Ugljeni hidrati

Zašto su ugljeni hidrati važni?

Ugljeni hidrati su najrasprostranjenija jedinjenja u prirodi. Nalaze se u svakom živom organizmu

i imaju veoma važnu ulogu za život. Na primer, šeder i skrob se nalaze u hrani, celuloza u drvetu,
hartiji. Ugljeni hidrati su u raznim oblicima prisutni u svim delijama kojima obezbeđuju potrebnu
količinu hemijske energije za normalne životne procese, dok celuloza predstavlja potporni
material kod biljnih delija.

Po hemijskoj strukturi ugljeni hidrati su polihidroksilni aldehidi i ketoni.

Podela ugljenih hidrata

Ugljene hidrate možemo podeliti na:

 Monosaharide – ili prosti šederi (glukoza, fruktoza, manoza)

 Disaharidi – sadrže dva molekula monosaharida (saharoza – sastoji se od jednog
molekula glukoze i jednog molekula fruktoze, maltoza, laktoza)
 Oligosaharidi – sastoje se od 2 – 8 monosaharida
 Polisaharidi – koji su sačinjeni od nekoliko hiljada molekula monosaharida (celuloza,
skrob)

Opšta formula ugljenih hidrata je: Cn(H2O)m

Monosaharidi
Opšta formula monosaharida je (CH2O)n, gde je n = 3 – 7.

Monosaharide možemo podeliti:

1. Prema broju C – atoma u molekulu dele se na: trioze (3 C – atoma), tetroze (4 C –

atoma), pentoze (5 C – atoma), heksoze (6 C – atoma).
2. Prema funkcionalnim grupama dele se na aldoze (prisutna aldehidna grupa) i ketoze
(prisutna keto grupa).

Oza na kraju reči označava šečer.

Fizičke osobine monosaharida
Glukoza

Glukoza je aldoheksoza, najčešde se srede u prirodi, nalazi se u soku od grožđa i ostalog voda a
zajedno sa fruktozom ima je i u medu. Glukoza je osnovni deo mnogih polisaharida kao što su
skrob, celuloza iz kojih se može dobiti hidrolizom. Upotrebljava se kao sirovina za dobijanje
različitih jedinjenja putem vrenja.

Na slededoj slici prikazana je struktura D – glukoza: Fišerovovom projekcionom formulom,

Hejvortovom projekcionom formulom i konformacionom formulom.

Fruktoza

Fruktoza je jedna od najvažnijih ketoheksoza. U slobodnom obliku nalazi se u soku mnogih vrsta
voda (vodni šeder), a sa glukozom ulazi u sastav saharoze.

Na slededoj slici prikazana je struktura D – fruktoza: Fišerovovom projekcionom formulom i

Hejvortovom projekcionom formulom.
Hemijske osobine monosaharida
Hemijske osobine monosaharida određene su prisustvom aldehidne, keto i alkoholne
hidroksilne funkcionalne grupe. Sve ove funkcionalne grupe se lako oksiduju u karboksilnu
grupu i zbog toga monosaharide nazivamo redukujućim šećerima.

Dve reakcije koje moramo znati su:

Felingova reakcija – vrši se oksidacija monosaharida sa Cu2+ (bakarnim jonima).

Felingov reagens se dobija mesanjem istih zapremina bakar(II)-sulfata CuSO4 (Feling I) i jako
alkalnog rastvora natrijum-kalijum-tartarata (Feling II), pri čemu jon bakra(II) Cu2+ koji je obojen
bledoplavo gradi sa tartaratom kompleks intenzivno plave boje.

Kada se u ovaj rastvor doda glukoza i smeša zagreje, nestaje plava boja rastvora a izdvaja se
crveni talog bakar(I)-oksida Cu2O. Aldehidna grupa kod glukoze se oksidovala u karboksilnu
kiselinu (glukonsku kiselinu) na račun bakar(II)-jona koji se redukovao u nerastvorljiv bakar(I)-
oksid.

Tolensova ili reakcija srebrnog ogledala - vrši se oksidacija monosaharida sa Ag+ (srebrnim
jonima). U prisustvu amonijačnog rastvora srebro-hidroksida [Ag(NH3)2]OH, aldehidna grupa
kod glukoze se oksiduje u karboksilnu kiselinu a jon srebra Ag+ se redukuje u metalno srebro,
Ag, koje se taloži kao srebrno ogledalo.