1.

1 TEHNIČKI PROJEKAT VENTILACIJE JAME

1.1.1 UVOD
U cilju održavanja kontinuiteta jamske proizvodnje uglja u rudniku lignita “Lubnica”,
projektovano je otvaranje i priprema za eksplotaciju revira "Osojno centar" i "Osojno sever"
U koncepciskom delu GRP-a u poglavlju 1.2.7. dat je tehnički opis provetravanja.
Ovim projektnom odradiće se ventilacija jame uvažavajući prirodne uslove u ležištu kao i
tehnologiju otkopavanja koja je usvojena.
Na osnovu dinamike otvaranja, pripreme i eksploatacije u dva otkopna revira "Osojno centar"
i "Osojno sever" ,ventilacija jame obradiće se po fazama rada za najnepovoljnije slučajeve.
Predviđeni eksploatacioni radovi izvodiće se stubnim metodama u tri smene, gde planirana
godišnja proizvodnja uglja iznosi 125.000 -150.000 t.k.u./god.
Uvažavajući postojeće stanje i projektovana rešenja razrade i eksploataciju jame rudnika uglja
"Lubnica", provetravanje će se vršiti depresiono sa glavnim ventilatorom tipa AVJ 1500
prizvođača DELTA AIR ENGINEERING d.o.o.N.Beograd.
Glavni ventilator je sledećih karakteristika:
- Kapacitet: Q = 10-40 m³/sek.
- Depresija: hmax = 2800 Pa
- Snaga motora: N = 55 Kw
- Broj obrtaja: n = 700-1470 o/min

Postojeći ventilator tipa »Minel« - Beograd SC-160, je rezervni ventilator.

1.1.2 PRIRODNI USLOVI OD ZNAČAJA ZA PROVETRAVANJE
Kada se kaže prirodni uslovi u ležištu od značaja za provetravanje jame u prvom redu se misli
na: gasonosnost ležišta, sklonost u ovom slučaju uglja ka samozapaljenju i eksplozivne
karakteristike ugljene prašine.

1.1.2.1 GASONOSNOST LEŽIŠTA

Odredjivanje gasnih karakteristika ugljenih slojeva i pratedih stena iz aktivne jame "Lubnica"
uradio je Rudarski Institut iz Beograda 1981. i 1987. god. Utvrđeno je postojanje opasnih i
štetnih gasova CH4 , CO2 i NO2. Na osnovu izvršene analize konstatovana je gasonosnost koja
se kretala od 0,411 do 0,988 m3/t.č.u. računato na sve gasove (CH 4 , CO2 i NO2). Ispitivanjem
sastava gasne smeše i na osnovu analize gasnih odnosa, konstatovano je da "Stara jama"
pripada I kategoriji metanske zone, a njeni dublji delovi II kategorije metanske zone.

Konačnim otvaranjem jame "Osojno jug" treba izvršiti kategorizaciju jame po stepenu
opasnosti od metana saglasno standardima i pravilniku koje se primenjuje u podzemnoj
eksploataciji uglja.
Sva tehnička i tehnološka rešenja eksploatacije projektovana su za uslove jame sa metanskim
režimom.

1
1.1.2.2 PRIRODNA SKLONOST UGLJA KA SAMOZAPALJENJU I EKSPLOZIVNA
SVOJSTVA UGLJENE PRAŠINE

Na osnovu laboratorijskih ispitivanja eksplozivnih i samozapaljivih osobina ugljene prašine

ugljenog sloja iz aktivne jame Rudnika "Lubnica" koje je izvršio Rudarski institut-Beograd
1987.god., ustanovljeno je da disperzni sastav ugljene prašine ukazuje da prašina pripada
"finim" prašinama i na osnovu toga se svrstava u potencijalno eksplozivno opasne prašine.
Prašina se kategoriše kao lakozapaljiva i opasna po eksplozivnosti.
Ugalj iz jame Rudnika "Lubnica" poseduje pirodnu sklonog ka samozapaljenju, i pripada
trećoj grupi ugljeva sklonih samoupali. Izvršena ispitivanja ukazuju na lakozapaljivost i
eksplozivnost ugljene prašine, te su potrebne odgovarajude mere zaštite protiv upale i
eksplozije ugljene prašine kao i odgovarajudi režim provetravanja jamskih prostorija i otkopa
kako bi se sprečila pojava autooksidacije uglja i izbijanje endogenih požara.
1.1.3 PRORAČUN POTREBNE KOLIČINE VAZDUHA
Za provetravanje otkopnih i pripremnih radilišta proračun potrebnih količina vazduha izvršen
je u odnosu na potrošnju eksploziva i brzinu vazdušne struje, jer je relativna metanoobilnost
koja je opisana u tački broj 2.4.2.2. ovod GRP-a,u konkretnim slučajevima suviše beznačajna
da bi bitno uticala na ukupno provetravanje jame.
Sva radilišta provetravaće se separatno, kompresionim načinom provetravanja.

1.1.3.1 KOLIČINA VAZDUHA POTREBNA ZA RAZREĐIVANJE I ODVOĐENJE

GASOVA NAKON MINIRANJA

Polazni podaci za proračun za otkope:

Proračun se daje za profile prostorija F= 10,3 m 2 i F= 8,25 m2 jer se već duži vremenski
period prisutan na rudniku .
F= 10,3 m² - Svetli profil provetravane prostorije
A= 8,8 kg - Jednovremena potrošnja eksploziva
L= 150 m - Dužina separatno provetravane prostorije
t= 30 min - Vreme za provetravanje nakon miniranja

21,4 21,4
V  F A L  10,3  8,8  150 ( m³/s)
t 30
V = 1,38 m³/s

F= 8,25 m2 - Svetli profil provetravane prostorije

A= 10,8 kg- Jednovremena potrošnja eksploziva
L= 150 m- Dužina separatno provetravane prostorije
t= 30 min- Vreme za provetravanje nakon miniranja
21,4 21,4
V  F A L  8,25  10,8  150 ( m3/s)
t 30

2
V = 1,37 m3/s

Polazni podaci za proračun radilišta otvaranja:

F= 10,60 m² - Svetli profil provetravane prostorije
A= 8,80 kg- Jednovremena potrošnja eksploziva
L= 140 m- Dužina separatno provetravane prostorije
t= 30 min- Vreme za provetravanje nakon miniranja

21,4 21,4
V  F A L  10,60  8,8  140 ( m³/s)
t 30

V = 1,35 m³/s

1.1.3.2 POTREBNA KOLIČINA VAZDUHA NA OSNOVU BRZINE VAZDUŠNE STRIJE

Prema kriterijumu minimalne brzine vazduha wmin = 0,20 m/s, potrebna količina vazduha za
provetravanje može se izračunati kao:
Otkopi:
V = F  W = 10,3  0,20 =2,06 m³/s
V = F  W = 8,25  0,20 =1,65 m³/s
Radilišta otvaranja :
V = F  W = 10,60  0,20 =2,12 m³/s
Količina vazduha potrebna za provetravanje glavnog vodosabirnika i magacina eksploziva
Proračun potrebne količine vazduha vrši se u odnosu na minimalnu brzinu vazdušne struje:
- Glavni vodosabirnik:
Wmin= 0,2 m/s, F= 9,0 m2
Qpv= F × wmin = 9,0 × 0,2 = 1,8 m3/s

- Magacin eksploziva:

Wmin= 0,2 m/s, F= 5,8 m2

Qm= F × wmin = 5,8 × 0,2 = 1,16 m3/s
Na osnovu izvršenog proračuna usvajaju se potrebne količina vazduha:
Za otkope Vot = 2,1 m³/s,
Za otkope Vot = 1,7m³/s,
Usvojeno za otkope Vot = 1,8m ³/s,
Za radilišta otvaranja Vo = 2,15 m³/s

3
Za glavni vodosabirnik Vs =1,8 m³/s
Za magacin esploziva Ve =1,2 m³/s

1.1.3.3 UKUPNO POTREBNA KOLIČINA VAZDUHA ZA PROVETRAVANJE JAME

Na osnovu proračunatih vrednosti prema zavisnim parametrima potrebna količina vazduha za

provetravanje jame iznosi:
Otkopna radilišta :2  6,6  1,3 = 17,16 m³/s
Radilišta otvaranja 1  2,15  1,3 = 2,79 m³/s
Radilišta osnovne razrade otvaranja 2  1,65  1,3 = 4,290 m³/s
Glavni vodosabirnik 1  1,8  1,3 = 2,34 m³/s
Magacin eksploziva 1  1,2  1,3 = 1,56 m³/s
S obirom na gubitke u ventilaionoj mreži od 20% potrebna količina vazduha za provetravanje
jame iznosi:
V = 28,14  1,2 =33,768 m³/s
Potrebna količina vazduha "kratki spojevi" (SH-1, SH-2, SH-3, SU-4,SU-1c i SU-2c) iznosi
približno cca 3,0 m³/s.
Uzimajući u obzir proračunate količine vazduha i odabrane separatne ventilatore, potrebna
količina vazduha za provetravanje u prvom slučaju ("Osojno jug"i "Osojno centar") i drugom
slučaju "Osojno sever"kada se otkopavanje vrši u podinskom i krovinskom ugljenm sloju
iznosi:
Vjame = 36,768 m³/s
Usvaja se ukupna količina vazduha za jamu:
Vjame = 37,0 m³/s
1.1.4 NAČIN RAZVOĐENJA VAZDUŠNE STRUJE
Način provetavanja Centralnog i Severnog otkopnog polja, obzirom da nema razlike u načinu
otvaranja i prireme, bazirna je na postojećoj koncepciji provetravanja, objektima i stanju
izvedenih radova u jami „Osojno-jug“
Svež vazduh, pod uticajem depresije glavnog ventilatora, ulazi u jamo kroz glavni transpotni
niskop GTN i grana se na spoju sa transportnim niskopom TU-1. Prvim ogranakom u TU-1
provetrava se OP-2. Ogranak svežeg vazduha kroz TU-1 odlazi u TH-1, odakle se kroz TN-2 i
TH-2 uvodi u otkopno polje OP-2. Iz TH-2 svež vazduh se usmerava u etažne hodnike i
uskope odakle se separatnim ventilatorima usmerava na radilišta. Istrošeni vazduh kroz
pomoćne ventilacione veze PV odlazi u VH-2 i VU-2, a iz VU-2 kroz horizontalnu deonicu
GVN, od raskršća sa SN-4 i TN-2 do k.71 i uskopno kroz GVN prema glavnom ventilatoru,
odnosno izlazu iz jame.
U Sponom uskopu SU-4 postavlja se prolazna ventilaciona pregrada za zatvaranje kratkog
spoja između GVN i GTN. Druga ventilaciona pregrada postavlja seu TN-2 iza raskršća sa
SU-4, prema transportnom hodniku TH-1.
Drugim ogranakom iz TH-1 provetrava se Centralno polje. Glavna ulazna vazdušna struja
kreće se kroz TH-1c prema TU-1c i kroz etažne hodnike i separatnim ventilatorima odvodi na
radilišta. Istrošeni vazduh se usmerava spojnim hodnicima i uskopima SH i SU u ventilacioni

4
uskop VU-2c, VU-1c i VH-1c direktno u GVN , gde se vrši spajanje izlaznih vazdušnih struja
iz OP-2 i Centralnog otkopnog polja.
U Severno otkopno polje glavna ulazna vazdušna struja se dovodi kroz glavni transportni
niskop GTN-2. Obzirom da će u otkopnom polju OP-2 i Centralnom otkopnom polju biti
završena eksploatacija iz GTN u GTN-2 vazduh će ulaziti kroz prečni hodnik PH-1, a
provetravanje deonica prema bunkeru B-1 će se vršiti prema proračunu sa minimalnom
propisanom količinom vazduha.
Kod početnog otkopavanja krovinskog dela ležišta u OP-2 "Osojno sever", sveža vazdušna
struja od ulaza u jamu do otkopnih polja dela ležišta, ide prečnim hodnikom PH-1, glavnim
transportnim niskopom GTN-2,VTU-1,TU-1k,TU-2k, do radilišta početka otkopavanja sa
osnovica EH-1k i EH-2k.
Kod početnog otkopavanja podinskog dela ležišta u OP-1 "Osojno sever", sveža vazdušna
struja od ulaza u jamu do otkopnih polja dela ležišta ,ide prečnim hodnikom PH-1, glavnim
transportnim niskopom GTN-2,transportnim hodnikom TH-1s,TU-1p, do radilišta početka
otkopavanja sa osnovica EU-1p i EU-2p.
Kod početnog otkopavanja podinskog dela ležišta u OP-2 "Osojno sever", sveža vazdušna
struja od ulaza u jamu do otkopnih polja dela ležišta ,ide prečnim hodnikom PH-1, glavnim
transportnim niskopom GTN-2,transportnim hodnikom TH-1s,delom TU-1p,ETU-1p, do
radilišta početka otkopavanja sa osnovica EH-1 i EH-2.
Kod početnog otkopavanja podinskog dela ležišta u OP-3 "Osojno sever", sveža vazdušna
struja od ulaza u jamu do otkopnih polja dela ležišta ,ide prečnim hodnikom PH-1, glavnim
transportnim niskopom GTN-2,delom TH-1s,eta[no transportnim uskopom ETU-21p, do
radilišta početka otkopavanja sa osnovica EH-1 i EH-2.
Istrošeni vazduh u drugom slučaju iz krovinskog sloja se kreće kroz VU-2k i VU-1k u GVN-
2, a iz podinskog sloja kroz VU-1p i ETN-1p. Iz GTN-2 istrošeni vazduh kroz VH-1c odlazi u
GVN i kroz njega prema izlazu iz jame
U cilju sprečavanja gubitaka vazduha kroz kratke spojeve, u pomoćnim spojnim
ventilacionim prostorijama postavljaju se stalne trostruke metalne prolazne pregrade. Vezni
ventilaciono-transportni uskopi u etažnim hodnicina takođe se pregrađuju prolaznim
pregradama, osim prvih do otkopa, kojima se uspostavlja protočno provetravanje i istrošeni
vazduh usmerava u izlaznu vazdušnu struju.
Pripremna i otkopna radilišta u tretiranim otkopnim poljima ("Osojno jug"i "Osojno
centar") i u drugom slučaju "Osojno sever"kako je već rećeno provetravaće se separatno sa
plastičnim cevovodom  400 mm,  500 mm ili  600 mm, ventilatorima APXE 630,
VKT-2013, DVT-2O13, odgovarajućih karakteristika koji će biti instalisani najmanje 10
metara u svežoj vetrenoj struji.
Opisani načini razvođenja vazdušne struje daju se na prilogu broj 2.4.4.-1,(odnosi na početno
okopavanje u otkopnim poljima "Osojno jug"i "Osojno centar" ), linearnoj šemi provetravanja
sl.2.4.4.-1, (odnosi na okopavanje u "Osojno jug"i "Osojno centar" ), prilogu broj 2.4.4.-2,
(odnosi na početno okopavanje u otkopnom polju "Osojno sever"krovinski i podinski deo),
linearnoj šemi provetravanja sl.2.4.4.-2, (odnosi na okopavanje u "Osojno sever"krovinski i
podinski deo ), kao i kanonskim šemama provetravanja za svaki pomenuti slučaj, slike broj
2.4.4-3, i 2.4.4-4 .

5
1.1.5 PRORAČUNI VENTILACIONE MREŽE

1.1.5.1 OTPORI OGRANAKA VENTILACIONE MREŽE I DEPRESIJA JAME

U tabeli broj 2.4.5.-1. dati su podaci za proračun vrednosti aerodinamičkih otpora, otpora
deonice, dodatni otpor i vrednosti ogranaka ventilacione mreže, kao i pad potencijala po
ograncima ventilacione mreže za projektovanu raspodelu vazduha odnosi se početno
okopavanje u otkopnom polju "Osojno jug"i "Osojno centar".
U tabeli broj 2.4.5.-2. dati su podaci za proračun vrednosti aerodinamičkih otpora, otpora
deonice, dodatni otpor i vrednosti ogranaka ventilacione mreže, kao i pad potencijala po
ograncima ventilacione mreže za projektovanu raspodelu vazduha. odnosi se na početno
okopavanje u otkopnom polju "Osojno sever"krovinski i podinski deo.

6
Slika broj 2.4.4.-1 Linearna šema provetravanja u "Osojno jug"i "Osojno centar"

7
Slika broj 2.4.4.-2 Linearna šema provetravanja u OP-1 i OP-2, "Osojno sever"

8
Slika broj 2.4.4-3 Kanonska šema provetravanja u "Osojno jug"i "Osojno centar"
( početna faza )

9
Slika broj 2.4.4-4 Kanonska šema provetravanja u "Osojno sever" (početna faza krovinski i
podinski deo)

10
"Osojno jug" i "Osojno centar" Tabela broj 2.4.5-1.
Naziv rudarske Oznaka Elementi profila prostorije Otpor Dodatni Ukupni Q
prostorije  deonice  x 10-4 U L F F3 deonice otpor otpor (m3/s)
    (Ns /m ) (m) (m) (m ) (m3)
2 8 2
(Ns2/m8) (Ns2/m8) (Ns2/m8)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
GTN 1-2 15 11 336 9 729,00 0,07460 0 0,07460 37
GTN 2-3 20 11 270 9 729,00 0,07993 0,0249 0,10483 35
GTN 3-4 20 11 120 9 729,00 0,03553 0 0,03553 35
GTN 4-5 20 10 40 8 512,00 0,01533 0 0,01533 35
GTN,SU-4 5a - 5b 20 10 200 8 512,00 0,07664 0 0,07664 35
TU-1 5-6 20 10 180 8 512,00 0,06898 0,052 0,12098 32
TH-1 6-7 20 10 30 8 512,00 0,01150 0,015 0,02650 32
TN-2 7-8 20 10 80 8 512,00 0,03066 0 0,03066 18
TN-2 8-9 20 10 90 8 512,00 0,03449 0,0261 0,06059 17,5
TH-2 9 - 10 20 10 100 8 512,00 0,03832 0 0,03832 17,5
TU-2 10 - 11 20 10 160 8 512,00 0,06131 0 0,06131 17,5
VV-6 11 - 12 20 10 40 8 512,00 0,01533 0 0,01533 17
VU-2 12 - 13 20 10 160 8 512,00 0,06131 0 0,06131 17
VH-2 13 - 14 20 10 110 8 512,00 0,04215 0 0,04215 17,5
VN-2 14 - 15 20 10 100 8 512 0,03832 0 0,03832 17,5
VN-2 15 - 16 20 10 60 8 512 0,02299 0 0,02299 18
GVN 16 - 17 20 10 190 8 512 0,07281 0 0,07281 21
Deo TH-1 7 - 7a 20 10 80 8 512 0,03066 0 0,03066 14
TH-1c 7a - 7b 20 12 280 10,3 1092,72 0,06033 0,0428 0,10313 14
TU-1c 7b - 7c 20 12 100 10,3 1092,72 0,02155 0 0,02155 13,5
VU-2c 8a - 8b 20 12 200 10,3 1092,72 0,04309 0 0,04309 14
VU-1c 8b - 8c 20 12 160 10,3 1092,72 0,03447 0 0,03447 14
VH-1c 8c-17 20 12 80 10,3 1092,72 0,01724 0 0,01724 14
GVN 17 - 18 20 10 110 8 512 0,04215 0 0,04215 35
GVN 18 - 19 20 10 260 8 512 0,09963 0 0,09963 35
GVN 19 - 20 20 10 350 8 512 0,13412 0 0,13412 37
Ventilacioni kanal 20 - 21 20 6,28 12 3,14 30,9591 0,04776 0,0287 0,07646 38

Ru = 0,4544 Ns2/m8
R1 = 0,4438 Ns2/m8
R2 = 0,2501 Ns2/m8
Ri = 0,3524 Ns2/m8
Qp1= 18 m3/s
Qp2= 14 m3/s
Veličina otpora za koji treba povećati otpor ogranka određuje se iz uslova:
Q p2 2
R p1  R2   R1
Q p21
14 2
R p1  0,2501   0,4438
18 2

11
 Rp1=-0,2925
Pošto je dobijena negativna vrednost, prigušivač treba ugraditi u drugoj, a ne u
pretpostavljenoj grani.
Otvor prigušivača izračunava se po obrascu:
A
Ap 
0 ,65  2 ,63  A  R p

10,3
Ap  =0,673 m2
0,65  2,63  10,3  0,2925

Redukovani otpor se izračunava po obrascu:

R1  R p
R' e  2
 
 1  R1  R p 
 R2 
 
Pa je: Re= 0,1224 Ns2/m8
Ukupni otpor jame se izračunava po obrascu: Ru  Ru  Re  Ri
Pa je: Ru  0,4544  0,1224  0,3524 = 0,9291 Ns2/m8
Pad depresije se izračunava po obrascu: hu  R'u Qu2 , Pa
Pa je : hu  0,9291 37 =1271,99 Pa
2

Ekvivalntni otvor jame se izračunava po obrascu: A'  1,19  R'u

Pa je: A'  1,19  0,9291 =1,147

Ekvivalentni otvor jame je u skladu sa Pravilnikom, a na osnovu izračunatog ekvivalentnog

otvora jame spada u kategoriju jama lakih za provetravanje.

12
"Osojno sever" Tabela broj 2.4.5-2.
Naziv rudarske Elementi profila prostorije Otpor Dodatni Ukupni Q
prostorije  Oznaka deonice  x 10-4 U L F F3 deonice otpor otpor (m3/s)
    (Ns /m ) (m) (m) (m ) (m3)
2 8 2
(Ns2/m8) (Ns2/m8) (Ns2/m8)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
GTN 1-2 15 11 336 9 729,00 0,07460 0 0,07460 37
GTN 2-3 20 11 270 9 729,00 0,07993 0,0249 0,10483 35
GTN 3-4 20 11 120 9 729,00 0,03553 0 0,03553 34,5
GTN 4-5 20 10 90 8 512,00 0,03449 0 0,03449 34
GTN,SU-4 5a - 5b 20 10 200 8 512,00 0,07664 0,017 0,09364 34
PH-1 5-6 20 12 50 10,3 1092,73 0,01077 0 0,01077 31
GTN-2 6-7 20 12 160 10,3 1092,73 0,03447 0,032 0,06647 31
GTN-2 7-8 20 12 190 10,3 1092,73 0,04094 0 0,04094 30,5
GTN-2 8-9 20 12 130 10,3 1092,73 0,02801 0 0,02801 30
VTU-1 9 - 10 20 12 40 10,3 1092,73 0,00862 0 0,00862 16
TU-1k 10 - 11 20 12 210 10,3 1092,73 0,04525 0,045 0,09025 15,5
TU-2k 11 - 12 20 12 100 10,3 1092,73 0,02155 0 0,02155 15
TU-2k 12 - 13 20 12 120 10,3 1092,73 0,02586 0,028 0,05386 14,5
SH-5k 13 - 14 20 12 30 10,3 1092,73 0,00646 0 0,00646 14,5
VU-2k 14 - 15 20 12 120 10,3 1092,72 0,02586 0 0,02586 14,5
VU-2k 15 - 16 20 12 130 10,3 1092,72 0,02801 0 0,02801 15
VU-1k 16 - 17 20 12 140 10,3 1092,72 0,03016 0 0,03016 15,5
VU-1k 17 - 18 20 12 110 10,3 1092,72 0,02370 0 0,02370 16
TH-1s 9 - 9a 20 12 120 10,3 1092,72 0,02586 0 0,02586 14
TH-1s 9a - 9b 20 12 180 10,3 1092,72 0,03878 0 0,03878 13,5
TU-1p 9b - 9c 20 12 100 10,3 1092,72 0,02155 0,0585 0,08005 13
TU-1p 9c - 9d 20 12 210 10,3 1092,72 0,04525 0 0,04525 12,5
VU-1p 10a - 10b 20 12 170 10,3 1092,72 0,03663 0 0,03663 12,5
VU-1p 10b - 10c 20 12 150 10,3 1092,72 0,03232 0 0,03232 13
VH-1s 10c - 10d 20 12 180 10,3 1092,72 0,03878 0,0758 0,11458 13,5
VH-1s 10d - 18 20 12 110 10,3 1092,72 0,02370 0 0,02370 14
GVN-2 18 - 19 20 12 150 10,3 1092,72 0,03232 0 0,03232 30
GVN-2 19 - 20 20 12 190 10,3 1092,72 0,04094 0 0,04094 30,5
GVN-2 20 - 21 20 12 110 10,3 1092,72 0,02370 0 0,02370 31
PN-2 21 - 22 20 12 30 10,3 1092,72 0,00646 0 0,00646 31
VH-1c 22 - 23 20 12 80 10,3 1092,72 0,01724 0 0,01724 31
GVN 23 - 24 20 10 110 8 512 0,04215 0 0,04215 34,5
GVN 24 - 25 20 10 260 8 512 0,09963 0 0,09963 35
GVN 25 - 26 20 10 350 8 512 0,13412 0 0,13412 37
Ventilacioni kanal 26 - 27 20 6,28 12 3,14 30,9591 0,04776 0,0287 0,07646 38

Ru = 0,4893 Ns2/m8
R1 = 0,2885 Ns2/m8
R2 = 0,3975 Ns2/m8
Ri = 0,4730 Ns2/m8
Qp1= 16 m3/s
Qp2= 14 m3/s

13
Veličina otpora za koji treba povećati otpor ogranka određuje se iz uslova:
Q p2 2
R p1  R2   R1
Q p21
14 2
R p1  0,3975   0,4893
16 2

Rp1=0,0156
Pošto je dobijena pozitivna vrednost, prigušivač treba ugraditi u pretpostavljenoj grani.
Otvor prigušivača izračunava se po obrascu:
A
Ap 
0 ,65  2 ,63  A  R p

10,3
Ap  =2,57 m2
0,65  2,63 10,3  0,0156

Redukovani otpor se izračunava po obrascu:

R1  R p
R' e  2
 
 1  R1  R p 
 R2 
 
Pa je: Re= 0,0865 Ns2/m8
Ukupni otpor jame se izračunava po obrascu: Ru  Ru  Re  Ri
Pa je: Ru  0,4893  0,0865  0,4730 = 1,049 Ns2/m8
Pad depresije se izračunava po obrascu: hu  R'u Qu2 , Pa
Pa je : hu  1,049  37 =1435,81 Pa
2

Ekvivalntni otvor jame se izračunava po obrascu: A'  1,19  R'u

Pa je: A'  1,19  1,049 =1,219
Ekvivalentni otvor jame je u skladu sa Pravilnikom, a na osnovu izračunatog ekvivalentnog
otvora jame spada u kategoriju jama lakih za provetravanje.

1.1.5.2 POTENCIJALNA ŠEMA

Na osnovu izvršenih proračuna i kanonske šeme razvođenja vazduha konstruisana je

kanonsko-potencijalna šema jame, koja je data na slici broj 2.4.5.2-1 i 2.4.5.2-2.

14
Slika broj 2.4.5.2-1. Kanonsko-potencijalna šema u otkopnom polju "Osojno jug" i "Osojno
centar"

15
Slika broj 2.4.5.2-2. Kanonsko-potencijalna šema u otkopnom polju "Osojno sever"

16
1.1.6 PROVERA DOZVOLJENIH BRZINA KRETANJA VAZDUHA
U tabeli broj 2.4.6-1 i 2.4.6-2 data je provera dozvoljena brzina kretanja vazduha u glavnim
jamskim prostorijama dela ležišta ("Osojno jug","Osojno centar" i "Osojno sever").

Tabela broj 2.4.6-1.

F V W
№ Ogranak Prostorija
(m²) (m³/s) (m/s)
1. 1-2 GTN 10,0 37 4,11
2. 2-3 GTN 9 35 3,88
3. 5- 6 TU-1 8 32 4,0
4. 7-8 TH-1 8 28 3,5
5. 14 -15 VN-2 8 18 2,25
6. 16 -17 GVN 8 21 2,625
7 21- 22 Ventilacioni kanal 3,14 38 12,10

Tabela broj 2.4.6-2.

F V W
№ Ogranak Prostorija
(m²) (m³/s) (m/s)
1. 1-2 GTN 9,0 37 4,11
2. 2–3 GTN 8 35 3,88
3. 5- 6 GTN 8 33 4,125
4. 9-10 VTU-1 10,3 16 1,55
5. 12 -13 TU-2k 10,3 14,5 1,40
6. 17 -18 VU-1k 10,3 16 1,55
7. 25-26 GVN 8 37 4,65
8. 28 -29 Ventilacioni kanal 3,14 38 12,10

Sve proračunate brzine kretanja vazduha u jamskim prostorijama su u skladu sa Pravilnikom.

1.1.7 GLAVNO VENTILACIONO POSTROJENJE
Na glavnom ventilacionom hodniku GVN-a, na koti terena k+251,20m instalisan je ventilator
tipa AVJ 1500 prizvođača DELTA AIR ENGINEERING d.o.o.N.Beograd.
Glavni ventilator je sledećih karakteristika:

Kapacitet: 10-40 m³/sek.

Snaga motora: N= 55 Kw

Depresija: hmax= 2800 Pa

Broj obrtaja: 700-1470 o/min

Dijagram glavnog ventilatora AVJ 1500 DELTA AIR ENGINERING d.o.o.N.Beograd dat je
na slici broj 2.4.7-1. sa navedenim radnim karakteristikama ventilatora.

17
Postojeći ventilator tipa »Minel« - Beograd SC-160, sa kojima trenutno raspolaže rudnik je
rezervni ventilator.

18
19
20
Slika broj 2.4.7-1. Dijagram rada glavnog ventilatora AVJ 1500

21
1.1.8 SEPARATNO PROVETRAVANJE OTKOPNIH RADILIŠTA
Na osnovu proračuna po zavisnim parametrima za separatno provetravanje na dužini izrade
prostorije od 150 m, minimalna potrebna količina vazduha za provetravanje radilišta biće u
odnosu na kriterijum miniranja u iznosu od 1,8 m³/s.Proračun separatnog provetravanja će se
izvršiti prema šemi dispozicije otkopnih radilišta, ventilatora i plastičnih cevovoda.
Deonica 4-6
Parametri za proračun su:
d = 400 mm,
L = 55 m,
Vo= 1,8 m³/s,
r = 2,01105 Ns²/m8,
 = 1,2
 = 1,7
b = 1,5 x 10-5  0,4/0,6 = 1,0 x 10-5
Depresija ho4-6 se određuje prema sledećem obrascu:
ho = r  L  Vo² (Pa)
ho4-6 = 2,01105  55  1,8²
ho = 358,37 Pa
Protok vazduha V4-6

bL  h 
Vv = Vo+  
   1   g 
1, 2
1  10 5  55  358,37 
Vv = 1,3+   = 1,82 m³/s
1,2  1   9,81 
Stvarna depresija u tački 4

  V  Vo 
1   v
hv= ho 
   2 Vo  ( Pa)
 1,7 1,82  1,8 
1  1,2  2   1,8  = 360,5 Pa
hv= 358,37 
Da bi se pritisak po ogranku 4-6 izjednačio sa pritiskom u ogranku 4-5 u poslednjem će se
ugraditi prigušivač.
Deonica 2-4

d = 400 mm,
L = 12,5 m,

22
Vo= 3,60 m³/s,
r = 2,01105 Ns2/m8,
 = 1,2
 = 1,7
b = 1,5 x 10-5  0,4/0,6 = 1,0  10-5
Depresija ho2-4 se određuje prema sledećem obrascu:
ho = r  L  Vo² (Pa)

ho2-4 = 2,01105  12,5  3,602+360,50

ho2-4 =686,29 Pa
Protok vazduha V2-4

bL  h 
Vv = Vo+  
   1   g 
1, 2
1  10 5  12,5  686,29 
Vv = 3,6+   = 3,61 m³/s
1,2  1   9,81 
Stvarna depresija u tački 2
  V  Vo 
1   v
hv= ho + 
   2 Vo  ( Pa)
 1,7 3,61  3,6 
1  1,2  2   3,6 
hv= 686,29   = 687,3 Pa

Deonica 1-2
d = 600 mm,
L = 100 m,
Vo= 3,6 +1,3 = 4,9 m³/s,
r = 0,26487 Ns²/m8,
 = 1,2
 = 1,7
b = 1,5 x 10-5  0,4/0,6 = 1,0  10-5
Depresija ho1-2 se određuje prema sledećem obrascu:
ho = r  L  Vo² (Pa)
ho1-2 =0,26487  100  4,9²+ 687,3
ho = 1323,25 Pa
Protok vazduha na ventilatoru

bL  h 
Vv = Vo+  
   1   g 

23
 1, 2
1  10 5  100  1323,25 
Vv = 4,9+   = 5,1 m³/s
1,2  1   9,81 
Stvarna depresija ventilatora
  V  Vo 
1   v
hv= ho 
   2 Vo  ( Pa)
 1,7 5,1  4,9 
1  1,2  2   4,9 
hv= 1323,25   = 1351,94 Pa

Dinamička depresija ventilatora

W2 18 2
hdin     1,2
2 2
hdin  173,4 Pa

Ukupna depresija iznosi:

huk = hstat.+ hdin.= 1351,94 + 173,4
huk = 1525 Pa
Karakteristike potrebnog ventilatora su:
Količina vazduha Vv = 6,6 m³/s
Ukupna depresija h = 1975,0 Pa

1.1.8.1 SEPARATNO PROVETRAVANJE OTVARANJA KAPITALNIH PROSTORIJA

RAZRADE I OSNOVNE PRIPREME

Kapitalne prostorije razrade TH-1c,TU-1c,VU-2c,VU-1c,VH-1C,GTN-2,GVN-2,TU-1k,TU-

2k,VU-1k,VU-2k,TH-1s,TU-1s,VU-1p,VH-1s,ETU-2p,EVU-2p i PH,SH...kroz različite
radne sredine čiji je opis dat u tački 2.1. ovog projekta.
Prostorije EH-1...,EU-2...,EH-1k...,rade se u pripodinskom i krovinskom delu ugljenog sloja
iz kapitalnih prostorija razrade ležišta ("Osojno jug","Osojno centar" i "Osojno sever").
Izrada će se vršiti miniranjem sa potrošnjom eksploziva po jednom miniranju od 8,8 kg do
10,8 kg (zavisi od poprečnog preseka i radne sredine).
Sobzirom na tehnologiju izrade prostorija provetravanje radilišta organizovaće se separatno
kompresionim načinom provetravanja.

1.1.8.2 PRORAČUN PARAMETARA SEPARATNOG PROVETRAVANJA

Metodologija proračuna parametara separatnog provetravanja

Separatno provetravanje radova na izradi prostorija izvršeno je prema metodologiji francuskih
naučnika: Loison, Bertard i Bodelle.
Proračun potrebne količine vazduha

24
Proračun potrebne količine vazduha u odnosu na brzinu vazdušne struje wmin = 0,20 m/s, se
može izračunati kao:
Q0 = S  w
Na osnovu dobijenih vrednosti, za provetravanje radilišta se usvaja količina vazduha Q u
(m³/s).
Proračun ventilatora
Proračun depresije se računa prema izrazu:
h0= r  L  Qu² ( Pa)
gde su:
r – specifičan otpor cevovoda, (Ns²/m8)
L – dužina cevovoda, (m)
Qu– potrebna količina vazduha za provetravanje radilišta, (m³/s)
Potrebna količina vazduha, uzimajući u obzir gubitke vazduha zbog nehermetičnosti
cevovoda iznosi:

b  L  h0 
Q I  Qu    (m³/s)
   1  g 
gde su:
b,  - koeficijenti gubitaka, koji karakterišu cevovod,
g – ubrzanje sile teže.
Statička depresija, uzimajući u obzir gubitke vazduha iznosi:
  Q  Qu 
hI  h0  1   I  ( Pa)
    2 Qu 
gde je:
 - bezdimenzioni koeficijent, koji za fleksibilne cevi iznosi 1,7
Dinamička depresija iznosi:

hd =

w = Qv/Acev
Acev = (  d)/4
Ukupna depresija koju treba da ostvari separatni ventilator računa se prema izrazu:
hvu = hI + hd (Pa)
Rezultati proračuna separatnog provetravanja prostorija TH-1c,TU-1c,VU-2c
Polazni podaci za proračun
Oznaka Iznos Jed. Mere
Dužina cevovoda L 350 m
Prečnik cevovoda D 0,6 m

25
 Količina eksploziva B 8,8 Kg
Površina poprečnog pres. prost. S 10,6 m²
Dužina prostorije Lp 340 m
Vreme provetravanja T 30 min
Minimalna brzina vazduha W 0,2 m/s
Specifični otpor cevovoda R 0,264 Ns²/m8
Koeficijent B 1,2
Koeficijent  1,2
Koeficijent  1,7
Koeficijent  1,2

Rezultati proračuna 
Oznaka Iznos Jed. mere
Proračun potrebne količine vazduha
u odnosu na potrošnju eksploziva Qe 2,10 m³/sec
u odnosu na minimalnu brzinu vazduha Q0 2,12 m³/sec
Usvojena količina vazduha Qu 2,15 m³/sec
Proračun depresije hI 427,12 Pa
Potrebna količina vazduha sa gubicima QI 2,42 m³/sec
Statička depresija sa gubicima vazduha hs 455,61 Pa
Dinamička depresija hd 44,00 Pa
Ukupna depresija ventilatora hu 499,61 Pa
Radna tačka ventilatora:
QV = 2,42 (m³/s) i hv = 499,61 (Pa)
Na osnovu urađenog proračuna i dobijenih vrednosti za kompresiono provetravanje prostorija
TH-1c,TU-1c,VU-2c predlaže se primena cevnih ventilatora tipa VKT 2013-2 sa plastičnim
cevima od  600 mm.
Rezultati proračuna separatnog provetravanja prostorije GTN-2,GVN-2,TU-1k, TU-2k,VU-
1k,
VU-2k

Polazni podaci za proračun

Oznaka Iznos Jed. Mere
Dužina cevovoda L 260m
Prečnik cevovoda D 0,5m
Količina eksploziva B 8,8kg
Površina poprečnog pres. prost. S 10,3m²
Dužina prostorije Lp 250m
Vreme provetravanja T 30min
Minimalna brzina vazduha W 0,2m/s

26
 8
Specifični otpor cevovoda R 0,657Ns²/m
Koeficijent B 1,2
Koeficijent  1,2
Koeficijent  1,7
Koeficijent  1,2

Rezultati proračuna 
Oznaka Iznos Jed. Mere
Proračun potrebne količine vazduha  
u odnosu na potrošnju eksploziva Qe 1,68m³/sec
u odnosu na minimalnu brzinu vazduha Q0 2,06m³/sec
Usvojena količina vazduha Qu 2,10m³/sec
Proračun depresije hI 753,32Pa
Potrebna količina vazduha sa gubicima QI 2,38m³/sec
Statička depresija sa gubicima vazduha Hs 839,07Pa
Dinamička depresija Hd 101,30Pa
Ukupna depresija ventilatora Hu 940,37Pa

Radna tačka ventilatora:

QV = 2,38 (m³/s) i hv = 1050 (Pa)
Na osnovu urađenog proračuna i dobijenih vrednosti za kompresiono provetravanje prostorije
GTN-2,GVN-2,TU-1k, TU-2k,VU-1k,VU-2k, predlaže se primena cevnih ventilatora tipa
VKT 2013-2 sa plastičnim cevima od  500 mm.
Rezultati proračuna separatnog provetravanja prostorija (EH,ETH,ETU,EVU,EU…,)

Polazni podaci za proračun

Oznaka Iznos Jed. Mere
Dužina cevovoda L 210 m
Prečnik cevovoda D 0,4 m
Količina eksploziva B 10,8 kg
Površina poprečnog pres. prost. S 8,25 m²
Dužina prostorije Lp 200 m
Vreme provetravanja T 30 min
Minimalna brzina vazduha W 0,2 m/s
Specifični otpor cevovoda R 2,01 Ns²/m8

27
 Koeficijent B 1,2
Koeficijent  1,2
Koeficijent  1,7
Koeficijent  1,2

Rezultati proračuna 
Oznaka Iznos Jed. Mere
Proračun potrebne količine vazduha
u odnosu na potrošnju eksploziva Qe 1,34 m³/sec
u odnosu na minimalnu brzinu vazduha Q0 1,65 m³/sec
Usvojena količina vazduha Qu 1,65 m³/sec
Proračun depresije hI 1149,17 Pa
Potrebna količina vazduha sa gubicima QI 1,80 m³/sec
Statička depresija sa gubicima vazduha Hs 1204,67 Pa
Dinamička depresija Hd 123,23 Pa
Ukupna depresija ventilatora Hu 1327,90 Pa
Radna tačka ventilatora:
QV = 2,05 (m³/s) i hv = 1430 (Pa)
Na osnovu urađenog proračuna i dobijenih vrednosti za kompresiono provetravanje prostorija
razrade ležišta (EH…, ETH…,ETU…,EVU…,EU-1…,) predlaže se primena cevnih
ventilatora tipa DVT 2013-2 sa plastičnim cevima od  500 mm.
Na osnovu proračuna separatnog provetravanja otkopnih polja u OP-2, "Osojno centar" i
"Osojno sever" kod početnog provetravanje otkopa i otkopnih radilišta obavljaće se na sledeći
način. Magistrglni cevovod će se postaviti na deset metara od vetrenih veza u jedan od
bokova prostorije a zatim prema otkopima i otkopnim pripremama, gde će se isti provetravati
sa ventilacionim cevovodima prečnika  400 mm,  500 mm i  600 mm stim što će se
prigušivačima u vetrenim cevima regulisati potrebne količine vazduha za navedena radilišta.
Na osnovu proračuna separatnog provetravanja otkopnog polja, principijelno će se
provetravati iz jednog magistralnog cevovoda  600 mm i cevovoda  400 mm za otkope i
otkopnu pripremu što će zadovoljiti aksijalni ventilator tipa APXE  630.
Radne karakteristike aksijalnog ventilatora APXE 630 date su na slici broj 2.4.8.2-1.
U fazi izrade prostorija na bazi dobijenih tabelarnih parametara razrade lešišta predlaže se
primena cevnih ventilatora VKT-2013-2 sa plastičnim cevima od  500,600 mm, i ventilatora
DVT-2013-2 sa plastičnim cevima od  400, 500 mm.
Radne karakteristike aksijalnog ventilatora VKT-2013-2 date su na slici broj 2.4.8.2-2.
Radne karakteristike aksijalnog ventilatora DVT-2013-2 date su na slici broj 2.4.8.2-3.

28
Slika broj 2.4.8.2-1 Karakteristike aksijalnog ventilatora APXE 630 mm

29
 Dijagram ventilatora

QV = 2,38 (m³/s) i hv = 1050 (Pa)

Tehnički podaci ventilatora

Količina vazduha Q = 3,95 m³/s

Totalni pritisak p = 86 daN/m²
Totalni stepen korisnosti η = 48%
Teoretska dužina cevi Lt = 200 m

Slika broj 2.4.8.2-2 Dijagram i tehnički podaci ventilatora tip VKT 2013-2, sa položajem
radne tačke.

30
 AKSIJALNI VENTILATOR SA TROFAZNIM ASINHRONIM ELEKTROMOTOROM

Tip DVT 2013-2

P = 4 kW
U = 380 V (220 V, 500 V)
I = 8,4 A
n = 3000 min-¹
cos φ = 0,85
f = 50 Hz
Karakteristike ventilatora

QV = 2,05 (m³/s) i hv = 1430 (Pa)

Primer kod η max: QV = 1,65 (m³/s)
Količina vazduha Q = 2,24 m³/s
Totalni pritisak p = 135 kp/m²
Totalni stepen cevi - η = 63%
Teoretska dužina korisnosti Lt = 120 m
Slika br. 2.4.8.2-3 Dijagram ventilatora DVT-2013-2, sa položajem radnih tačaka.

31
1.1.9 VENTILACIONI OBJEKTI U JAMI
U ventilacijone objekte ubrajaju se vetrene stanice, vetrena vrata, drvena vrata bez otvora,
drvena pregrada ispunjena glinom (privremene i stalne izolacione pregrade) sa lokacijom
objekata koji se daju na prilogu 2.4.4.-1 i 2.4.4.-2.
1.1.10 SPECIFIKACIJA OPREME
Potrebna oprema za realizaciju projektnog režima provetravanja
Jedinica
№ Naziv opreme Količina
mere
1. Aksijalni ventilator VKT 2013-2 Kom 2
2. Aksijalni ventilator APXE 630 Kom 2
3. Aksijalni ventilator DVT 2013-2 Kom 2
4. Vetrene cevi PVC Ø 600 mm m 300
5. Vetrene cevi PVC Ø 500 mm m 500
6. Vetrene cevi PVC Ø 400 mm m 200
7. Kontrolnik metana stacionarni Kom 2
8. Kontrolnik kiseonika Kom 2
9. Kontrolnik CO Kom 2
10. Kontrolnik gasova FIDESKO Kom 2
11. Prenosni kontrolnik metana Kom 6
Poedinu potrebnu opremu za ventilaciju u dela ležišta "Osojno jug" , "Osojno centar" i
"Osojno sever" u jami "Lubnica, poseduje RL Lubnica, ali je neophodna kupovina na
pozicijama 2,3,4,5,6,10 i 11..
Specifikacija potrebnog materijala za ventilaciju
Jed. Jed. cena Ukupno Ukupno
Naziv opreme Količina
mere Din/m’ (Din) (EUR)
Aksijalni ventilator APXE
1 1.000.000 8695,65
630
1 500.000 4347,82
Aksijalni ventilator DVT 2013-2
Vetrene cevi PVC Ø 400 mm m 200 11.589,75 2.317.950 2.0156,08
Ventilacione cevi-lutneØ500mm m 500 12.458,37 6.229.185,00 62.291,85
Ventilacione cevi-lutne 45.276,00
m 300 15.092,00 4.527.600,00
lutneØ600mm
Ukupno 14.574.735 140.767,4

1.1.11 SPECIFIKACIJA RADNE SNAGE

32
Za sprovođenje projektovanog rešenja provetravanja potrebno je da vetrena služba ima
sledeći broj ljudi:
Broj radnika
№ Naziv radnog mesta Kvalifikacija
na dan
1. Poslovođa provetravanja SSS 1
2. Nadzornik provetravanja VK/SSS 3
Osim navedene grupe ljudi koja je zadužena za operativnu kontrolu režima provetravanja za
ispravnost elektro-mašinske opreme i uređaja odrediće se lica iz elektromašinske službe
rudnika.
1.1.12 MERE ZAŠTITE
Radovi obuhvaćeni ovim Projektom pravno su regulisani sledećim aktima:
1.Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima (”Sl. glasnik RS” br. 88/2011),
2.Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (“Službeni glasnik RS”,broj 101/2005),
3.Zakon o zaštiti od požara (“Službeni glasnik SRS”, br. 37/88, 53/93, 67/93 i 48/94),
4.Uredba o merama zaštite od požara pri izvodjenju radova zavarivanja, rezanja i
lemljenja (“Službeni glasnik SRS”,broj 50/79),
5.Pravilnik o merama zaštite pri rukovanju eksplozivnim sredstvima i miniranju u
rudarstvu (“Službeni list SFRJ”, broj 9/67),
6.Pravilnik o tehničkim normativma za podzemnu ekpsloataciju uglja (“Službeni list
SFRJ”, br. 4/89 i 54/90),
7.Pravilnik o tehničkim normativima pri rukovanju eksplozivnim sredstvima i miniranju u
rudarstvu (“Služeni list SFRJ”, broj 26/88),
8.Pravilnik o tehničkim normativima za električna postrojenja, uredjaje i instalacije u
rudnicima sa podzemnom eksploatacijom (Službeni list SFRJ”,broj 21/88),
9.Pravilnik o tehničkim normativima pri prevozu ljudi u rudnicima sa podzemnom
eksploatacijom mineralnih sirovina horizontalnim i kosim prostorijama (“Službeni
list SFRJ”, broj 34/89),
10.Pravilnik o tehničkim normativima za prevoz transporterima sa trakom u
rudarstvu (“Službeni list SFRJ”, broj 5/73,
11.Propisi o tehničkim merama i zaštiti na radu pri rudarskim podzemnim
radovima (“Službeni list SFRJ”, broj 11/67).
Svi izneti akti Rudnika iz oblasti izvodjenja radova i primene mera zaštite moraju biti u
saglasnosti sa navedenim pravnim aktima.
Proračunate količine vazduha i projektovani sistem vazduha obezbeđuje normalne uslove
radova kako na otkopnim tako i na pripremnim radilištima.
Osnovnu meru zaštite predstavlja operativna kontrola raspodele vazduha i gasnog stanja. Pri
ovoj kontroli naročitu pažnju treba posvetiti separatnom provetravanju radilišta i objektima
izolacije starih radova nakon otkopavanja.
Kontrola protočnog provetravanja će se vršiti na vetrenim stanicama, duž puta protočne
vetrene struje. Lokacija vetrenih stanica se obavezno daje na planovima provetravanja ctež
broj 2.4.4.-1. i 2.4.4.-2. Na svakoj vetrenoj stanici se meri : poprečni presek prostorije F
(m2), brzina strujanja vazduha V (m/s) i temperatura vazduha, a na osnovu brzine strujanja
vazduha i profila prostorije daje se zapreminski protok vazduha Q (m3/s).

33
U jama "Lubnica" osim operativne kontrole režima ventilacione mreže kao i gasnog stanja
potrebno je pridržavati se važećih Propisa i Pravilnika o merama zaštite pri rudarskim
podzemnim radovima koji se odnose na jame ugrožene metanom.
Napajanje jame električnom energijom mora biti u skladu sa važećim Propisima za primenu
elektro-uređaja u metanskim jamama. Zaštita od gasova uslovljava primenu elektro-uređaja sa
"S" izvedbom i odgovarajućim atestom.
U slučajevima nestanka električne energije, koji bi doveli do prestanka rada sistema za
separatno provetravanje, svi zaposleni na separatno provetravanim radilištima se moraju
trenutno povući u ogranke sveže vetrene stuje. Ponovno aktiviranje ventilatora vrši se prema
uputstvu, koje treba da izda tehnički rukovodilac jame.
Kod postavljanja uređaja i cevovoda za separatno provetravanje mora se obezbediti njihova
funkcionalnost kao i bezbednost u pogledu njihovog oštećenja. Pri tom posebnu pažnju treba
obratiti na način vešanja cevovoda u profilu prostorije, kao i na izvođenje krivina.
Maksimalna udaljenost kraja cevovoda od čela radilišta ne sme biti veća od 8 m.
Posebnu pažnju treba obratiti na kontrolu gasnog stanja i požarnih koeficijenata kao i
indikatora za rano otkrivanje endogenih požara.
Ovi koeficjenti baziraju se na rezultatima hemijskih analiza istrošene vazdušne struje.
Pojave sniženja procentualnog prisustva O2 kao i prisustvo CO u izlaznoj vazdušnoj struji
indicira mogućnost skore pojave endogenog požara.
Posebnu pažnju treba obratiti na mere zaštie kod separatne ventilacije otkopnih i pripremnih
radilišta. Ona treba u svemu da odgovara uputstvima Upravnika rudnika.
Režim rada glavnog ventilatorskog postrojenja treba usaglasiti potrebama ventilacione mreže.
Postupak regulacije i upravljanja ventilatorom AVJ-1500 vrši se prma upustvu proizvođača
opreme.
Upravnik rudnika u saglasnosti sa tehničkim rukovodiocem radne organizacije i
službom zaštite na radu, dužan je izdati uputstvo o načinu rada na ventilacionom
postrojenju.
U cilju zaštite od iznenadnih prodora gasova i vode u radni prostor aktivnih radilišta potrebno
je primeniti preventivno bušenje. Bušačka garnitura mora imati sigurnosne uređaje-
preventere, koji obezbeđuju radni prostor i zaposlene.
Sistematska merenja gasno-ventilacionih stanja i klimatskih uslova u jami evidentira se u
glavnoj knjizi provetravanja jame.

34