22/04/2021

2. Dinamika fluida Dinamika fluida
Dva načina opisivanja kretanja fluida: Strujna linija ‐ Kriva linija čija se tangenta u proizvoljnoj

tački poklapa sa pravcem vektora brzine v elementa
 Lagranževa metoda – prati se kretanje svakog deli‐
fluida u njoj u datom trenutku vremena.
ća fluida, čije su konačne jednačine kretanja oblika:
    
r  r (r0 , t ) p  p (r0 , t )   ( r0 , t )

 Ojlerova metoda – kretanje fluida je određeno ras‐

poredom brzina u prostoru, tzv. vektorskim poljem
brzina fluida u prostoru u zavisnosti od vremena:
    
v  v (r , t ) p  p (r , t )   ( r , t )
Strujna cev ‐ Nju čini više strujnih linija. To je i deo
Potrebno je odrediti 5 nezavisnih funkcija: vx , vy , vz , p ,  fluida ograničen strujnim linijama, a broj čestica unutar
1
strujne cevi je stalan. 2

Dinamika fluida Protok fluida
• Stacionarno strujanje fluida – raspodela brzina u o Maseni protok – Masa fluida koja u jedinici vremena
raznim tačkama struje fluida tokom vremena se ne prođe kroz poprečni presek strujne cevi.
menja. m  kg 
qm   s 
• To je takvo kretanje pri kojem se polje brzina, pritiska i t  
gustine ne menja sa vremenom: V  m3 
o Zapreminski protok qV   
 t  s 
v p 
0 0 0
t t t o Protok je veći, ako je veća brzina strujanja i ako je veći
poprečni presek cevi:
m V Svt
qm     Sv
t t t
qV  Sv
3 4

Jednačina kontinuiteta Protok fluida
o Za nestišljive fluide (=const.) S v  const. o Fluks ili protok fluida kroz nepokretnu površinu S je masa fluida 
koja prođe kroz tu površinu u jedinici vremena:
o Za stišljive fluide (const.)  S v  const. m     
  msec   d   dS v     v dS    v dS cos (v , no )
t S S
 
gde je v vektor gustine fluida, a no ort vektor spoljne normale ele‐
menta površine.

5 6

1
 22/04/2021

Jednačina kontinuiteta Jednačina kontinuiteta
o Jednačina kontinuiteta protoka fluida je zakon održanja mase u o Ako je =const. (fluid je nestišljiv)
mehanici fluida.   
div(v )   divv ili divv  0
  
   dV    v dS nema izvora ni ponora mase  
t V S
  v dS
(divv ) n  lim S 0
V  0 V
o Ako se površinski integral po Gausovoj teoremi:
    o Masa fluida koja utiče kroz površinu S jednaka je masi fluida koja
 p dS   gradp dV
S V
 v dS   div(v) dV
S V ističe kroz nju.
transformiše u zapreminski: o Takav fluid nema izvora ni ponora mase.
   
  dV    div(v ) dV  div(v )  0  S1 v1   S 2 v2 S1 v1  S 2 v2
V
t V V
Zakon održanja mase fluida

7 8

Diferencijalna jednačina kretanja  Diferencijalna jednačina kretanja idealnog fluida
idealnog fluida o Sabiranjem jednačina za sve elemente fluida zapremine V čija je
površina S, dobijamo:   
o Primena II Njutnovog zakona na uočeni element fluida zapremine dv
dV, površine S i mase dm=dV. Na ovaj element fluida deluju dve 
V
 dV    f dV   p dS
dt V S
vrste sila:   
Fm  dm f   dV f o Pri sabiranju po površinama S pojavljuju se u parovi‐
• masene (zapreminske)  unutrašnjim

   ma vektori pdS i  pdS te se svi površiski integrali u unutrašnjosti
• površinske (sile pritiska) Fp    p dS    p dS no
S S
zapremine fluida V poništavaju i ostaje samo površinski integral po
površini S celog fluida.
o Jednačina kretanja uočenog elemen‐ o Primenom Gausove teoreme, površinski integral se može transfor‐
ta fluida je: misati u zapreminski: 
  p dS   gradp dV
dv   S V
 dV   dV f   p dS
dt S o Tada jednačina dobija oblik

9 10

Diferencijalna jednačina kretanja idealnog fluida Diferencijalna jednačina kretanja idealnog fluida
o Tada jednačina dobija oblik: o Ubrzanje elementa fluida raste pri opadanju pritiska duž horizon‐
 
 dt dV    f  gradp dV
dv  dv  talne strujne cevi.
   f  gradp  
V V
dt o Ako fluid struji konstantnom brzinom ( v  const. ) ili miruje ( v  0 ),
 onda je pritisak u strujnoj cevi konstantan ( p  const. )
dv  gradp Ojlerova diferencijalna 
o Sledeće jednačine su dovoljne za određivanje elemenata kretanja
 f  jednačina kretanja 
dt  idealnog fluida (vx, vy, vz, p, ):

o Ubrzanje elementa fluida duž proizvoljne strujne cevi jednako je  

 div( v )  0 Jednačina kontinuiteta
zbiru ubrzanja koje mu saopštava masena sila (sila teže) i sila t
pritiska susednih elemenata.  
 dv p
o Za horizontalnu strujnu cev f  0 , pa je:   gradp   v
dt    gradp Jednačina kretanja 
t idealnog fluida

  ( p ) Karakteristična jednačina
11 12

2
 22/04/2021

Bernulijeva jednačina Bernulijeva jednačina

o Bernulijeva jednačina je posledica primene zakona održanja o Za vreme dt posmatrani deo
mehaničke energije za stacionarno strujanje idealnog nestišljivog fluida pomeri se duž strujne
fluida duž strujne cevi u gravitacionom (potencijalnom) polju. cevi iz granica (S1, S2) u gra‐
o Svi elementi fluida u pre‐ nice (S'1, S'2). Ove granice su
 se pomerile za neko rastoja‐
seku S1 imaju brzinu v1 ,
pritisak p1 i nalaze se na nje d 1  v1 dt , odnosno za
visini h1 u odnosu na neki d 2  v 2 dt .
referentni nivo. o Pošto je fluid nestišljiv (=const.): S1v1dt  S 2 v2 dt
o Fluid se kreće u naznače‐
o Energija svakog elementa fluida jednaka dm  S1v1dt  S 2 v2 dt
nom smeru pod dejstvom
je zbiru njegove kinetičke i potencijalne
sile teže i sile pritiska. S1v1  S 2 v2
energije i u presecima S1 i S2 je to:
o Sile pritiska na bočne zidove strujne cevi ne utiču na kretanje, jer
1 1
su normalne na površinu strujne cevi. E1  dmv12  dm gh1 E2  dm v22  dm gh2
2 2
13 14

Bernulijeva jednačina Bernulijeva jednačina

o Usled stacionarnog toka fluida, energija njegovog dela u nešrafira‐ 1 dm
dm(v22  v12 )  dmg (h2  h1 )  ( p1  p2 ) S1v1dt S1v1dt 
nom delu strujne cevi (između granica S'1 i S2) se ne menja sa 2 
vremenom.
1 v12 v 2
(v22  v12 )  g ( h2  h1 )  ( p1  p2 )  p1   gh1  p2  2  gh2
o Promena energije E celog posmatranog fluida u cevi jednaka je 2 2 2
razlici energija fluida u šrafiranim oblastima (od S2 do S'2, tj. od S1
o Pošto su preseci izabrani proizvoljno, onda se za bilo koji presek
do S'1) i jednaka je radu spoljašnjih sila:
strujne cevi može napisati:
dE  d( Ek  Ep )  dEk  dEp  A v 2
p Statički pritisak u datom preseku. p  gh  const.
1 Rad sile pritiska pri pomeranju 2
dE k  dm(v22  v12 ) dEp  dmg (h2  h1 )
2 jedinične zapremine fluida.
A  F1d 1  F2 d 2  p1S1d 1  p2 S 2 d 2 v 2 Dinamički pritisak – Kinetička energija jedinične zapremine
A  p1 S1v1dt  p2 S 2 v2 dt S1v1  S 2 v2 2 fluida.
A  ( p1  p2 ) S1v1dt gh Visinski pritisak – Gravitaciona potencijalna energija jedinične
15 zapremine fluida u odnosu na izabrani referentni nivo. 16

Posledice Bernulijeve jednačine Brzina isticanja teške tečnosti. Toričelijeva teorema 
a) v1  v2  p2  p1  g (h1  h2 )

 2
b) v1  v2 i h1  h2  p2  p1  (v1  v22 )  g (h1 h2 )
2
 2
c) h1  h2  p2  p1  (v1  v22 ) horizontalno strujanje
2

v02 v 2
p0   gh0  p1  1  gh1 S 0  S1 v0  0 p0  p1  pa
2 2
v12
gh0   gh1 2 gh0  v12  2 gh1 v1  2 g (h0  h1 )
2

v1  2 gh
a) c) 17 18

3
 22/04/2021

Toričelijeva teorema  Određivanje brzine strujanja tečnosti. 
o Brzina isticanja teške tečnosti iz otvorenog suda jednaka je brzini Pitoova cev.
koju bi tečnost dobila kada bi slobodno pala od nivoa slobodne
površine do otvora suda. o Tečnost struji od 1  2 zbog
razlike pritisaka.
o Brzina isticanja tečnosti pod pritiskom p > pa je:
o U preseku 1 tečnost je zaustav-
2( p  p a ) ljena: v1=0; h1=0; p1.
v12p   2 gh
 o U preseku 2 tečnost ima neku
brzinu: v2; h2=0; p2.
v22 v22
p1  p2   p1  p2 
2 2
o Pitoova cev u preseku 1 pokazuje ukupni pritisak (statički + dina-
mički) dok sonda u preseku 2 pokazuje samo statički. Razlika priti-
saka p1p2 jednaka je dinamičkom pritisku čija se veličina meri iz
razlike nivoa tečnosti h: v22
p1  p2   gh  v2  2 gh
2
19 20

Venturijeva cev Laminarno i turbulentno strujanje

o Služi za određivanje pro- (viskoznog) fluida
toka tečnosti Q (količina
tečnosti koja struji kroz o Laminarno je takvo strujanje u kome se mogu odrediti strujne
cev u jedinici vremena). linije. Čestice fluida ne prelaze iz jednog sloja u drugi.
Ako su poznati poprečni o To je kretanje tečnosti u slojevima. Moguće je pri dovoljno malim
preseci na mestima ma- brzinama (primeri: kretanje hranljivih sokova kroz stabla biljaka,
nometarskih cevi, protok S1
S2 vode i nafte kroz porozno zemljište).
se određuje iz razlike pri-
v 2 v 2 o Za laminarno kretanje važe: Njutnov, Poazejev i Stoksov zakon.
tisaka u njima. p1  1  p2  2  const.
2 2 o Turbulentno kretanje se karakteriše mešanjem slojeva fluida i
 2 S1
p1  p2  (v2  v12 )  g (h1  h2 ) Q  S1v1  S 2 v2  v2  v1  S1  S 2 v2  v1 p1  p2 dešava se pri velikim, tzv. kritičnim vrednostima relativnih brzina
2 S2
slojeva.
 S2  v 2  S 2  2 g (h1  h2 )
g (h1  h2 )   12 v12  v12   1  12  1  v1  S 2
2  S2  2  S2  S12  S 22

2 g (h1  h2 )
Q  S1 S 2  k (h1  h2 ) k – konstanta Venturijeve cevi
S12  S 22 21 22

Laminarno i turbulentno strujanje (viskoznog) fluida Rejnoldsov broj

o Turbulentno kretanje karakteriše: v D v D 
Re   
a) nepostojanje strujnih linija i strujnih cevi   
b) haotično kretanje cele mase
c) vrednosti v i p u svakoj tački osciluju oko nekih srednjih vrednosti o D ‐ prečnik cevi kroz koju struji fluid
d) strujanje je nestacionarno o Re < 2000 – laminarno strujanje
e) veliki broj malih vrtloga o Re > 3000 – turbulentno strujanje
o Primeri: voda u cevima, kanalima, morima, okeanima  o U prelaznoj oblasti strujanje je nestabilno.

23 24

4
 22/04/2021

Kretanje čvrstih tela kroz fluid  Sila otpora
o Sila otpora kod turbulentnog kretanja ima veću vrednost nego kad o Sila otpora zavisi od oblika tela.
je strujanje laminarno. • najpovoljniji oblik
o Sile pritiska tečnosti sa jedne i sa druge strane tela nisu iste – • nema vrtloga
pritisak je manji u oblasti vrtloga.
• takav oblik imaju ribe
o Rezultujuća sila pritiska tečnosti na telo ima isti smer kao i rezultan‐
ta tangencijalnih (viskoznih) sila  veća je sila otpora na koju
o Nema razlike pritisaka tečnosti ispred i iza tela, kao ni sa jedne
nailazi telo koje se kreće kroz tečnost sa turbulentnim strujanjem.
bočne strane.
o F0 – sila čeonog otpora u pravcu o Deluju samo viskozne sile.
kretanja
o Fu – sila uzgona u pravcu normale
na pravac kretanja

25 26

Stoksov zakon Stoksov zakon
o Neka se u širokoj struji idealnog fluida o Relacija važi za laminarno strujanje fluida
nalazi telo sfernog oblika. Na svaki delić  moguće samo pri relativno malim
tela fluid deluje samo silom pritiska u brzinama (pri velikim brzinama dolazi do
pravcu normale na površinu tela. vrtložnog kretanja).
o Stoksova pretpostavka:
o Pošto je raspodela strujnih linika oko tela simetrična, to je i F  kv k  6  r
rezultantna sila pritiska tečnosti na telo jednaka nuli  struja
idealnog fluida ne deluje na sferno telo koje se kroz nju kreće
Q  mg Fp   0 gV - sila potiska 4 3
o Realna tečnost ne klizi po površini tela već se jedan tanak sloj gV  6rv   0 gV V r
tečnosti “zalepi” za telo. 3
R  Q  ( F  Fp )
o Pri malim brzinama kretanja v tela sfernog oblika poluprečnika r 2 r2g 
R  0 (v  const.)  Q  F  Fp  (   0 ) v
kroz tečnost koeficijenta viskoznosti  intenzitet sile otpora 9 v 
određen je Stoksovim zakonom:
F  6  r v   K (   0 )  K – konstanta viskozimetra
27 28

Viskoznost fluida  Viskoznost fluida 

o Tečnosti imaju stalnu zapreminu, a ne pružaju nikakav otpor o U fluid koji teče postavi se staklena pločica na koju deluje sila F .
promeni svog oblika – ne suprotstavljaju se smicanju  u tečnosti
o Pločica se ne kreće ubrzano jer
koja miruje ne deluju nikakve unutrašnje sile u pravcu tangente na
na nju deluje još jedna sila koja

dodirnu površinu dva sloja.
uravnotežava delovanje sile F i
o Ako se tečnost kreće, javljaju se tangencijalne sile. koja se naziva sila unutrašnjeg
o Viskoznost je pojava unutrašnjeg trenja u realnim fluidima. trenja F .
o Može se tretirati
 kao transportni proces u kome se prenosi količina
 o Njena vrednost je izražena Njut‐
kretanja ( k  mv ) što dovodi do raslojavanja fluida.
novim zakonom viskoznosti:
dv
F   S
dx
S – površina sloja tečnosti; dv/dx – gradijent brzine – promena brzine slojeva koji se
nalaze na rastojanju dx u pravcu x (normalnom na tok fluida).

29 30

5
 22/04/2021

Viskoznost fluida  Viskoznost fluida 
o Fluid se raslojava i teče laminarno, a trenje se javlja tangencijalno o Sa porastom temperature, koeficijent  kod tečnosti brzo opada, a
duž slojeva fluida. Slojevi se kreću različitim brzinama. kod gasova raste zbog haotičnijeg kretanja molekula gasa, tj. zbog
o Njutnov zakon važi za homogene tečnosti ili gasove. njihovog učestalijeg prelaska iz jednog u drugi sloj.
o Ne važi za suspenzije i koloidne rastvore – nenjutnovske tečnosti. o Prema molekulsko‐kinetičkoj teoriji osnovnu ulogu u raslojavanju
fluida imaju sile međumolekulske interakcije između molekula
F fluida i suda.

dv
Pa s o Između zida suda i molekula fluida dolazi do delovanja athezionih
S sila koje zaustavljaju molekulski sloj. Molekuli ovog sloja razme‐
dx njuju količinu kretanja sa molekulima koji imaju različite brzine i
dolazi do usporavanja sledećeg sloja  laminarno kretanje.
o  dinamički koeficijent viskoznosti je karakteristika svake tečnosti.
o Kinematički koeficijent viskoznosti: 2
 m 
  
  s 
31 32

Proticanje fluida kroz uzanu cev Proticanje fluida kroz uzanu cev
o Ako je strujanje stacionarno, zbir sila
koje deluju na izdvojeni element u
pravcu x‐ose jednak je nuli.
o Duž x‐ose na izdvojeni element de‐
luje sila viskoznog trenja F i razlika
sila pritisaka
o Razlika pritisaka je p=p1p2.
dv
o Cev je uzana, prečnika manjeg od 1 mm. F  S ( p1  p2 )    2r  r 2 ( p1  p2 )
o Brzina proticanja nije suviše velika – laminarno (slojevito) strujanje. dr
0
Tečnost kvasi zidove suda – brzina tečnosti uz zid je jednaka nuli i raste sa p1  p2 p1  p2
o v
p1  p2 2
rastojanjem od zida ka osi cevi. dv  
2
r dr   dv  
0
2 R
r dr v
4
(R  r 2 )
o S=r2 je površina poprečnog preseka strujne cevi.

33 34

Proticanje fluida kroz uzanu cev
dV 
Q protok d Q  2 r d r  2 r d r v
dt t Poazejev zakon

p  p2 2 V ( p1  p2 ) R 4
Q R
Q   d Q   2 r 1 ( R  r 2 ) dr Q 
0 0
4 t 8

o Poazejev zakon definiše ukupan protok viskoznog fluida kroz uske

cevi, tj. kolika je zapremina fluida, čiji je koeficijent dinamičke
viskoznosti , u jedinici vremena protekne kroz cev poluprečnika R
i dužine , na čijim krajevima vlada razlika pritisaka p=p1p2 u
uslovima laminarnog strujanja.
o Pri vrtložnom kretanju protekne manje tečnosti nego što je
definisano Poazejevim zakonom.

35