1.

Masti I ulja se sastoje od estra alkohola glicerola i višemasnih

kiselina (trijacilglicerola), a ponekad i od slobodnomasnih
kiselina. (estri O-C--O)
2. Ukoliko u molekulu trijacilglicerola preovlađuje zasićena masna
kiselina, onda je čvrsto agregatno stanje, a ukoliko preovlađuje
nezasićena masna kiselina, onda govorimo o tečnom
agregatnom stanju.
3. Masti možemo naći u kokosu, maslacu (iz mleka), loj (goveđi), a
ulja možemo naći u maslinama, suncokretu, lanu, i u ulju ribe.
4. Masti i ulja se nerastvaraju u vodi, temperatura ključanja od 40-
70 stepeni, agregatno stanje zavisi od zasićenosti(sve o ovome
u 2odg.)
5. Saponifikacija je hemijska reakcija u kojoj se esteri, kao što su
masne kiseline i alkoholi, razgrađuju pod delovanjem NaOH i
pretvaraju u soli masnih kiselina, poznate kao sapuni.
reakcija uključuje hidrolizu esterske veze.
6. Masti I ulja su nam izvori energije, služe za pravilno
funkcionisanje organizma, sloj masnog tkiva nas štiti od
hladnoće…
7. Može se procesom saponifikacije koristiti kao sapun, sredsdvo
za pranje ruku, ili kao premazni lak za čvrstinu. Laneno ulje se
koristi za proizvodnju uljanih boja.
8. Ugljeni hidrati su polihidroksi aldehidi, ketoni, alkoholi, kiseline.
Oni se mogu klasifikovati u tri glavne grupe, naime
monosaharidi, oligosaharide i polisaharide.
9. Drugačije se nazivaju šećeri ili saharidi
10.Dele se na proste I složene. Prost je monosaharid, koji se ne
može razložidi na dva ili više dela. A složeni su oligosaharidid I
polisahardi, koji se mogu razložiti na više delova
11. Monosaharidi su jednostavni šećeri koji se sastoje od jednog
molekula šećera. Oni su najmanje jedinice ugljikohidrata i imaju
formulu (CH2O)n
 12.Šećer koji se unosi u naš organizam, poznat kao I krvni šećer,
možemo ga naći skoro bilo gde.
13.Fruktoza je šećer koji možemo da nađemo u voću, tkz. Voćni šećer.
To je ugljeni hidrat. Spada u grupu ketoznih monosaharida.
14. To su oligosaharidi koji se razlažu na 2 molekula monosaharida.
15. Laktoza je mlečni šećer, a saharoza je šećer iz šećerne repe.
16.Polisaharidi su veliki broj vezanih ostataka monosaharida. Neki od
njih su skrob I celuloza.
17.Skrob je u čvrstom agr. Stanju, polaran je ali nije sladak, njega
čovek može da razloži. Celuloza je isto u čvr.agr.stnj. ali ne rastvara se
tako lako, ali ga ni čovek ne može da koristi za ishranu,ali je mora
unositi zbog povoljnog rada na creva.
18.Rastvori za infuziju, Obezbeđivanje uglenih hidrata se nalazi skoro
u svakoj namirnici koju ljudi jedu. Fruktoza se moze korisiti kao
proizvođač zaslađivača, koju ugl. Goriste ljudi sa dijabetesom.
Celuloza za papir…
19. Organske kiseline koje osim karboksilne kiseline sadrže I amino
kiseline. Jedna od osnovnih funkcija ugljenih hidrata je da obezbede
telu energiju. Većina ugljenih hidrata u hrani koju jedete se vari i
razlaže u glukozu pre nego što uđe u krvotok
20. Aminokiseline su molekuli koji sadrže amino jedinjenje (-NH2) i
karboksilno jedinjenje (-COOH). Njihova glavna biološka uloga je
izgradnja belančevina, iako postoje i aminokiseline koje ne ulaze u
sastav belančevina,
21. One se mogu podeliti u dve grupe: proteinogene i
neproteinogene. Proteinogene aminokiseline su one koje se koriste
za sintezu proteina, dok neproteinogene aminokiseline ne ulaze u
sastav proteina.
22.Proteini su izgrađeni od velikog broja ostataka aminokiselina
povezani peptidnim vezama. Reč protein potiče od grčke reči protos-
prvi. Drugačije se nazivaju belančavine.
23.Proteini se dele na proste (hidrolizom daju aminokiselinu) I
složene (hidrolizom daju neproteinske molekue poput šećera masti
itd…), ili se mogu deliti prema obliku. Fibrilarni (vlaknasti proteini koji
su linearno rasporedjeni) I Globularni (u obliku lopte, primer
hemoglobin). Fibrijalni se rastvaraju u void, a globularin ne.
24.Služe nam za izgradnju tkiva, kao katalizatori enzima, transport I
ishrana molekula, hormoni I održavanja pH vrednosti
25.Vitamini su složena organska jedinjenja različite hem. strukture.
Važne su za normalno funkcionisanje ljudskog tela, od njih zavisi rast,
metabolizam I zdravlje. Neophodne su nam za svaranje energije, rad
svih organa I pravilan razvoj ćelija.
26.Avitaminoza je bolest nedostatka vitamina, a Hipervitaminoza je
preveliki unos vitamina
27.Vitamini se dele na vitamine C I D kompleksa I na vitamine
rastvorljive u mastima, a to su: A,D,E i K.
28.Pravilan rad nervnog sistema, hormona, pravilno formiranje crv.
Krvnih zrnca, količina masti, uglj. Hid. Masti I proteina
29.Jača imunitet I pomaže usvajanju gvožđa (C ), Održavanje vida, štiti
nas od štetnih sunčevih zraka, zdrava koža, odbranbeni mehanizam.
30.Pomoću sunčevog zračenja koristi Ca za jačanje kostiju I zuba (D),
Učestvuje u procesu zgrušnjavanja krvi (K)