OKSIDI METALA I NEMETALA

- podjela:
1. KISELI - nemetal
2. BAZIČNI – metal
3. AMFOTERNI - metal
4. NEUTRALNI – nemetal
POMOĆ ZA JEDNAŽBE:

Metal + nemetal  SOL metalni oksid + kiselina  SOL + VODA

Metal + kiselina  SOL + VODIK kiselina + lužina  SOL + VODA

1. KISELI OKSIDI
 Kovalentni spojevi
 Reakcija s vodom = KISELINE
 Reakcija s lužinama = SOL + VODA
 Jednostavnije molekule: CO2, NO2, SO2, SO3
 Makromolekule: P4O10, SiO2------------------------------------------------------------------------------
Ugljikov (IV) oksid, CO2
 Bez boje, mirisa
 Nije otrovan, izaziva gušenje
 Rekacija s vodom = UGLJIČNA KISELINA (H2CO3)
 Fotosinteza = 6 CO2 + 6 H2O  C6H12O6 + 6 O2
 Dobivanje u laboratoriju = CaCO3 + 2 HCl  CaCl2 + CO2 + H2O
 Žarenje vapnenca = CaCO3 CaO + CO2
 UPOTREBA: rashladni uređaji, gaziranje pića, protupožarni aparati
Dušikov (IV) oksid NO2
 Oštar miris, Otrovan
 Reakcija s vodom = DUŠIČNA KISELINA I DUŠIKOV (II) OKSID
 3 NO2 + H2O  2 HNO3 + NO
 UPOTREBA: raketna goriva, izbjeljivanje celuloze
Fosforov (V) oksid, P4O10
 Upija vlagu iz zraka (higroskopan)
 Reakcija s vodom = FOSFORNA KISELINA, H3PO4
 UPOTREBA: gazirana pića
Sumporov (IV) oksid, SO2
 Bez boje, oštroga mirisa
 Otrovan za niže organizme
 S + O2  SO2
 Reakcija s vodom  SUMPORASTA KISELINA, H2SO3
 SO2 + H2O  H2SO3
 UPOTREBA: prehrambena industrija, sterilizacija voća i povrća
Sumporov (VI) oksid, SO3
 Plin bez boje, neugodna mirisa
 Smog, kisele kiše
 Dobivanje; oksidacija sumporovg (IV) oksida
 2 SO2 + O2  2 SO3
 Reakcija s vodom = SUMPORNA KISELINA, H2SO4
 SO3 + H2O  H2SO4
2. BAZIČNI OKSIDI
 Oksidi metala, ionski spojevi
 Reakcija s vodom = HIDROKSIDI ( kod nemetala kiseline)
 Reakcija s kiselinama = SOL + VODA
 Oksidi alkalijskih i zemnoalkalijskih metala (Na2O, MgO, CaO)
 Neki netopivi (CuO, FeO)
 Izgaranjem litija na kisiku nastaje:
LITIJEV OKSID, Li2O
NATRIJEV PEROKSID, Na2O2
SUPEROKSID, KO2, RbO2, CsO2)

4 Li + O2  2 Li2O (litijev oksid)

Li2O + H2O 2 LiOH (litijeva lužina = vodena otopina hidroksida)
KO2 + 2 H2O  2KOH + H2O2 + O2
Kalijeva luž. Vodikov peroksid

MAGNEZIJEV OKSID, MgO

 Izgaranjem na zraku zemnoalkalijski metali (osim Be) tvore okside opće formule MO
 Gorenje magnezija: 2 Mg + O2  2MgO
3 Mg + N2  Mg3N2
 Oksidi + voda = HIDROKSIDI = LUŽINE
MgO + H2O  Mg(OH)2
 Oksidi u reakciji s kiselinama daju soli i vodu
MgO + 2 HCl  MgCl2 + H2O

BAKROV (II) OKSID, CuO

 Nastaje zagrijavanjem bakra
2 Cu + O2  2 CuO
 Netopiv u vodi
 Reakcija s kiselinama:
CuO + 2 HCl  CuCl2 + H2O

3. AMFOTERNI OKSIDI
 Reagiraju s KISELINAMA
 NETOPIVI
 Al2O3, ZnO
Al2O3 + 6 HCl  2 AlCl3 + 3H2O aluminijev klorid
Al2O3 + 2 NaOH + 3H2O 2 Na [Al(OH)4] natrijev aluminat
 Zaštitni sloj od korozije: 2 Al + 3 O2  Al2O3

4. NEUTRALNI OKSIDI
 Slabo topivi
 Ne reagiraju ni s kiselinama niti lužinama
 CO, N2O, NO

UGLJIKOV (II) OKSID, CO

 Bez boje, mirisa, izuzetno otrovan
 Sagorijevanje fosilnih goriva uz nedovoljno kisika
 Industrijsko dobivanje – izgaranje ugljika u generatoru
 C + O2  2 CO2 /// CO2 + C  2 CO upotreba: goriva, proizvodnja metala
DUŠIKOV (II) OKSID, NO
 Bez boje i mirisa
 Slabo topivi
 Otrovan, ali važan za ekosustave
 Dobivanje u laboratoriju
 U automobilskim motorima: N2 + O2  2NO
 Na zraku lako oskidira, NO2
DUŠIKOV (I) OKSID, N2O
 Bez boje, slatki miris
 Najmanje otrovan, veselo raspoloženje (rajski plin)
 Dobivanje:
NH4NO3  N2O + 2 H2O
 UPOTREBA: potisni plin u limenkama šlaga

HIDRIDI METALA I NEMETALA

 Spojevi s vodikom
 Kation metala 1. i 2. skupine i hidridni ion (H-)
2 Na + H2  2 NaH

1. IONSKI HIDRIDI
 Opća formula:
1) alkalijski (MH)
2) zemnoalkalijski (MH2)
 Reagiraju s vodom, produkti reakcije su lužina i vodik
 Reakcija natrijeva hidrida s vodom
NaH + H2O  NaOH + H2
 Dobivaju se zagrijavanjem taline metala s vodikom
2 Na + H2  2 NaH

2. KOVALENTNI HIDRIDI
 Kovalentna veza s atomom vodika (LiH,, MgH2, AlH3, BH3, CH4)
 AMONIJAK među najznačnijima
 Voda je hidrid kisika, oskid vodika
AMONIJAK (NH3)
 Bez boje, oštrog mirisa
 Reakcija s vodom = AMONIJEVA LUŽINA
NH3 + H2O  NH4+ + OH-
Amonijev ion + hidroksidni ion
 Industrijsko dobivanje:
N2 + 3 H2  2 NH3
 UPOTREBA: -proizvodnja anorganskih/organskih dušikovih spoejva
 3. HALOGENOVODICI
 HF, HCl, HBr, HI
 Plinovi, oštrog mirisa
 Reakcija s vodom = KISELINE
HCl + H2O  H3O+ + Cl- KLOROVODIČNA KISELINA!

H3O  oskonijev ion – kiselost

OH-  lužnatost

H2 + Cl2  2 HCl

KLORIDI I KARBONATI
1. KLORIDI
 Spojevi s klorom
 Podjela:
KLORIDI – METALA  ionski i kovalentni
- NEMETALA  kovalentni
 Značajni: NaCl, KCl, KCl x MgCl2
1) IONSKI KLORIDI

 Soli klorovodične kiseline

 Čvrste tvari kristalne strukture
 Većina topiva
DOBIVANJE KLORIDA
a) Izravnom sintezom
Cu + Cl2  CuCl2
2 Na + Cl2  2 NaCl
2 Fe + 3 Cl2  2 FeCl3
b) Reakcija metal + klorovodična kiselina
Fe + 2 HCl  FeCl2 + H2
c) Reakcija oksid metala + klorovodična kiselina
CuO + 2 HCl  CuCl2 + H2O
d) Reakcija hidroksid + klorovodična kiselina
NaOH + HCl  NaCl + H2O
e) Reakcija karbonat + klorovodična kiselina
CaCO3 + 2 HCl  CaCl2 + H2O + CO2

DOBIVANJE KLORIDNOG IONA, Cl-

AgNO3 + NaCl  AgCl + NaNO3
Ag+ + Cl-  AgCl
NATRIJEV KLORID
 Najznačaniji
 Neophodan za rad organizama
 Puno u prirodi  važna industrijska sirovina
 Upotreba:
1. prehrambena industrija
2. sredstva za pranje
3. proizvodnja natrija, klora, njihovih spojeva

2. KARBONATI
 Vapnenac, CaCO (kalcijev karbonat)
 Reagira u vodi s CO2
CaCO3 + CO2 + H2O  Ca(HCO3)2
 Stalaktiti, stalagmiti u špiljama
 Kalcijev karbonat = ljuska jajeta
 Žarenje vapnenca: CaCO3 CaO + CO2 kalcijev oksid „živo vapno“
 Gašenje vodom: CaO + H2O  Ca(OH)2 kalcijeva lužina „gašeno vapno“
 Žbuka je smjesa pjeska, vode i gašenog vapna
Ca(OH)2 + CO2  CaCO3 + H2O

MAGNEZIJEV KARBONAT, MgCO3

 U prirodi – dolomit MgCO3 X CaCO3
 U građevinarstvu za pripremu veziva u smjesama za gašenje požara
 Termička razgradnja
MgCO3  MgO + CO2