ALKALNI METALI – ELEMENTI Ia GRUPE

Alkalni metali su elementi Ia grupe. To su litijum, natrijum, kalijum, rubidijum, cezijum i francijum.

Položaj u periodnom sistemu

Alkalni metali nalaze se u Ia – prvoj grupi, a obuhvataju periode od druge do sedme.

Nalaženje u prirodi
Alkalni metali su izrazito reaktivne supstance. Zbog toga se oni nalaze u prirodi samo u obliku
jedinjenja. Ima ih u Zemljinoj kori, u obliku soli i biogeni su – NaK pumpa. Grade stene, rude i
minerale.

Fizička svojstva
Svi alkalni metali su sive boje sem cezijuma, Cs, koji je žuto-zlatan. Imaju metalni sjaj. Metalne veze
u kristalnoj rešetki su im slabe. Zbog toga se mogu seći nožem (Li, Na, K). Mekani su i veoma male
gustine. Litijum, natrijum i kalijum imaju manju gustinu od vode, pa plutaju na njenoj površini.
Provode toplotu i elektricitet, ali nemaju magnetna svojstva. Ne mogu se izvlačiti u žice, limove i
cevi. Čuvaju se u petroleumu

. Metalna rešetka natrijuma

 Identifikacija
Soli alkalnih metala gore u plamenu različite boje. Litijumove soli gore crvenim, natrijumove žutim,
a kalijumove ljubičastim plamenom.
Dobijanje
Alkalni metali dobijaju se elektrolizom rastopa njihovih hlorida.
𝑒𝑙𝑒𝑘𝑡𝑟𝑜𝑙𝑖𝑧𝑎
2𝑁𝑎𝐶𝑙 → 2 𝑁𝑎 + 𝐶𝑙2

Hemijska svojstva
Alkalni metali su najreaktivniji metali u periodnom sistemu. Imaju jako malu prvu energiju
jonizacije i izrazito veliku drugu energiju jonizacije, kao i mali koeficijent elektronegativnosti. Lako
otpuštaju jedan elektron u valentnom nivou i postaju katjoni M+. Svi imaju elektronsku
konfiguraciju n s1 gde je n broj periode u kojoj se nalaze.

Elektronske konfiguracije alkalnih metala:

Li [He] 2s1 Na [Ne] 3s1 K [Ar] 4s1 Rb [Kr] 5s1 Cs [Xe] 6s1 Fr [Rn] 7s1

Reaktivnost alkalnog metala raste sa porastom atomskog broja. Svi alkalni metali su redukciono
sredstvo i imaju oksidacioni broj +1 što znači da otpuštaju jedan elektron do stabilne konfiguracije.

2𝑁𝑎 + 𝐻2 𝑂 → 𝑁𝑎2 𝑂 + 𝐻2
Natrijum prelazi iz 0 u +1
Sa vodonikom alkalni metali grade hidride.
2𝑁𝑎 + 𝐻2 → 2𝑁𝑎𝐻
Sa halogenim elementima alkalni metali grade halogenide.
2𝐾 + 𝐹2 → 2𝐾𝐹
Sa sumporom alkalni metali grade sulfide.
2𝐿𝑖 + 𝑆 → 𝐿𝑖2 𝑆
U reakciji sa kisenikom mogu da grade okside, perokside i superokside. Litijum može da gradi samo
oksid. Natrijum može da gradi oksid i peroksid. Kalijum može da gradi sva tri.
2𝐾 + 𝑂2 → 2𝐾2 𝑂 – kalijum – oksid
2𝐾 + 𝑂2 → 𝐾2 𝑂2 – kalijum – peroksid
𝐾 + 𝑂2 → 𝐾𝑂2 – Kalijum-superoksid

Metali imaju svojstvo da grade hidrokside – baze. Hidroksidi ili baze su jedinjenja koja u sebi sadrže
hidroksidnu (OH) grupu. Hidroksidna grupa je jednovalentna i ima oksidacioni broj -1. Alkalni
hidroksidi su najjači hidroksidi. Najjači je CsOH.
 Primena
Jedinjenja litijuma nalaze se u baterijama. Natrijum se koristi za žute neonke i kuhinjsku so.
Rubidijum i cezijum se koriste za izradu fotoelektričnih ćelija. Alklani metali koriste se kao
redukciono i dehidrataciono sredstvo. Koriste se za dobijanje kaučuka i sintetičkih metala.

BAZE
LiOH koristi se za izradu baterija.
NaOH je masna odnosno kaustična, živa soda. To je jaka baza, otrovna je i higroskopna. Dobija se u
reakciji elektrolize natrijum-hlorida i vode. Vezuje za sebe vlagu.
KOH koristi se za izradu sapuna i kalijum-karbonata.

SOLI
NaCl – kuhinjska so, konzervans
Morska so sadrži KI i NaI, zbog toga se kamena so jodira
Na2CO3 • 10 H2O – natrijum-karbonat, soda, koristi se za proizvodnju sapuna, deterdženata i stakla
NaHCO3 – natrijum-hidrogenkarbonat, soda bikarbona, koristi se za prašak za pecivo
KNO3 – šalitra , koristi se u prehrambenoj industriji za konzerviranje mesa
NaNO3 – čilska šalitra, koristi se u mesnim i suhomesnatim proizvodima za održavanje boje i
svežine

U ljudskom organizmu se Na i K koriste za kontrakciju mišića i stvaranje nervnih impulsa, kao i

međućelijske procese. Oni menjaju naelektrisanje ćelijske membrane i stvaraju membranski
potencijal. Tri jona Na izlaze iz ćelije, dok dva jona K ulaze u ćeliju. Ukoliko se ovaj proces poremeti,
mišići slabe i dolazi do diareje.