Klasifikacija sirovina

I Prema poreklu
Priprodne sirovine su one koje se dobijaju iz prirode i pre upotrebe na njima
se ne vrše nikakve hemijske promene. Prema poreklu prirodne sirovine
mogu biti biljne, životinjske i mineralne.
Sirovine biljnog porekla dobijaju se raznim tehnološkim postupcima iz biljnih
droga. Biljne droge mogu biti različiti delovi biljke: fructus, flos, folium,
cortex, lignum, radix, rhisoma i herba.
1. taninske droge

 tanini su složena organska jedinjenja, po sastavu fenoli

 primena tanina u kozmetici zasniva se na njihovom antiseptičnom,
dezodorantnom, tonizirajućem, adstrigentnom i antiflogističkom dejstvu
 primenjuju se u tonizirajućim i adstrigentnim losionima, vodi za negu
usne duplje, u antiaknoznim preparatima kao što su maske, u
antiperspirantnim preparatima, antiflogističnim maskama
 predstavnici su: hrast, iđirot, borovnica, žalfija, kantarion, galo tanini
2. droge sa ugljenim hidratima

 služe kao vezivna sredstva, kao adsorbensi, emolijenski, antiflogistici i

vitaminske droge
 predstavnici su: skrobovi i mucilaginozne materije
3. smole i balzami

 osnovne odlike su im da na sobnoj temperaturi su čvrsti produkti-smole

ili guste lepljive tečnosti-balzami
 sadrže benzoevu, cimetnu i salicilnu kiselinu
 primena: antiseptici, konzervansi, aromatične droge, adstrigentna
sredstva, lepljiva sredstva, fungicidi, antiparazitici
 prisustvom aromatičnih kiselina, aromatičnih alkohola i njihovih estara
uslovljava snažno antiseptičko, baktericidno, antifermentativno,
fungicidno i antiparazitno dejstvo
  predstavnici su: benzoeva smola, kolofonium i šelak za smole, a za
balzame peru i tolu balzam
Sirovine životinjskog porekla se dobijaju iz raznih životinjskih droga.
Primenjuju se: lanolin, holesterol, lecitin, liposolubilni vitamini, proteini, razni
enzimi-pepsin, hormoni ili hormonske droge-ekstrakt placente.
Sirovine mineralnog porekla se dobijaju iz nežive prirode. Najčešće su
sastojci ruda ili zemlje. Od naftnih derivata primenjuju se ugljovodonični
lipogeli. Po konzistenciji, mogu biti čvrsti, tečni i polučvrsti, a u zavisnosti od
toga dele se na masti, ulja i voskove. Konzistencija im zavisi od
ugljovodoničnih homologa prisutnih u smeši.
Mineralne masti, ulja i voskovi imaju zajednička svojstva: neograničena
stabilna jedinjenja, kompatibilna su sa veoma velikim brojem sirovina, nisu
rastvorni u vodi. Dermatološka i fiziološka svojstva ovih supstanci su:
nemaju pozitivna fiziološka dejstva, ne penetriraju kožu, nisu iritansi, teško
se razmazuju po koži, film je okluzivan/nepropustljiv, ako se primenjuje u
visokoj cc. može dovesti do odmašćivanja kože jer snažno rastvaraju kožne
masti. Ne mogu da služe kao sirovine sa penetracionim terapijskim
dejstvom. Njihova primena se ograničava na preparate koji treba da ostanu
na samoj površini kože i tu da ispolje svoje dejstvo. Zato se primenjuju
zaštitnim preparatima i preparatima za čišćenje kože.
Tečni parafin je bistra bezbojna tečnost. Za razliku od vode i sapuna, može i
potpuno rastvori očvrsli čep sebuma na izlazu folikula dlaka. U slučaju
dužeg zadržavanja na koži može da izazove nepoželjne efekte. Usled
stvaranja okluzivnog filma otežana je razmena materija, što dovodi do
proširenja pora. Kod osetljive i suve kože može dovesti do preteranog
odmašćivanja, dehidriranja i poremećaja prirodne barijere kože i do
hiperpigmentacije kože.
Beli vazelin. Dermatološka svojstva su mu slična kao kod parafinskog ulja.
Upotrebljava se kao konstituens u mineralnim masnim podlogama.
Parafin. Dermatološka svojstva su mu slična kao kod mineralnih masti i ulja.
Primenjuje se u manjoj cc. kao konstituens.
Od silicijumovih rud primenjuju se talk, bela glina, bentonit, SiO2 i dr.
Polusintetičke sirovine su prirodne sirovine na kojima je pre primene
izvršena određena hemijska promena. Predstavnici su: celuloza, NaCMC,
prokain-hlorid, aminofilin, benzil-penicilin.
Sintetičke sirovine se dobijaju hemijskim postupcima. Većinom su strane
ljudskom org. pa mogu biti prouzrokovači na koži. Od sintetikih ulja i masti
koriste se estri viših masnih kiselina sa monohidroksilnim alkoholima-
izopropilmiristat i izopropilmitat. Tečni su i malog površinskog napona i zato
se lakše šire po koži. Dermstološka svojstva su: ne ostavljaju osećaj
masnoće po koži, u nju lagano prodiru, ne iritiraju se, na koži ostavljaju
tanak film koje ne ometa normalan promet materija preko nje. Acetomasti
dodaju se preparatima radi smanjenja osećaja masnoće i lepljivosti prep.
Silikonska ulja su jedinjenja silicijuma u kojima je Si vezan na sličan način
kao C u org. jedinjenjima. Predstavljaju hemijski indiferentna jedinjenja,
netoksična su i ne draže kožu. Jako su hidrofobna. Na koži ostavljaju
okluzivan film, koji štiti od uticaja vodenih rastvora i primenjuju se za barijer-
kremove koji isušuju kožu i ne koriste se u izradi pudera za kožu.
Sintetički voskovi se dobijaju iz prirodnih sirovina, njihovom esterifikacijom.
Predstavnivi su glucerol-monostearat (tegin) i ima emolijentna i emulgujuća
svojstva.
II Prema nameni
Postoje sirovine:
1. za depiliranje koriste se Ca, Li, stroncijum-tioglikolat
2. u nezi zuba kao sredtsvo za prevenciju karijesa mogu se koristiti Na-
fluorid, Na-monofluorofosfat, diamonijum-fosfat i antiseptici
3. za izbeljivanje kože koristi se vodonik-peroksid, Na-perborat, a kao
stabilizatori hidrogen-peroksida koriste se acetanilin i fenacetin
4. za beljenje kose- Mg-peroksid, K i Na-persulfat
5. kao adstrigensi- biljni ekstrakti, Al-hidroksihlorid, Zn-Cl-fenosulfat
6. za rast kose- oksidansi
 7. za zaštitu od UV zračenja
8. za ubrzano tamnjenje kože- dihidroksiaceton
III Hemijska klasifikacija
Od neogranskih jedinjenja, koristi se borna kiselina kao blag antiseptik, a
njena so Na-tetraborat kao oksidaciono sredstvo.
Od soli alkalnih metala koriste se Na-hlorid, Na-karbonat, Na-bikarbonat.
Ove soli su sastojci sapuna, soli za kupanje i dr. prep.
Od jedinjenja zemnoalkalnih metala koriste se oksidi, peroksidi, neogranske
soli i sapuni Ca, Mg i Zn. Karbonati Ca i Mg koriste se kao abrazivi, a u
malim cc. kao adsorbensi. Sulfidi se koriste kao depilirajuća sredstva.
Sapuni se koriste kao adhenzivi i stabilizatori u prep. ZnO je adsorbens i
adstrigens.
Ugljendioksid se koristi u kroterapiji i u solima za kupanje kao srestvo za
stimulaciju cirkulacije u koži.
Od silicijuovih jedinjenja koriste se talk, bela glina, bentonit i kvarcni pesak.
Ulaze u sastav pudera, pasta za zube, stabilizatori suspenzija.
Sumpor ima sebostatično dejstvo i primenjuje se u prep. za tretnam
seboroične kože.
Alkoholi. Etanol se koristi kao rastvarač, dezinficijens. Koristi se u losionima
i tonikuma, parfemima, frizerskim prep.
Od fenola primenjuju se rezorcinol i timol. Timol je manje toksičan od ostalih
fenola i deluje kao antiseptik, antiparazitik i blagi keralitik.
Od aldehida i ketona primenjuju se formaldehid koji deluje kao antiseptik i
aceton koji se koristi kao rastvarač.
Niže organske kiseline (limunska, sirćetna, vinska, mlečna) koriste se kao
sredstvo za dobijanje poželjnog pH preparata, blagi tonici i sredstva za
osveživanje kože.
VMK- stearinska, palmitinska, oleinska, linolna, linoleinska, arahidonska i
koriste se za negu i za održavanje funkcije kože.
Estri VMK sa masnim alkoholima, masni alkoholi, steroli i njihovi derivati,
fosfolipidi i njihovi derivati.
Amino-baze- TEA i njegovi sapuni.
Biljni skrobovi se koriste kao vezivna sredstva i kao umereni adsorbensi.
Koriste se za izradu maski za lice, pudera za lice, suspenzija i drugih oblika
preparata. Koriste se kukuruzni, pšenični i pirinčani skrob.
Mucilaginozne materije- aloja i laneno seme. Koriste se za maske za lice,
gelovi za negu ruku, kreme za negu lica.
Hlorofil- koristi se u dezodoransima i pastama za zube.
Azulen deluje antiflogistički i koristi se u uljima i kremovima za zaštitu kože.
Dobija se kao proizvod ulja od kamilice.
Predstavnici biljnih sirovina i njihova primena
Aktivni sastojci biljaka se najčešće koriste u obliku biljnih eksrakata, koji
mogu biti tečni, meki i suvi. Kao tečni se koriste vodeni, vodeno-alkoholni
rastvori i propilen-glikolni ekstrakti.
Aloja

 u kozmetologiji se kao droga najčešće koristi ekstrakt dobijen iz dubljih

slojeva listova
 ekstrakt sadrži biostimulativne supstance: vitamine B1, B2, B3, B6,
B12, C, E i karoten, makro i mikro elemente (Ca, K, P, Mg, Fe, Cu, Cl,
Zn), mono i polisaharide (glukozu, manozu, celulozu,
mukopolisaharide, hijaluronin), aminokiseline (esencijalne i ostale),
enzime (amilaza, lipaze, celulaze,...), steroli i antrahinon
 ukupno pozitivno dejstvo pripisuje se sinergističkom efektu svih
sastojaka, pri čemu je glavni učinak hijaluronna i dr. mukopolisaharida i
antrahinona
  u medicini se koristi kao lekovito sredstvo za podizanje imunobioločkog
statusa kod raznih vrsta oboljenja
 koristi se kao biostimulator u prep. za popravku funkcije i revitalizaciju
kože, kao i za sprečavanje opadanja kose, deluje kao hidrataciono
sredstvo i humektans
 ima pozitivno zaštitno dejstvo od UV zračenja, što je uslovljeno
prisustvom prirodnih antrahinona, pa se koristi u preparatima za zaštitu
kože od sunčevih zračenja
 ekstrakt aloje je osetljiv na svetlost i povišenu temperaturu
 veće cc. ekstrakta aloje u preparatima sa anjonskim PAM dovode do
promene boje preparata
 veće cc. mogu narušiti fizičku stabilnost preparata zbog pH aloje
Arpika

 arnika, moravka, brđanka

 koristi se rizom
 sadži arnicin, tanin i et. ulje
 najčešće se koriste vodeni ili vodeno-alkoholni ekstrakti
 ekstrakt se koristi u prep. za negu i jačanje kose, u vodama za lice,
negu isne duplje
 deluje antiseptično, adstrigentno, tonizirajuće
Mrkva

 drogu čini koren

 žuta boja potiče od visoke cc. beta-karotena iz kojeg se stvara vitamin
A u jetri
 ima još vitamin E, H, B, fitosterina, jabučne kiseline, pektina
 koristi se u obliku ekstrakta koji sadrži karoten, karotinoide (provitamin
A) i tokoferol
 primenjuje se u prep. za negu i regeneraciju kože i u prep. za sunčanje
Kamilica

 lekovito dejstvo imaju cvetovi biljke

  aktivni sastojci su azulen, apigenin, alfa bisabolon
 azulen- plava boja; postoji više vrsta azulena
 apigenin- koristi se vodeni ekstrakt koji ima snažne antioksidativne
osobine, antiiritativne, antiflogističke osobine
 vodeni i vodeno-alkoholni ekstrakti se koriste za prep. kao što su
šamponi za kosu, vode za lice, oblozi kao antiflogistik i umirujuće
sredstvo, u prep. za sunčanje, kremama za negu osetljive kože
 bisabolon- izrazito antiinflamatorno dejstvo; ne sadrži ostale sastojke
koji mogu izazvati alergijske reakcije na mestu aplikovanja; pošto je
bisabolon skup koristi se sintetički produkt
Neven

 koriste se cvetovi
 sadrži masno ulje, belančevina, jabučne i salicilne kiseline
 koriste se vodeni i uljani ekstrakti
 vodeni ekstrakti imaju antiseptično i blago baktericidno dejstvo i
primenjuju se u kremama za negu osetljivih i inficiranih koža
 uljani ekstrakt blagotvorno deluje na opekotine, poboljšava epitelizaciju
ispucalih i suvih koža, koristi se u kremama za zaceljivanje i
otklanjanje ožiljaka od opekotina i prep. za negu suve, osetljive,
hrapave i ispucale kože
Ekstrakti aromatičnih droga

 služe za parfimisanje drugih vrsa kozmetičkih, higijenskih i lekovitih

preparata, kao korigensi ukusa
 određena et. ulja imaju antiseptično dejstvo i imaju ona koja deluju
rubefacijentno, azuleni imaj antiflogističko dejstvo
 ektrakti aromatičnih droga- prema svojstvu et. ulja dele se a
antiseptičke, rubefacijentne, antiflogističke, korigensi ukusa i mirisa
 fitosterini- predstavnik je ergosterol; deluju emolijentno i hidrataciono i
deo su barijernog sistema kože; prep. sa fitosterinima i kolagenom
dovode do regeneracije i poboljšanja kože
 visok % fitorsterina imaju ulja koja se dobijaju iz semena
Alge i njihovi produkti

 alge pripadaju nižim biljnim vrstama u svojim ćelijama sadrže hlorofil

 ne poseduju korenov sistem, stablo i listove
 primenjuju se u prehrambenoj industriji zbog aktivnih lekovitih i
biostimultivnih sastojaka
 od hranljivih materija sadrže UH i njihove derivate, vitamine grupe B,
vitamine C, E i F, najvažnije minerale i oligoelemente, RNK, DNK,
visok % joda i hlorofil
 glavni aktivni sastojci imaju antibaktericidno i dezodorantno dejstvo,
prirodni su biogeni stimulatori i imunostimulatori, preventiraju
degerativne promene u ljudskom organizmu, imaju antioksidativno
dejstvo
 alge se koriste i za dobijanje raznih boja
 sluzi algi se koriste kao lekovite podloge, blagi emulgatori i stabilizatori
suspenzija, izraziti su emolijensi
 ekstrakti algi se koriste u maskama, kupkama, gelovima,...
 algoterapija se koristi u otklanjanju celulita