Vodonik

1 mesto u periodnom sistemu

 U prirodi se nalazi u obliku tri izotopa
 Protijum (99,98% vodonika)
 Deuterijum
 Tricijum
Element je Ia grupe jer kao I oni na poslednjem nivou ima 1 elektron, ali se moze
smestiti I u VIIa grupu jer mu fali jedan electron kako bi postigao konfiguraciju
plemenitog gasa
U prirodi se nalazi u obliku molekula H2 gde su atomi H povezani nepolarnom
kovalentnom vezom H---H
Uglavnom se nalazi u sastavu Zvezda ali se moze naci I u visokim slojevima zemljine
atmosphere
Vodlonik se dobija delovanjem mineralnim kiselinama nan eke metale
Zn+2HCLZnCL2+H2
4Al+6HCL2AlCl3+3H2
Elektrolizom vode

2H2O2H2+O2

NaCl+H2ONaOH+H2Cl2

Koristi se u smesi sa kiseonikom kao pogonsko gorivo, praskav gas, gorivne celije

Vodonik gradi jedinjena sa oksidacionim brojem +1 I -1

Sva binarna jedinjenja vodonika nazivaju se hidranti(jedinjenja sa oksidacionim brojem H

-1)

 Hidridi mogu biti

  Kiseli

 Neutralni

 Anfoterni

 Bazni

Najrasprostranjenije jedinjenje vodonika je voda mrzne na 0 kljuca na 100 step

 Malu mol masu 18g/mol

 H20 na sobnoj temp je tecnost jer medju molekulima se javlja jaka dipol-dipol

privlacenja koja se javljaju preko atoma H, a nazivaju se vodonicne veze

Ia grupa
 Na poslednjem energetskom nivou imaju 1e- 
 Opšta konfiguracija poslednjeg energetskog nivoa ns¹(n=[1,7])
 Zajedničkim imenom elementi Ia grupe se nazivaju alkalni metalni (bazni)
 Imaju vrlo niske vrednosti energije jonizacije (u grupama energija jonizacije odozgo na dole
opada)
 Zbog niske vrednosti energije jonizacije oni su jako reaktivni, pa zbog toga u prirodi se ne
mogu naći u elementarnom stanju, već isključivo u obliku jedinjenja 
 U jedinjenjima uvek imaju oksidacioni broj +1 jer imaju 1 elektron na poslednjem
energetskom omotaču
 Ne grade kovalentna jedinjenja samo jonska, u kojima se javljaju u obliku jedanput
pozitivnog jona
 U elementarnom stanju se mogu dobiti elektrolizom rastopa (čvrsto telo istopljeno) njihovih
hlorida ili hidroksida
 U elementarnom stanju atomi su povezani slabom metalnom vezom u čijem građenju
učestvuje samo 1e- sa poslednjeg nivoa, zbog malog učešća elektrona u građenju veze, veza
je slaba, a oni su krti (krti - mogu se krtiti, seći nožem i sl.)
 Male su gustine (da se stave u vodu plivali bi po površini)
 U prirodi su najrasprostranjenija jedinjenja natrijuma i kalijuma dok se ostali elementi
nalaze u manjim količinama (treći bi bio Li)
 Najrasprostranjeniji minerali natrijuma su:
o kuhinjska so (NaCl)
o kriolit (Na3AlF6)
 o čilska šalitra (NaNO3) - veštačko đubrivo
 Najrasprostranjeniji minerali kalijuma su:
o salun (KCl)
o karnalit (KCl×MgCl2×6H2O
o ortoklas (KAlSi3O8)
 Kod alkalnih metala elektron sa poslednjeg energetskog nivoa dovođenjem energije može
se udaljiti na viši energetski nivo, pri čemu atom prelazi u tzv. ekscitovano (pobuđeno)
stanje
 Ovo stanje traje vrlo kratko pri čemu se elektron vraća na osnovni nivo, pri povratku emituje
primljenu energiju u obliku svetlosti određene talasne dužine, što se može iskoristiti za
njihovo kvalitativno dokazivanje

 Alkalni metali reaguju sa vazdušnim kiseonikom pri čemu se dobijaju oksidi, peroksidi i
superoksidi
4Li+O2 —————> 2Li2O
4Na+O2 —————> 2 Na2O (oksidi)
2Na+O2 ————> Na2O2 (peroksidi)
K + O2 ————>KO2 (superoksidi)
 Oksidi, peroksidi i superoksidi su jonska jedinjenja, njihovim rastvaranjem u vodi dobijaju se
hidroksidi koji se ponašaju kao jake baze
Li2O + H2O ————>2LiOH
Na2O + H2O ————>2NaOH
Na2O2+2H2O ————>2NaOH+H2O2
2KO2+2H2O———>2KOH+H2O2+O2

 Alkalni metali reaguju direktno sa halogenima (to su iz 7. grupe) gradeći halogenide, burno
se rastavljaju u vodi gradeći hidrokside
 Najvažnije jedinjenje natrijuma je natrijum-hlorid (kuhinjska so) (NaCl)jonsko jedinjenje,
izgrađeno od Na+ i Cl- jona, sa koordinacionim brojem 6/6 (kroz); natrijum-hlorid se dobija
uparavanjem morske vode i rudarskim iskopavanjem iz zemljine kore; natrijum-hlorid se
upotrebljava kao jeftina sirovina za dobijanje ostalih jedinjenja natrijuma i u prehrambenoj
industriji kao dodatak jelima
 Natrijum-hidroksid (masna voda)(NaOH) je bela kristalna supstanca koja se dobro rastvara u
vodi, deluje nagrizajući na većinu metala, staklo, pa se zbog toga čuva u posudama od
plastike koje moraju biti dobro zatvorene, jer ako stoji na vazduhu reaguje sa vazdušnim
CO2, prelazeći u karbonat, a u višku CO2 u hidrogen karbonat

2NaOH + CO2 ————>Na2CO3+H2O

Na2CO3+CO2+H2O———>2NaHCO3
Industrijski se dobija elektrolizom rastvora kuhinjske soli 
2NaCl+2H2O————>2NaOH+Cl2+H2
Druga a grupa
U drugoj a grupi nalaze se berilijum,magnezijum,kalcijum,stroncijum,barijum i radijum
Na poslednjem energetskom nivou imaju 2 elektrona 
Pa je opsta konfiguracija poslednjeg energetskog nivoa elemenata ove grupe nS2
Zajednickim imenom elementi ove grupe nazivaju se zemno alkalni metali
Berilijum se zbog malog atomskog radijusa razlikuje po ponasanju od ostalih elemenata
ove grupe on je slicjiji nekum elementuma 3 a grupe
U prirodi se ne nalaze u elementarnom stanju vec u obliku jedinjenja
Najrasprostanjenija jedinjanja su jedinjenja kalcijuma i magnezijuma dok se ostali
elementi nalaze u manjim kolicinama
Najmanje rasprostaranjen i najslabije ispitan element je radijum
Najrasprostanjenija jedinjenja magnezijuma su mgco3-magnezit
Mgco3*caco3-dolomit
Kcl*mgcl2*6h2o-karnalit
Najrasprostanjeniji minerali kalcijuma su
Caco3-kalcit
Caco3*mgco3-dolomit
Ca3(po4)2-fosforit
Caf2-fluorit
U elementarnom stanju se mogu dobiti elektrolizom rastopa njihovih hlorida
K. M2+ + 2e- ->Mcs
A. 2Cl- ->Cl2 +2e-
Na sobnoj temepraturi to su cvrste supstance manje krte od alkalnih metala
Zbog toga sto u gradjenju metalnih veza ucestvuju dva elektrona.
Spadaju u reaktivne elemente ali su manje reaktivni od alkalnih metala
Energija jonizacije  odozgo na dole opadaju a raste reaktivnost
Oni ugl grade jonska jedinjenja izuzev berilijuma koji gradi ugl kovalentna jedinjenja
U jonskim jedinjenjima oni se nalaze u obliku dva puta poziticvnih jona.

Kalcijum

Jedinjenja kalcijuma u prirodi su siroko rasprostranjena
Najpoznatiji minerali kalcijuma su
Kalcit
Dolomit
Foaforit
Kalcijum se u obliku soli nalazi u vodi gde zajedno sa solima magnezijuma predsravlja
ciniocr stalne tvrfoce vode
Kalcijum je biogeni element neophodan. Za normalan rast i raZvoj biljaka i zivotimja
Ulazi u sastav razlicitih proteina kao prosteticna grupa
Ljutska i zivotinjske kosti su izgradjene od jedinjenja kalcijuma
Najznacajnije jedinjenje kalcijuma je kalcijum karbonat
U prirodi se javlja u dva kristalna oblika
Kalcit(krecnjak mermer kreda)
Aragonit(biser skoljke)
Kalcijum karbonat se ne rastvara u vodi ali u prisustvu ugljen diokisada ono pocinje
Kalcijum karbonat se dobro rastvarala u mineralnim kiselinama
Zagrevanjem na visokim temp kalcijum karbonat se razlaze na kalcijum okaid i ugljen
dioksid
Dobijeni kalcijum oksid je bele boje sa sivim nijansama od primesa i naziva se negaseni
krec
Rastvaranjem u vodi negasenog kreca dobija se suzpensija kalcijum hodrksida koja se
naziva gaseni krec
Ovaj proces je jako egzoterman
Gaseni krec se najcesce koristi kao vezivno stedstvo u gradjevini
Negaseni krec se koristi i kao bazni topitelj u metalurgiji veze primese i gradi sljaku
Gips je po svom sastavu kalcijum sulfat di hidrat

Magnezijum

Magnezijum je cvrsta supstanca srebrne boje

Moze se liti u profile, trake itd.

Zaoaljen sagoreva bljestavo belim plamenom

2Mg+O22MgO

Tesko se rastvara u hladnoj void, au toploj proces rastvaranja pocinje

Mg+H2OMg(OH)2+H2

Jako je redukciono sredstvo sagoreva cak I u struji CO 2

2Mg+CO22MgO+C

Najvaznjije jedinjenje magnezijuma je magnezijum-karbonat njegovim zagravanjem na viskoim

temperaturama dobija se magnezijum oksid

MgCO3----t--- MgO+CO2

MgO ima veliku tacku topljenja pa se koristi u proizvodnji vatrostalnih opeka