УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ГРАЂЕВИНСКО-АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ГРАЂЕВИНАРСТВО
ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Уређење водотока 1
Речна хидраулика
1. Основне карактеристике течења у рекама
2. Анализе
 Типови течења
 Методе хидрауличке анализе
 Подлоге
3. Основне једначине УСТАЉЕНОГ ТЕЧЕЊА
 Отпори при течењу
 Софтверски пакети
Основне карактеристике
течења у рекама
Основне карактеристике течења у рекама
Део хидраулике отворених токова, који описује течење воде и пронос
наноса у рекама – РЕЧНА ХИДРАУЛИКА
У природном току течење је:
 Неустаљено (променљиво у времену). Неустаљеност је последица
променљивости хидролошког режима водотока у времену и простору;
 Неједнолико. Као последица постојања различитих препрека течењу мењају се
пад, дубине и брзине воде;
 Изразито турбулентно;
 Са сталним променама режима течења (мирно у бурно и обрнуто);
 Просторно (тродимензионално), под утицајем секундарних струјања у речним
кривинама, непризматичности корита и различитих препрека у речном дну и на
обалама;
 У непризматичнoм кориту чији се облик (дубине, ширине) мења током времена;
 Хидрауличка рапавост оквашене контуре речног корита је просторно и
временски променљива;
 Коритом се креће двофазни флуид (мешавина воде и наноса).
Иако врло сложен, режим течења се може апроксимирати за потребе
инжењерских задатака увођењем одређених претпоставки и упрошћења

3
Просторна димензија

1D ?
River Flood plain

1D – течење у реци

2D – течење при великим водама – корито + инундације

2D
River Flood plain

3D - струјање око објеката

4
Просторна димензија

пример 2D течења у водотоку

5
 Временска димензија

Најчешћа апроксимација је да је у Устаљено једнолико течење

водотоку течење устаљено, што
значи да се проток не мења у
hn
времену. Ова апроксимација је
прихватљива и уколико су hn
промене протока постепене
(постепен пораст и опадање Устаљено неједнолико течење
нивоа воде).
Ова апроксимација се не може
прихватити ако се анализира
отицај од екстремних падавина,
управљање објектима
Неустаљено течење
(отварање/затварање уставе, рад
хидроелектране) или рушење
брана.

6
Ефекат контура тока

Ниво и брзине воде зависе од протока и геометрије попречног профила

7
Ефекат контура тока

Непризматично корито – Призматично корито -

природни водоток канал

8
Ефекат контура тока

Распоред брзина тока

У вертикали
У попречном пресеку V*  z 
V ( z)  ln 
κ  z0 

9
Ефекат контура тока

 Између речног тока и покретне контуре

јавља се тангенцијални напон ():

τ ( z )  ρ  g h  z  J d
 Највећа вредност тангенцијалног напона
је на дну водотока:

τ0  ρ  g  h  J d
док је на површини воде тангенцијални
напон једнак нули.
 Алтернатива је смичућа брзина:

τ0
V* 
ρ

10
Турбуленција

Главне силе које одређују течење су:

 силе тежине и притиска, које представљају основни фактор струјања,
 силе трења, које су последице вискозности флуида и
 фиктивне инерцијалне силе - манифестују се кроз промену брзина у времену
и простору.

VR A
Re   2000 R
ν O

11
Утицај гравитације

Однос инерцијалних и гравитационих сила је значајна мера стања отвореног тока.

Изражава се Фрудовим бројем (Fr).
V
Fr 
gH
С обзиром на величину Фрудовог броја, течење у отвореном току може бити:
 Бурно (силовито) течење (Fr > 1), инерцијалне силе > сила тежине и притиска.
 Мирно течење (Fr < 1), инерцијалне силе < сила тежине и притиска
 Fr = 1- ток је критичан- јавља се критична дубина – хидраулички скок.

12
Течење двофазног флуида – вода + нанос

Гранични слој

13
Хидрауличка анализа

14
Типови течења

 Устаљено течење - брзина тока на одређеној локацији не мења ни по

величини ни по правцу;
 Неустаљено течење
 Променљивост брзина током времена
 Време је променљива.
 Једнолико течење
 Дубине, протицајни профили, брзине и проток се не мењају дуж тока
 Падови енергије, нивоа воде и дна исти
 Нормална дубина
 Могуће само на дугој деоници призматичног канала уједначене рапавости,
уколико се не мењају гранични услови.
 Неједнолико течење - хидраулички параметри мењају дуж тока.
 споро променљиво

 нагло променљиво – aко се промене дубине и/или брзине тока нагло

јављају и расподела притиска није хидростатичка - локална појава

15
 Методе хидрауличке анализе

 Теренска мерења - нужна за примену, калибрацију и верификацију нумеричких и

физичких модела. Као посебна метода се ретко користе
 Аналитичка решења - комплексни феномени се описују емпиријским
коефицијентима. Није могуће када је геометрија тока комплексна или ако су
потребни детаљнији резултати прорачуна.
 У нумеричким хидрауличким моделима се користе посебне рачунске технике да
би се решиле математичке једначине. Потребно је искуство и способност да се
добро формулише проблем и добију подаци који описују значајне физичке процесе.
 Физички модели се користе за анализу комплексних проблема на рекама
(просторне промене тока, услови ерозије око објеката и други проблеми који имају
више димензија).
 Хибридни модели (најчешће комбинација нумеричког и физичког модела)
Избор одговарајућег метода хидрауличке анализе зависи од :
 укупног циља пројекта;
 посебних циљева пројекта, од којих зависи ниво детаљности;
 класе, типа и режима тока;
 доступности потребних података;
 расположивих ресурса и времена.

16
Методе хидрауличке анализе

Хидраулички
Пројектују се Специфичности Нанос Димензионалност
прорачун
Насипи најчешће УНТ 1
Брана НЕТ 1
квалитативна анализа
Уређење корита покретног дна да би се
краћа деоница УНТ 1
водотока у циљу испитала величина
заштите од утицаја
поплава квантитативна анализа
дуга деоница УНТ 1
наноса
УНТ или НЕТ
Растеретни канали 1
физички модел
ушће у мањи водоток најчешће УНТ 1
Ушће ушћа у велике
НЕТ 1 или 2
водотоке или море
Анализа изливања уска речна долина често УНТ 1
воде из основног
широка речна долина НЕТ 2
корита
речне грађевине квантитативна анализа
УНТ
(напери, праве покретног дна 1 или 2
физички модел
Уређење корита паралелне грађевине)
водотока УНТ или НЕТ анализа покретног дна
просеци 1 или 2
физички модел
обалоутврда УНТ 1
дужи потези УНТ 1
Пловни пут локалитети брана и УНТ
2
устава физички модел

УНТ – устаљено неједнолико течење

НЕТ – неустаљено течење

17
Методе хидрауличке анализе

Зависно од циља изучавања, карактер течења се посматра

на разним нивоима детаљности:
 на нивоу слива:
једнолико течење
(или благо променљиво неједнолико),
осим на местима дисконтинуитета у
уздужном профилу
 на нивоу речне деонице:
неједнолико (брзаци, тишаци, меандри, ...)
 на локалном нивоу:
нагло променљиво неједнолико
(промена режима течења, хидраул. скок,
оваздушење тока)
 на микронивоу:
структура тока по дубини (вискозни и
турбулентни слој), распоред брзине,
напон смицања, вучне силе

18
Потребни подаци
 Хидролошки подаци
 Подаци мерења на хидролошкој станици или подаци који су добијени симулацијом
помоћу хидролошких модела
 Подаци о историјским догађајима који су забележени на терену
 Подаци о геометрији корита
 топографија основног корита и инундација, траса водотока, подаци о мостовима и
пропустима, рапавост корита, промене трасе и попречних профила током времена
 Обезбеђују се теренским снимањима и прикупљањем расположивих података
 Изузетно је значајан избор попречних профила - постављени да репрезентују основно
корито и инундације у хидрауличком моделу
 Подаци о наносу
 Препоруке
• Тачност хидрауличког модела зависи од тачности улазних података
• Пожељна је анализа осетљивости модела на улазне податке
• Губици енергије услед рапавости основног корита и инундација, проширења и
сужења корита, објеката у кориту се морају узети у обзир у хидрауличком
прорачуну
• Прорачуни течења у каналима (призматично корито) - устаљено једнолико течење
• Прорачуни течења у рекама (непризматично корито) - устаљено неједнолико течење

19
Кораци

 Припрема хидрауличког модела речне деонице

 Почетна симулација у којој се уочавају и исправљају грубе грешке у
улазним подацима
 Дефинисање граничног услова (низводног за мирно течење)
 Калибрација параметара модела за различите протоке
 процес којим се доказује да излазни резулатати модела одговарају
осмотреним подацима
 мењају се један или више параметара модела (најчешће Манингов
коефицијент рапавости) док се не постигне задовољавајуће слагање са
мереним подацима. Најчешће се упоређују рачунски са осмотреним нивоима
воде.
 Верификација параметара модела
 пожељан корак, који се заснива на посебном сету података.
 хидраулички модел (са параметрима утврђеним у процесу калибрације) се
користи за прорачун у новим условима. Уколико се потврди добро слагање
резултата прорачуна и мерења у природи, сматра се да је модел спреман за
коришћење.
или анализа осетљивости модела

20
Основне једначине и
примери примене

21
 Основне једначине

Сен Венанове једначине

Једначина континуитета (једначина одржања масе)

A Q
 0
t x
Динамичка једначина (једначина одржања количине кретања)
за X-правац
Q  Q 2 Z
 ( )  g  A  g  A  Ie  0
t x A x
Парцијалне диференцијалне једначине хиперболичког типа, које се у
општем случају не могу решити
 Увођење апроксимација - прорачун неустаљеног течења
 Занемаривањем чланова који су променљиви у функцији времена - сет
једначина за устаљено течење.

22
 Устаљено једнолико течење
Услови:
 Протицај је устаљен (не мења се у времену)
 Корито водотока је призматично, са једнаком рапавошћу оквашене
површине и једнаким дубинама
 Пад дна корита је константан
 Нема локалних отпора.

 Сва три подужна пада: дна,

пијезометарске и енергетске линије при
једноликом течењу су једнака

Ови услови постоје само у каналима,

али се у пракси користи модел устаљеног
једноликог течења и за реке

23
Устаљено једнолико течење

Шезијева једначина 1

Шезијев коефицијент изражен

преко Манинговог коеф.

Шези-Манингова једначина

Дубина воде у каналу са једноликим течењем је нормална

дубина. У каналу са троугаоним попречним пресеком нормална
дубина се израчунава директно, а у каналима са трапезним
и правоугаоним попречним пресеком итеративно.

24
 Устаљено неједнолико течење

Једначина континуитета Q  V1 A1  V2 A2

Једначина одржања енергије V1

2
V22
(Бернулијева једначина)  h1  Z1   h2  Z 2  E12
2g 2g

2
V2  V12
h1  h2   Z  E12
2g

E12  El  Etr

V12  V22
Локални губитак El  ξ
2g
Губитак на трење nQ 2 A1  A2 O  O2 A
Etr  Jx  2 4 / 3 x As  ; Os  1 ; Rs  s
As Rs 2 2 Os
25
Устаљено неједнолико течење
Уколико се занемаре локални губици, а разлика брзинских висина је
занемарљиво мала, промена нивоа воде:
(nQ) 2
Z  x
(nK ) 2
К – пропусна моћ корита (или модуо протока) на деоници
Q AR 2 / 3
K 
J n

Ar Rr2 / 3 Ail Ril2 / 3 Aid Rid2 / 3

K  K r  K il  K id   
nr nil nid

xil Qil  xr Qr  xid Qid

x 
Q

26
Софтверски пакети

 HEC-RAS (HEC-RAS - River Analysis System)

 Прорачун устаљеног или неустаљеног течења у мрежи отворених
речних токова неправилне геометрије, са великим бројем различитих
спољашњих и унутрашњих граничних услова.
 Течење у мирном, бурном или прелазном режиму.
 Основне улазне податке за прорачун устаљеног течења
представљају:
 гранични услов

 мирно течење : низводни гранични услов (крива протока односно коте

нивоа воде на најнизводнијем профилу за све рачунске протицаје)
 бурно течење : узводни гранични услов (коте нивоа воде на
најузводнијем профилу за све рачунске протицаје)
 у прелазном режиму: оба гранична услова
 меродавни протицаји,
 коефицијенти отпора основног корита и инундационих површина,
 геометрија речног корита.

27
HEC-RAS – прорачун устаљеног неједноликог течења

28
 Локални успор од моста

Ниво воде после изградње моста

Ниво воде пре

изградње моста

Успор

29
HEC-RAS - устаљено неједнолико течење у зони моста

30
Линијски отпори

Манингов коефицијент рапавости (n) – попречни профил

Стање површине
Карактер површине Врло
Одлично Добро Лоше
добро
Зидана опека у цементном малтеру 0.012 0.013 0.015 0.017
Канал у бетону 0.012 0.014 0.016 0.018
Облога од тесаног камена 0.013 0.014 0.015 0.017
Ломљени камен у цементу 0.017 0.020 0.025 0.030
Сувозид од ломљеног камена 0.025 0.030 0.033 0.035
Канали и речни токови
- земљани канали правилног облика 0.017 0.020 0.023 0.025
- кривудави са лаганим током 0.023 0.025 0.028 0.030
- земљани ископани багером 0.025 0.028 0.030 0.033
- усечени у стени, правилног облика 0.025 0.030 0.033 0.035
- земљано дно, косине озидане каменом 0.028 0.030 0.033 0.035
- грубо камeнито дно, зарасле земљане косине 0.025 0.030 0.036 0.040
- грубо усечени у стени, неправилан пресек 0.035 0.040 0.045 -

31
Линијски отпори – коеф. отпора

Зависи од више фактора:

 Површинска рапавост зависи од облика и димензија честица речног наноса
од кога је формирана оквашена контура. Ситнији нанос условљава мање
отпоре и обратно
 Вегетација – виша и гушћа вегетација условљава пораст отпора
 Непризматичност речног корита
 Меандрирање трасе
 Деформација речног корита – исталожавањем наноса ублажавају се
неравномерне геометријске форме и опада отпор;
 Објекти у кориту (регулационе грађевине) повећавају отпор.

n=0,0032 n=0,0075
32
 Коефицијент отпора речне деонице

1. Одређује се поступком “тарирања коефицијента отпора” –

услов: познате криве протока на крајевима деонице или
снимљена линија нивоа воде при познатом протоку
2. Усваја се (табеле, фотографије)
3. Прорачун на основу једначине
n = (nb + n1 +n2+ n3+n4) m

nb – коефицијент рапавости за праволинијско, призматично корито у

природном материјалу
n1 – утицај неравнина
n2 – утицај непризматичности
n3 – утицај додатних сметњи (нанос, корење, остаци грађевина)
n4 – утицај вегетације на обалама и инундацијама
m – утицај меандрирања речног тока
33
Коефицијент отпора речне деонице - параметри

Стање корита Вредност параметра

земља 0,020
Материјал од кога је ископ у стени 0,025
формирано корито фини шљунак
nb 0,024
крупан шљунак 0,028
блатно корито 0,000
Степен рапавости благ 0,005
оквашеног обима умерен
n1 0,010
јак 0,020
постепена 0,000
Непризматичност повремена n2 0,005
учестала 0,010 – 0,015
занемарљив 0,000
мали 0,010 - 0,015
Утицај препрека у кориту n3
значајан 0,020 – 0,030
велики 0,040 – 0,060
ниска 0,005 – 0,010
средња 0,010 – 0,025
Вегетација
висока
n4 0,025 – 0,050
врло висока 0,050 – 0,100
мали 1,000
Степен меандрирања значајан m 1,150
велики 1,300

34
Коефицијент отпора речне деонице
Вредност коефицијента
Тип речног корита отпора (n)
мин. средња макс.
А МАЛИ РЕЧНИ ТОКОВИ (ширине мање од 20-30 m при великим водама)
А.1 РАВНИЧАРСКИ ТОКОВИ
А.1.1 Чиста праволинијска деоница 0.025 0.030 0.035
А.1.2 Кривудав речни ток, релативно чист, са плићацима и тишацима 0.033 0.040 0.045
А.1.3 Деонице са спорим струјањем, обрасле речним коровом, 0.050 0.070 0.080
А.1.4 Деонице са веома спорим струјањем, дубоким тишацима,
остацима корења дрвећа 0.075 0.100 0.150
А.2 ПЛАНИНСКИ ТОКОВИ (без вегетације у кориту, стрмих обала)
А.2.1 Корита са шљунковитим дном 0.030 0.040 0.050
А.2.1 Корита са дном покривеним крупним шљунком и камењем
вечих димензија 0.040 0.050 0.070
Б ВЕЛИКИ РЕЧНИ ТОКОВИ (ширина воденог огледала при великим водама већа од 30 m)
Б.I Правилне речне деонице без вегетације на обалама и крупног
камења у кориту 0.025 0.030 0.035
Б.II Неправилне речне деонице 0.035 0.050 0.100
Ц ИНУНДАЦИОНЕ ПОВРШИНЕ
Ц.1 ПАШЊАЦИ БЕЗ ЖБУЊА
Ц.1.1 Ниска трава 0.025 0.030 0.035
Ц.1.1 Висока трава 0.030 0.035 0.050
Ц.2 ОБРАЂЕНЕ ПОВРШИНЕ
Ц.2.1 Пожњевене површине 0.020 0.030 0.040
Ц.2.2 Културе сејане у редовима 0.025 0.035 0.045
Ц.2.3 Културе које се не сеју у редовима 0.030 0.040 0.050
Ц.3 ОБРАСЛЕ ПОВРШИНЕ
Ц.3.1 Ретко жбуње и дрвеће, зими 0.035 0.050 0.060
Ц.3.2 Ретко жбуње и дрвеће, лети 0.040 0.060 0.080
Ц.3.3 Густо жбуње, зими 0.045 0.070 0.110
Ц.3.4 Густо жбуње, лети 0.070 0.100 0.160
Ц.4 ШУМЕ
Ц.4.1 Густ врбак 0.110 0.150 0.200
Ц.4.2 Очишћен терен са остацима пањева 0.030 0.040 0.050
Ц.4.3 Шума са делимично обореним стаблима, гране изнад нивоа
великих вода 0.080 0.100 0.120
Ц.4.4 Шума са делимично обореним стаблима, гране испод нивоа
великих вода 0.100 0.120 0.160
35