OSNOVNE KLASE NEORGANSKIH JEDINJENJA

Hemijska jedinjenja se međusobno mogu grupisati u

određene klase prema sličnostima koje pokazuju.

HIDRIDI

OKSIDI

KISELINE BAZE

SOLI
 OSNOVNE KLASE NEORGANSKIH JEDINJENJA
Hidridi

• Jedinjenja elemenata sa vodonikom.

• Vodonik se jedini sa skoro svim elementima Periodnog
sistema
• Klasifikacije hidrida se obično zasnivaju na tipu hemijske
veze.
• Molekuli binarnih hidrida pored vodonika sadrže atome
još samo jednog elementa, mada su poznati i složeniji
hidridi (npr. LiAlH4).
• U užem smislu to su supstance koje su izvor hidridnih
jona (H⁻) ili sadrže anjonski vodonik.
 Hidridi
Klasifikacija hidrida

18

1 2 13 14 15 16 17 He

Li Be B C N O F Ne

Na Mg 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Al Si P S Cl Ar

K Ca Sc Ti V Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se Br Kr

Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In Sn Sb Te I Xe

Cs Ba La Hf Ta W Re Os Ir Pt Au Hg Tl Pb Bi Po At Rn

Fr Ra Ac Rf Ha

jonski metalni prelazni kovalentni

hidridi hidridi hidridi hidridi
 Hidridi
• Razlika između hidrida u užem smislu (NaH) i onih koja
ispoljavaju kisela svojstva (HCl) ili neutralna svojstva (CH4).
• Iz klase hidrida u užem smislu najpoznatiji su hidridi
alkalnih i zemnoalkalnih metala.
• Dobijaju se direktnim reakcijama alkalnih i zemnoalkalnih
metala sa vodonikom :
2Na + H2 → 2NaH natrijum-hidrid
Ca + H2 → CaH2 kalcijum-hidrid

• U reakciji sa vodom grade odgovarajudu bazu uz

oslobađanje vodonika:
NaH + H2O → NaOH + H2
CaH2 + 2H2O → Ca(OH)2 + 2H2
 Oksidi
• Jedinjenja elemenata sa kiseonikom, u kojima je stepen
oksidacije kiseonika –2.
• Dobijanje na više načina:
 Direktnim jedinjenjem elementa sa kiseonikom:
4Fe(s) + 3O2(g) → 2Fe2O3(s)
S(s) + O2(g) → SO2(g)

 Reakcijom oksida elementa u nižem oksidacionom

stanju sa kiseonikom, pri čemu se dobija oksid
elementa u višem oksidacionom stanju:
2SO2(g) + O2(g) ⇌ 2SO3(g)
2NO(g) + O2(g) ⇌ 2NO2(g)
 Oksidi

• Dobijanje na više načina:

 Redukcijom oksida elementa u višem oksidacionom
stanju redukcionim sredstvima:
CO2(g) + C(s) ⇌ 2CO(g)

 Sagorevanjem nemetalnih hidrida:

2H2S(g) + 3O2(g) → 2H2O(l) + 2SO2(g)

CH4(g) + 2O2(g) → CO2(g) + 2H2O(l)
 Oksidi

Podela na osnovu kiselo-baznih svojstava

• Kiseli
• Bazni
• Neutralni
• Amfoterni
 Oksidi
Kiseli oksidi
• vodeni rastvor oksida pokazuje kiselu reakciju ili oksid sa
vodom gradi kiselinu
• rastvorljivost u bazama
• direktno reaguje sa bazom gradedi so

Ubrajamo:

• okside nemetala
npr. CO2, N2O3, N2O5, P4O6, P4O10, SO2, SO3, Cl2O7
• okside metala u visokom oksidacionom stanju
(npr. CrO3 i Mn2O7)
• okside nekih metaloida
(npr. B2O3)
 Oksidi
Kiseli oksidi
• Kiseli oksidi koji reakcijom sa vodom grade kiseline
predstavljaju anhidride kiselina.
• Oksidi NO2 i ClO2 se nazivaju i dvostruki anhidridi jer u
reakciji sa vodom grade dve kiseline.

+4 +5 +3
2NO2 + H2O ⇌ HNO3 + HNO2

+4 +5 +3
2ClO2 + H2O ⇌ HClO3 + HClO2
 Oksidi
Bazni oksidi
• vodeni rastvor oksida pokazuje baznu reakciju ili oksid sa
vodom gradi bazu
• rastvorljivost u kiselinama
• direktno reaguje sa kiselinom gradedi so

Ubrajamo
• isključivo okside metala
Li2O, Na2O, K2O, MgO, CaO, SrO, BaO, FeO, Fe2O3,CuO

• Bazni oksidi koji reakcijom sa vodom grade baze

predstavljaju anhidride baza.
 Oksidi
Amfoterni oksidi
• mogu reagovati sa kiselinama gradedi proste soli, ali i sa
bazama, gradedi kompleksna jedinjenja.

• Grade ih elementi koji se nalaze u sredini Periodnog

sistema elemenata (Zn, Al, Sn, Pb, ali i s-element Be i d-
elementi Cr i Mn).
• Primeri amfoternih oksida su: ZnO, SnO, PbO, Al2O3, BeO,
Cr2O3, MnO2. Ovi oksidi razlikuju se od kiselih i baznih
oksida koji mogu reagovati samo sa bazama, odnosno
kiselinama.

PbO + H2SO4 → PbSO4 + H2O

PbO + 2NaOH + H2O → Na2[Pb(OH)4]
 Oksidi
Neutralni oksidi

• Neutralni oksidi su N2O, NO i CO. Ovi oksidi se ne

rastvaraju u vodi, ne reaguju ni sa kiselinama ni sa
bazama.
 Kiseline
• Arrhenius: Supstance koje pri rastvaranju u vodi dovode do
povedavanja koncentracije jona vodonika (H+, proton)

• Opšta formula HnA; A je kiselinski ostatak tj. anjon kiseline

koji se dobija pri disocijaciji.
• S obzirom na vrstu anjona:
 kiseonične ili okso-kiseline (na primer HClO i HNO3)
 bezkiseonične (na primer HCl i H2S).
• Broj n određuje baznost kiseline:
n = 1 jednobazna ili monoprotonska kiselina (npr. HCl)
n = 2 dvobazna ili diprotonska kiselina (npr. H2S)
n = 3 trobazna ili triprotonska kiselina (npr. H3PO4)
n > 3 polibazne ili poliprotonske kiseline.
 Kiseline
Formula Anhidrid Trivijalni Tradicionalni Tradicionalni Jačina
kiseline kiseline naziv naziv naziv soli kiseline

H2S - sumporovodonična sulfidna sulfidi slaba

HF - fluorovodonična fluoridna fluoridi slaba

HCl - hlorovodonična hloridna hloridi jaka

HBr - bromovodonična bromidna bromidi jaka

HI - jodovodonična jodidna jodidi jaka

HCN - cijanovodonična cijanidna cijanidi slaba

H2CO3 CO2 ugljena karbonatna karbonati slaba

HNO2 N2O3 azotasta nitritna nitriti slaba

HNO3 N2O5 azotna nitratna nitrati jaka

H2PHO3 P4O6 fosforasta fosfitna fosfiti slaba

H3PO4 P4O10 fosforna fosfatna fosfati slaba

H2SO4 SO3 sumporna sulfatna sulfati jaka

HClO Cl2O hipohlorasta hipohloritna hipohloriti slaba

HClO2 ClO2 hlorasta hloritna hloriti slaba

HClO3 ClO2 hlorna hloratna hlorati jaka

HClO4 Cl2O7 perhlorna perhloratna perhlorati jaka

H2CrO4 CrO3 hromna hromatna hromati slaba

H2Cr2O7 - dihromna dihromatna dihromati slaba

CH3COOH C4H6O3 sirćetna acetatna acetati slaba

H2C2O4 - oksalna oksalatna oksalati slaba

 Kiseline - nomenklatura
• Trivijalni nazivi nastaju tako što se na naziv elementa u
kiselini u kojoj se on javlja u nižem oksidacionom stanju
dodaje nastavak -asta
• Naziv kiseline u kojoj je elemenat u višem oksidacionom
stanju nastaje tako što se nazivu elementa dodaje
nastavak -na.
• Tradicionalni nazivi nastaju tako što se, kada se element u
kiselini nalazi u nižem oksidacionom stanju na njegov
latinski naziv dodaje nastavak –itna
• Kada se element koji gradi kiselinu nalazi u višem
oksidacionom stanju dodaje se nastavak -atna.
• Ovi nastavci ne označavaju ista oksidaciona stanja u
različitim familijama kiselina!
 Kiseline - dobijanje
• reakcijom anhidrida kiseline sa vodom:
P4O10 + 6H2O → 4H3PO4

• dejstvom jače kiseline na so slabije kiseline („istiskivanje”

slabije kiseline jačom):
2HCl + CaCO3 → CaCl2 + H2CO3

ugljena kiselina je nestabilna i odmah se raspada:

H2CO3 ⇌ H2O + CO2

• rastvaranjem odgovarajudih halogenovodonika i

halkogenovodonika u vodi:
HCl(g) + H2O(l) ⇌ HCl(aq)
H2S(g) + H2O(l) ⇌ H2S(aq)
 Baze

• Arrhenius: Supstance (NaOH, NH3,...) koje pri rastvaranju

u vodi dovode do povedavanja koncentracije hidroksidnih
jona (OH ‾)
• Opšta formula baza je M(OH)n
• M je metal; n je broj hidroksilnih grupa
• n = 1 – jednokisele tj. monohidroksilne baze(npr. KOH)
n = 2 – dvokisele tj. dihidroksilne baze [npr. Ca(OH)2];
n = 3 – trokisele tj. trohidroksilne baze [npr. Al(OH)3].
 Neke važnije baze

Jačina
Formula baze Anhidrid baze Tradicionalni naziv
baze

LiOH Li2O litijum−hidroksid jaka

KOH K2O kalijum−hidroksid jaka

NaOH Na2O natrijum−hidroksid jaka

Mg(OH)2 MgO magnezijum−hidroksid -

Ca(OH)2 CaO kalcijum−hidroksid -

Ba(OH)2 BaO barijum−hidroksid jaka

Fe(OH)2 FeO gvožđe(II) −hidroksid slaba

Ni(OH)2 NiO nikl(II)−hidroksid slaba

NH3 - amonijak slaba

 Baze - dobijanje
• reakcijom alkalnih i zemnoalkalnih metala sa vodom:

2K + 2H2O → 2KOH + H2
Ba + 2H2O → Ba(OH)2 + H2

• reakcijom anhidrida baza sa vodom:

NiO + H2O → Ni(OH)2

• dejstvom jake baze na so slabe baze:

2NaOH + FeSO4 → Fe(OH)2 + Na2SO4

 Soli
• Jonska jedinjenja koja predstavljaju kombinaciju katjona
(jon/joni metala i/ili amonijum-jon) i anjona (kiselinski
ostatak).
• Mogu se smatrati proizvodima potpune ili delimične
zamene atoma vodonika u molekulu kiseline atomima
metala, ili proizvodima potpune ili delimične zamene
hidroksidnih grupa u molekulu baznog hidroksida
kiselinskim ostacima.
• neutralne (normalne)
• kisele
• bazne
• dvostruke (dvogube ili mešovite)
• kompleksne
 Soli

• Neutralne (normalne) soli predstavljaju proizvod potpune

reakcije neutralizacije.

NaCl (s)→ Na⁺ (aq) + Cl⁻ (aq)

FeCl3 (s) → Fe3⁺ (aq) + 3Cl⁻ (aq)

• Disocijacija teško rastvornih soli je ravnotežni proces

AgCl(s) ⇌ Ag+(aq) + Cl−(aq)

 Soli
Empirijska pravila za rastvorljivost u vodi
• Svi nitrati su rastvorni
• Svi acetati su rastvorni osim srebro-acetata
• Svi hloridi, bromidi i jodidi su rastvorni, izuzev
odgovarajudih jedinjenja srebra(I), žive(I) i olova(II).
• Svi sulfati su rastvorni izuzev BaSO4, SrSO4, i PbSO4.
• Sve proste soli kalijuma, natrijuma kao i amonijum-soli su
dobro rastvorne, izuzev KClO4.
• Svi neutralni fosfati i karbonati su nerastvorni izuzev
odgovarajudih jedinjenja alkalnih metala i amonijum-
jona. Mnogi hidrogenkarbonati, fosfati i karbonati su
rastvorni, na primer: Ca(HCO3)2 i Ca(H2PO4)2.
• Svi sulfidi su nerastvorni, izuzev sulfida alkalnih metala,
amonijum-sulfida i sulfida zemnoalkalnih metala.
 Neutralne soli – dobijanje
• direktnom reakcijom metala sa nemetalom:
Ca + S → CaS

• dejstvom kiseline na neke metale:

Zn + 2HCl → ZnCl2 + H2

• reakcijom baznog i kiselog oksida:

CaO + CO2 → CaCO3

• reakcijom baznog oksida i kiseline:

CaO + 2HNO3 → Ca(NO3)2 + H2O

• dejstvom baze na kiseli oksid:

2KOH + SO2 → K2SO3 + H2O

• reakcijom kiselina i baza – potpuna neutralizacija

H2SO4 + 2KOH → K2SO4 + 2H2O
 Neutralne soli – dobijanje
• direktnom reakcijom metala sa nemetalom:
Ca + S → CaS

• dejstvom kiseline na neke metale:

Zn + 2HCl → ZnCl2 + H2

• reakcijom baznog i kiselog oksida:

CaO + CO2 → CaCO3

• reakcijom baznog oksida i kiseline:

CaO + 2HNO3 → Ca(NO3)2 + H2O

• dejstvom baze na kiseli oksid:

2KOH + SO2 → K2SO3 + H2O

• reakcijom kiselina i baza – potpuna neutralizacija

H2SO4 + 2KOH → K2SO4 + 2H2O
 Kisele soli
• Proizvodi nepotpune zamene vodonikovih atoma iz kiseline atomima
metala (npr. KHCO3, NaHS i CaHPO4).
• Kisele soli dvobaznih kiselina se mogu smatrati jedinjenjima metala
sa kiselinskim ostatkom koji nastaje u prvom stepenu disocijacije
kiseline (HA⁻). Trobazne kiseline, osim neutralnih soli, grade i dve
vrste kiselih soli.
• Sve kisele soli disosuju tako što u prvom stupnju nastaju joni metala i
joni kiselinskog ostatka. Npr. disocijacija KHSO4 stupnjevito se
prikazuje na slededi način:

I supanj disocijacije: KHSO4 → K⁺ + HSO4⁻

II supanj disocijacije: HSO4⁻ ⇌ H⁺ + SO42⁻

• U slučaju kiselih soli kod kojih barem jedan od jona potiče od slabog
elektrolita, nakon početne disocijacije nastupaju procesi hidrolize.
 Kisele soli - dobijanje
Najpoznatije reakcije kiselih soli su:

• prelazak kiselih soli u neutralne zagrevanjem:

Ca(HCO3)2 → CaCO3 + CO2 + H2O

• reakcija kiselih soli sa bazama pri čemu nastaju neutralne

soli:

KHSO4 + KOH → K2SO4 + H2O

 Bazne soli

• Proizvodi nepotpune zamene hidroksid-jona baze anjonima

kiselinskih ostataka.

• Ove soli sadrže katjone opšte formule MOH⁺ ako su dobijene iz

dvokiselih baza, odnosno katjone tipa M(OH)2⁺ i MOH2⁺ ako su
dobijene iz trokiselih baza.

• Vedina baznih soli je nerastvorna u vodi.

• Rastvorni deo neke bazne soli disosuje na sličan način kao što
disosuju kisele soli.
 Bazne soli - dobijanje
• reakcijom baze sa količinom kiseline koja je manja od stehiometrijski
potrebne količine (za razliku od neutralnih soli koje se dobijaju kada
sa bazom reaguje stehiometrijska količina kiseline):

Ca(OH)2 + HCl → CaOHCl + H2O

2Cu(OH)2 + H2SO4 → (CuOH)2SO4 + 2H2O

• dejstvom baze na neutralne soli:

Bi(NO3)3 + 2NaOH → Bi(OH)2NO3 + 2NaNO3

Bazne soli reaguju sa kiselinama pri čemu se dobijaju neutralne soli:

Cr(OH)2Cl + 2HCl → CrCl3 + 2H2O

 Dvogube soli
• Dvogube (dvostruke) soli se sastoje od dva katjona koji kristališu
zajedno sa jednim anjonom ili od dva anjona koji kristališu sa jednim
katjonom.

• Dobijanje

• kristalizacijom iz zasidenog rastvora smeše dve proste soli:

K2SO4 + Al2(SO4)3 + 24H2O → 2KAl(SO4)2 · 12H2O(s)
K2SO4 + CuSO4 + 6H2O → K2Cu(SO4)2 · 6H2O(s)

• reakcijom polibaznih kiselina sa rastvorima dve baze:

H2CO3 + NaOH + KOH → NaKCO3 + 2H2O

• Reakcijom polikiselih baza sa rastvorima dve kiseline:

Ca(OH)2 + HCl + HOCl → CaCl(OCl) + H2O
 Dvogube soli

• Disocijacijom dvogubih soli dobijaju se joni prostih soli od kojih se

dvoguba so i sastoji:

K2Cu(SO4)2·6H2O → 2K⁺ + Cu2⁺ + 2SO42⁻ + 6H2O

NaKCO3 → Na⁺ + K⁺ + CO32⁻