Professional Documents
Culture Documents
ХИДРОЛОШКА СТУДИЈА
- Безимени поток, потез Глуваћ-
Јун, 2023.
СТ.1. ХИДРОЛОШКА СТУДИЈА
Израђивач:
Број лиценце:
Потпис:
2|15
СТ.2. САДРЖАЈ СТУДИЈЕ
3|15
СТ.3. ТЕКСТУАЛНА ДОКУМЕНТАЦИЈА
Увод
Опис слива
Предметни водоток (на листу карте 1:25.000 098-4-4 Крагујевац означен као безимени
повремени водоток, мештани га називају „Глуваћански поток“) настаје на побрђу између
Десимировца и Опорнице, северно од Крагујевца. После кишних периода или отапања снега,
површински токови теку кроз две суводолине према средини посматраног дела слива, где се на
коти 201 мнм спајају у предметни водоток. Узводни, суводолински део, заузима више од 50%
површине посматраног дела слива. Водоток је на карти обележен тек од коте 201 мнм
низводно.
Посматрани слив и водоток простиру се правцем запад – исток; непосредно низводно од
предметне кат.парцеле 883/1 КО Н.Милановац, на мосту на асфалтном локалном путу Л301,
постављен је хидролошки профил. Водоток наставља течење још око 1.1 км низводно, где се
као десна притока улива у већи али такође повремени безимени водоток, који се затим као
лева притока улива у Лепеницу, у Цветојевцу (низводно од улива Угљешнице).
Слив је изразито издужен, без хидрографске мреже: предметни водоток је реципијент
евентуално насталог површинског течења. У време обиласка терена (јун, 2023.) у кориту је
било воде, са приметним течењем. Међутим, како геолошка подлога погодује формирању
субартешких и артешких издани, треба оставити могућност да водоток уствари извире, на коти
201 мнм. Рељеф слива је брежуљкаст, у висинском појасу 177-300 мнм; нагиби падина у сливу
су приказани у табели:
Нагиб (%) П (%)
0-2 13%
2-6 42%
>6 45%
Биљни покривач највећим делом чине усеви (кукуруз, пшеница) и ливаде; баште и
воћњаци су заступљени у малом проценту. Стрмији терени су углавном под изданачком шумом
храста и багрема, доброг склопа. Знатан део површине је урбанизован. У Елаборату о
проглашењу ерозивних подручја на територији Крагујевца (Институт „Ј.Черни“), није наведен
као потенцијална бујица.
Слив се налази у зони умерене климе, са просечном годишњом сумом падавина 600-
800мм, са максималним падавинама у мају и јуну, минималним у октобру и фебруару; просечне
годишње температуре ваздуха су макс 17.2⁰Ц и мин 6.3⁰Ц, са ектремима у јулу, августу и
јануару; просечно специфично отицање на територији којој посматрани слив припада је
<4л/с/км2.
Педолошки слој чине смоница, гајњача и смоница у огајњачавању, према приложеној
карти у прилогу. Земљиште је слабо дренирано (дрен.кл. II и III), тј. угрожено је забаривањем и
погодује формирању површинског отицаја.
4|15
Стање корита
Корито узводно, према к.п. 883/1 Стање корита у зони к.п. 883/1
Профил корита, око 80м узводно од моста Узводни отвор моста (ДИК 179.2 мнм)
Низводни отвор моста (ДИК 179.2 мнм) Стање корита низводно од моста
5|15
Поглед на водоток са највише коте к.п. 883/1 – 192 мнм
Поглед са моста: узводна страна моста и највиша кота к.п. 883/1 – 192 мнм
6|15
СТ.4. НУМЕРИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
7|15
Анализа киша јаког интензитета
140
Series2
LPT3
Gumbel 120
100
80
60
40
20
0
0% 1% 10% 100%
p N Pbr (Xt)
% god mm
1% 100 88.53
Pe
P 0.2 d 2
P 0.8 d
1000
d 25.4 10
Дефицит влажности: CN
CN1 F1 CN 2 F2 ... CN n Fn
CN
F
Прорачун вредности „CN“ и „d“ приказан је у ПРИЛОГУ 3.
Хидрограм великих вода вероватноће p%, према теорији јединичног хидрограма, добија се
множењем ордината јединичног хидрограма, изражених у (m3/smm), слојем ефективне кише
меродавног трајања и вероватноће p%, изражене у mm. Израз за одређивање максималне
ординате синтетичког јединичног хидрограмa гласи:
0.56×F
qmax=
(0.5×Tk+tp)×(1+k)
Q = qmax x Pe (m3 / s)
вероватноћа
1%
појаве:
повратни период: 100 год.
Q (m3/s) 18.69
Како нанета вредност пада у горњу зону, а испод анвелопе, то се усваја рачунска вредност
протицаја.
9|15
2. Аналог – слив:
Раније поменутим Елаборатом о проглашењу ерозивних подручја на територији града
Крагујевца („Ј.Черни“), суседни слив – Алексина јаруга (јужно од посматраног слива, уз исту
вододелницу), описан је као бујичан (навод из Елабората):
Обзиром на готово исте природне карактеристике ова два слива, те на период од последњих
10-ак година током којих је повећана просечна вредност годишњих максимума дневних
падавина, може се усвојити рачунска вредност протицаја добијена овим прорачуном.
10 | 1 5
ПРИЛОЗИ уз хидролошки прорачун
ПРИЛОГ 1.
Годин Pi Pi
N° N° година
а mm mm
1 1949 44.0 38 1986 39.8
2 1950 22.6 39 1987 37.8
3 1951 48.4 40 1988 24.8
4 1952 26.2 41 1989 38.4
5 1953 42.3 42 1990 31.2
6 1954 41.0 43 1991 32.5
7 1955 55.0 44 1992 43.2
8 1956 27.4 45 1993 24.0
9 1957 34.4 46 1994 56.2
10 1958 39.5 47 1995 18.3
11 1959 40.6 48 1996 32.0
12 1960 30.8 49 1997 37.4
13 1961 52.2 50 1998 55.4
14 1962 32.5 51 1999 87.6
15 1963 32.8 52 2000 28.2
16 1964 33.8 53 2001 77.8
17 1965 44.0 54 2002 28.8
18 1966 34.4 55 2003 26.2
19 1967 44.4 56 2004 37.1
20 1968 35.7 57 2005 39.0
21 1969 34.0 58 2006 41.7
22 1970 36.6 59 2007 39.2
23 1971 65.8 60 2008 35.1
24 1972 35.8 61 2009 57.6
25 1973 32.6 62 2010 44.9
26 1974 28.6 63 2011 25.0
27 1975 54.0 64 2012 49.0
28 1976 46.8 65 2013 44.1
29 1977 35.6 66 2014 54.9
30 1978 45.6 67 2015 47.1
31 1979 36.8 68 2016 43.5
32 1980 43.7 69 2017 41.7
33 1981 32.8 70 2018 42.7
34 1982 38.6 71 2019 61.3
35 1983 24.0 72 2020 82.9
36 1984 42.4 73 2021 27.0
37 1985 84.2
11 | 1 5
ПРИЛОГ 2.
B
a 1.0
a T 1440 A 1
H (T ,P ) H ( 24h , P )
1440 A T 1
A= 0.3
B= 0.84
ПРИЛОГ 3.
Учешће у
Начин Хидролошка Хидролошки
површини PVT2
коришћења класа услови
(%)
C 3.0% средњи 73 2.19
Шума C 10.0% добри 70 7.00
B 8.0% средњи 60 4.80
21.0%
12 | 1 5
ПРИЛОГ 4.
13 | 1 5
СТ.4.2. ХИДРАУЛИЧКИ ПРОРАЧУН
Урез стогодишње велике воде Q1% безименог водотока на профилу к.п. 883/1 КО Нови
Милановац, одређен је на основу следећих подлога:
- протицај добијен хидролошким прорачуном;
- Катастарско-топографски план (ГБ „Геометар 036“ јун, 2023.).
14 | 1 5
СТ.5. ГРАФИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
15 | 1 5