1.Definisati, skicirati i objasniti sve to znate o terminu Koeficijent oticaja ?

Prilikom uporeenja opaenih padavina i odgovarajueg oticaja njegovo odreenje se samo po sebi namee, on je prvi pokazatelj te veze. Ako se koeficijent oticaja utvruje za jedan sliv, a za svaku kiu posebno, pokazae se da je veoma promenljiv, pa treba izuavati sve merodavne uticaje koji nameu njegovu vrednost. On zavisi od toga da li je kia pala na suvo tlo ili iza kie koja je ve ovlaila, ili ak vodom zasitila tlo. Promenljivost koeficijenta oticaja moe se shvatiti kao posledica toga to se njime obuhvata jako mnogo razliitih uticaja, a to je zbog toga to je on ustvari proizaao iz nastojanja da se izostavi izuavanje ostalih elemenata vodnog bilansa, a da se neposredno poveu padavine i oticaj. Procena koeficijenta oticaja je olakana ako se razmatranja ogranie na vezu izmeu izuzetno jakih kia i njihovih posledica - velikih oticaja. Redovan zadatak prakse je pro-cena proticaja koji se izuzetno javljaju (velike vode) koje proputaju objekti namenjeni sprovoenju: regulisano korito, prelivi na branama, propusti ispod saobraajnica, kina kanalizacija na ulicama i putevima, mostovski otvori i drugi. Procena koeficijenta oticaja je ovde olakana, jer se ovde uzimaju najvee oekivane vrednosti tog koeficijenta, jer takvi proticaji mogu naii kada je tlo ve zasieno vodom, kada nema vegetacije, a padavine su velikog intenziteta (jaki pljuskovi). Koeficijent oticaja ima postojaniju i odreeniju vrednost ako se njime ne odreuje odnos oticaja i padavina za jednu ili nekoliko kia, nego za celu godinu ili za ceo viegodinji period. Ovo je razumljivo, jer u toku jedne godine ima razliitih kia (razliitog trajanja i intenziteta), one padaju i na suvo i na vlano tlo, sa i bez vegetacije, u periodu veeg i manjeg isparavanja, pa je godinji koeficijent oticaja izraz prosenog stanja za godinu.

Na slici prikazan je jedan primer veze izmeu padavina i oticaja za sliv od otprilike 1000 km2. To je sliv Toplice do vodomerne stanice Pepeljevac.

Padanje kie je praeno pluviografima tako da se dobio intenzitet za sliv, dok uzimanje dnevnih padavina ne bi moglo prikazati vezu padavine-oticaj, jer su potrebna saznanja o padavinama u kraim vremenskim razmacima. Takoe je bilo neophodno praenje vodostaja limnigrafom, jer se iz hidrograma napravljenog iz itanja vodostaja jedanput dnevno ne bi uoilo vremensko odvijanje oticanja, ne bi se zabeleio ni maksimalni vodostaj (koji odreuje i maksimalni proticaj). Intenzitet kie je poznat iz pluviograma, a hidrogram iz limnigrafskog zapisa uz poznatu vezu vodostaj-proticaj. Upisani koeficijenti oticaja dobijeni su uporeivanjem zapremina padavina i oticaja. Treba zapaziti da druga kia koja je pala na tlo ve zasieno vodom daje znatno vei koeficijent oticaja i nesrazmerno vei proticaj. Karakteristina vremena za dva elementarna hidrograma (podizanje, sputanje, zakanjenje) ne razlikuju se znatno.

Odnos izmeu otekle i pale vode je koeficijent oticaja, a objanjeno je ve da se godinji koeficijent od godine do godine ne menja mnogo, jer se proseni uslovi oticanja, uzeti za godinu kao celinu, ne menjaju mnogo. Ako se menjaju izrazito, objanjivi su razlozi:
ogoljavanje poumljavanje zemljita podizanje hidrotehnikih objekata i sl.

Postupak odreivanja koeficijenta oticaja za jednogodinji period.

2.Skicirati i objasniti postupak kruenja vode u prirodi sa aspekta podzemnih voda ?

Za snabdevanje naselja i industrije vodom uzima se esto voda iz podzemlja. Dublje iz podzemlja crpi se ponegde voda i za navodnjavanje.

Odvodnjavanje ne obuhvata samo odvodnjavanje povrinskih voda, nego i uticanje na stanje dublje u podzemlju, da se sprei prodiranje vode odozdo ka povrini. Pri podizanju, ne samo hidrotehnikih objekata, nego i zgrada i drugih graevina treba poznavati stanje podzemnih voda radi preduzimanja mera da se olaka fundiranje.

Za istraivanje podzemnih voda pre svega slui buotina koja se naziva bunar ili pijezometar. Ove nazive opravdava injenica da je to bueni bunar u kome se uspostavlja pijezometarski nivo za stanje na dnu bunara (ako on nema otvore sa strane), odnosno, proseno stanje za deo cevi na kome se nalaze otvori kroz koje ulazi voda. Propusna sposobnost tla utvruje se crpljenjem iz bunara sledea slika, jer se meri proticaj i sputanje nivoa. Njihova meusobna veza odreuje propustljivost. Obino se odreuje tzv. "koeficijent filtracije" koji ulazi u hidraulike obrasce. Praksa obino trai da se odredi sputanje nivoa za zadati proticaj, a to zahteva poznavanje propustljivosti (poznavanje "koeficijenta filtracije"), a on se prethodno odreuje merenjem i proticaja i sniavanja nivoa.

Istrana crpljenja iz niza bunara dovode do poznavanja propustljivosti po celom podruju, a to onda omoguava sagledavanje stanja podzemne vode i promena koje e nastati ako se to stanje eli promeniti.

3.Prikazati i objasniti jedan primer vodnog bilansa u podzemlju za podruje izmeu reke i pritoke ?

Izmeu reke i njene pritoke nalazi se podruje ije se podzemne vode istrauju, jer to nalau praktine potrebe. Primer vodnog bilansa u podzemlju za podruje izmeu reke (I) i pritoke (II).

Proticaji Qn i Qj (iz pritoke II u podzemlje, odnosno iz njega u reku ), kao i njihov raspored du korita, mogu se ceniti iz poznavanja pijezometarskog stanja (to se opaa) i propustljivosti podruja (to se ocenjuje na osnovu probnih crpljenja). Isto vai i za proticaj Qm. Proticaj Q0 koji se crpi i odvodi van podruja u potronju, se meri. Prirataj zapremine vode u podruju poznat je iz dva stanja nivoa i rasporeda poroznosti po celom podruju. Mere se padavine, a evapotranspiracija se ceni iz opaanja u lizimetrima koji su takoe postavljeni na podruju koje se istrauje. Zapremini vode koja u podruje ue dolazeim proticajima treba dodati padavine, a od toga treba oduzeti zapreminu vode koju odnose odlazei proticaji i evapotranspiracija, i ta razlika ini prirataj zapremine vode u podruju - to je izraeno bilansnom jednainom na slici.

4.Definisati i objasniti sve to znate o terminu Trajanje i raspodela kriva trajanja vodostaja ? Prikazati jedan praktian primer?
8

Na sledeem slajdu prikazano je kako se iz nivograma dobija, upravo kako se crta, kriva trajanja vodostaja H= H(T) Na slici je ucrtana i prosena ili srednja vrednost vodostaja

Pokazano je kako se iz nivograma crta kriva trajanja. Obe krive izraavaju vodostaj u funkciji vremena: prva je sreena hronoloki, a druga po vrednostima da ukazuje na vreme koliko je odreeni vodostaj bio prevazien. Na primer, ako od vodostaja H2 poinje plavljenje, T2 je trajanje poplave, ili ako je plovidba mogua iznad vodostaja H1, T1 je trajanje plovidbe.

Hidrogram za jednu godinu i trajanje vodostaja za istu godinu.

Na sledeoj slici prikazane su linije trajanja vodostaja za jedan odreeni mesec (juni, odnosno avgust, ali kroz 33 godine 1923-1965), na vodomernoj stanici Novi Beej na Tisi.
9

Ukupno posmatranje junskih vodostaja bilo je, prema navedenom, 33h 30 = 990 dana, a avgustovskih 1023 dana, ali je prikaz sveden na relativno trajanje. Iz slike se moe zakljuiti da su junski vodostaji znatno vii od avgustovskih. Prosek prvih je 239, a drugih 60 (razlika: 179 cm). Polovinu vremena tokom juna su vodostaji vii (ili nii) od 248, dok je odgovarajui vodostaj za avgust svega 84. Vodostaj 200, uzet primera radi, u junu je prevazien oko 63% vremena, tj. proseno 19 dana, dok je to u avgusti svega oko 17%, tj. oko 5 dana.

5.Kako je definisan i ta predstavlja termin Pojam verovatnoe u hidrotehnici ?

10

Treba razjasniti pojam "verovatnoe" jer se i taj naziv redovno upotrebljava, a verovatnoa se prikazuje na isti nain i izraava istim zakonitostima kao i raspodela, pa se moe postaviti pitanje da li su "raspodela" i "verovatnoa" ista stvar, da li su to sinonimi. Postoji izvesna razlika u tome ta se podrazumeva pod jednim, a ta pod drugim nazivom. Neposredna posledica obrade opaenih podataka je utvrena raspodela, i grafiki prikaz toga je stepenasta linija koja se veoma lako zameni kontinualnom krivom linijom, ako je broj podataka veoma veliki. Zakljuak da to vai i za neizmeran broj podataka, to znai da se raspodela ne bi menjala dodavanjem novih nizova podataka, unosi u rasuivanje verovatnou. Upravo, veruje se da je zakonitost dobro utvrena i da novi, sledei podaci nee menjati utvreno, a za to ima osnove u injenici da e i oni biti posledica istih uzroka pod istim uslovima, a da su sve njihove mogue promene ve dovoljno obuhvaene kroz do sada opaeno. Moe se rei i da je utvrena raspodela sreeno iskustvo, a verovatnoa prihvatanje toga i primena i na ono to nije neposredno opaeno. Izneto tumaenjje i objanjava to se za matematike zakonitosti ee upotrebljava izraz "verovatnoa", jer su namenjene celokupnom obuhvatanju razmatrane pojave, ukljuujui i budunost.

6.Kako je definisan i u emu se ogleda znaaj veze izmeu kie i oticaja, navesti neki praktian primer ?

Uporeenje jedne kie i njene posledice u vidu oticaja sa jednog malenog sliva (dovoljno je opaanje kie u jednoj taki) daje grafiki prikaz otprilike kao na sledeoj slici. To se dobija iz pluviograma (linija RA je dobijena mnoenjem padavina sa pluviograma sa povrinom sliva) i hidrograma (linija Q je dobijena iz limnigrafskog zapisa uz poznavanje veze vodostaj-proticaj, tj. krive proticaja),

11

Potpuno je shvatljivo da je obuhvaen ceo sliv do vodomerne stanice kroz koju prolazi oticaj sa sliva.Veliine koje se na slici uporeuju su istodimenzionalne (takve i moraju biti). Na gornjem crteu imaju dimenziju proticaja, a na donjem zapremine, jer su donje linije integrali od gornjih, odnosno gornje su izvodi donjih, to je i objanjeno u tekstu ispod slike, a proizilazi iz samog uvoenja pojmova "intenzitet kie.

Moe da se uvede pojam

to se moe iskazati kao "odnos neto padavina prema bruto padavinama" ili kao "pokazatelj koliko je kia efektivna. Na slici treba uoiti dva vremenska pokazatelja: za-kanjenje oticaja u odnosu na padavine (to je vremenski razmak T0 izmeu teita povrina ispod linija iA i Q) i trajanje oticanja (tzv. "baza hidrograma" - oznaena sa Tv).

12

Ranije objanjeni koeficijent oticaja i ova dva vremenska pokazatelja daju osnovne karakteristike veze izmeu padavina i oticaja, jer ukazuju na sledee: koliko vode otie, u odnosu na palu, koliko zakanjava i koliko traje oticaj.Mnoenjem padavina R, registrovanih pluviografom, sa povrinom sliva L dobija se zapremina Vp, ije diferenciranje po vremenu daje liniju iA (intenzitet padavina X povrina sliva) to se uporeuje sa hidrogramom Q dobijenim merenjem. Integrisanjem hidrograma dobija se V0 - zapremina oticaja koja se uporeuje sa zapreminom padavina.T0-pokazuje kie i trougaoni hidrogram. zakanjenje oticaja u odnosu na padavine. Zavisnost trajanja procesa oticanja od trajanja kie i zakanjenja oticanja za konstantan intenzitet

13

7.U emu se ogleda znaaj poznavanja velikih voda u vezi sa itgradnjom buduih hidrotehnikih objekata i kakva je uloga Procenjivaa velikih voda
Razmatranje pojave izuzetno jakih kia i izuzetno velikih proticaja u tokovima prati svaki hidrotehniki objekat i svako odravanje objekata. U praksi se redovno trai odgovor na pitanje: na koji proticaj treba dimenzionisati regulisano korito, preliv na brani ili odvodnik kine kanalizacije, itd. ili do koje kote treba podizati nasipe, dokle moe da se popne podzemna voda i slino. Treba dodati da se ista pitanja nameu i kod objekata koji nisu hidrotehniki, ali na njih utie voda. Redovno se postavljaju pitanja: koji se maksimalni vodostaj moe oekivati kod mosta i koji proticaj treba da proe ispod njega? Koliki proticaj treba da propusti propust ispod puta ili pruge, da li i koliko esto se moe oekivati plavljenje puta?

14

15

Procenjiva velikih voda mora da bude i svestan posledica koje moe da izazove pojava vode vea od procenjene kojoj su namenjeni objekti, pa od ocene opasnosti od tih posledica moe da zavisi postupak odreivanja i izbor merodavne verovatnoe. Ima sluajeva kada bi potcenjivanje velikih voda dovodilo do ruenja brane i nagle provale nagomilane vode koja bi odnela cela nizvodna naselja i gde se teko neka procena moe initi preteranom, a ima i primera gde to znai kratko zadravanje vode ne samo bez katastrofalnih posledica, nego i bez znaajnih posledica. Ako se samo jedan od tih objekata srui, posledica e se izraziti sa velikim tetama, koje e biti nesrazmerno vee od uteda dobijenih manjom propusnom moi svih objekata, a ako je to katastrofa sa velikim ljudskim rtvama, onda ona izlazi iz mogunosti ekonomskog uporeivanja. Nadalje, pod utiskom ruenja objekta, naredni objekti e se projektovati sigurno sa preterivanjem, pa e uzrokovati budue uzaludne trokove. Sa druge strane, mogu se zbog nedovoljnog izuavanja i preterano obazrivog zakljuivanja projektovati objekti sa prevelikom propusnom moi i tamo gde to ne mogu opravdati posledice usled otkazivanja propusne moi. Za nekoliko godina intenzivnog merenja, a toliko proe od prvih idejnih reenja do izgradnje, moe se doi do dragocenih saznanja, tako da se ranije manje opsena, ali dugotrajna merenja, mogu znatno bolje iskoristiti nego to to sama po sebi predstavljaju. Nova merenja treba usmeriti na postavljanje novih kiomera sa pluviografom i vodomera sa limnigrafom na mesta koja su
16

merodavna za procenu voda tamo gde se objekat nalazi, a njihovo povezivanje sa ranijim, omoguava da se i na osnovu kratkotrajnog opaanja na novim mestima doe do raspodele za njih. Na taj nain doi e se do saznanja merodavnih za ocenu merodavnih kia i o njihovom rasporedu po slivu, i do uvida u vodostaje.

8.ta su olakane brane, navedi sve to zna o njima i dati grafiki prikaz jedne olakane brane?

Olakana brana ima uzvodnu celovitu vododrivu povrinu koja se oslanja na niz zidova koji prenose optereenje vode na tlo. Ta bitna karakteristika uoljiva je iz sledee slike. "Olakana" se naziva zbog toga to se uporeenjem sa punom gravitacionom branom pokazuje da je izostao jedan deo zapremine ime je brana olakana, a opet moe svojom teinom da odoli pritisku vode. Za primenu objekata ove vrste treba da je tlo sposobno da primi vee optereenje (u odnosu na punu branu), jer je povrina naleganja manja. Nadalje, konstrukcija je sloenija, osetljivija na uticaje, tea za izvoenje, zahteva bolji kvalitet izrade. Stoga se uporeuju prednosti zbog smanjenja koliine betona i oteavanje usled navedenih okolnosti i iz toga se dolazi do zakljuka da li je prihvatljivije graditi olakanu nego punu gravitacionu branu. Treba jo dodati da je kod olakane brane veoma lako odstraniti dejstvo uzgona, jer je lako drenirati izmeu noseih zidova, neposredno iza temelja uzvodne ploe.

17

9.Prikazati i objasniti koje sve postupke zatite nasute brane poznajete?

Nasuta brana se gradi, kao to samo ime kae nasipanjem. Glavni deo njene mase je materijal koga u dovoljnim koliinama ima u blizini, pa se moe u velikim koliinama ugraivati, a da to bude jeftinije od izgradnje betonske brane. Cela brana od jedinstvenog materijala ne bi ispunjavala svoju svrhu (sledea slika), jer bi proputala mnogo vode (ako materijal nije izrazito nepropustljiv), ak iako je materijal i slabije propustljiv voda bi ipak provirala na nizvodnu kosinu i odnosila materijal - sruila bi branu.

Nasuta brana od jedinstvenog materijala dovodi do izbijanja vode na nizvodnoj kosini i iza noica brane, to odnosi materijal i rui branu. Ovo se otklanja merama prikazanim na slici. Branu treba zatititi i sa uzvodne strane - tu se kosina brane zatiuje krupnijim sloenim materijalom (koga ne mogu pokrenuti talasi), pa od njega do osnovnog materijala se moraju opet staviti prelazni slojevi. Mora se dodati i drenaa sa filtarskom zatitom.. Na sledeoj slici prikazuje se jedno veoma prosto reenje nasute brane - sastoji se samo od betonskog ekrana i jedinstvenog osnovnog nasutog materijala - kamena. Drenaa je nepotrebna, jer je kamen sam po sebi drenaa (do izbijanja vode na nizvodnu kosinu ne moe da doe), a voda njega ne moe da ispere. Vodoodrivost stene ispod brane pojaava se injekcionom zavesom vezanom za ekran. Da bi ekran imao bolje naleganje ispod njega kamen se sloi.

18

Izloeno o nasutim branama ukazuje da je i kod nasutih brana zastupljeno isto naelo kao i kod gravitacionih: mora se obezbediti vododriva povrina, a vodu koja iza nje ipak prodre treba kontrolisano skupiti u drenau, koja mora da skuplja vodu, a ne sme da uvlai materijal. Treba naglasiti da izbijanje vode na nizvodnu kosinu brane ili izviranje vode iz tla uz nizvodni kraj brane dovodi neminovno do nestabilnosti brane. Naelo spreavanja pronoenja sitnijeg materijala kroz krupniji ubacivanjem odgovarajuih slojeva primenjuje se na graninim povrinama izmeu razliitih materijala. I na kraju, treba posebno naglasiti da nasuta brana nije prelivna, da prelivanje preko nje dovodi do njenog ruenja. Stoga se za nju preliv mora odvojeno graditi, dok je prelivanje preko gravitacione, lune i olakane brane mogue. Treba dodati da se stabilnost nasutih brana analizira na osnovu geomehanikih zakonitosti uz voenje rauna o dejstvu vode prema iznetim napomenama.

10.Navesti ta predstavljaju i kakva je uloga preliva i temeljnih ispusta kod hidrotehnikih objekata brana?
19

Na slici na sledeem slajdu dat je primer preliva uz nasutu branu. On je poseban objekat na desnoj obali, gde ga je za prikazane okolnosti prosto nametnuo oblik poprenog preseka korita. Kod drukijih uslova preliv e biti drukije i reen, ali nee biti preko brane ako je nasuta. I temeljni ispust kod nasute brane gradi se u posebnom tunelu (koji obino slui i za vreme graenja) jer se izbegava sprovoenje objekata kroz telo brane.

Treba istai prelive, jer su oni znaajni objekti zbog znatnog obima graevinskih radova, koje treba obaviti uz visok kvalitet, jer su izloeni uticajima vode koja tee velikim brzinama. Moraju se uloiti velika sredstva u organe koji ne slue korienju vode, ali ih neminovno zahteva sigurnost objekta. Proticaji za koje se predviaju su velike vode sa verovatnoom javljanja jedanput u 1000 ili ak 10 000 godina, a to je proticaj koji je i za najvee reke (Dunav, na primer) desetak puta vei od prosenog proticaja, dok kod malih vodotoka moe da bude i hiljadu puta vei. Iz navedenih razloga se ne sme rasuivati "valjda te vode nikada i nee naii", jer je rizik ogroman. Ako bi naila vea voda od predviene dolazi do katastrofe ogromnih razmera, ako preliv ne moe da propusti vodu, pa ona pone da preliva preko nasute brane koju
20

neminovno rui. Ako je brana betonska, prelivanje veih koliina od predvienih moda je nee sruiti, ali e izazvati znatne tete. Na najveem broju brana nee se za vreme trajanja objekta javiti predviena velika voda, ali po zakonu verovatnoe pojavie se barem na jednoj od mnogobrojnih podignutih. Ako bi samo na jednoj dolo do pojave vode vee od predviene teta bi bila daleko vea od ulaganja u evakuacione organe na svim branama. Za pranjenje jezera i deliminu evakuaciju vode slue temeljni ispusti. Temeljni ispust se mora sagraditi radi pranjenja jezera, a od okolnosti zavisi da li e se njemu poveriti jo i uloga da sadejstvuje sa prelivom pri isputanju suvinih voda, a uz to jo ponegde i uloga regulatora nizvodnog proticaja, ako takav zahtev postoji. U temeljnim ispustima treba da se sprei javljanje potpritisaka, jer ono dovodi do nestabilnosti u teenju, vibracija i kavitacije, pa se obino mlaz ovazdui (aeracija). Prelivi mogu da budu slobodni, bez ustava, tako da stupaju u dejstvo bez ikakve intervencije, im voda dostigne nivo pre-livne ivice. To daje potpunu sigurnost da e nailazee velike vode biti evakuisane. Slobodni prelivi su se redovno primenjivali kod nasutih brana, a i danas ta praksa nije svuda naputena. Meutim, slobodan preliv ima obino veoma dugu prelivnu ivicu, to poskupljuje preliv, jer se za prelivni mlaz ostavlja mala visina iako je to beskoristan prostor za akumulisanje. Stoga se, ako se moe obezbediti sigurnost da e ustava moi da se podigne kada zatreba, moe primeniti reenje sa ustavama na prelivu, jer se tada za prelivanje predvia vii prelivni mlaz uz krau prelivnu ivicu (u odnosu na slobodan preliv). Preliv sa ustavom za vreme prelivanja predviene velike vode (sledei slajd pod a) i kada nema prelivanja (b). Mora se obezbediti potpuna sigurnost da se ustavama moe uvek i neodlono tako manevrisati da se ne pree predvieni maksimalni vodostaj. Alternativno reenje je slobodan preliv, bez ustave (v), koji za isti proticaj ima duu prelivnu ivicu, jer prelivni mlaz ne treba da bude visok, poto je to prostor izgubljen za akumulaciju (izuzev izvesnog ublaavanja dolaznog proticaja).

21

22