Vodonik – H

Vodonik je najjednostavniji od svih elemenata periodnog sistema. Sadrži jedan proton i jedan
elektron. Samo izotopi vodonika imaju imena, a to su protijum (1H), deuterijum (2H) i tricijum
(3H). Zbog svoje elektronske konfiguracije 1s1, on nema određeni položaj u Periodnom sistemu.
Za razliku od alkalnih metala, on teško otpušta elektron, a za razliku od halogenih elemenata,
on teško prima elektron.

Vodonik gradi dvoatomne molekule H2, koji su nepolarni. Vodonik je gas bez boje, mirisa i ukusa,
kao i najlakša supstanca koju poznajemo, najlakši element i gas u prirodi. Vodonik gradi i
kovalentne i jonske veze, a u jedinjenjima može imati oksidacione brojeve +1 i -1.

U hidridima metala je -1 : NaH, CaH2, AlH3

U jedinjenjima sa nemetalima je +1 : NH3, H2O, H2S, HCl

Vodonik reaguje sa većinom elemenata. Reakcije dobijanja binarnih jedinjenja vodonika su

spore. Vodonik je zapaljiv i eksplozivan ako se pomeša sa kiseonikom. Smeša vodonika i
kiseonika u zapreminskom odnosu 2 : 1 naziva se praskavi gas. U reakciji sagorevanja vodonika
se dobija voda (reakcija je veoma egzotermna) :

2H2(g) + O2(g)  2H2O(g)

Li + H2  2LiH litijum-hidrid

N2 + 3H2  2NH3 amonijak

Cl2 + H2  2HCl hlorodvodonik

Vodonik može i da otpusti i da primi elektron. On je redukciono sredstvo.

CuO + H2  Cu + H2O Cu (+2)  Cu (0) H2 (0)  H2 (+1)

PbO + H2  Pb + H2O Pb (+2)  Pb (0) H2 (0)  H2 (+1)

Na Zemlji slobodnog vodonika gotovo da nema (ima ga u vulkasnkim gasovima i visokim

slojevima atmosfere), ali su jedinjenja vodonika veoma rasprostranjena.

Za dobijanje vodonika se koriste njegova jedinjenja kao što su voda (H2O), kiseline (HCl,
H2SO4,...), baze (NaOH, KOH,...), hidridi (NaH, CaH2), ugljovodonici,... Za laboratorijsko dobijanje
najčešće se koriste cink i kiseline kao što su hlorovodonična i sumporna.

Zn(s) + 2HCl(aq)  ZnCl2(aq) + H2(g)

Hemijske reakcije u kojima se dobija vodonik su :

1. metal + kiselina  so + H2 (metal sa negativnim elektronskim potencijalom)

naponski niz metala : K, Na, Mg, Al, Zn, Fe, Sn, Pb, H, Cu, Ag, Au

2. metal + baza  so + H2 (metal ili metaloid koji ispoljava amfoterna svojstva)

3. metal + voda  baza + H2 (metali 1. i 2. grupe izuzev Be)

4. hidrid metala + voda  baza + H2

5. elektroliza vode

6. elektroliza vodenog rastvora NaCl

Elementi s-bloka
Alkalni metali (ns1)

Li – litijum, Na – natrijum, K – kalijum, Rb – rubidijum, Cs – cezijum i Fr – francijum. Nazivaju se

alkalni, jer grade jake baze alkalije. Od svih grupa u PSE, oni međusobno imaju najsličnija
svojstva. Oni su metali čvrstog agregatnog stanja. Njihovi atomi grade metalne kristalne rešetke
(u njihovom formiranju učestvuje samo jedan valentni elektron svakog atoma, tako da su
metalne veze u ovim supstancama slabe). Alkalni metali su sive boje (osim Cs), srebrnasto-
metalnog sjaja, izrazito mekani, laki metali, provode toplotu i elektricitet.

Alkalni metali imaju najanji koeficijent elektronegativnosti. Njihov oksidacioni broj je uvek
pozitivan, bez obzira sa kojim elementom grade hemijsku vezu (+1). Reaktivnost raste sa
porastom atomskog broja, idući od litijuma ka cezijumu. Alkalni metali su najreaktivniji metali, a
po hemijskim svojstvima najizrazitiji u PSE.

Formule binarnih jedinjenja alkalnih metala

Hidridi MH ... LiH, NaH, KH

Halogenidi MX ... NaF, KI, RbCl

Sulfidi M2S ... Li2S, Na2S, K2O

Oksidi M2O ... Li2O, Na2O, K2O

Peroksidi M2O2 ... Na2O2, K2O2

2Li(s) + H2(g)  2LiH(s) litijum-hidrid

2Na(s) + Cl2(g)  2NaCl(s) natrijum-hlorid

2K(s) + S(s)  K2S(s) kalijum-sulfid

Sagorevanjem litijujma se daje oksid. Natrijum sagorevanjem pretežno daje preoksid. Ako je
metal prisutan u višku, onda se dbija oksid. Kalijum, rubidijum i cezijum sagorevanjem daju
superoskide.

2Na(s) + O2(g)  Na2O2(s) natrijum-peroksid

4Na(s) + O2(g)  2Na2O(s) natrijum-oksid

Alkalni metali boje plamen karakterističnim bojama, Li – crveno, Na – žuto i K – ljubičasto.

Alkalni metali su izrazito reaktivni i jaka redukciona sredstva. Litijum, natrijum i kalijum se
čuvaju u petroleumu, jer može da dođe do burne reakcije sa vodom, vlagom i kiseonikom iz
vazduha.

Alkalni metali se u prirodi nalaze isključivo u jedinjenjima. Od svih alkalnih metala jedinjenja
natrijuma i kalijuma su najrasprostranjenija u prirodi. Njihovi najpoznatiji minerali su kamena so
(NaCl), čilska šalitra (NaNO3), karnalit (KCl * MgCl2 * 6H2O) i silvin (KCl).

Litijum, natrijum i kalijujm se dobijaju u industriji elektrolizom rastopa njihovih hlorida.

NaCl(s)  topljenje  Na+(l) + Cl-(l)

katoda (-) 2Na+  +2e-  2Na0

anoda (+) 2Cl-  -2e-  Cl20

2NaCl(s)  elektroliza  2Na(s) + Cl2(g)

Rb i Cs imaju najmanju energiju jonizacije od svih elemenata u PSE. Za jonizaciju ovih elemenata
je dovoljna energija vidljive svetlosti.

Pošto natrijujm daje intenzivno žutu boju, često se koristi za ulično osvetljenje, u ciglanama, na
gradilištima, u fabrikama cementa,...

Opšte jednačine reakcije alkalnih metala sa vodom i kiselinama

metal + kiselina  so + H2O

metal + voda  baza + H2

2M + 2H2O  2MOH + H2
Opšta jednačina reakcija hidrida alkalnih metala i vode

bazni hidrid + voda  baza + H2

MH + H2O  MOH + H2

Svojstvo da sa vodom daju baze, da reaguju sa kiselinama i sa kiselim oksidima, svrstava ova
jedinjenja u grupu izrazito baznih oksida (anhidridi baza).

anhidrid Li2O, Na2O, K2O

hidridi LiOH, NaOH, KOH

Na2O + H2O  2NaOH natrijum-hidroksid

K2O + 2HCl  2KCl + H2O kalijum-hlorid

Na2O + CO2 (H2CO3)  Na2CO3 natrijum-karbonat

Opšta jednačina disocijacije hidroksida alkalnih metala

MOH(s)  M1+(aq) + OH1-(aq)

NaOH  Na+ + OH-

KOH + HCl  KCl + H2O kalijum-hlorid

2NaOH + CO2  Na2CO3 + H2O natrijum karbonat

Hidorksidi alkalnih metala su izrazito jake baze, najjače u PSE. Jačina baze raste, idući od LiOH
prema CsOH. Od svih hidroksida alkalnih metala, najveću primenu ima NaOH.

Soli alkalnih metala su tipična jonska jedinjenja, kristalne supstance, dobro rastvorene u vodi.

NaCl natrijum-hlorid (kuhinjska so)

Na2CO3 natrijum-karbonat (soda)

NaHCO3 natrijum-hidrogenkarbonat (soda bikarbona)

Zemnoalkalni metali (ns2)

Be – berilijum, Mg – magnezijum, Ca – kalcijum, Sr – stroncijum, Ba – barijum, Ra – radijum.

Zemnoalkalni metali su čvrste supstance sa metalnom kristalnom rešetkom. Metalne veze nisu
jake (osim kod Be), ali su jaće nego kod alkalnih metala. Takođe su i čvršći od alkalnih metala.
Be, Mg i Ca su laki metali. Zemnoalkalni metali grade jone i jonska jedinjenja. Izuzetak je Be koji
gradi kovalentne veze. Oksidacioni broj zemnoalkalnih metala u jedinjenjima je uvek +2. Oni su
reaktivni, ali manje reaktivni od alkalnih metala. Reaktivnost raste od Be kad Ra.

Formule binarnih jedinjenja zemnoalkalnih metala

Hidridi MH2 ... BeH2, MgH2, CaH2

Halogenidi MX2 ... MgF2, CaI2, BaCl2

Sulfidi MS ... MgS, CaS, BaS

Oksidi MO ... BeO, MgO, CaO

Peroksidi MO2 ... CaO2, BaO2