkompatibilnost – oksidaciona
sredstva i alkaloidi.

+ NATRII IODIDUM – NaJ – natrijum –jodid

RASPROSTRANJENOST - Nalazi se u malim količinama u morskoj vodi, u nekim mineralnim vodama i uz

natrijum –jodat ( NaIO3) u čilskoj šalitri ( NaNO3 – natrijum – nitrat ili Čileanska šalitra). I ako je dosta rasprostranjen
nalazi se samo u malim količinama. Dobija se na dva načina ali se postupak iz gvožđe II – gvožđe III jodida i natrijum –
karbonata (Na2CO3) više koristi ( gvođe II – jodid nastao je tretiranjem gvozdenh opiljaka jodom, dalje se obrađuje
jodom dok se ne stvori gvožđe II – gvožđe III jodid. Rastvor gvožđe II – gvožđe III jodida u tankom mlazu uliva se u
ključali rastvor natrijum – karbonata (Na 2CO3)

FIZIČKO – HEMIJSKE OSOBINE – natrijum jodid ( NaJ) je bezbojan kockasti kristal ili beo kristalni prašak, bez
mirisa, slanog, nagorkog ukusa. Higroskopan je i veoma lako se rastvara u vodi (dokazuje se bojom plamena, a jodid
rastvorom srebro – nitrata (AgNO3).
 Natrijum – jodid kao i natrijum – bromid , sme da sadrži minimalne količine kalijumovih jedinjenja, ne sme
da sadrži nečistoće : karbonate, barijum, cijanide, triosulfate, nitrate i arsen, ispituje se na prisustvo teških metala,
sulfata, kalijuma, jodata i hlorida).
Iako je oficinalni preparat bezvodan, zbog svoje higroskopnosti dozvoljeno je prisustvo najviše 5% vlage.
( sadržaj se određuje taložnom metodom po Volhardu)
UPOTREBA – NaJ kao i jodidi uopšte, upotrebljava se za lečenje i sprečavanje gušavosti, kao ekspetorans kod
bronhitisa i bronhijalne asme, kao resorbens kod raznih eksudata, kod oboljenja krvnih sudova itd.
Jodidi su toksičniji od bromida, ako se upotrebljavaju duže vremena, u organizmu nastaje poremećaj -
jodizam. Čuva se u dobro zatvorenoj posudi zaštien od svetlosti, inkomatibilost- mineralne kiseline, oslidaciona
sredstva, soli teških metala i alkaloidi.

NATRII HYDROGENCARBOANTS - NaHCO3 - nadrijum -hidrogenkarbonat ( bikarbona soda)

Natrijum - hidrogenkarbonat prvi je dobio Valentin Rose 1801.godine. Nalazi se u mnogim mineralnim
vodama.
Može se dobiti na razne načine ali najvažniji način dobijanja jeste nastanjanje natrijum - hidrogenkarobanata
kao međuproizvoda pri fabrikaciji natrijum - hidrogen karobata po Solvejevom postupku :

FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - natrijum- hidrogenkarbonat ima oblik belog kristalnog praška bez mirisa,
slabo alkalnog i slabo slanog ukusa. Rastvara se u vodi a vodeni rastvor usred hidrolize reauguje slabo alkalno
(bazno - pH veći od 7,0), natrijum se dokazuje bojom plamena, a karobnat sa kiselinama oslobađa karbon - dioksid
( CO2 ).
Natrijum - hdrogenkarbonat ne sme da sadrži neutralni karbonat, amonijak i arsen, a ispituje se na prisustvo
alijuma, hlorida, kalicjuma, sulfata, teških metala, triosulfata, gvožđa. Sadržaj se određuje metrodom neutralizacije.

UPOTREBA - natrijum - hidrogen karbonat se upotrebljava kao sredstvo protiv viška želudačne kiseline. Kao
antacid ima i svojih nedostataka jer u želuci izdvaja karbonatnu kiselinu koja se raspada na karbon - dioksid ( CO2 ) i
vodu pa karbon - dioksid dovodi do nadimanja a nekada i do povraćanja. Natrijum -hidrogenkarbonat ima blago
laksativno dejstvo . U domaćinstu se koristi kao prašak za pečenje. Čuva se u dobro zatvorenoj posudi na hladnom
mestu. Inkompatibilnost - kiseline, soli teških metala...

NATRII TETRABORAS, NATRII BORAS - Na2B4O7 - natrijum -tetraborat ( boraks)

( mineral kernit )

RASPROSTRANJENOST - prirodni boreks nalazi se kao mineral TINKA i u takozvanim boraksnim jezerima u
Americi, Aziji i Africi. Najvažniji mineral za dobijanje boreksa je KERNIT ( Na2B4O7 ) koga u ogromnim količinama ima
u Kaliforniji. Dobija se iz prirodne boratne kiseline ili neutralizacijom dobijene borne kiseline natrijum - karbonatom.

FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - boreks ima oblik bezbojnog kristala ili belog kristalnog praška bez mirisa,
slabo slanog , alklalnog ukusa. Na toplom vazduhu gubi kristalnu vodu i troši se. Rastvara se u vodi, a vodeni rastvor
deluje alkalno usled hidrolize ( natrijum se dokazuje bojom plamena a boratni anjon preko estra boratne kiseline,
estar boratne kiseline nastaje zagrevanjem boraksa sa koncentrovanom sulfatnom kiselinom i etanolom, kada se
zapali estar gori žutim, zeleno oivičenim plamenom).
Boreks ne sme da sadrži nečistoće: kalcijum -nitrate i arsen, a ispituje se na prisustvo teških metala, gvožđa,
hlorida i karbonata.
UPOTREBA - bio je poznat još arapskim alhemičarima koiji su ga uz druge soli potrebljavali za lemljenje
metala. Veoma malo se upotrebljava u lečenju. Deluje kao slab antiseptik i antimikotik. Ima odgovarajuću primenu u
inustrijske svrhe ( za lemljenje, emajliranje, pri fabrikaciji stakla itd.).
 Osim boreksa uptrebljavaju se i perobrati - soli boratne kiseline koje sadrže aktivni oxigen. Najčešće kao
dezinfekciona sredstva.

2. Jedinjenja kalijuma ( rasprostranjenost, fizičko – hemijske osobine i upotreba)

- KCl - kalijum hlorid

- KBr - kalijum bromid

- KJ - kalijum jodid
- KMnO4 - kalijum permaganat ( hipermangan)

KALII CHLORIDUM - KCl - kalijum hlorid

RASPROSTRANJENOST- kalijum se u prirodi nalazi u obliku mnogobrojnih jedinjenja, na pr: ima ga u obliku
slilikata u granitu..... ali ovaj materijal ne služi za dobijanje kalijumove soli.
Velike količine kalijumovih soli nalaze se u ŠTATSFURSKIM naslagama koje su najznačajniji izvor ovih
jedinjenja. Mnogobrojni štatsfurski minerali sadrže kalijumova jedinjenja, obično u obliku soli.
Najvažniji su : - mineral KARNALIT ( KCL * MgCl 2 * 6H2O)
- mineral ŠENIT (K2SO4 * MgSO4 * H2O)
- KAINIT ( K2SO4 * MgSO4 * MgCl2 * 6H2O)

- mineral SILVIN je čist KCl

FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - kalijum - hlorid je bezbojan kristal ili beo kristalni prašak bez mirisa, slabo
gorkog ukusa. Lako se rastvara u vodi. ( dokazije se bojom plamena - ljubičasta, a hlorid pomoću rastvora srebro -
nitrta. Ne sme da sadrdži nečistoće : barijum , amonijak, kalcijum i arsen, ispituje se na prisustvo sulfata , teških
metala, gvožđa, magnezijuma.... Sadržaj se određuje taložnom metodom po Moru).
UPOTREBA - u lečenju se veoma malo upotrebljava, li je važan polazni mteirijal za dobijanje ostalih
kalijumovih jedinjenja.
Kalijumove soli se mnogo upotrebljavalju u poljoprivredi kao veoma važno veštačko đubrivo.
Joni kaliujma, kao i joni natrijuma čine sastavni deo organizma. Značajni su za funkciju srca, skeletne
muskulature i nerava. Kalijum se u orgnizam unosi putem hrane ( naročito biljnog porekla).
Kalijum -hlorid se u malim količinama koristi kao diuretik, a ako se u organizam unese veća količina kalijum -
hlorida onda deluje kao otrov. Koristi se kod hipokalimije. Čuva se u dobro zatvorenoj posudi.

KALII BROMIDUM - KBr - kalijum bromid

(ima sedativno dejstvo)
Kalijum - bromid ( KB r) je po osobinama, upotrebi i načinu dobijanja sličan natrijum - bromidu ( NaBr).
Dobija se istim postupkom kao i natijum bromid.
Na dva načina od koijih se postupak dobijanja iz gvožđe II -gvožđe III bromida i kalijum karbonata više
koristi:

1. delovanjem broma (Br) na kalijum - hidroksid (KOH) , dok se rastvor ne oboji u žutosmeđe i ne reaguje
neutralno.
6KOH + 3Br2 KBr + KBrO3 + 3H2O

( Već pori hlađenju rastvora KBrO3 (kalijum - bromat) se delimično taloži kao znatno teže rastvorljiva so
( slabim žarenjem bromat prelazi u bromid)) KBrO3 + 3C KBr + 3CO

2. gvožđe II - gvožđe III bromida i kalijum - karobnata prema reakciji:

Fe3Br8 + 4K2CO3 8 Br + 4CO2 + Fe3O4

FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - kalijum bromid je bezbojan ili beo kristal ili beo kristalni prašak bez mirisa,
oštrog, slanog ukusa. Lako se rastvara u vodi, a za razliku od natrijum - bromida NIJE HIGROSKOPAN.
 Kalijum se dokazije bojom plamena a bromid pomoću rastvora srebro - nitrata. Ne sme da sarži: alkalne
karbonate, barijum, arsen, ispituje se na prisustvo kalicijuma, magnezijuma, teških metala, gvođa, jodida i hlorida.
Sadržaj se dokazuje taložnom metodom po Moru.
UPOTREBA - kalijum bromid je sedativ koji se koristi u iste svrhe kao i natrijim bromid (lečenje nuroza i
epilepsija). Najveće količine kalijum bromida koriste se u fotografskoj industriji. Čuva se u dobro zatvorenoj staklenoj
posudi na tamnom mestu.

+ KALII IODIDUM- KJ - kalijum jodid

RASPROSTRANJENOST - jod spada u elemente koij su malo rasprostranjeni u prirodi, veće količine ovog
elemeta ima morskoj vodi,  a takođe i kao nečistoća u čilskoj šalitri jod se javlja u vidu natrijum-jodata NaIO 3.
Kalijum - jodid ( KJ) dobijen je neposredno posle otkrića joda 1811.god . Godine 1820 uveden je u lečenje
gušavosti.
Kalijum - jodid dobija se na isti način kao natrijum - jodid, takođe se može dobiti i preko bakar (I) - jodida
( Cu2J2) (koji se dobija pri fabrikaciji joda), na njega se deluje hidrogen - sulfidom ( H 2S), a na nastalu jodidnu kiselinu
(HJ) deluje se kalijum - karbonatom ( K2CO3).

Cu2J2 + H2S Cu2S + 2HJ

2HJ + K2CO3 2KJ + CO2 + H 2O

FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - to su bezbojni kockasti kristali ili beo kristalni prašak bez mirisa, slanog i
pomalo gorkog ukusa.
Lako se rastvara u vodi, lako rastvara jod i daje KJ * J 2 ( KJ3 ), kalijum se dokazuje bojom plamena a jodid
pomoću rastvora srebro - nitrata (AgNO3)
Ne sme da sadrži alkalne karbonate ( rastvor mora da reaguje neutraln), kao ni barijum, triosulfate, nitrate,
cijanide i arsen. Ispituje se na prisustvo natrijuma, teških metala, sulfata, gvožđa i jodata ( sadržaj se određuje
metodom precipitacije po Volhardu ( upotrebom indikatora - indirektna titracija).
UPOTREBA - kalijum - jodid je espektorans, resorbens, koristi se u iste svrhe kao i natrijum jodid ( za lečenje
i sprečavanje gušavosti, kao ekspetorans kod bronhitisa i bronhijalne asme, kao resorbens kod raznih eksudata, kod
oboljenja krvnih sudova itd.).
Stabilniji je od natrijum - jodida, pa se više koristi. Kuhinjska so se jodira kalijum -jodidom

KALII PEMANGANAS - KMnO4 - kalijum permanganat ( hipermangan)

RASPROSTRANJENOST - Kalijum permanganat je neorgansko jedinjenje i pripada grupi kalijumovih soli.

Glauber je 1659.godine primetio da soli manganove kiseline (H 2MnO4) nastaju žarenjem manganovih jedinjenja sa
alkalijama. Inače Mangan kao metal veoma je zastupljen u zemljinoj kori.
FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - Kalijum - permanganat je kristalna supstanca tamnoljubičaste boje metalnog
sjaja, bez mirisa, oporog ukusa. Umereno se rastvara u vodi, vodeni rastvor je crveno - ljubičast.
Dobija se ako se na mangan -dioksid ( MnO 2 ) delije alkalnim hidroksidima (KOH - kalijum hidroksid ) u
prisustvo oksidacionih sredstava napr kalijum - hlorata ( KCIO 3), nastaju najpre zeleno obojeni mangani:

3MnO2 + 6KOH + KCIO3 3K2MnO4 + KCl + 3H2O

Daljom oksidacijom , na pr hlorom ( Cl2 ) nastaje permanganat:

2K2MnO4 + CL2 2KMnO4 + 2KCl

Dokazuje se bojom plamena , a permanganat na osnovu oksidacionih osobina - oksidiše gvožđe ( II) u gvožđe
(III) - sulfat, a rastvor permanganata se tokom reakcije obezbojava.
Ne sme da sadrži nitrate, ispituje se na prisustvo hlorida, sulfata, hlorata, mangan - dioskida ( sadržaj se
određuje jdometrijski ( indirektna metoda)).
 UPOTREBA - kalijum - permaganat ( KMnO4 ) se koristi kao antiseptik i kao oksidacioni antidot. U obliku
rastvora se koristi za ispiranje raznih vrsta rana i sluzokoža, a protiv trovanja deluje samo kada otrovi nisu
resorbovani. Čuva se u dobro zatvorenoj posudi zaštićenoj od svetlosti. Inkompatibilnost - redukciona sredstva.

3. Jedinjenja MAGNEZIJUMA ( rasprostranjenost, fizičko – hemijske osobine i upotreba)

- MgO - magnezium oksid

- MgSO4 * 7H2O - magneizijum sulfat ( gorka so)
- Talk

MAGNESII OXIDUM - MgO - magnezijum oksid

Od jedinjenja II grupe periodnog sistema, TERAPIJSKI značaj imaju jedinjenja magnezijuma, kalcijuma,
barijuma i radijuma, a BIOLOŠKI imaju samo joni magneizijuma i kalcijuma.
RASPROSTRANJENOST- Jedinjenjenja magnizijuma nalaze se u prirodi u velikim količinama. Od važnijih
minerala treba pomenuti : - Magnezit ( MgCO 3)
- Dolomit ( MgCO3 *CaCO3 ) (sadrži veliku količinu kalcijum - karobnata )
- Kizerit ( MgSO4 * H2O )
- Kainit ( MgSO4 * KCl * 6 H2O) i
- Karnalit ( MgCl2 * KCl * 6 H2O )

Magnezijum se nalazi u mnogobrojnim jedinjenjima i spada u veoma važan element, sastvni je deo
hlorofila, nalazi se kao stalan sastojak biljnog i životinjskog organizma. Do nestanka magnezijumovih jona u
organizmu ne dolazi spontano jer se unosti hranom dovoljno. Ako se magnezijumove soli unesu u krvotok deluju
otrovno ( intravenozne injekcije izazivaju primetnu narkozu koja otklanja se davanjem kalcijumovih sloli).
Jedinjenja magnezijuma se dele na ne rastvorljiva u vodi pr. MgO ( magnezijum oksid ) i rastvorljiva u vodi
na pr. MgSO4 ( magnezijum sulfat) . Magnezijum - oksid prvi je otkrio Blek (Black) 1755.god.

FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - Magnezijum - oksid je beo , lagan, sitan prašak, slabo alkalnog uskusa, u
vodi se skoro ne rastvara, a vodeni rastvor deluje alkalno. Lako se rastvara u razblaženim kiselinama i gradi
odgovarajuće soli. ( ne sme da sadrži arsen, ispituje se na prisustvo kalcijuma, hlorida, sulfata, teških metala, gvoža...)
UPOTREBA- Magnezijum - oskid se upotrebaljava kao sredsvo za neutralisanje suvišne kisline uželucu
(antacid) . Njegovo dejstvo je bolje od dejstva natrijum -hidrogenkarbonata ( soda bikarbona). Ako se uzima u većoj
količini deluje kao laksativ.
Upotrebljava se kao antidot u trovanju kiselinama. Elementarni magnezijum ima veliku primenu u Avio
industriji. Čuva se u dobro zatvorenoj posudi. ( ako se ne čuva po propisu lako privlači karbon - dioksid ( CO 2 ) iz
vazdiha i prelazi u karbonat).

MAGNESII SULFAS - MgSO4 * 7 H2O - magnezijum sulfat ( gorka so)

RASPROSTRANJENOST - Magnezijum - sulfat se nalazi u morskoj vodi i mnogim mineralnim vodama.

U štatsfurtksim naslagama nalazi se u obliku minerala : - Kizerita ( MgSO 4 * H2O ) i
- Rajnhardita ( MgSO4 * 7 H2O )
kao u mnogim dvogubim solima koje su već pomenute ( Kainit , Šenit ).
Najveće količine magnezijum - sulfata dobijaju se iz minterala Kizerita ( MgSO4 * H2O ), ( mineral se blago
žari a zatim se kuva sa vodom, dobijeni rastvor se koncentruje, iz rastvora se pri hlađenju kristališe magnezijum -
suslfat u obliku finih iglica).
FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - magnezijum - sulfat je bezbojan kristal ili beo kristalni prašak gorkog i slanog
ukusa. Na vazduhu se troši jer postepeno gubi kristalnu vodu. U vodi se veoma lako rastvara. Ne sme da sadrži
nečistoće : arsen, a ispituje se na prisustvo hlorida, teških metala, gvožđa i soli alkalnih metala. ( sadržaj se određuje
komplesometrijski).
UPOTREBA- magnezijum - sulfat je laksans. Spada u grupu tzv. Salinskih laksansa ( soli koje imaju
dvovalentne ili viševalentne anjone). Ove soli otežavaju i sprečavaju resorpciju vode u crevima, pa sadržaj creva
postaje kašast i lakše se eleminiše, osim toga pojačava peristatiku creva.
Pošto ubrzano pražnjenje creva nepovoljno deluje na iskorišćenje hrane, preporučuje se upotreba pre jela.
Mršavljenje koje nastaje uzimanjem magnezijum - sulfata , prouzrokovano je nepotpunim korišćenjem hrane,
naročito masti. U obliku injekcija deluje kao antikonvulziv ( antiepileptik). Čuva se u dobro zatvorenoj posudi.
Inkompatibilnost - rasvori magnezijum sulfata talože se sa karbonatima, fosfatima i arsenatima.

TALCUM - Talk - Mg3Si4O10 - magnezijum - silikat ( Milovka) - Silikatni mineral

RASPROSTRANJENOST - talk je prečišćeni prirodni i hidratizovani magnezijum - silikat koji sadrži veoma malo
aluminijum - silikata (Al2SiO5) ---- 3 MgO * 4SiO2 * H2O. U prirodi se nalazi sa drugim silikatima i mineralima
sličnog sastava ( azbest je , na primer mešoviti magnezijum silikat i kalcijum - silikat) ( talk se dobija iz prirodnog
izvora, obrađivanjem vrućom hlorinom kiselinom (HCl ) , preostali talog se dobro ispere vodom i suši).
FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - to je beo sitan prašak, pod prstima kao da je mastan, skoro bez mirisa i
ukusa. Ne rastvara se ni u vodi ni u razlaženim kiselinama. Pri žarenju se ne menja.
( dokazivanje: topljenjem sa smešom natrijum - karbonata i kalijum - karbonata talk se prevodi u rastvorni
silikat i magnezijum - oksid 3 MgO * 4SiO2 * H2O + 4 Na2CO3 3 MgO + 4Na 2SiO3 + 4CO2 + H 2O - dobijeni
oksid se rastvara u kiselinama i dokazuje magnezijum, a silikat se dodatkom kiseline taloži kao nerastvorna silikatna
kiselina ).
Ne sme da sadrži alkaklije i kiseline, ispituje se na prisustvo teških metala, soli rastvornih kiselina,
gvožđa...sadržaj talka se ne određuje.
UPOTREBA - talk je konstituens - služi za posipanje pilula i granula. Kao indiferentni prašak koristi se za
posipanje rana, jer u obliku pudera pokriva kožu i sprečava razne fizike i hemijske nadražaje. U kozmetici se koristi za
izradu pudera kao i sredstvo za pokrivanje , koristi se dosta i u industriji.

4. Jedinjenja KALICIJUMA ( rasprostranjenost, fizičko – hemijske osobine i upotreba )

- CaCl 2 * 6 H2O - kalicijum hlorid

- CaBr 2 - kalcijum bromid
- CaCO3 - kalcijum karbonat
- CaSO4 * 1/2 H2O - žareni kalicjum silikat ( pečeni gips)

RASPROSTRANJENOST - jedinjenja kalcijuma su veoma rasprostranjena u prirodi. Važni minerali koji sadrže
kalcijum su : - fluorit ( CaFe2 )
- tahidrit (CaCl2 * MgCl2 * 12 H2O )
- kalcit i izomorfni argonit ( CaCO3 )
- dolomit ( CaCO3 * MgCO3 ) (sadrži veliku količinu kalcijum - karobnata )
- gips ( CaSO4 * 2 H2 ) ....kao i razni silikati koji sadrže kalcijum.
Kalcijum - hlrorid se u malim količinama nalazi u morskoj vodi, nekim mineralnim vodama i kao mineral
tahidrit (CaCl2 * MgCl2 * 12 H2O ).
Jedinjenja kalcijuma su veoma važni sastojci organizma, kalcijum učestvuje u izgradnjji kostiju i uzlazi u sastav
telesnih tečnosti i ćelija. Važan je faktor koagulacije krvi.
Hranom se obično unose dovoljne količine kalicjumovih jedinjenja međutim njegova resorpcija nije uvek
potpuna.
Nedostatak vitamina D ometa pravilan metabolizam kalcijum - fosfata. Nedovoljno iskorišćenje kalcijuma,
naročito u mladosti manifestuje se deformacijom kostiju (rahitis) . Injekcije kalcijumovih soli rastvorljivih u vodi
deluju povoljno kod nekih alergijskih manifestacija, kod bronhijalne asme. Pri povećanim potrebama za kalcijumom,
većina kalcijumovih soli uzima se PER OS.
FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - kalcijum - hlorid je bezbojan, providni , higroskopni kristal bez mirisa, oštrog
, slanog i nagorkog ukusa. Dobija se rastvaranjem mramora ( čist krečnjak ) u hloridnoj - kiselini.
CaCO3 + 2HCl CaCl2 + CO2 + H2O
 Veoma se lako rastvara u vodi ( kalcijum - hlorid se dokazije pomoću rastvora amonijum - oksalata, a hlorid
pomoću rastvora srebro - nitrata). Kalcijum - hlorid ne sme da sadrži barijum, amonijak i arsen, ispitje se na prisustvo
sulfata, teških metala i magnezijuma. Sadržaj se određuje komplesometrijski.
UPOTREBA- kalcijum - hlorid se koristi u slučajevima povećanih potreba za kalcijumom. U obliku injekcija
upotrebljava se protiv alergija, senske groznice i bronhijalne asme. Deluje adstrigantno, pa se koristi kao hemostatik.
Pri rastvaranju u vodi vezuje značnu količinu toplote.( zato se upotrebljava za pravljenje smeša za hlađenje,
pomešan sa ledom može da snizi temperaturu do - 55 o C.
Čuva se u dobro zatvorenoj posudi ( zaparafinisanoj ) zbog higroskopnosti. Inkompatibilnost - rastvori
karbonata, sulfata i fosfata.
CALCII BROMIDUM - CaBr2 - kalcijum - bromid
RASPROSTRANJENOST - jedinjenja kalcijuma su veoma zastupljena u prirodi.
Kalcijum - bromid ( CaBr 2 ) se dobija na primer: dejstvom kalcijum - hidroksida Ca(OH) 2 na gvožđe (II)-
gvožđe (III) bromid ( FeBr3 ) , može se dobiti i delovanjem broma ( Br ) na fosfor i kalcijum - oksid.
Pri isparavanju rastvora dobija se SO koja kristališe, zagrevanjem na 120 o C prelazi u dehidrat, a daljim
zagrevanjem dobija se bezvodna SO.
FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - kalcijum - bromid je beo kristalni , odnosno zrnasti prašak, ili su to komadi
bez mirisa, oštrog i slanog ukusa. Veoma lako se rastvara u vodi ( kalcijum se dokazije pomoću rastvora amonijum -
oksalata a bromidni jon pomoću rastovra srebro - nitrata , ne sme da sadrži barijum, amonijak, jodide, arsen, a
ispituje se i na prisustvo teških metala, horata, magnezijuma i hlorida.... sadržaj se određuje komplesometrijski).
UPOTREBA - kalcijum - bromid je sedativ. Upotrebljava se u iste svrhe kao i ostali bromidi. Čuva se u dobro
zatvorenoj posudi. Inkompatibilnost - karbonati alkalnih metala, fosfati, sulfati i alkaloidi.

KALCII CARBONAS - CaCO3 - kalcijum - karbonat

RASPROSTRANJENOST - kalcijum - karbonat se u prirodi nalazi u velikim količinama u obliku minerala:

kalcita i aragonita ( razlikuju se samo po sistemu kristalizacije).
Manje ili više čist kalcijum - karbonat čine: mramor, kreda , krečnjak, stalaktiti i stalagniti. Ljuska jajeta je
skoro čist kalcijum - karbonat ( mineral dolomit ( CaCO3 * MgCO3 ) sadrži veliku količinu kalcijum - karbonata ).
Taloženi kalcijum - karbonat dobija se delovanjem natrijum - karbonata na kalcijum - hlorid:

CaCl2 + Na2CO3 CaCO3 + 2NaCl

FIZIČKO - HEMIJSKE OSOBINE - kalicjum - karbonat je beo, sitan, mikrokristalan prašak bez mirisa i ukusa. U
vodi se ne rastvara. Rastvara se u razblaženim mineralnik kiselinama i acetatno kiselini ( po rastvaranju u acetatnoj
kiselini kalcijum se dokazuje uz pomoć amonijum - oksalata, a karbonat oslobađa karbon - dioksid), ne sme da sadrži,
barijum, aluminijum, alkalije....ispituje se na prisustvo sulfata, teških metala, hlorida, gvožđa, magnezijuma....sadržaj
se određuje komplesometrijski.
UPOTREBA - kalcijum - karbonat je anticid ( sredstvo protiv želudačne kiseline ali se retko koristi interno) .
Ulazi u sastav pasta za zube. Koristi se dosta u hemijskoj industriji za dobijanje sode, kalcijum - hidroksida i stakla.
Upotrebljava se kao kreda za pisanje. Inkompatibilnost : kiseline.

5. Jedinjenja CINKA ( rasprostranjenost, fizičko – hemijske osobine i upotreba )