Соли

*Соли су јонска једињења изгрђена од катјона метала и анјона киселинског остатка.

У називу соли се прво наводи назив метала, а затим анзив киселинског остатка, а уколико
метал има променљиву валенцу она се обавезно пише. Све соли су углавном чврстог
агрегатног стања, кристалне структуре и високих температура топљења и кључања.
Могу имати сладак, слан или горак укус (MgSO4·7H2O је горка со). Соли се могу
поделити на основу физичких својстава: чисте соли – без мириса, а соли са мирисом су
соли које садрже примесе. Доброрастворне су соли натријума и калијума, а лоше
растворне соли карбоната и фосфата. *Примена соли: NaCl – зачин, физиолошки
раствор, посипање улица током зиме, конзерванс; KNO3 – конзерванс (Е225), производња
ватромета и барута; CaCO3 – грађевински материјал; Na2CO3 – индустрија стакла, папира
и сапуна; CaSO4 – користи се у облику гипса (за уметност и грађевине).

*Хемијске реакције: добијање соли и реакције соли:

1. ДОБИЈАЊЕ СОЛИ:
1) директна синтеза из елемената (изразити метали са халогеним елементима): 2Na + Cl2
→ 2NaCl, 2K + I2 → 2KI;
2) метал и киселина: 2Na + 2HCl → 2NaCl + H2 (g) ↑;
3) оксид метала и киселина: Na2O + 2HCl → 2NaCl + H2
4) хидроксид метала и киселина (неутрализација): NaOH + HCl → NaCl + H2O;
5) оксид метала и оксид неметала (анхидрид киселине): Na2O + SO3 → Na2SO4;
6) хидроксид метала и оксид неметала (анхидрид киселине): 2NaOH + SO3 → Na2SO4 + H2O

2. РЕАКЦИЈЕ СОЛИ:
1) реакција соли са киселинама: CaCO3 + 2HCl → CaCl2 + H2CO3
2) реакција соли са базом: соли не смеју имати изразити метал, а базе морају – Fe(NO3)2 +
2KOH → Fe(OH)3↓ (*тешко растворна со) + 2KNO3
3) двострука замена (AB + CD → AD + BC): 2NaBr + MgCl2 → 2NaCl + MgBr2