РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЈУ Средњошколски центар „Никола Тесла“

ШАМАЦ
- Фармацеутски техничар -

Тања Јаћимовић, IVг

Матурски рад из

ФАРМАКОГНОЗИЈЕ

Тема:

СМОЛЕ И БАЛЗАМИ, ОСОБИНЕ,

СТРУКТУРА И ПОДЈЕЛА НА
ТЕРАПИЈСКЕ ГРУПЕ
Шамац, маја 2018.г. Ментор:
Проф. Данијела Панић
 САДРЖАЈ

УВОД .................................................................................................................3

1. СМОЛЕ .......................................................................................................4

1.1. ПОДЈЕЛА СМОЛА ......................................................................................5

1.1.1. Колофонијум ............................................................................................6

1.1.2. Мастикс........................................................................................................7
1.1.3. Пургатива (Podophillinum)......................................................................8

1.2. ОСТАЛА ПОДЈЕЛА ................................................................................9

2. БАЛЗАМИ ...........................................................................................10

2.1. ПОДЈЕЛА БАЛЗАМА ..................................................................................11

2.1.1. Бензое ....................................................................................................12

2.1.2. Перувијански балзам (Balsamum peruvianum) .....................................13
2.1.3. Толу-балзам (Balsamum tolutanum ) ....................................................14
2.1.4 Терпентин (Terebinthia communis - Balsamum pini) ..............................15
2.1.4.1.Остале врсте четинара........................................................................16
2.1.5.Сирово терпентинско уље (Terebinthinae aetheroleum crudum) ..........17

3.ЗАКЉУЧАК ..................................................................................................18

ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................19
 УВОД

Смоле и балзами су получврсти материјали или густе течности које биљке

луче после повреда.

Терпентин је једна од најпознатијих смола која се добија озљедом стабла

четинара, углавном се користи као растварач за боје и лакове.

То су сирови материјали који спадају под назив смола и балзама. Раствори

смола у етарским уљима убрајају се под древне компоненте парфема. Они су
класификовани у различите мирисне профиле према њиховим ароматичним
својствима.

Потичу из коре дрвећа у облику кристализованих смоластих суза те се

добро комбинују са дрвеним мирисима.

Највише се користе за производњу парфема, сапуна, терпентина, љепила,

тамјана те боја и лакова.

Слика 1. - Смоле

Слика 1. – Балзами
3
 1. СМОЛЕ

Смоле (чији је други назив олеорезине или резине) у биљци се јављају као
споредни продукт метаболизма. Претежно се налазе у шизогеним и
шизолизогеним шупљинама гдје се накупљају усљед нормалног метаболизма
биљке, али и након повређивања стабла. Представљају заштиту од продирања
микроба гдје се смола лучи.

То су аморфне, мање или више чврсте форме. Морфолошки су крте, на

прелому су стакласто сјајне, мање или више обојене масе.
Не растварају се у води. Лако се растварају у органским растварачима као што
су алкохол, етар и хлороформ. Лако су запаљиви и горе свијетлим пламеном.

Хемијска структура им је комплексна, што значи да представљају смјеше

терпена и фенилпропенских деривата. Налазе се у комбинацији са етеричним
уљима (уље-смола) или са уљем и гумама (уље-гума-смола). Једна од
најважнијих природних смола је смола четинара, колофонијум.

У фармацији се користе у терапијске сврхе, јер посједују фармаколошку

активност због својих смоластих састојака.
Добијају се екстракцијом смоле из зељастих дијелова биљке, или подземних
органа биљке.

Слика 1. – Смоле

4
 1.1. ПОДЈЕЛА СМОЛА

У фармацији се најчешће користе индифернетне смоле као што су:

-Колофонијум (Colophonium)
-Мастикс (Mastix)
-Пургатива (Podophillum peltatum, Berberidaceae)

Слика1.1. - Мастикс Слика 1.1. – Колофонијум

Слика 1.1. - Подофилокс

5
 1.2.2. Колофонијум (Colophonium)

To је смола која се добија из различитих врста четинара, послије

дестилације терпентинског уља из сировог терпентина као суви остатак
који се пречишћава топљењем. Највећи дио колофонијума чини смјеша
неколико сродних дитерпенских киселина.

Колофонијум и његови деривати се налазе у љепилима,

самољепљивим тракама, виолинском гудалу, печатима, кремама за његу
обуће, лаковима, гумама, козметичким препаратима, препаратима за
лијечење брадавица, бојама, смолама и многим другим индустријским
производима као што су штампарске боје и средства за заштиту од
корозије.

Може унакрсно дјеловати са перуанским балзамом, дрвеним катраном

и терпентином (органским растварачем којег има у медицинским и
козметичким препаратима, лаковима, уљаним и штампарским бојама као
и у свјежем зимзленом дрвећу). Највише се употребљава у техничке
сврхе, саставни је дио за фиксирање завоја преко ране.

Слика 1.1.1.- Колофонијум

6
 1.1.2. Мастикс (Mastix)

Мастикс је природна смола која се добија из зимзеленог грма биљке

Pistacia lentiscus, које расте у медитеранским земљама. Миришљава је и
доста крта смола, која брзо омекшава на нижим температурама. Мастикс
има широку примјену код освјежавања даха, јер омекшава у устима, па
је по томе и добио назив (masticatio – жвакање).

Топи се у терпентину, толуену, ксилену, алкохолима и загријаним

уљима.Раствор мастикса је сасвим чиста и размазива течност. Даје
потпуно глатке премазе. Старењем добија смеђкасту боју или зеленкасту
обојеност.

Највише се користи као лак за заштиту слике, као додатак

фластерима, за завоје, за израду зубарског материјала и за учвршћивање
завоја око ране.

Слика 1.1.2. - Мастикс

7
 1.1.3. Пургатива – Подофилинум
(Podophillum peltatum, Berberidaceae)

Подофилинум је биљна смола која уништава ткиво брадавице.

Расте по листопадним шумама Канаде. Ризом није официналан, вади се
у јесен, сјече и пажљиво суши.

Дрога се добија се екстракцијом помоћу алкохола из пулверизираног

ризома.

Подофилинум је јак пургатив. Користи се код хроничне опстипације у

малим дозама од 10 до 50 mg као благи лаксанс. Његова дрога има
дејство холагога.

Хемијски састав: Главни активни састојци су смоле podofilotoksin и

peltanini. Користи се у случају вулварних лезија.Употреба на cerviksu
или вагиналном ткиву може да узрокује опекотине. Нуспојаве могу да
буду блага иритација коже, бол и настанак чирева.

Слика 1.1.3.- Подофилокс

8
 1.2. ОСТАЛА ПОДЈЕЛА

1. Jalapa смола из кртоле Ipomea purga, Convolvulaceae која садржи

хетерозиде оксимасних киселина (11-хидрокси палмитинска,
јалапинолна киселина) чије је дјеловање лаксантно.

2. Podofilin из Podopyllum peltatum i Podophyllum emodii, Berberidaceae,

који садржи антитуморне лигнане.

3. Смола конопље, Cannabis sativa, Cannabinaceae која садржи

терпенофеноле.

4. Resina benzoe - Бензојева смола (izmirnа) је на ваздуху очврснут

производ који цури из напуклих или засјечених старијих стабала дрвета
Styrax tonkinensis Styracaceae . У промет долази у облику округлих или
пљоснатих зрнаца, жуте до црвеномрке боје. Најквалитетнија је
сијамска izmirna. Поред смоластих састојака (терпенских киселина)
садржи и кониферилбензоат (60 – 70%) бензојеву киселину (12%) и
банилилалдехид. Употребљава се као експекторанс и антисептик у
облику 2% алкохолног раствора.

9
 2. БАЛЗАМИ

Балзами су материје које излучују дрвенасте биљке спонтано или

када су озлиеђене. То су течности тамне боје и сирупасте
коензистенције. Састоје се углавном од смоластих материја, отопљених
у уљима, те од терпена, ароматских киселина (бензојеве, циметне) и
њихових естара.

Добијају се зарезивањем или тискањем коре или дрвета. Балзами су

најчешће густи, полутечни и угодног мириса. На ваздуху се стврдну и
постају слични смоли.

Нерастворљиви су у води, осим ако не садрже већу количину

слободних киселина, тада су растворљиви. Топе се у етру и алкохолу, а
уколико садрже више естара, растворљивост је смањена.

Употребљавају се у медицини, фармацији и парфимерији.

Слика 2. – Балзами

10
 2.1. ПОДЈЕЛА БАЛЗАМА

- Бензое
- Перувијански балзам (Balsamum peruvianum)
- Толу-балзам (Balsamum tolutanum )
- Терпентин (Terebinthia communis - Balsamum pini)
- Сирово терпентинско уље (Terebinthinae aetheroleum crudum)

11
 2.1.1. Бензоин (Бензое)

Тинктура бензоина је оштар раствор бензоинске смоле у алкохолу.

Фармацеутска употреба:

Тинктура бензоина има две главне фармацеутске употребе: као

третман оштећене коже у облику једињења, и као инхалатор у не-
јединичном облику.

Јединствена тинктура бензоина се често наноси на кожу пре

наношења траке или других лијепкова. У одређеној мјери штити кожу од
алергије на лијепак на траци или завоју. Такође га користе спортисти
због ожиљавања коже изложене тинктури. Ортопедисти често прскају
бензоин у аеросолу на кожу, јер штити кожу и смањује свраб.
Дрога се добија из биљке Styrax tonkinesis -Styraceae , врста Styrax која је
на ваздуху очврснута балмастична смола која цури из оштећених
стабала. Врсте Styrax немају правилне канале у себи, због тога
балмастична смола настаје у случају оштећења стабла, што се сматра
патолошким производом. Из оштећења цури течни балзам
жућкастобијеле боје.

Дрогу бензое чини смоласти дио који очврсне у плочицу након

испаравања естара циметног алкохола.

Најважнији састојак је кониферил-бензоат поред кога још садржи и

слободне киселине и ванилин.

Користи се као експекторанс. Додаје се водама за испирање усне

шупњине, и мастима за очување њихове коензистенције.
Аdeps benzoatus се користи код прехладе, кашља и вирусне инфекције.
У промету се може наћи у облику жућкастих зрна.

Слика 2.1.1. - Бензоин

12
 2.1.2. Перувијански балзам (Balsamum peruvianum)

Дрогу представља густ и вискозан балзам мириса на ванилу. Дрога се

добија оштећењем дрвета Мyroxylon balsamum - Leguminose.

Балзам није љепљив, и нема моћ згушњавања. Скоро да се не раствара у

води, док је растворан у једнакој запремини алкохола.

Поступак добијања се врши тако што се озлиједи стабло, затим након пар
дана биљка почне лучити густу течност. Течност се слива на траке платна
којима је стабло омотано. Платно накупљено смолом се касније циједи или
кува у води.

Официнална дрога садржи 45-70 % естара (бензицинамат и бензилбензоат).

Балзам садржи 20-30 % смоле, ванилин и мање количине слободне циметне и
бензојеве киселине.

Перувијански балзам се користи као кератолитик, епителизант и

антисептик. Користи се такође код неких кожних болести, мањих повреда,
посјекотина, примјењује се за лијечење шуге (антипаразитик) и као
антидијароик. Има ароматична својства, па се користи као ароматерапија за
стрес.

Налази се у примјени као фиксатор мириса у индустрији парфема.

Слика 2.1.2. - Бензил хлорид

13
 2.1.3. Толу-балзам (Balsamum tolutanum)

Дрога је смоласта али чврста маса, која се може лако смрвити у прашак,
жвакањем постаје пластична. Одликује се горким укусом, али пријатним
мирисом на ванилу.

Жутоцрвене је боје, провидне и слузаве текстуре.

Толу-балзам је нерастворљив у води, али је растворљив у алкохолу.

Даје раствор киселе реакције при растварању у алкохолу.

Добија се из полиморфне врсте дрвета Мyroxylon balsamumm - Leguminose.

Гаји се у западној Индији и Куби, и као високо дрвеће расте у земљама Јужне
Америке.

Балзам се добија постављањеем посуда испод коре у које се сакупља

ексудат. Течни балзам стајањем очврсне. Сакупљање траје по неколико
мјесеци, а од једног дрвета се најчешће може добити 10–12 kg балзама.

Састоји се од велике количине смоластих материја (до 80%). Смола садржи

терпентинске алкохоле у комбинацији са бензојевом и циметном киселином.

Примјењује се у дерматолошким препаратима као антисептик и

кератопластик. Такође се користи као експекторанс код кашља, а због својих
ароматичних својстава улази у састав сирупа, тинктура и пастила.

Користи се у парфимерији као и Перувијански балзам.

Слика 2.1.3. – Толу балзам

14
 2.1.4. Терпентин (Terebinthia communis - Balsamum pini)

Дрога је природни балзам кога луче четинари. Представља раствор смоле у

етарском уљу. Густе је тесктуре, представља жуту мирисну масу љутог укуса.

Добија се процесом смоларења. Тај процес се заснива на сакупљању велике

количине олеорезине из стабала бора старих преко 20 година. Стабла се
специфично засјецају и тако осободи терпентин накупњен у шизогеним
каналима. На годишњем нивоу из једног стабла се може добити 2 kg сировог
терпентиа.

Терпентин се састоји од смоле и етарског уља. Примјена терпентина у

фармацији је ограничена. Екстерно се користи као рубефацијенс, а интерно
као експекторанс.

Остала примјена је у индустрији парфема, боја и љепила.

Дестилацијом на воденој пари, сирови терпен се раздваја на терпентинско

уље Terebinthinae aetheroleum и смолу Colophonium.

Слика 2.1.4. - Terebinthia communis

15
2.1.4.1. Остале врсте четинара из којих се може добити Терпентин
(Terebinthia communis - Balsamum pini)

- Pinus silvestris (бијели бор)

- Pinus pinaster (приморски бор)
- Laris decidua (ариш)
- Pinus elliotti (сјеверноамерички бор)
- Pinus nigra (црни бор)
- Pinus halepensis (алепски бор)
- Pinus pinea (пињол)
- Abies balsamea (балзамична јела)

Слика 2.1.4.1. - Бијели бор Слика 2.1.4.1. Приморски бор

Слика 2.1.4.1. - Ариш

16
 2.1.5. Сирово терпентинско уље
(Terebinthinae aetheroleum crudum)

Сирово терпентинско уље се добија дестилацијом воденом паром

различитих врста борова. Текстура овог уља је бистра, свијетложута и лако
покретљива. Мирис уља је специфичан, а укус горак. Лако се оксидише и
реагује кисело.

Најважнији састојсци терпентинског уља су монотерпенски угљоводоници

(пинени, камфен, феландрен и карен). Уље обогаћено пиненима се добија
фракционом дестилацијом (прикупља се фракција која дестилише).

Ово етарско уље се користи као иританс и рубефицијенс.

Примјењује се путем инхалације код упала и инфекција дисајних путева

(уље испољава антимикробну активност).

Такође се користи у терапијске примјене за утрљавање код реуматичних

болова.

Употребљава се у индустрији боја и лакова.

Етарско уље у четинарима се добија процесом смоларења. Издваја се
трепентим који се налази у каналима коре и листова, а из терпентина се
касније издваја терпентинско и етарско уље.

Етарско уље добијено дестилацијом иглица приморског бора (Pimi

pumiliones aetheroleum ) садржи 30% борнилацетата. Користи се у терапији
као стомахик и антисептик. Највеће количине овог уља се користе у
прехрамбеној, козметичкој и индустрији алкохолних пића.

Слика 2.1.5. - Приморски бор

17
 ЗАКЉУЧАК
Постоји мноштво врста из биљног свијета које карактеришу љековито и
отровно дејство за човјека. Као лијек се може коистити цијела биљка, један
дио, више дијелова, или испитане хемијске супстанце добијене из биљке.
Љековитост дога зависи од врсте и количине љековитих састојака, и одређеног
физиолошког својства које дрога садржи. За припремање лијекова се користи
онај дио биљке који садржи највише љековитих својстава.

Физиолошки активне материје које се могу наћи у биљкама су: смоле и

балзами, те још и алкалоиди, гликозиди, сапонини, танини, етарска уља,
слузи, гуме и др.

Развој фармацеутске индустрије и све већи број синтетских лијекова не

умањују значај љековитог биља ( смола и балзама) као природних љековитих
сировина које служе у фармацеутској индустији за производњу чистих
љековитих супстанци, код ових препарата, као и у апотекама, за израду разних
галенских форми.

18
 ЛИТЕРАТУРА

Књига комерц, Београд, Бобан Стојиљковић, Велика енциклопедија, Биљни

свет (2012.)

Књига за 3.разред фармације Фармакогнозија

Књига за факултет Фармакогнозија

19