OKSIDI

Jedinjenja kiseonika sa nekim elementom zovu se oksidi. U oksidima, kiseonik je uvek -2sem u
oksidu fluora (OF2). U zavisnosti od oksidacionog broja kiseonika imamo tri vrste oksida:

 obični oksidi – oksidaciono stanje -2

 peroksidi – oksidaciono stanje -1
 superoksidi – oksidaciono stanje -1/2
Napisati formulu fosfor (V)-oksida
P+5xO-2y
NZS (5,2)=10 x=2 y=5
P2O5
Podela oksida

 neutralni(CO, NO...); ne reaguju sa vodom

 kiseli(CO2, N2O3, N2O5, P2O5, SO2, SO3...); u reakciji sa vodom daju kiseline
 bazni(Na2O, K2O, MgO, CaO...); u reakciji sa vodom daju baze
 amfoterni (Al2O3, ZnO, PbO...); u reakciji sa vodom daju amfoterne hidrokside koji se
ponasaju i kao kliseline i kao baze
Dobijanje oksida

 Sagorevanje elemenata na vazduhu: 2 Mg + O2 → 2 MgO

 Sagorevanje elemenata u struji vodene pare:
 Razlaganje hidroksida dejstvom toplote:
 Žarenje karbonata:
 Razlaganje nitrata dejstvom toplote:
 Oksiodacija metala sa HNO 3
dejstvom koncentrovane HNO 3 na Cu:
dejstvom razblažene HNO 3 na Cu:
4H2O
Mg + H 2 O → MgO + H2
2 Al(OH)3 → Al2O3 + H2O
CaCO3→ Ca + CO 2
Cu(NO3) → CuO + 2 NO2 + ½ O 2
Cu + 4HNO 3 → Cu(NO3) + 2NO 2 + 2H2O
3Cu + 8HNO 3 → 3Cu(NO3) + 2NO2 +

 Redukcija oksida u kome je elemenat u višem oksidacionom stanju: CO2 + C→ 2 CO

 Razlaganje mešovitih oksida: 2Pb3O4 → 6PbO + O2

Bazni oksidi su anhidridi hidroksida .

Metali I grupe sa kiseonikom grade:

 okside (Li2O, Na2O, K2O) 4Li(s) + O2(g) → 2Li2O(s)

 perokside (Na2O2, K2O2) 2Na(s) + O2(g) → Na2O2(s)
 superokside (KO2) K(s) + O2(g) → KO2(s)
Metali II grupe sa kiseonikom grade:

 okside (MgO, CaO, SrO, BaO) 2Ca(s) + O2(g) → 2CaO(s)

 perokside (BaO2) Ba(s) + O2(g) → BaO2(s)
Metali III grupe sa kiseonikom grade

 okside (In2O3, Tl2O3) In(s) + O2(g) → In2O3(s)

Metal bizmut iz pete grupe jedini gradi bazni oksid sa kiseonikom Bi(s) + O2 (g) → Bi2O3(s)

Reakcije sa vodom i kiselinama

Na2O(s) + H2O(l) → 2NaOH(aq)
CaO(s) + H2O(l) → Ca(OH)2(aq)
CaO(s) + 2HCl(aq) → CaCl2(aq) + H2O(l)
Dobijanje baznih oksida
2Mg(s) + O2(g) → 2MgO(s)
Mg(OH)2(s) → MgO(s) + H2O(g)
MgCO3(s) → MgO(s) + CO2(g) (zagrevanjem)
2Pb(NO3)2(s) → 2PbO(s) + 4NO2(g) + O2(g) (zagrevanjem)
HgCl2(aq) + 2NaOH(aq) → HgO(s) + H2O(l) + 2NaCl(aq)

Kiseli oksidi su anhidridi kiselina . Jedinjenja su kovalentnog karaktera. Jedinjenja

kiseonika i elemenata IV, V, VI i VII grupe. Većina ih je u gasovitom agregatnom stanju
Oksidi nemetala : N2O5, CO2, SO3, SO2, P2O5, Cl2O7. . .
Oksidi metala: CrO3, Mn2O7. . . (visok oksidacioni broj metala)
Oksidi metaloida: B2O3, SiO2, GeO2. . .
Dobijanje
2C(s) + O2(g) → 2CO(g)
P4(s) + 3O2(g) → P4O6(s)
S8(s) + 8O2(g) → 8SO2(g)
Reakcije sa vodom i bazama
CO2(g) + H2O(l) → H2CO3(aq)
SO2(g) + H2O(l) → H2SO3(aq)
N2O5(g) + H2O(l) → 2HNO3(aq)
CO2(g) + 2NaOH(aq) → Na2CO3(aq) + H2O(l)
Reakcije oksida metala i oksida nemetala
CaO(s)+ SO3(l) → CaSO4(s)
6Na2O(s) + P4O10(s) → 4Na3PO4(s)

Amfoterni oksidi
Al2O3, ZnO, BeO, PbO, As2O3, SnO, Cr2O3. . .
Imaju istovremeno osobine i baznih i kiselih oksida
Reakcije sa kiselinama i bazama
Al2O3(s) + 6HCl(aq) → 2AlCl3(aq) + 3H2O(l)
Al2O3(s) + 2NaOH(aq) + 3H2O → 2NaAl(OH)4(aq)
Periodni sistem

 u periodi kiselost oksida raste, a baznost opada

IV perioda K2O CaO Ga2O3 GeO2 As2O5 SeO3 Br2O7
baz. > baz. amfot. kis. < kis.

 u grupi bazni karakter oksida raste, a kiseli opada

V grupa N2O3 P2O3 As2O3 Sb2O3 Bi2O3
kis. > kis. amfot. baz.
Ako element gradi više oksida kiseli karakter je najjače izražen kod oksida u kome je
element u najvišem oksidacionom stanju As2O3 – amfoteran As2O5 – kiseo
Ako metal gradi više oksida
CrO – bazni Cr2O3 – amfoteran CrO3 – kiseo
MnO- bazni Mn2O3 – bazni MnO2 – amfoteran MnO3 – kiseli Mn2O7 - kiseli

Neutralni oksidi
Oksidi nemetala: N2O, NO, CO
Gasoviti oksidi
Ne reaguju sa vodom, ni sa kiselinama, ni sa bazama
Ne grade baze, ni kiseline