Mehanika

Fluida
Strujanje fluida
(kinematika fluida)
 1

Sadržaj predmeta:

1. Uvod. Osnovni principi i pojmovi

2. Svojstva fluida
3. Fluidi u mirovanju (statika fluida)
4. Strujanje fluida (kinematika fluida)
5. Opisivanje strujanja fluida primenom koncepta kontrolne (konačne) zapremine (integralni oblici
zakona o održanju mase, energije i količine kretanja)
6. Diferencijalna analiza strujanja fluida (zakoni o održanju mase i količine kretanja, strujna funkcija,
Košijeva i Navier-Stoksova jednačina)
7. Dimenziona analiza i teorija sličnosti
8. Strujanje neviskoznih fluida, Nerotaciono strujanje, Dvodimenzionalno strujanje, Strujna funkcija i
potencijal brzina, Superpozicija
9. Strujanje viskoznih fluida u cevi. Laminarno i turbulentno strujanje.
10. Koncept graničnog sloja
11. Osnovni pojmovi računarske dinamike fluida
2
 3
Vrste strujanja fluida
• Strujanje viskoznih i neviskoznih fluida

• Viskoznost predstavlja otpor strujanju. Dakle, ako postoji značajno trenje između slojeva fluida neophodno je
razmatrati viskozne sile (sile trenja). Tada govorimo o strujanju viskoznih fluida.
• Ukoliko su sile trenja zanemarljive u odnosu na inercione sile ili sile pritiska, možemo zanemariti viskozne sile i tada
govorimo o oblastima strujanja neviskoznih fluida.

• NE POSTOJI FLUID BEZ VISKOZNOSTI! KOD STRUJANJA NEVISKOZNIH FLUIDA SILE TRENJA SU MALE PA SE
ZANEMARUJU!

• Ovo VEOMA olakšava proračune i primenjuje se kod slobodnog strujanja fluida (dalje od površina čvrstih tela).

• Strujanje u cevi i obstrujavanje tela (interno i eksterno strujanje fluida – eng. Internal and External
Flow)

• Ukoliko fluid struji kroz ograničen/zatvoren prostor govorimo o strujanju u cevi – internal flow, ali kada fluid struji
oko nekog tela (fluid nije ograničen) radi se o obstrujavanju – external flow. Poseban slučaj strujanja je „strujanje u
otvorenim kanalima“. Ovaj oblik strujanja se javlja kada fluid struji kroz kanale ili se nalazi u posudi i ima slobodnu
površinu (npr. rečni tok).
 4
Vrste strujanja fluida
• Strujanje stišljivih i nestišljivih fluida

• U zavisnosti da li se gustina prilikom strujanja značajno menja, strujanje može biti stišljivo ili
nestišljivo.
• Strujanje nestišljivih fluida je zasnovano na pretpostavci da je gustina konstantna tokom strujanja
(posmatrana zapremina fluida se ne menja).
• Tečnosti smatramo nestišljivim fluidima (osim na izuzetno visokim pritiscima), dok se gustina Laminarno

gasova može značajno promeniti u zavisnosti od strujanja fluida.

• Gasovi se smatraju nestišljivim ukoliko im se gustina prilikom strujanja ne promeni za više od 5%.
Kolika će biti promena zavisi od brzine strujanja fluida i brzine zvuka tj. od Mahovog broja (Ma).
Gasove možemo smatrati nestišljivim ukoliko je Ma<0,3 (npr. vazduh koji se kreće brzinom
manjom 100 m/s). Prelazno

• Laminarno i turbulentno strujanje

• Kada fluid struji u slojevima, ravnomerno i uređeno, tada se radi o laminarnom strujanju. Takvo Turbulentno

strujanje se javlja kod sporog strujanja fluida velike viskoznosti.

• Kada fluid struji neravnomerno, neuređeno sa izmešanim slojevima, radi se o turbulentnom
strujanju. Takvo strujanje se javlja kod velikih brzina strujanja fluida male viskoznosti. (npr. velike
brzine strujanja vazduha.)
• Postoji prelazni režim. Režim strujanja se određuje pomoću Rejnoldsovog broja (o tome kasnije)!
 5
Vrste strujanja fluida
• Prirodno i prinudno strujanje

• Prirodno strujanje je spontano i najčešće izazvano silom potiska (podizanje toplijeg-lakšeg

fluida i spuštanje gušćeg-težeg fluida).
• Prinudno strujanje je izazvano spoljnim uticajem npr. pumpom ili ventilatorom.

• Stacionarno i nestacionarno strujanje fluida

• Ukoliko se neko svojstvo fluida u tački ne menja sa vremenom tada je reč o stacionarnom
strujanju. U suprotnom govorimo o nestacionarnom strujanju.
• Ne treba mešati izraz stacionarno i uniformno strujanje. Uniformno znači da nema promene Nestacionarno - trenutno

svojstva sa položajem u datoj oblasti.

• Pojmovi prelazno i nestacionarno nemaju isto značenje.
• Periodično/oscilatorno strujanje je nestacionarno strujanje koje osciluje oko neke stalne
(stacionarne) srednje vrednosti.
• U praksi je strujanje skoro uvek nestacionarno jer postoje male promene pritiska i brzine, ali
ako se takve promene kreću oko neke stalne srednje vrednosti možemo strujanje smatrati
stacionarnim. Stacionarno – srednja vrednost

• Važno je razmotriti kada nešto moramo smatrati nestacionarnim, a kada pojednostaviti

prosekom tj. stacionarnim pristupom.
• Na ovom predmetu ćemo pretežno razmatrati stacionarne slučajeve.
 6
Vrste strujanja fluida
• Jedno-, Dvo- i Tro- dimenzionalno strujanje

• Kretanje fluida se najbolje opisuje raspodelom brzina (poljem brzina). U zavisnosti da li se brzina u strujnom polju
menja u pravcu jedne, dve ili tri osnovne ose , razlikujemo jedno-, dvo- i tro- dimenzionalno strujanje.
• Osnovno strujanje fluida uključuje trodimenzionalnu geometriju i promenu brzine u tri dimenzije (dekartov ili
cilindrični koordinartni sistem). Međutim, ukoliko se brzina zanemarljivo menja u nekom pravcu, tok se može razmatrati
kao jedno ili dvo dimenzionalnim, što veoma pojednostavljuje proračune.

• Ovo najlakše razmotriti na primeru kada fluid ulazi i teče kroz cev. Ako razmatramo cilindrični koordinatni sistem
V(r,θ,z), možemo zanemariti promenu brzine sa uglom čime sa trodimenzionalnog strujanja prelazimo na
dvodimenzionalno V(r,z). Kada se tok u cevi potpuno razvije možemo preći na jednodimenziono strujanje zato što se
brzina više ne menja po z osi i ostaje samo V(r).
• Da li bi ovo bilo moguće u dekartovom koordinatnom sistemu?

𝑦
𝑟

𝑧
𝑧

𝛩
𝑟

𝑧
𝑥
 7
Strujanje fluida. Lagranžov i Ojlerov pristup. Strujno polje
• Kinematika fluida ima za zadatak da opiše kretanje fluida (kako se kreće i kako to kretanje opisati).

• Postoje dva načina da se opiše kretanje:

1. Jedan od načina je praćenje putanje kretanja tela. Dakle krećemo se zajedno sa delićem fluida i beležimo promene
vektore položaja i nekog svojstva posmatranog delića fluida (npr. brzinu). Ovaj pristup se naziva Langranžev pristup.
Iako je ovaj pristup uobičajan u fizici, nije ga najjednostavnije primeniti za opisivanje kretanja delića (čestica) fluida.

2. Mnogo poznatiji i češće primenjivan pristup je Ojlerov pristup opisa kretanja fluida. Kod Ojlerovog pristupa bira se
zapremina koja se posmatra (domen, kontrolna zapremina). Zapremina je stalna i nepokretna, a posmatra se fluid koji
kroz nju protiče. Umesto da pratimo pojedinačne čestice fluida definišemo promenjive polja koje su funkcije položaja i
vremena u toj kontrolnoj zapremini.

Joseph Louis
Leonhard Euler
Lagrange
 8
Lagranžov i Ojlerov pristup opisivanja kretanja fluida
z
z
Kontrolna
zapremina

(x,y,z)

y
x

Vezuje se za određeno mesto i
trenutak u kontrolnoj zapremini
bez vezivanja za česticu fluida.
Na ovaj način se definiše strujno
polje sačinjeno od polja svojstava
koja opisuju fluid (V,P,a…).
Ovaj pristup preovladava pri
Ojler opisivanju kretanja fluida.
y
x
Vezuje se za česticu fluida i
prati je u prostoru i vremenu.
U svakom trenutku definiše
se vektor položaja i neko
svojstvo fluida (vektorsko ili
skalarno) Lagranž
Lagranžov i Ojlerov pristup opisivanja kretanja
fluida

Primer:

Izmeriti kako se menja temperatura u reci.

Ojler: Odabraćemo jedan deo reke i meriti

temperaturu, a reka neka teče.
Ojler
Lagranž: Merićemo temperaturu jednog delića reke
iz čamca dok idemo sa rekom.

Lagranž
 10
Strujanje fluida. Strujno polje – polje brzina.
• Najvažnija svojstva koja želimo da odredimo u nekoj posmatranoj tački naše kontrolne zapreminu u određenom
vremenu su pritisak, brzina i ubrzanje. Polje tih veličina možemo predstaviti na sledeći način:

Leonhard Euler
𝑧
𝑉
• Polje pritiska je skalarno polje dok su polja brzine i ubrzanja vektorska
polja.
𝑢 𝑤
• Možemo za vektorsko polje brzina napisati sledeće:
𝑘 𝑣

• u, v, w su x, y, z komponente vektora brzine u određenoj tački kontrolne

zapremine u vremenu t. 𝑗Ԧ 𝑦
𝑖Ԧ

𝑥
 11
Strujno polje – polje ubrzanja i supstancijalni izvod.
• Veoma je zanimljivo i važno izvesti polje ubrzanja. Kao što smo napomenuli kretanje fluida se može opisati pomoću
Lagranžovog ili Ojlerovog pristupa. U cilju upotrebe drugog Njutnovog zakona (F=ma) moramo pravilno pristupi opisu
ubrzanja fluida.
• Ukoliko razmatramo ubrzanje preko Lagranževog pristupa, sila je jednaka masa puta ubrzanje čestice u datom trenutku.
Pratimo česticu i to je klasičan pristup u fizici (pratimo telo, sistem, zatvoren sistem).

Čestica A u
𝐹Ԧ𝐴 = 𝑚 ∙ 𝑎Ԧ𝐴 vremenu t
𝑧
𝑉
• Ubrzanje predstavlja promenu brzine čestice fluida sa vremenom
𝑑𝑉𝐴 𝑢 𝑤
𝑎Ԧ𝐴 =
𝑑𝑡
𝑘 𝑣
• Brzina čestice A u trenutku t mora biti jedna vrednosti vektorskog polja 𝑧𝐴 (𝑡)
definisanog položajem u tom vremenu:
𝑗Ԧ 𝑦
𝑉𝐴 = 𝑉(𝑥𝐴 (𝑡), 𝑦𝐴 (𝑡), 𝑧𝐴 𝑡 , 𝑡) 𝑖Ԧ 𝑥𝐴 (𝑡)
𝑦𝐴 (𝑡)
• Pošto želimo da odredimo ubrzanje moramo odrediti izvod vektorskog 𝑥
polja po vremenu u datoj tački.
𝑑𝑉𝐴 𝑑𝑉(𝑥𝐴 (𝑡), 𝑦𝐴 (𝑡), 𝑧𝐴 𝑡 , 𝑡)
𝑎Ԧ𝐴 = =
𝑑𝑡 𝑑𝑡
 12
Strujno polje – polje ubrzanja i supstancijalni izvod. Čestica A u
𝑧 vremenu t
𝑉
𝑑𝑉𝐴 𝑑𝑉(𝑥𝐴 (𝑡), 𝑦𝐴 (𝑡), 𝑧𝐴 𝑡 , 𝑡)
𝑎Ԧ𝐴 = =
𝑑𝑡 𝑑𝑡 𝑤
𝑢
• Moramo totalni diferencijal predstaviti i razviti pomoću parcijalnih izvoda:
Za izabrani trenutak t,
𝑘 𝑣
𝑑𝑉(𝑥𝐴 (𝑡), 𝑦𝐴 (𝑡), 𝑧𝐴 𝑡 ,𝑡) 𝜕𝑉 𝑑𝑡 𝜕𝑉 𝑑𝑥𝐴 𝜕𝑉 𝑑𝑦𝐴 𝜕𝑉 𝑑𝑧𝐴 pozicija čestice po 𝑧𝐴 (𝑡)
= + 𝜕𝑥 + 𝜕𝑦 + Lagranžovom pristupu je
𝑑𝑡 𝜕𝑡 𝑑𝑡 𝐴 𝑑𝑡 𝐴 𝑑𝑡 𝜕𝑧𝐴 𝑑𝑡 ista kao i pozicija po
1 𝑢 𝑣 𝑤 Ojlerovom pristupu. 𝑗Ԧ 𝑦
𝑖Ԧ 𝑥𝐴 (𝑡)
𝑑𝑉 𝜕𝑉 𝜕𝑉 𝜕𝑉 𝜕𝑉 𝑦𝐴 (𝑡)
𝑎Ԧ𝐴 𝑥, 𝑦, 𝑧, 𝑡 = = +𝑢 +𝑣 +𝑤 𝑥
𝑑𝑡 𝜕𝑡 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧
𝜕𝑢 𝜕𝑢 𝜕𝑢 𝜕𝑢
Za izabrani trenutak t, 𝑑𝑉 𝜕𝑉 𝐷𝑉 𝑎𝑥 = +𝑢 +𝑣 +𝑤
ubrzanje čestice mora biti
𝜕( ) 𝜕( ) 𝜕( ) 𝜕𝑡 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧
𝑎Ԧ 𝑥, 𝑦, 𝑧, 𝑡 = = + 𝑉∙𝛻 𝑉 = 𝛻= 𝑖Ԧ + 𝑗Ԧ + 𝑘
jednako vrednosti polja 𝑑𝑡 𝜕𝑡 𝐷𝑡 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧
ubrzanja u toj tački. 𝜕𝑣 𝜕𝑣 𝜕𝑣 𝜕𝑣
Gradijent 𝑎𝑦 = +𝑢 +𝑣 +𝑤
𝐷𝑉 𝜕𝑡 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧
𝑎Ԧ =
𝐷𝑡 𝜕𝑤 𝜕𝑤 𝜕𝑤 𝜕𝑤
𝑎𝑧 = +𝑢 +𝑣 +𝑤
𝜕𝑡 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧
𝐷( ) 𝜕( ) 𝜕( ) 𝜕( ) 𝜕( ) 𝐷( ) 𝜕( )
𝐷𝑡
=
𝜕𝑡
+𝑢
𝜕𝑥
+𝑣
𝜕𝑦
+𝑤
𝜕𝑧 𝐷𝑡
=
𝜕𝑡
+ 𝑉∙𝛻 () Supstancijalni izvod
 13
Strujno polje – polje ubrzanja i supstancijalni izvod.
𝐷( ) 𝜕( ) 𝜕( ) 𝜕( ) 𝜕( ) 𝐷( ) 𝜕( )
𝐷𝑡
=
𝜕𝑡
+𝑢
𝜕𝑥
+𝑣
𝜕𝑦
+𝑤
𝜕𝑧 𝐷𝑡
=
𝜕𝑡
+ 𝑉∙𝛻 () Supstancijalni izvod

• Supstancijalni izvod predstavlja brzinu promene neke veličine čestice fluida njenom promenom položaja sa vremenom
(putujemo zajedno sa česticom - Lagranžov pristup)
• Supstancijalni izvod je veoma koristan u mehanici fluida i ne mora se primeniti samo na ubrzanje već se može koristiti i
za bilo koju drugu veličinu (pritisak, temperatura, specifična zapremina…)

Primer:
𝑉 Želimo da odredimo kako se menja temperatura čestice fluida A u
𝑇 𝑥, 𝑦, 𝑧, 𝑡 Posmatrana
plamenu sa vremenom.
polje temperatura čestica fluida A Možemo upotrebom supstancijalnog izvoda odrediti brzinu promene
temperature prilikom prolaska kroz prikazano temperaturno polje.
Dobija se supstancijalni izvod temperature:

𝐷𝑇 𝜕𝑇 𝜕𝑇 𝜕𝑇 𝜕𝑇 𝜕𝑇
= +𝑢 +𝑣 +𝑤 = + 𝑉∙𝛻 𝑇
𝐷𝑡 𝜕𝑡 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧 𝜕𝑡
 14
Predstavljane strujanja fluida.
• Strujnica (strujna linija)
• U strujnom polju se mogu povući linije vektora brzine (strujne linije ili strujnice). Svakoj tački strujnice pripada vektor
brzine čiji je pravac tangenta na strujnicu.

• Strujnica ili strujna linija je sačinjena tako da bilo gde u strujnom polju vektor brzine bude tangenta te linije.
𝑦
𝑑𝑟 𝑑𝑥 𝑑𝑦 𝑑𝑧
• Jenačina strujne linije (vidi sliku): = = = 𝑉
𝑉 𝑢 𝑣 𝑤 𝑣
𝑑𝑟Ԧ
𝑑𝑦 𝑣 𝑑𝑦
• Jednačina strujnice u dve dimenzije (xy-ravan), postaje: =
𝑑𝑥 𝑢 𝑑𝑥 𝑢

𝑥
 15
Predstavljane strujanja fluida.
• Strujna cev
• Strujno vlakno ima konturu neizmerno male površine strujnice. Strujna cev predstavlja makroskopski skup strujnih
linija merljive površine konture. Zamišljamo ih kao skup/vezu kablova.

• Pošto je strujnica uvek paralelna vektoru brzine (tangenta), fluid ne može presecati strujnu liniju. Isto tako i fluid koji
prolazi kroz strujnu cev ne sme prelaziti površinu koja ograničava tu cev.

Razmotriti suženje strujne

cevi i približavanje strujnica
 16
Predstavljane strujanja fluida.
• Trajektorija (putanja)
• Trajektorija predstavlja put/putanju koji delić fluida pređe u toku određenog vremena.

• Strujnica i trajektorija se u opštem slučaju ne poklapaju. Strujnicu formiraju tangente vektora brzine, putanja je sled
uzastopnih položaja istog delića fluida pri njegovom kretanju kroz prostor u nekom vremenskom intervalu. Strujnica i
trajektorija se poklapaju samo u slučaju stacionarnog strujanja (kada se brzina u nekoj tački ne menja sa vremenom).

• Trajktorija se predstavlja kao realna putanja delića fluida u intervalu vremena, dok se strujnica može predstaviti samo u
određenom trenutku.

𝑡1

𝑡0 𝑡2

Trajektorija (pređeni put) 𝑡𝑘

Da bi se dobila trajektorija
mora proći određeno vreme! Lagranž
 17
Predstavljane strujanja fluida.
• Umesto trajektorije možemo posmatrati položaj (lokus) tačaka koje su prošle kroz istu tačku tokom strujanja fluida u
nekom trenutku. Povezivanjem tih položaja dobija se emisiona linija (eng. Streaklines)
• Primer je kontinualno ubrizgavanje boje ili dima u cilju vizualizacije strujanja.
• Emisiona linija se u slučaju stacionarnog strujanja poklapa sa trajektorijom i strujnicom!
Streamline, pathline, streakline
Strujnica, trajektorija, emisiona linija
Boja ili dim Slika u trenutku t
Emisiona linija

1
2

3
4
6 5 ČVRSTO
7
TELO
𝑉

Čestice fluida koje potiču sa

istog mesta (lokus tačaka)
 18
Kretanje i deformacija elemenata fluida
• Kako i kod čvrstih tela, tako i kod elemenata fluida možemo razmatrati dva oblika kretanja i dva oblika deformacije.
• Oblici kretanja elementa fluida su translatorno i rotaciono kretanje (translacija i rotacija).
• Deformacija nastaje kao posledica nejednakih brzina delova elemenata fluida. Razmatraćemo linearnu i ugaonu
deformaciju elemenata fluida.
• U većini slučajeva kretanje fluida podrazumeva istovremenu pojavu svih oblika kretanja i deformacija, što čini kretanje
fluida kompleksnim problemom. Pri razmatranju kretanja i deformacije elemenata fluida govorimo o definisanju brzine
kretanja i brzine deformacije. Zbog jasnoće, prikaz kretanja i deformacije će biti dvodimenzionalan.

𝑦 Vreme t 𝑦
Vreme t +dt

Linearna
Translacija deformacija

Rotacija Veličina Jedinice Ugaona

deformacija
Apsolutna deformacija (m, rad)
Relativna deformacija (/)

𝑥 Brzina deformacije (m/s, rad/s) 𝑥

 19
Kretanje i deformacija elemenata fluida
• Translatorno kretanje (translacija)

• Translacija je takvo kretanje elementarne zapremine fluida kod koje sve površine paralelopipeda ostaju paralelne sa
prethodnim položajem tih površina. 𝑧
• Brzine kretanja i deformacija ćemo izraziti kao promenu u tri osnovna pravca vektora brzine.
𝑉
𝑘
𝑦 𝑤
𝑦
𝑗Ԧ
𝑖Ԧ 𝑢
𝑑𝑥 = 𝑢 ⋅ 𝑑𝑡 𝑥 𝑣

t + dt 𝑑𝑦 = 𝑣 ⋅ 𝑑𝑡
𝑑𝑧 = 𝑤 ⋅ 𝑑𝑡
t dy
𝑉 = 𝑢Ԧ𝑖 + 𝑣Ԧ𝑗 + 𝑤𝑘

dx

𝑥
 20
Kretanje i deformacija elemenata fluida
• Rotaciono kretanje (rotacija)
• Rotacija je takvo kretanje elementarne zapremine fluida kod koje svi delovi kreću istom ugaonom brzinom oko jedne
tačke. Brzina rotacije jednaka srednjoj vrednosti brzine rotacije dve normalne linije koje se seku u tački.
𝑑𝑡 → 0
𝑦 𝛼 ≈ tan 𝛼

𝜕𝑢 𝜕𝑣
− 𝑑𝑦 𝑑𝑡 𝑑𝑥 𝑑𝑡 𝜕𝑣
𝜕𝑦 𝜕𝑥
𝛼1 = = 𝑑𝑡
𝑑𝑥 𝜕𝑥

t + dt 𝜕𝑢
− 𝑑𝑦 𝑑𝑡 𝜕𝑢
𝜕𝑦
𝛼2 = =− 𝑑𝑡
𝑑𝑦 𝜕𝑦

𝛼1 + 𝛼2 1 𝜕𝑣 𝜕𝑢
𝛽= = − 𝑑𝑡 Srednji ugao
2 2 𝜕𝑥 𝜕𝑦

α2 β 𝜕𝑣 𝛽 1 𝜕𝑣 𝜕𝑢
𝜕𝑥
𝑑𝑥 𝑑𝑡 𝜔= = − Ugaona brzina
t 𝑑𝑡 2 𝜕𝑥 𝜕𝑦
α1
𝑥 1 𝜕𝑤 𝜕𝑣 1 𝜕𝑢 𝜕𝑤 1 𝜕𝑣 𝜕𝑢
𝜔= − 𝑖Ԧ + − 𝑗Ԧ + − 𝑘
2 𝜕𝑦 𝜕𝑧 2 𝜕𝑧 𝜕𝑥 2 𝜕𝑥 𝜕𝑦
 21
Kretanje i deformacija elemenata fluida
• Linearna deformacija

• Linearna deformacija se može javiti usled nejednakih brzina translacije. Brzina linearna deformacije predstavlja brzinu
promene dužine po jedinici dužine dimenzije elementarne zapremine. Izvešćemo brzinu promene po x osi:
t + dt
C'
𝑑 𝐴′ 𝐵′ − 𝐴𝐵
D' 𝜀𝑥𝑥 =
𝑦 𝑑𝑡 𝐴𝐵
t 𝜕𝑢
A' B' 𝑑𝑥 + 𝑢 + 𝑑𝑥 ⋅ 𝑑𝑡 − 𝑢 ⋅ 𝑑𝑡 − 𝑑𝑥 𝜕𝑢
𝑑 𝜕𝑥 𝜕𝑣 𝜕𝑤
𝜀𝑥𝑥 = = 𝜀𝑦𝑦 = 𝜀𝑧𝑧 =
D C 𝑑𝑡 𝑑𝑥 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧

dy Ako je fluid nestišljiv, smanjivanjem jedne dimenzije mora se povećati druga

da bi zapremina ostala ista. Kod stišljivih fluida to nije slučaj, zapremina
dx B
A
𝑢+
𝜕𝑢
𝑑𝑥 elementa fluida se mora menjati usled promene gustine i konstantne mase.
𝑢 𝜕𝑥
Promena zapremine fluida po jedinici zapremine se naziva zapreminska
brzina deformacije/dilatacije i ona je definisana na sledeći način:
𝑢 ⋅ 𝑑𝑡
𝑢+
𝜕𝑢
𝑑𝑥 ⋅ 𝑑𝑡 1 𝑑𝑉 𝜕𝑢 𝜕𝑣 𝜕𝑤
𝜕𝑥 = 𝜀𝑥𝑥 + 𝜀𝑦𝑦 + 𝜀𝑧𝑧 = + +
𝑉 𝑑𝑡 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑧
𝑥
Za nestišljive fluide ovaj koeficijent je jednak nuli.
 22
Kretanje i deformacija elemenata fluida
• Ugaona deformacija
• Ugaonu deformaciju je malo teže razmatrati. Ona se javlja npr. kada fluid prolazi kroz kružni kanal. Brzina ugaone
deformacije je jednaka brzini promene zbira uglova deformacije između dve inicijalno normalne linije koje se seku u
tački.
t + dt
𝑑𝑡 → 0
𝜕𝑢
C' 𝛼 ≈ tan 𝛼
𝑑𝑦 𝑑𝑡
𝜕𝑦

D' 𝜕𝑣
𝑦 𝑑𝑥 𝑑𝑡 𝜕𝑣
𝜕𝑥
𝛼1 = = 𝑑𝑡
dy α2 𝑑𝑥 𝜕𝑥
B'
t 𝜕𝑣 𝜕𝑢
𝑑𝑥 𝑑𝑡 𝑑𝑦 𝑑𝑡 𝜕𝑢
A' α1 𝜕𝑥 𝜕𝑦
𝛼2 = = 𝑑𝑡
𝜕𝑢 dx 𝑑𝑦 𝜕𝑦
𝑢+ 𝑑𝑦
𝜕𝑦
D C 𝑑 𝑑 𝜕𝑢 𝜕𝑣 𝜕𝑢 𝜕𝑣
Brzina ugaone deformacije: 𝜀𝑥𝑦 = 𝛼 + 𝛼2 = 𝑑𝑡 + 𝑑𝑡 = +
𝑑𝑡 1 𝑑𝑡 𝜕𝑦 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑥
dy
𝜕𝑣
𝑣 𝑣+ 𝑑𝑥
𝜕𝑥 𝜕𝑤 𝜕𝑢 𝜕𝑣 𝜕𝑤
A dx B 𝜀𝑧𝑥 = + 𝜀𝑦𝑧 = +
𝑢 𝜕𝑥 𝜕𝑧 𝜕𝑧 𝜕𝑦
𝑥
 23
Kretanje i deformacija elemenata fluida
• Tenzor brzine deformacije

• Nakon što smo izveli brzine linearne i ugaone deformacije možemo ih sumirati u tenzor brzine deformacije:

𝜕𝑢 1 𝜕𝑢 𝜕𝑣 1 𝜕𝑢 𝜕𝑤
+ +
𝜕𝑥 2 𝜕𝑦 𝜕𝑥 2 𝜕𝑧 𝜕𝑥
𝜀𝑥𝑥 𝜀𝑥𝑦 𝜀𝑥𝑧
1 𝜕𝑢𝑖 𝜕𝑢𝑗 1 𝜕𝑣 𝜕𝑢 𝜕𝑣 1 𝜕𝑣 𝜕𝑤
𝜀𝑖𝑗 = + 𝜀𝑖𝑗 = 𝜀𝑦𝑥 𝜀𝑦𝑦 𝜀𝑦𝑧 = + +
2 𝜕𝑥𝑗 𝜕𝑥𝑖 𝜀𝑧𝑥 𝜀𝑧𝑦 𝜀𝑧𝑧 2 𝜕𝑥 𝜕𝑦 𝜕𝑦 2 𝜕𝑧 𝜕𝑦
1 𝜕𝑤 𝜕𝑢 1 𝜕𝑤 𝜕𝑣 𝜕𝑤
+ +
D' 2 𝜕𝑥 𝜕𝑧 2 𝜕𝑦 𝜕𝑧 𝜕𝑧

C'

A'
Genarilzovana predstava kretanja elementa fluida (2D)
D C
B' Kretanje elemetrane zapremine može da obuhvata translaciju, rotaciju,
linearnu, ugaonu deformaciju. U slučaju stišljivih fluida dolazi i do promene
zapremine (koeficijent promene zapremine).
A B
 24
Kretanje i deformacija elemenata fluida
• Vrtložnost

• Već smo prikazali rotaciju elementa fluida. Vrtložnost je veoma važna veličina koja opisuje kretanja fluida i matematički
se može predstaviti kao rotor („uvrtanje“) vektora brine 𝑉. Rotor brzine je vektorski proizvod vektora brzine i
gradijenta:

𝜁Ԧ = 𝛻 × 𝑉

• Vrtložnost je mera rotacije delića fluida. Može se pokazati da je vektor ugaone brzine jednak polovini vektora vrtložnosti
(izvesti ovo za domaći – koristiti pravila vektorskog množenja, gradijenta i izraz za ugaonu brzinu):
1 1 𝑧
𝜔 = 2 𝛻 × 𝑉 = 2 𝜁Ԧ
𝜁Ԧ
• Ukoliko je vrtložnost jednaka nuli, tada se radi o
nerotacionom strujanju. Ovakvo strujanje se javlja u masi 𝑘
𝜔
fluida koji struji laminarno daleko od prepreke.
• Rotaciono strujanje (𝜁Ԧ ≠ 0) se javlja u graničnom sloju, 𝑗Ԧ 𝑦

blizu površine preko koje struji fluid. 𝑖Ԧ 𝜁Ԧ

𝑥𝑦
𝑥
 Otvoren i zatvoren sistem. Kontrolna zapremina. 25

Rejnoldsova transportna teorema

• U termodinamici definisanje pojmova je uglavnom vezano za zatvoren sistem. Zatvoren sistem predstavlja tačno
definisana masa/zapremina koja se prati, slično Lagranževom pristupu. Zatvoren sistem možemo zvati samo sistem.

• U mehanici fluida je mnogo bolje definisanje problema sa otvorenim sistemom (ne vezuje se za masu). Otvoren sistem
posmatra određen deo zapremine, Ojlerov pristup. Otvoren sistem ćemo nazivati kontrolna zapremina - KZ (eng. Control
Volume). Kontrolna zapremina podrazumeva protok mase (ili neke druge veličine) kroz kontrolnu površinu - KP (eng.
Control Surface) koja ograničava tu zapreminu.

Sistem
Sistem Sistem
Sistem/CV

Sistem

KZ
 26
Rejnoldsova transportna teorema
• Vezu između promena u zatvorenom sistemu i promenama u kontrolnoj zapremini omogućava nam Rejnolsova teorema.

Otvoren sistem
Zatvoren Sistem Osborne Reynolds (1842–1912)
Kontrolna zapremina
 27
Rejnoldsova transportna teorema (RTT)
• Da bismo izveli RTT prikaćemo strujanje fluida kroz proširenje. Fluid striji uniformno, brzina (V1 i V2) je normalna na
površinu porečnog preseka. Postavićemo bilans neke ektenzivne veličine B. Oznakom b ćemo označavati odgovarajuće
intezivne veličine: b=B/m
U vremenu t sistem i
kontrolna zapremina su isti
Kontrolna
t 𝐵𝑆𝐼𝑆,𝑡 = 𝐵𝐾𝑍,𝑡
zapremina t + dt
u vremenu t i t + dt
U vremenu t +dt sistem i

Odtok za vreme dt
𝐵𝑆𝐼𝑆,𝑡+𝑑𝑡 = 𝐵𝐾𝑍,𝑡+𝑑𝑡 + 𝐵2,𝑡+𝑑𝑡 − 𝐵1,𝑡+𝑑𝑡 kontrolna zapremina se
razlikuju za dotok i otok
Dotok za vreme dt

𝐵𝑆𝐼𝑆,𝑡+𝑑𝑡 − 𝐵𝑆𝐼𝑆,𝑡 = 𝐵𝐾𝑍,𝑡+𝑑𝑡 − 𝐵𝐾𝑍,𝑡 + 𝐵2,𝑡+𝑑𝑡 − 𝐵1,𝑡+𝑑𝑡 Oduzimamo jednačine

B2

V1 V2
B1

𝑑𝐵𝑆𝐼𝑆 = 𝑑𝐵𝐾𝑍 + 𝐵2,𝑡+𝑑𝑡 − 𝐵1,𝑡+𝑑𝑡

Delimo obe strane sa dt
𝑑𝐵𝑆𝐼𝑆 𝑑𝐵𝐾𝑍 𝐵2,𝑡+𝑑𝑡 𝐵1,𝑡+𝑑𝑡
= + −
𝑑𝑡 𝑑𝑡 𝑑𝑡 𝑑𝑡

Zatvoren sistem 𝑑𝐵𝑆𝐼𝑆 𝑑𝐵𝐾𝑍

u vremenu t
= + 𝐵ሶ 𝐼𝑍𝐿𝐴𝑍 − 𝐵ሶ 𝑈𝐿𝐴𝑍
Zatvoren sistem 𝑑𝑡 𝑑𝑡
u vremenu t + dt
 28
Rejnoldsova transportna teorema (RTT)
• Za naš konkretan slučaj (uniformno strujanje sa jednim ulazom i jednim izlazom) možemo jasno napisati ulaz i izlaz
neke veličine upotrebom izraza za intenzivnu veličinu i dobiti konačan izraz.

Kontrolna 𝑑𝐵𝑆𝐼𝑆 𝑑𝐵𝐾𝑍

t
zapremina t + dt
= + 𝐵ሶ 𝐼𝑍𝐿𝐴𝑍 − 𝐵ሶ 𝑈𝐿𝐴𝑍
𝑑𝑡 𝑑𝑡
u vremenu t i t + dt

Odtok za vreme dt 𝑑𝐵𝑆𝐼𝑆 𝑑𝐵𝐾𝑍

Dotok za vreme dt

B2

= + 𝑏2 𝑉2 𝜌2 𝐴2 − 𝑏2 𝑉2 𝜌2 𝐴2
V1 𝑑𝑡 𝑑𝑡
V2
B1

A1 Brzina promena neke veličine B u sistemu jednaka je

A2
zbiru brzini promene te veličine u kontrolnoj zapremini
i neto masenom otoku te veličine kroz kontrolnu
Zatvoren sistem površinu koja ograničava kontrolnu zapreminu.
u vremenu t
Zatvoren sistem
u vremenu t + dt
 29
Rejnoldsova transportna teorema (RTT)
• Sada možemo da izvedemo RTT za opšti slučaj kada imamo više ulaza i izlaza, kao i kontrolnu zapreminu nasumičnog
oblika. Podsetnik: b je odgovarajuća intezivna veličina: b=B/m

𝑛 𝑑𝐵𝑆𝐼𝑆 𝑑𝐵𝐾𝑍
= + 𝐵ሶ 𝐼𝑍𝐿𝐴𝑍 − 𝐵ሶ 𝑈𝐿𝐴𝑍
𝑑𝐴 𝑛 Izlaz (odtok) + 𝑑𝑡 𝑑𝑡
𝜃
Jedinični vektor
normalan na
𝑉 𝐵ሶ 𝑁𝐸𝑇 = 𝐵ሶ 𝐼𝑍𝐿𝐴𝑍 − 𝐵ሶ 𝑈𝐿𝐴𝑍 Neto odtok
površinu
𝑛 𝑛
𝑉 ⋅ 𝑛 = 𝑉 ⋅ 𝑛 ⋅ 𝑐𝑜𝑠 𝜃
Kontrolna zapremina , KZ 𝜃 < 90∘ 𝑐𝑜𝑠 𝜃 > 0 𝑂𝑑𝑡𝑜𝑘 𝐵ሶ 𝑁𝐸𝑇 = න 𝜌𝑏(𝑉 ⋅ 𝑛)𝑑𝐴
𝜃 > 90∘ 𝑐𝑜𝑠 𝜃 < 0 𝐷𝑜𝑡𝑜𝑘 𝐾𝑃
𝜃 = 90∘ 𝑐𝑜𝑠 𝜃 = 0
𝑑𝒱 Neto odtok je suma (površinski, dvostruki
integral) svih dotoka i odtoka.
Ulaz (dotok) -
𝑑𝐴
𝑛 𝑛 𝑛
𝜃 Ekstenzivna veličina može da se menja po kontrolnoj
𝑉
zapremini. Možemo je odrediti koristeći zapreminski,
trostruki integral po kontrolnoj zapremini
Kontrolna površina, KP
𝐵𝐾𝑍 = න 𝜌𝑏𝑑𝒱
𝐾𝑍
 30
Rejnoldsova transportna teorema (RTT)
𝑑𝐵𝑆𝐼𝑆 𝑑𝐵𝐾𝑍
= + 𝐵ሶ 𝐼𝑍𝐿𝐴𝑍 − 𝐵ሶ 𝑈𝐿𝐴𝑍
𝑑𝑡 𝑑𝑡
𝐵ሶ 𝑁𝐸𝑇 = 𝐵ሶ 𝐼𝑍𝐿𝐴𝑍 − 𝐵ሶ 𝑈𝐿𝐴𝑍

𝐵𝐾𝑍 = න 𝜌𝑏𝑑𝒱
𝐾𝑍 𝐵ሶ 𝑁𝐸𝑇 = න 𝜌𝑏(𝑉 ⋅ 𝑛)𝑑𝐴
𝐾𝑃

𝑑𝐵𝑆𝐼𝑆 𝑑 RTT
Kontrolna zapremina miruje = න 𝜌𝑏𝑑𝒱 + න 𝜌𝑏(𝑉 ⋅ 𝑛)𝑑𝐴
𝑑𝑡 𝑑𝑡 𝐾𝑍 Brzina promena neke veličine B
𝐾𝑃
u sistemu jednaka je zbiru brzini
promene te veličine u kontrolnoj
𝑑𝐵𝑆𝐼𝑆 𝜕
Drugi oblik, kontrolna zapremina miruje =න 𝜌𝑏𝑑𝒱 + න 𝜌𝑏(𝑉 ⋅ 𝑛)𝑑𝐴 zapremini i neto masenom otoku
𝑑𝑡 𝐾𝑍 𝜕𝑡 𝐾𝑃 kroz kontrolnu površinu koja
ograničava kontrolnu
Kontrolna zapremina se kreće brzinom 𝑉𝐾𝑃
𝑑𝐵𝑆𝐼𝑆 𝑑 zapreminu.
= න 𝜌𝑏𝑑𝒱 + න 𝜌𝑏(𝑉𝑟 ⋅ 𝑛)𝑑𝐴
𝑑𝑡 𝑑𝑡 𝐾𝑍 𝐾𝑃
𝑉𝑟 = 𝑉 − 𝑉𝐾𝑃
 Rejnoldsova transportna teorema, supstancijalni izvod, 31

Ojlerov i Lagranžov pristup

• Suspstancijalni izvod i RTT nam omogućavaju prelaz sa klasičnog termdinamičkog Lagranžovog pristupa na kontrolnu
zapreminu Ojlerovog pristupa.
• RTT se zasniva na kontrolnoj zapremini konačnih dimenzija pa se naziva i integralni oblik supstancijalnog izvoda (koji je
zasnovan na beskonačno maloj zapremini)
• Suspstancijalni izvod i RTT se mogu primeniti na sve vektorke i skalarne veličine, što nam omogućava da primenimo ove
pristupe za definisanje zakona održanja (koji važe za Lagranžov pristup) na kontrolnu zapreminu (Ojlerov pristup).
• Uporediti članove oba pristupa (promena sa vremenom i deo sa prostorom i brzinama)!

𝐷( ) 𝜕( )
= + 𝑉∙𝛻 ()
𝐷𝑡 𝜕𝑡
Lagranžov Supstancijalni izvod Ojlerov
pristup pristup

න
Otvoren
Zatvoren Rejnoldsova transportna teorema sistem
Sistem Kontrolna
𝑑𝐵𝑆𝐼𝑆 𝑑 zapremina
= න 𝜌𝑏𝑑𝒱 + න 𝜌𝑏(𝑉 ⋅ 𝑛)𝑑𝐴
𝑑𝑡 𝑑𝑡 𝐾𝑍 𝐾𝑃