LIPIDI

To su produkti primarnog metabolizma biljaka i ivotinja.

Uloge lipida su:
1. energetska (1g masti oslobadja 9,3 cal)
2. gradivna (ulaze u sastav elijskih membrana)
3. zatitna (po povrini ivih organizama kutikula, voskovimasni sloj koe..)
4. resorpcija i metabolizam liposolubilnih vitamina (A, D)
Lokalizacija:
U biljkama: najvea koliina lipida skoncentrisana u semenu, manje u plodu, dok je u
ostalim delovima mali % (osim izuzetaka).
Kod ivotinja: - masno potkono tkivo,
-oko nekih unutranjih organa (bubrezi, srce, creva),
- u jetri.
Upotreba: u ishrani, neki lipidi imaju odredjena svojstva zbog kojih se preporuuju i u
medicinske svrhe, a iroka je upotreba u kozmetologiji, u ind boja, mainskoj

Hemijske os: smee estara odredjenih alkohola i viih masnih kiselina(VMK).

VMK imaju veliki broj C atoma (16, 18, 20). Mogu biti zasiene (palmitinska i stearinska) i
nezasiene koje su esencijalne (ponovi izraz). Tu spadaju oleinska, linolna, linolenska,
arahidonska. Sve su cis-izomeri.
Prosti:
1. trigliceridi (glicerol + VMK)
2. steridi (sterol + VMK)
3. ceridi /voskovi (vii alkoholi + VMK)

Sloeni imaju prosti lipid i prostetinu grupu; mogu biti

1. fosfolipidi
2. glikolipidi
3. lipoproteini

Fizike osobine: masti su manje-vie vrste konzistencije, to zavisi od koliine zasienih

VMK (to ih je vie mast je vra), dok su ulja tena zbog velikog % nezasienih VMK. I
masti i ulja su laki od vode, hidrofobni su, rastvaraju se u organskim rastvaraima.
Pharmakopeja za svaku od njih daje propis Ttopljenja, spec. gustina, kiselinski,
saponifikacioni, estarski, peroksidni i jodni broj. To su parametri koji se koriste za
identifikaciju i utvrdjivanje kvaliteta nekog lipida.

1
uvanje: S obzirom da se radi o estrima, oni su podloni hidrolizi i tada se oslobadjaju
VMK. Takodje lako dolazi do oksidacije. Te promene dovode do toga da masti i ulja lako
uegnu. Moraju se uvati na hladnom i tamnom mestu, u dobro zatvorenim stojnicama.
U biljkama preovladjuju ulja i ona se dobijaju hladnim cedjenjem, to je najkvalitetniji
nain.
Ekstrakcija: ivotinjske masti se dobijaju topljenjem masnog tkiva, ili kuvanjem u vodi. Za
masti koje se koriste za tehnike svrhe moe se raditi ekstrakcija organskim
rastvaraima.

Prema Ph Jug IV oficinalni su

1. Cacao oleum 4. Lini oleum
2. Cera alba, emulsificans, flava, lanae 5. Olivae oleum
3. Jecoris oleum 6. Ricini oleum
Masti i ulja mogu biti a) lekovita i b) indiferentna.

JECORIS OLEUM riblje ulje

Gadus spp., Gadidae

Dobija se iz jetre riba severnih mora (jetra se greje na vodenoj pari, ulje ostaje da pliva na vodi
i lako se sakupi; tako dobijeno sirovo ulje se hladi, odvajaju se trigliceridi sa viom takom
topljenja, a tena faza se dalje rafinie). Najvei proizvodjai su Island i Norveka.
Riblje ulje je bistra, svetlo uta tenost, uljastog ukusa i mirisa na morsku ribu. Ono to
ovo ulje ini vrednim su nezasiene VMK, vit A (600ij/g) i vit D (100 ij/g).
Upotreba: daje se pre svega deci u periodu rasta jer je vit D neophodan za resorpciju Ca
(daje se samo zimi jer bi leti moglo da dodje do hipervitaminoze prelazak provitamina D u
vit D pod dejstvom sunca). Vit A ubrzava epitelizaciju tkiva ulazi u sastav masti koje se
koriste kod opekotina i rana. Interno se daje kod reumatinih obolenja, ima pozitivan
efekat na povieni nivo holesterola u krvi kod kardiovaskularnih poremeaja.
Osim ovog prirodnog koriste se i vitaminizirana riblja ulja njima se dodaju vitamini A i D.
Prirodno vitaminizirano riblje ulje je Oleum hippoglossi koje sadri 60.000ij/g vit A I
600ij/g vit D i daje se u obliku elatiniziranih kapsula perlica.

RICINI OLEUM ricinusovo ulje

Ricinus communis, Euphorbiaceae

Dobija se hladnim cedjenjem zrelog i oljutenog semena ricinusa. (To je drvenasta biljka
poreklom iz tropskih krajeva. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka.) Seme sadri preko 50%

2
masnog ulja, 15-20% proteina, toksini glukoprotein ricin. Zbog njega je neophodno
prokuvati sirovo ulje pre upotrebe.
Fizike osobine: viskozno, bledo ute boje, rastvorljivo u etanolu
Upotreba: jak laksans kod akutnih opstipacija (iritirajue dejstvo ricinolne kiseline na
sluznicu creva). Kao podloga u farmac tehnologiji, u kozmetikim preparatima

OLIVAE OLEUM maslinovo ulje

Olea europea, Oleaceae

Dobija se hladnim cedjenjem perikarpa nepotpuno zrelog ploda (plod ima 40-60% ulja, a
seme 12-15%). Najvei proizvodjai su Grka, Italija, Izrael i panija.
Fizike osobine: bistra, ne mnogo viskozna tenost svetlo ute ili uto-zelene boje.
Hladjenjem postaje veoma viskozno i izdvaja se pahuljiasti talog, a na 0 oC prelazi u zrnastu
masu.
Upotreba: najvea koliina se upotrebi u ishrani. U farmaciji se koristi kao holagog, kao
podloga za izradu nekih preparata, a Olivae oleum neutralisatum za neke parenteralne
preparate. U narodnoj medicini za topljenje holesterolskih kamenaca u unoj kesi,

LINI OLEUM laneno ulje

Linum usitatissimum, Linaceae

Dobija se hladnim cedjenjem zrelog i oljutenog semena gajenog lana. (Lan je industrijska
bilja koja se gaji zbog dobijanja tekstilnih vlakana, i zbog semena.)
Seme lana (Lini semen) je sjajno, glatko, sa jedne strane zaobljeno a sa druge otrog vrha,
dim 5 x 2mm, spljoteno (1mm), smedje boje. Koristi se zbog prisustva ulja i prisustva sluzi.
Sastav: do 45% ulja, proteini 20-25%, cijanogeni heterozidi, skrob, 12% sluzi.
Ulje se dobija hladnim cedjenjem zrelog semena. To je bistra tenost zlatno-ute boje,
slabog specifinog mirisa, na vazduhu potamni, zgusne se i dobija uegli miris i gorak ukus.
Posle rafinacije i hidriranja moe se koristiti u ishrani.
Upotreba: najvea kol se upotrebi u tehnike svrhe. U farmaciji se koristi za izradu
linimenata (Linimentum Calcis, Sapo kalinus).

3
 VOSKOVI (CERA)

To su smee estara viih zasienih monohidroksilnih alkohola sa VMK. U estrima su prisutne

i znatne koliine slobodnih kiselina i alkohola, ugljovodonika i sterola.
Najzastupljeniji alkoholi su cetil (C16), lignoceril (C24), miricil (C30), holesterol (C27) i
lanosterol (C30). VMK su uglavnom zasiene.
Na sobnoj T voskovi su vrsti. Zagrevanjem se tope i daju bistre tenosti blagog
specifinog mirisa. Nerastvorni u vodi, rastvaraju se u nepolarnim rastvaraima. Vosak se
od masti razlikuje po tome to se saponifikacija moe uraditi samo alkoholnim rastvorom
NaOH (kod masti moe i vodeni rastvor NaOH), i tako se dokazuje eventualno prisustvo
masti kao falsifikata.
Najvaniji voskovi su:
- Cera carnauba u sastavu smee za poliranje draeja
- Cera jojobae u kozmetikim preparatima, najee za negu koe i kose stvara zatitni film i
omoguava zadravanje vlage u koi i kosi
- Cera flava i Cera alba pelinji vosak. Dobija se topljenjem saa pela radilica u toploj
vodi. Na sobnoj T uto mrke boje, mutna, amorfna masa koja zagrevanjem u ruci
postaje mekana i ilava. Mirie na med, bez ukusa, pri vakanju se ne lepi. Ne
rastvara se u vodi, rastvara se u vruem alkoholu i etru. Beli vosak se dobija
specijalnim postupkom beljenja koj ije zakonski regulisan. Pelinji vosak je skup i
moe biti falsifikovan parafinom, stearinom, drugim voskovima. (Pele
graditeljice na donjem delu trbuha imaju 8 lezda koje lue
poluteni vosak koji na vazduhu ovrava u obliku ploica koje
slue za izgradnju saa. Za jednu eliju saa za pele radilice
treba 50, a za truta 120 ovakvih ploica. Pele potroe 3,5-4kg
meda za pravljenje 1kg voska.)
- Cetaceum spermaceti je vosak dobijen hladjenjem tenosti koja ispunjava upljine
glave i kostiju kitova uljeura. (Iz jednog kita moe se dobiti 3t voska i do 15t
masnog ulja).
- Cera lanae lanolin se dobija sa sirove vune ovaca pranjem toplom vodom i sapunom uz
dodatak Na2CO3. Posle hladjenja se zakiseli na pH=4 i na povrini se izdvaja uljasta
masa koja se dalje preiava. U sastav lanolina ulaze i steroidni alkoholi holesterol,
holestanol i lanosterol (ukupno oko 30%) to im omoguava da vezuju znatne koliine
vode. Zbog toga je lanolin slian lipidima humane koe i kao takav je dobra podloga.
Negativna strana je to zatvara pore pa se danas koristi za izradu medicinskih
masti, dok se u kozmetologiji manje koristi.

4
 - Lecitin je prirodna smea diglicerida palmitinske, stearinske i oleeinske kis. dok je
trea OH na glicerolu esterifikovana fosfornom kis. Najpoznatiji je lecitin
izolovan iz semena soje. Lecitin se koristi sam ili u kombinaciji sa L-karnitinom u
leenju poremeaja metabolizma masti. Lecitin je emulgator. Koristi se i za izradu
lipozoma koji su osnova savremenih farmaceutskih preparata.
________________________________________________________
MASNA ULJA SA GAMALINOLENSKOM KISELINOM

GLK je jedan od vanijih prekursora sinteze prostaglandina (odgovorni za zapaljenske

procese u organizmu, imunoregulaciju, vazodilataciju, sintezu holesterola, agregaciju
trombocita). Unosi se hranom, ili nastaje tokom metabolizma linolne kis. Na ovaj proces
negativno mogu da utiu neka stanja i obolenja kao to su ivotno doba, alkoholizam,
gladovanje, maligna obolenja, dijabetes, povien nivo holesterola, atopijski ekcem,
predmenstrualni sindromUnoenjem hrane ili ulja bogatim GLK ovi negativni uticaji se
mogu ublaiti, tako da navedena stanja/bolesti predstavljaju indikaciju za upotrebu ovih
ulja (reumatoidni arthritis, multipleks skleroza, mastalgija bol u dojkama, psorijaza).
Danas se kao dobar izvor GLK koristi ulje nourka
OENTHERAE OLEUM (Oenthera biennis, Oentheraceae)

`Indiferentne masti i ulja nemaju medicinski znaaj, ve se koriste u ishrani, u industriji

sapuna, boja i lakova, ili kao podloga za poluvrste preparate. To su
- Adeps suilus - svinjska mast
- Butyrum cacao kakao buter
- Amygdalae oleum bademovo ulje
- Arachidis oleum ulje od kikirikija
- Maydis oleum ulje kukuruznih klica (ima vit E) kod pacijenata sa povienim
holesterolom
- Sesami oleum susamovo ulje
- Helianthi oleum ulje suncokreta
- Palmae oleum palmino ulje
- Cocos oleum kokosovo ulje (imaju VMK sa kratkim lancem i lako se resorbuju u GIT-
u, pa se preporuuju pacijentima koji imaju problema sa resorpcijom masti.

U kozmetikim preparatima se ulja i masti koriste kao podloga. Najee su to indiferentne

masti i ulja, koje imaju emolijentni efekat, ali i imaju ulogu da pomognu u odravanju
vlanosti koe. Zbog kompleksnog sastava svakog pojedinanog ulja ili masti oni se koriste u
razliitim preparatima.

5
OENTHERAE OLEUM (Oenthera iennis,oentheraceae)

Ulje od nourka je danas dosta popularno i kao potencijalne indikacije se navode neuroloki
problemi (neuropatija oteenje nerava posle hemoterapije, ili kod dijabetesa; multipla
skleroza, bol), mastalgija (bol u dojkama) i ciste, prevencija preranog porodjaja i laki
porodjaj, post- natalna depresija, menopauza, PMS ; razliite vrste kancera i prevencija;
obolenja koe sa razliitim uzrocima (melanom, posledica loeg rada bubrega kod pacijenata
na dijalizi, ekcem, psorijaza, rane); problemi sa kotanim sistemom (osteoporoza
razliitog porekla, reumatoidni artritis ..) razna zapaljenja, autoimune bolesti (MS, lupus),
hronini umor; ateroskleroza, povieni holesterol, obolenja srca, ulcerativni kolitis,
dijabetes, bronhitis
Da bi ulje od nourka moglo da se preporui za neke od ovih indikacija neophodno je da
postoji dovoljan broj eksperimenata, prvo na ivotinjicama, a zatim i na ljudima.
Eksperimenti su radjeni, ali je njihov broj nedovoljan da bi se moglo sa sigurnou rei da je
ovo ulje preporuljivo za pomenute indikacije. Sa druge strane, postoje izvetaji o
neeljenim efektima. Osim blagih neprijatnosti kao to su glavobolja, bol u stomaku,
munina ili opstipacija, kod nekih pacijenata su se javili epileptini napadi. Neki su bili kod
pacijenata kod kojih ve postoji epilepsija, kod drugih u kombinaciji sa anesteticima. Na
onovu ovih izvetaja ulje od nourka je kontraindikovano kod pacijenata sa epilepsijom, a
kod pacijenata sa mentalnim bolestima treba biti veoma obazriv (kombinacija sa
hlorpromazinom (Thorazine), thioridazine (Melleril), trifluoperazine (Stelazine), ili
fluphenazine (Prolixin, Moditen). Kod pacijenata kod kojih se planira operacija sa optom
anestezijom, potrebno je prekinuti uzimanje ulja od nourka najmanje dva nedelje pre
operacije

Nema dovoljno podataka vezanih za trudnou i laktaciju, ali je oigledno da u tom periodu
nije preporuljivo.