KISEONIK - O

Nalaenje u prirodi
najrasprostranjeniji element Zemljine kore i po masi (49,5 %) i po
broju atoma - brojniji od svih ostalih elemenata zajedno
u slobodnom stanju u atmosferi 23% (21% vol)
u hemijskim jedinjenjima - u vodi, pa onda u silikatima i karbonatima
(CaCO3)

Dobijanje:
Laboratorijsko - termikim razlaganjem razliitih jedinjenja
2 KClO3 (s) 2 KCl (s) + 3 O2 (g)
2 HgO (s) 2 Hg + O2 (g)
2 BaO2 (s) 2 BaO (s) + O2 (g)
Industrijsko dobijanje
1. iz vode - elektrolizom

2. iz vazduha - frakcionom destilacijom

tenog vazduha

H2O H+ + OH

- vazduh se komprimuje, naglo iri,

A+: 4 OH - 4e 4 OH 2 H2O + O2

sniava se temperatura (-200C)

K: 4 H+ + 4e 4 H 2 H2

i dolazi do kondenzacije
tean vazduh

Tean vazduh

O2
(98% istoe)

N2

Osobine:
gas, bez boje, ukusa i mirisa
stabilan molekul O2 (1 i 1)
nepolaran molekul, slabo se rastvara u vodi
vezuje se tokom disanja a dobija fotosintezom

plemeniti gasovi

O z o n O3
Alotropska modifikacija kiseonika

aktivan i nepostojan,
rH = 284 kJ/mol

3 O2 (g) 2 O3 (g)
poveanjem temperature se ne dobija vea koliina
2 O (g) + 2 O2 (g) 2 O3 (g)
O2 (g) 2 O (g)

rH = - 209kJ/mol
rH = 494kJ/mol

Ako se pomou elektrine energije razloi molekul kiseonika dobija se vie ozona

Osobine
gas, karakteristinog mirisa, rastvorljiviji u vodi (50 puta) od kiseonika,
oksidaciono sredstvo u kiseloj sredini

J e d i nj e nj a

k i s e o n i k a:

Oksidacioni brojevi: -2
-1
-1/2
oksidi
oksi jedinjenja (kiseline i soli) nema veze izmeu dva kiseonika
Oksid.broj - 2
OKSIDI

Kiseli

SO2 , N2O3, P2O5

Bazni Na2O, CaO, CdO, HgO

Amfoterni BeO, Al2O3 Sb4O6 ZnO

Neutralni N2O NO CO

O k s i d i
(prema strukturnim karakteristikama))
1.
2.
3.
4.

Sa trodimenzionalnom reetkom
Sa slojevitom reetkom
Sa lanastom reetkom
Sa molekulskom strukturom

Voda
polaran molekul-dipol
ugao izmeu veza 104,5
graenje vodoninih veza asocijacija molekula i u tenom i u
vrstom stanju
tvrdoa vode
Preiavanje vode: hlorisanje, flokulacija, filtriranje
aktivnim ugljem

Oksid. broj -1
Peroksidi H2O2
2 H2O2 2 H2O + O2
HOOH

molekul nije linearan, ve je ugao kiseonikvodonik 94

Veza - O O - peroksidna veza (kovalentno nepolarna)

H2O2 i oksidaciono sredstvo i redukciono sredstvo

Oksid. broj - 1/2

Superoksidi MO2 , grade ih tei elementi Ia grupe (K, Rb, Cs)

+1 - 1/2

K(s) + O2(g) KO2 (s)

Postojani su samo u vrstom stanju, paramagnetini i

nestabilni zbog 13 elektrona u anjonu O 2

Kada se rastvore u vodi disproporcioniraju se na vodonik

peroksid i kiseonik
-1/2

-1

2 KO2 (s) + 2 H2O O2(g) + H2O2 + 2 K

+ 2 OH

U M

P O

Nalaenje u prirodi:
u elementarnom stanju (vulkanskog porekla ili bakterijskim
raspadom CaSO4)
u sulfidnim i sulfatnim mineralima - FeS2 pirit, ZnS,
CuFeS2- halkopirit...
H2S (u prirodnom gasu)

u organskim jedinjenjima (npr. nafta)

Osobine
- vrsta supstanca, ute boje
- dvadesetak alotropskih modifikacija:
rombian (16 S8)
monoklinian(6 S8)
95,5C
rombian monoklinian
Rastvaranje
- praktino nerastvoran u vodi
- rastvara se u organskim rastvaraima (CS 2, CCl4)

Hemijske osobine
- manje aktivan od kiseonika (zbog prstenaste strukture)
- na povienoj temperaturi reaguje skoro sa svim elementima

JEDINJENJA SUMPORA

stepen oksidacije:

-2

-2

H2S i sulfidi

+4

SO2, H2SO3 i sulfiti

+6

SO3, H2SO4 i sulfati

-2, +6

Na2S2O3

+4

+6

H2S i SULFIDI

bezbojan gas, neprijatnog mirisa (pokvarena jaja)

otrovan
vodeni rastvor H2S: sulfidna kiselina (sumporvodonina

kiselina)
koncentracija zasienog vodenog rastvora H 2S: 0,1 mol/dm3

Vodonik-sulfid H2S
(sumporvodonik)
redukciono sredstvo
slaba dvoprotonska kiselina
Disocijacija H2S u vodenom rastvoru:
H2S H+ + HSKa1 = 8,7x10-8
HS- H+ + S2Ka2 = 1x10-13
Gradi dve vrste soli:
hidrogensulfide (NaHS)
sulfide (Na2S, CuS, ZnS)

U analitikoj hemiji H2S se koristi kao hemijski reagens za odvajanje i

identifikaciju jona metala
JON METALA + S2- SULFID
Rastvaranje sulfida
Na osnovu rastvorljivosti sulfide moemo podeliti na:
1. sulfide rastvorljive u vodi
2. sulfide sa relativno velikim proizvodom rastvorljivosti
3. sulfide koji imaju mali proizvod rastvorljivosti
1.

Sulfidi rastvorljivi u vodi :

- (NH4)2S
- alkalnih metala
- zemnoalkalnih metala (osim CaS)
Najvaniji: NaHS i Na2S

 Hidroliza NaHS
NaHS Na+ + HSHS- + HOH H2S + OH-

pH1 > 7

Hidroliza Na2S
Na2S 2Na+ + S2S2- + HOH HS- + OHpH1

<

pH2

pH2 > 7

2. Sulfidi sa velikim proizvodom rastvorljivosti

Rastvaraju se dodatkom H+ jona (r HCl):
ZnS Zn2+ + S2-

Ksp=[Zn2+][S2-]= 2x10-25

ZnS + 2 H+ + 2 Cl- H2S + Zn2+ + 2 Cl3. Sulfidi koji imaju mali proizvod rastvorljivosti
Rastvaraju se u r HNO3:
CuS Cu2+ + S2-

Ksp =[Cu2+ ][S2-]= 3,9x10-39

3CuS + 8 HNO3 3 Cu(NO3)2 + 3 S + 2NO + 4 H2O

 Redukcione osobine H2S

S:

-2 0
-2 +4, +6

sa jaim oksidacionim
sredstvima

Stajanjem na vazduhu:
-2
0
0
-2
2 H2S (aq) + O2 2 S + 2 H2O
Laboratorijsko dobijanje H2S
Dejstvom kiselina (HCl, r H2SO4) na FeS ili ZnS:
FeS (s) + 2HCl H2S (g) + FeCl2

Sumpor(IV)-oksid SO2
(sumpor-dioksid)
Osobine SO2
otrovan gas bez boje, otrog, neprijatnog mirisa
sredstvo za dezinfekciju i konzervisanje namirnica
kiseo oksid:
2 NaOH + SO2 Na2SO3 + H2O (neutralizacija)
okidaciono i redukciono sredstvo

Sulfitna (sumporasta) kiselina

SO2 + H2O H2SO3
SO2 + H2O H+ + HSO3
HSO3 H+ + SO3 2-

K1=1,710-2
K2 = 110-7

Soli: hidrogensulfiti i sulfiti

Oksidaciona svojstva SO2 i sulfita

Sa redukcionim sredstvima sumpor se redukuje do stepena

oksidacije 0 ili -2

 Redukciona svojstva SO2 i sulfita

Sa oksidacionim sredstvima (npr KMnO4) sumpor se oksiduje do
stepena oksidacije +6 (sulfati).

H2S
-2

SO2

+4

redukcija

+6

oksidacija

Zagaenje atmosfere
SO2: proizvod sagorevanja uglja, izduvni gasovi
SO2, NO i NO2 : najvei zagaivai ovekove sredine

Kisele kie

Sulfatna kiselina H2SO4

(sumporna kiselina)

ista H2SO4 - bezbojna uljasta tenost

Koncentrovana H2SO4 (98%)
Puljiva H2SO4 (oleum): rastvor SO3 u H2SO4

H2SO4 se moe koristiti kao:

1. kiselina
2. oksidaciono sredstvo
3. dehidrataciono sredstvo

1. U vodenom rastvoru H2SO4 je jaka kiselina:

Soli: hidrogensulfati i sulfati
H2SO4 HSO4 + H+
HSO4 SO4 2- + H+

Ka2 = 1,310-2

Hidrogensulfati: NaHSO4, KHSO4 (vodeni rastvor pH<7)

Na HSO4 HSO4 + Na+
HSO4 SO4 2- + H+
Sulfati - veina rastvorljiva u vodi

Dvostruki sulfati (dvogube soli)

+1 +2
M2 M (SO4)2 6H2O
+1 +3
M M (SO4)2 12H2O (stipse, alauni)

2. Oksidaciono sredstvo: samo konc H2SO4

0

+6

+2

+4

Cu + 2 H2SO4 c CuSO4 + SO2 + 2 H2O

0

+6

+4

S + 2 H2SO4c 3 SO2 + 2 H2O

3. Dehidrataciono sredstvo
- vezuje H2O, sredstvo za suenje gasova
- Hidratacija H+ i SO42- jona - egzotermna reakcija
(oslobaa se velika koliina toplote )
Razblaivanje konc H2SO4:

Voda U Kiselinu
Mora kiselina u vodu polako!

Ostale kiseline sumpora

H2SO5 peroksimonosulfatna kiselina
O
HO- S-O-O-H
O

H2S4O6

tetrationatna kiselina

O
O
H O - S S S S OH
O
O

Sulfatna kiselina

Tiosulfatna kis.

Pirosulfatna kis.

Peroksidisulfidna kis.

Sulfitna kis.

Jedinjenja sa meovitim oksidacionim brojem

Najvaniji Na2S2O3 natrijum-tiosulfat
So hipotetine tiosulfatne kiseline H2S2O3
H2S2O3 SO2 + S + H2O
Dobijanje:
Na2SO3 + S Na2S2O3 (zagrevanjem u vodenom rastvoru)
+6 -2
Rastvorljiv u vodi:

Na2S2O3 2 Na+ + S2O32-

Reakcije Na2S2O3
- sa kiselinama (HCl, H2SO4)
Na2S2O3 + 2 HCl SO2 + S + 2 NaCl + H2O
- redukciona svojstva Na2S2O3
+6 -1

2 Na2S2O3 + I2 Na2S4O6+ 2 NaI

natrijum-tetrationat
sa jakim oksidacionim sredstvima u kiseloj sredini
(oksiduju se do hidrogensulfata)

Na2S2O3 + 4 Cl2 + 5 H2O 2NaHSO4+ 8HCl

- lako gradi komplekse (rastvaranje halogenida srebra)

AgCl + 2 Na2S2O3 Na3[Ag(S2O3)2] + NaCl

koristi se u fotografiji
AgBr + 2 Na2S2O3 Na3[Ag(S2O3)2] + NaBr

S E L E N, Se
manje rasprostranjen od kiseonika i sumpora (redak
kao zlato)
bioelement
Dobijanje: kao nusprodukt pri rafinaciji bakra
Modifikacije: crveni (prstenasta struktura Se8) ima
dva oblika i . Oba lako prelaze u sivu modifikaciju
sa lananom strukturom
rastvara se u HNO3
Se + 4HNO3(c) H2SeO3 + 4 NO2 + H2O

 stepen oksidacije -2
bezbojan gas neprijatnog mirisa na trulu repu
rastvaranjem u vodi daje kiselinu:
H2Se H+ + HSe- H+ + Se2 jae redukciono sredstvo od vodonik-sulfida
gradi dva tipa soli: selenide i hidrogenselenide.
alkalni selenidi se na vazduhu raspadaju:
2 Na2Se + 2H2O + O2 2 Se + 4NaOH

Selen(IV)-oksid, SeO2
na obinoj temperaturi bezbojan, kristalan sa lananom
strukturom
lako se rastvara u vodi gradei selenitnu kiselinu:
SeO2 + H2O H2SeO3
dvoprotonska kiselina:
H2SeO3 H+ + HSeO3HSeO3- H+ + SeO32 gradi dva tipa soli

K1 = 4 x 10-3
K2 = 2,5 x 10-7

 rastvor selenitne kiseline se lako redukuje

- u jako kiseloj sredini do elementarnog selena
H2SeO3 + 4 H+ + 4e- Se + 3 H2O
- u manje kiseloj sredini i u prisustvu tekih metala do selenida

Selen(VI)-oksid, SeO3
dobija se vrlo teko. Ne moe ni dehidratacijom selenatne
kiseline
2H2SeO4 2SeO2 + O2 + 2H2O

Selenatna kiselina, H2SeO4

Dobijanje:
3H2SeO3 + HClO3 3H2SeO4 + HCl
jako oksidaciono sredstvo pa moe da rastvori i zlato:
2Au + 6H2SeO4 (c) Au2(SeO4)3+ 3H2SeO3 + 3H2O