Diplomski Rad - Tipska VN Ispitivanja Distributivnih Transformatora

Elektrotehniki fakultet
Univerziteta u Beogradu
DIPLOMSKI RAD
TIPSKA VISOKONAPONSKA ISPITIVANJA

DISTRIBUTIVNIH TRANSFORMATORA
Kandidat
Mentor
GRUBOR NEMANJA
Dr. RADOVAN RADOSAVLJEVI
EPP 104/92
Docent
Beograd, 2000
SADRAJ
1. UVOD
2. PRENAPONSKE POJAVE
2.1. Vrste prenapona
2.2. Atmosferski udarni prenaponski talas
2.3. Dobijanje atmosferskih udarnih napona
2.3.1. Reavanje ekvivalentnog kola udarnog naponskog generatora

2.3.2. Odreivanje vremena trajanja ela i zaelja (T1 i T2) atmosferskog
udarnog prenaponskog talasa
3. RASPODELA ATMOSFERSKOG PRENAPONSKOG TALASA DU
NAMOTAJA TRANSFORMATORA
3.1. Poetna raspodela napona
7
10
15
17
3.2. Prelazni proces i konana raspodela napona
24
3.3. Posledice prenapona i zatita transformatora od prenapona
27
4. REPETICIONI GENERATOR
30
4.1. Uvod
30
4.2. Primena
30
4.3. Izgled dizajn
31
4.4. Opis rada

4.5. Primeri koji ilustruju zavisnost oblika i vremena trajanja talasa od
pojedinih elemenata impulsnog kola
4.5.1. Uticaj serijskog otpora Rs (otpora ela) na vremena trajanja
ela T1 i zaelja T2 atmosferskog prenaponskog talasa
4.5.2. Uticaj paralelnog otpora Rp (otpora zaelja) na vremena trajanja
4.5.3. Uticaj kapacitivnosti Cb na oblik i vremena trajanja
4.5.4. Uticaj kapacitivnosti Cs na vremena trajanja
4.5.5. Uticaj induktivnosti L na oblik i vremena trajanja
4.5.6. Ilustracija rezanja atmosferskog prenaponskog talasa
pomou repeticionog generatora RSG 481
33
34
35
36
37
37
38
39
5. VISOKONAPONSKO ISPITIVANJE IZOLACIJE

TRANSFORMATORA UDARNIM NAPONOM
5.1. Ispitivanje izolacije transformatora
5.2. Standard JUS IEC 76-3
40
40
41
5.2.1. Uticaji atmosferskih uslova
42
5.2.2. Redosled ispitivanja i ocena ispitivanja
43
5.3. Naini vezivanja transformatora prilikom ispitivanja
45
5.4. Ispitna stanica i oprema ispitne stanice fabrike Minel Trafo u Mladenovcu
47
5.4.1. Elementi ispitne opreme i opis rada
48
5.4.2. Merenje napona i struje
50
5.4.3. Bezbednost opreme i osoblja

5.5. Praktino visokonaponsko ispitivanje izolacije atmosferskim
udarnim prenaponskim talasom
51
52
6. ZAKLJUAK
55
7. LITERATURA
58
ANEKS 1
ANEKS 2
1. Uvod
Distributivni transformatori na mestu ugradnje esto mogu doi pod uticaj elektrinih
naprezanja, nastalih usled putujuih prenaponskih talasa. Putujui prenaponski talasi potiu od
raznih atmosferskih pranjenja du linija prenosa.
Visokonaponskim ispitivanjem izolacije transformatora udarnim atmosferskim
prenaponom se upravo proverava dielektrina vrstoa transformatora odnosno sposobnost
transformatora da izdri dielektrina naprezanja kojima moe biti izloen u toku eksploatcije na
mestu ugradnje.
Ispitivanje ima za cilj proveru izolacije namotaja transformatora prema masi (zemlji), kao
i proveru izolacije izmeu pojedinih navojaka. Ispitivanje izolacije namotaja prema masi se vri
punim atmosferskim prenaponskim talasom dovedenim izmeu poetne take ispitivanog
namotaja i mase, dok se izolacija izmeu pojedinih navojaka ispituje udarnim atmosferskim
prenaponskim talasom rezanim na zaelju. Vreme trajanja atmosferskog prenaponskog talasa,
njegov oblik i ostale veliine koje se javljaju u ovom ispitivanju su zajedno sa tolerancijama u
kojima se mogu nalaziti te veliine, navedene i precizno odreene standardom za ovo ispitivanje.
Taj standard je JUS IEC 76-3. Takoe je ovim ispitivanjem mogue utvrditi i mesta na kojima je
izolacija oslabljena, to moe biti posledica greaka u toku izrade ili posledica loe konstrukcije.
Ovo ispitivanje je tipsko to znai da se ispituje samo jedan transformator kao
predstavnih itavog proizvodnog tipa osim ako ugovorom izmeu kupca i prodavca nije
drugaije predvieno. Merenja i ispitivanja koja su priloena u ovom radu su izvrena u fabrici
''Minel Trafo'' u Mladenovcu koja, izmeu ostalog, proizvodi i distributivne transformatore snaga
koje se nalaze u intervalu od 50kVA do 2500kVA i primarnih naponskih nivoa od 10kV, 20kV i
30kV.
Rad sadri sledea poglavlja:
prenaponske pojave. Ovo poglavlje sadri teorijske delove u kojima su navedeni
naini nastajanja i vrste prenapona kojima transformator moe biti izloen u periodu
eksploatacije na mestu ugradnje.Takoe, ovo poglavlje sadri i deo u kojem su definisane sve
karakteristike atmosferskog udarnog prenaponskog talasa. Nakon ovog dela uraena je i teorijska
analiza dobijanja ovog talasa pomou udarnog naponskog generatora u okviru koje je reeno
ekvivalentno impulsno kolo za generisanje talasa i izvedene pribline vrednosti za vremena
trajanja ela i zaelja (T1 i T2) atmosferskog udarnog prenaponskog talasa u zavisnosti od
elemenata ekvivalentnog kola udarnog naponskog generatora.
raspodela atmosferskog udarnog prenaponskog talasa du namotaja transformatora.U
ovom poglavlju su objanjene poetna i konana (krajnja) raspodela prenaponskog talasa du
namotaja transformatora sa svim neophodnim teorijskim izvoenjima, kao i prelazni proces koji
se odigrava izmeu poetne i krajnje raspodele atmosferskog udarnog prenaponskog talasa du
namotaja transformatora. Na kraju ovog poglavlja je deo posveen posledicama prenapona i
zatiti transformatora od dejstva atmosferskog udarnog prenaponskog talasa.
Grubor Nemanja
DIPLOMSKI RAD
1. Uvod
repeticioni generator. Repeticioni generator je ureaj pomou kojeg je mogue

(izmeu ostalog) dobiti talas koji ima oblik atmosferskog udarnog talasa i maksimalnu vrednost
napona do 500V, koji ne ugroava izolaciju transformatora niti bezbednost osoblja. Ovo
poglavlje sadri opis rada, izgled (dizajn) i svrhe u koje je mogue upotrebiti repeticioni
generator. Na kraju rada su u aneksu 1 priloeni rezultati i grafici merenja u kojima je korien
repeticioni generator za generisanje udarnog naponskog talasa.
visokonaponsko ispitivanje izolacije transformatora udarnim naponom. U ovom
poglavlju je detaljno objanjeno i uraeno ispitivanje koje je tema rada. U okviru objanjenja su
navedene sve stavke iz standarda, koji se primenjuje za ovo ispitivanje (JUS IEC 76-3), kojih se
moramo pridravati. Navedena je i opisana izuzetno kvalitetna ispitna oprema (Haefely Trench)
koja se nalazi u ispitnoj stanici fabrike ''Minel Trafo'' u Mladenovcu. Opisana je i sama ispitna
stanica u kojoj je ispitivanje izvreno sa emom veza ispitne opreme. U ovom poglavlju je i deo
koji je posveen bezbenosti opreme i osoblja koje vri ispitivanje. U aneksu 2 je priloen jedan
izvetaj visokonaponskog ispitivanja izolacije transformatora udarnim naponom, sa svim
neophodnim graficima i rezultatima merenja.
zakljuak.
aneks 1 (repeticioni generator).
aneks 2 (visokonaponsko ispitivanje izolacije transformatora udarnim naponom).
Grubor Nemanja
2. Prenaponske pojave
2.1. Vrste prenapona
Transformator je u toku svog rada, na mestu ugradnje, esto podvrgnut naponu, koji u
manjoj ili veoj meri premauje vrednost nominalnog napona transformatora. Svaki takav napon
je prenapon. Termin prenapon se prvenstveno upotrebljava za relativno visoke kratkotrajne
napone. Kratkotrajan, znai da se opisuje pojava ije se trajanje meri mikrosekundama. Prenapon
koji ima ovu osobinu moemo nazvati udarnim prenaponskim talasom.
Ovako opisani kratkotrajni prenaponi se dele na:
-
unutranje (pogonske) i
spoljanje (atmosferske).
Pogonski prenaponi mogu biti komutacioni i havarijski.

-
Komutacijoni prenaponi nastaju prilikom ukljuenja i iskljuenja dalekovoda i veih

transformatora.
Havarijski prenaponi nastaju pri pojavi zemljospojeva i nesimetrinih kratkih

spojeva.
Atmosferski prenaponi nastaju usled:

-
direktnog udara groma u dalekovod;
elektromagnetske indukcije pri pranjenju jednog naelektrisanog oblaka u drugi ili u

zemlju;
elektrostatike indukcije;
naelektrisanja provodnika vetrom, zrncima peska, snegom i slino.
Kako je tema ovog diplomskog rada visokonaponsko ispitivanje izolacije transformatora

udarnim naponom koji ima oblik atmosferskog prenaponskog talasa, atmosferski prenaponski
talas e u nastavku biti definisan.
2.2. Atmosferski udarni prenaponski talas

Atmosferski udarni prenaponski talas je kratkotrajan naponski impuls, odreenog
polariteta, koji bez znatnih oscilacija naglo raste od nule do maksimalne vrednosti a zatim sporije
opada do nule. Opti oblik ovakvog talasa je prikazan na slici 1.
Grubor Nemanja
DIPLOMSKI RAD
Slika 1.
Karakteristike ovako definisanog prenaponskog talasa su:
-
polaritet (pozitivan ili negativan);
temena vrednost napona (amplituda) Um ;
vreme trajanja ela talasa T1 ;
vreme trajanja udarnog talasa ili vreme trajanja zaelja talasa T2.
Sve karakteristike atmosferskog udarnog prenaponskog talasa su prikazane na slici 2.

Polaritet prenaponskog talasa je pozitivan.
T1
T2
Slika 2.
Za poetak talasa je odreena taka O1 koja je dobijena presekom spojnice taaka na
uzlaznom delu krive koja predstavlja talas, ije su ordinate jednake 0.3 i 0.9 amplitudne
vrednosti talasa Um i vremenske ose t. Vreme trajanja ela talasa T1 je vremensko rastojanje O1C.
Vreme trajanja udarnog talasa T2 (vreme trajanja zaelja) je vremenski interval O1D, gde je D
taka koja oznaava pad napona na opadajuem delu talasa na 50% amplitude napona Um.
Standardni atmosferski udarni talas je onaj talas koji ima vreme trajanja ela
T1=1.2 s a vreme trajanja zaelja T2=50 s. Ovakav standardan talas ima oznaku 1.2/50. Pri
ispitivanju izolacije transformatora ovako definisanim naponskim talasom standardima su
Grubor Nemanja
DIPLOMSKI RAD
odreene tolerancije u kojima se mogu kretati karakteristike talasa (T1,T2,amplituda). Sve

tolerancije zahtevane standardima bie priloene u praktinom delu visokonaponskog ispitivanja
izolacije transformatora udarnim naponom. esto se za ovako definisan talas kae da je pun
atmosferski udarni talas zato to nije prekinut usled proboja ili preskoka u ispitnom kolu.
U okviru ovih ispitivanja esto e se pominjati jo jedan oblik atmosferskog
prenaponskog talasa. To je odrezani atmosferski udarni talas, koji se javlja kada u ispitnom
kolu doe do proboja ili preskoka. Tada vrednost napona ima nagli pad. Do rezanja moe doi na
elu, zaelju ili temenu talasa. Da bi se rezultati ispitivanja mogli uporeivati ispitivanja se uvek
vre jednim odreenim oblikom rezanog atmosferskog udarnog talasa. Na slici 3 je prikazan
opti oblik rezanog atmosferskog udarnog talasa, rezanog na zaelju, to znai rezanog posle
dostizanja amplitude napona.
Slika 3.
Za odrezani atmosferski udarni talas se definiu sledee karakteristike:
-
napon u trenutku rezanja (veliina Ha na slici 3),
vreme trajanja odrezanog talasa ili vreme do rezanja TC (vremensko rastojanje

O1H),
dogovoreno vreme trajanja sloma napona, kao 1.67 puta vremenski razmak izmeu
taaka E i F. Take E i F odgovaraju vrednostima od 10% i 70% napona u trenutku
rezanja, respektivno.
Sve vrednosti tolerancija odreenih karakteristika odrezanog udarnog talasa koje su

standardima predviene e takoe biti priloene u delu rada koji e pokriti praktian deo
visokonaponskog ispitivanja izolacije transformatora udarnim naponom.
2.3. Dobijanje atmosferskih udarnih napona

Atmosferski udarni naponi, koji imaju ranije definisane karakteristike i oblik, mogu se
dobiti oduzimanjem jedne eksponencijalne funkcije sa manjom vremenskom konstantom od
druge eksponencijalne funkcije sa veom vremenskom konstantom, to je prikazano na slici 4.
Grubor Nemanja
DIPLOMSKI RAD
Slika 4.
U praksi se atmosferski udarni naponi dobijaju pomou udarnih naponskih generatora
koji se mogu predstaviti ekvivalentnom emom koja je data na slici 5. Osnove funkcionisanja
ovakvih generatora postavio je Marks, pa se po njemu ovi ureaji nazivaju Marksovi udarni
generatori. U praktinom delu rada je priloena ema i objanjen nain rada jednog takvog
udarnog naponskog generatora (po Marksu) koji je korien u toku ovih ispitivanja.
RL
Cs
K
us
is
ip
Rs
Rp
ib
Cb
ub
Slika 5.
.
Ekvivalentno kolo udarnog naponskog generatora, prikazano na slici 5, se sastoji iz
sledeih elemenata:
-
kapacitivnosti udarnog naponskog generatora Cs,
kapacitivnosti Cb u okviru koje je i kapacitivnost ispitivanog objekta,
serijskog otpornika Rs,
paralelnog otpornika Rp,
lokalnog iskrita udarnog naponskog generatora K,
otpornika RL, koji ograniava struju optereenja.
Sa us je oznaen napon kojim se optereuje kapacitet udarnog naponskog generatora a sa

ub napon na ispitivanom objektu.
Preko otpornika RL, koji ograniava struju optereenja, optereuje se (puni) kondenzator
Cs. U trenutku kada napon na kondenzatoru Cs poraste do vrednosti preskonog napona na
Grubor Nemanja
DIPLOMSKI RAD
lokalnom iskritu generatora K, iskrite reaguje i kondenzator Cs se rastereuje (prazni) preko

otpornika Rs na kondenzator Cb. Rastereenje se delimino vri i preko otpora Rp. Otpornik Rs je
neophodan da bi optereivanje kondenzatora Cb bilo postepeno, to odgovara elu talasa (kriva 1,
slika 4). Dalje se kondenzatori Cs i Cb rastereuju (prazne) preko otpora Rp, to odgovara
zaelju talasa (kriva 2, slika 4). U vrednost kapacitivnosti Cb je uraunata i kapacitivnost
ispitivanog objekta, tako da je promena napona na kapacitetu Cb jednaka promeni napona
ispitivanom objektu.
2.3.1.Reavanje ekvivalentnog kola udarnog naponskog generatora
Uvek vai sledea jednaina:
qb = C b u b
(1)
koja kada se diferencira po vremenu daje:

ib =
dqb
du
= Cb b
dt
dt
(2)
Sa ib je oznaena struja kroz Rs i Cb. Napon na kapacitetu Cs je:

u s = R s ib + u b
(3)
odnosno, zamenom jednaine (2) u jednainu (3):

u s = Rs C b
du b
+ ub
dt
(4)
Struja ip, kroz paralelni otpor Rp je:

ip =
us
R C du
u
= s b b + b
Rp
R p dt
Rp
(5)
Ukupna struja is, koja protie kroz iskrite K je:

i s = i p + ib =
Rs C b du b u b
du
+
+ Cb b
R p dt
Rp
dt
(6)
Sreivanjem jednakosti (6) dolazi se do:
is =
R p + Rs
Rp
Cb
du b u b
+
dt
Rp
(7)
Struja is, sa suprotnim znakom, je jednaka struji rastereenja kondenzatora Cs:
R p + Rs
dq s
du
du
u
= i s = C s s =
Cb b + b
R
dt
dt
dt
R p
p
(8)
Daljim sreivanjem dolazi se do:
Cs
du
u
du s Rs + R p
+
Cb b + b = 0
dt
Rp
dt
Rp
(9)
Diferenciranjem jednakosti (4) po vremenu dobijamo:

Grubor Nemanja
DIPLOMSKI RAD
2
du s
d u b du b
= Rs C b
+
dt
dt
dt 2
(10)
Zamenom jednaine (10) u jednainu (9) sledi:

C s Rs C b
Rs + R p
du
du
d 2ub
1
+ Cs b +
ub = 0
Cb b +
2
dt
Rp
dt
Rp
dt
(11)
Sreivanjem jednakosti (11) dolazi se do sledee diferencijalne jednaine:

d 2 u b C s R p + C b R p + C b Rs du b
1
+
+
ub = 0
2
R p Rs C b C s
dt
R p Rs C b C s
dt
(12)
Jednaina (12) je linearna diferencijalna jednaina drugog reda bez desne strane (dakle
homgena) i njeno opte reenje ima sledei oblik:
u b (t ) = Ae s1t + Be s2t
(13)
gde su sa s1 i s2 oznaeni koreni karakteristine jednaine (14)

s 2 + k1 s + k 2 = 0
(14)
U karakteristinoj jednaini (14) su sa k1 i k2, zbog preglednosti zapisa, oznaeni

koeficijenti karakteristine jednaine koji imaju sledee vrednosti:
k1 =
C s R p + C b R p + C b Rs
R p Rs C b C s
i k2 =
1
R p Rs C b C s
(15)
Sa A i B su u optem reenju (13) diferencijalne jednaine obeleene integracione

konstante koje e biti odreene iz graninih uslova. Koreni karakteristine jednaine (14), s1 i s2,
imaju negativne vrednosti jer su koeficijenti karakteristine jednaine (14), koja je obina
kvadratna jednaina, k1 i k2 pozitivni. Vrednosti korena karakteristine jednaine (14) su:
s1 =
(R p C s + R p C b + Rs C b ) +
(R C
p
+ R p C b + Rs C b ) 4 R p Rs C b C s
2
2 R p Rs C b C s
(16)
i
s2 =
(R p C s + R p C b + Rs C b )
(R C
p
+ R p C b + Rs C b ) 4 R p Rs C b C s
2
2 R p Rs C b C s
(17)
Uvodim sledee smene:

a = s1 i b = s 2
(18)
Odavde se vidi da je vrednost koju ima b vea od vrednosti koju ima a ( b > a ), tako da
1
je vremenska konstanta druge eksponencijalne krive Tb = manja od vremenske konstante prve
b
1
eksponencijalne krive Ta = ( Ta > Tb ).
a
Opte reenje diferencijalne jednaine (12) sada ima sledei oblik:
u b (t ) = Ae at + Be bt
Grubor Nemanja
(19)
8
DIPLOMSKI RAD
Poetne uslove uzimamo za trenutak kada je reagovalo iskrite K. U tom trenutku napon
na kapacitivnosti Cs udarnog naponskog generatora je U0, dok je napon na kapacitivnosti Cb
odnosno ispitivanom objektu jednak nuli. Dakle imamo sledee granine uslove za trenutak t=0:
us = U0 i u b = 0 .
Diferenciranjem opteg reenja (19) po vremenu dobija se:
du b
= aAe at bBe bt
dt
(20)
Uvrtavanjem jednaine (20) u jednainu (4) i korienjem graninih uslova za poetni

trenutak t=0 u jednainama (4) i (19), dobija se sistem od dve jednaine sa dve nepoznate
integracione konstante (A i B):
u s (0) = Rs C b (aA bB) + A + B = U 0
(21)
u b (0) = A + B = 0
(22)
Reavanjem sistema jednaina (21) i (22) po A i B dobijaju se vrednosti integracionih

konstanti:
A = B =
U0
Rs C b (b a )
(23)
Konaan izraz za napon na ispitivanom objektu a to znai i na kapacitetu Cb, dat je

izrazom (24) i sastoji se od proizvoda konstante i razlike dve eksponencijalne funkcije. Pri tom
vremenska konstanta Tb , druge eksponencijalne funkcije u razlici, ima manju vrednost od
vrednosti vremenske konstante Ta , prve eksponencijalne funkcije u razlici, tako da ima oblik
atmosferskog udarnog napona.
u b (t ) =
U0
e at e bt
Rs C b (b a )
(24)
U izrazu (24) koji predstavlja atmosferski udarni talas napona na ispitivanom objektu,
dobijenog udarnim naponskim generatorom, vrednosti konstanti a i b su definisane jednakou
(18).
Diferenciranjem jednakosti (24) po vremenu u poetnom trenutku t=0, dobija se
koeficijent pravca tangente u poetnom trenutku talasa:
du b
U0
(t = 0) =
dt
Rs C b
(25)
Strmina na poetnom delu talasa, samim tim i vreme trajanja ela talasa T1, zavisi od
koeficijenta pravca tangente u poetku talasa, pa je na osnovu jednakosti (25) mogue izvesti
odreene zakljuke o vremenu trajanja ela talasa T1.
Na duinu vremena trajanja ela talasa T1 mogue je uticati na sledei nain:
-
pri konstantnim vrednostima napona optereenja (U0) i kapaciteta generatora Cs,

promenom vrednosti proizvoda RsCb tako da to je ovaj proizvod vei, strmina
talasa e biti manja a zbog toga vreme trajanja ela talasa due i obrnuto;
pri stalnim vrednostima serijske otpornosti Rs i kapaciteta Cb, promenom napona

optereenja (U0) kapaciteta generatora Cs.
Grubor Nemanja
DIPLOMSKI RAD
Vreme za koje naponski talas dostigne maksimalnu vrednost se odreuje iz uslova

du b
= 0 i iznosi:
dt
t1 =
ln b ln a
ba
(26)
Posle ovog vremena napon poinje da opada. Na brzinu opadanja napona, odnosno na
vreme trajanja zaelja talasa T2, utiu vrednosti kapaciteta Cs i paralelnog otpora Rp.
Ekvivalentna ema udarnog naponskog generatora sa slike 5 je dosta uproena zato to
nije voeno rauna o neminovnoj pojavi induktivnosti u kolu. Ta injenica je dosta
pojednostavila proraun. Induktivnost u kolu nastaje usled prostorne raspodele elemenata kola,
njihovih meusobnih veza i uticaja. Postojanje induktivnosti u kolu e zajedno sa datim
kapacitivnostima, kao i sa parazitnim kapacitetima izmeu elemenata kola meusobno i
kapacitetima elemenata prema zemlji, stvoriti oscilatorna kola koja dovode do promene u obliku
talasa usled superpozicije ovih napona, obino visokih uestanosti, sa osnovnim naponskim
talasom. Oscilacije visokih uestanosti treba priguiti pa je potrebno da serijski (priguni) otpor
Rs zadovoljava sledei uslov:
Rs > 2
L(C s + C b )
C s Cb
(27)
gde je sa L oznaena induktivnost u kolu.

Postojanje induktivnosti u kolu utie i na produenje vremena trajanja ela T1, to se
moe eksperimentalno utvrditi pomou repeticionog generatora. Meutim vreme trajanja ela
talasa T1 se nee znaajnije produiti ako je ispunjen uslov da vremenska konstanta kola bude
mnogo manja (za red veliine) od vremena trajanja ela talasa T1 odnosno:
L
0.1T1
Rs
(28)
2.3.2 Odreivanje vremena trajanja ela i zaelja (T1 i T2) atmosferskog udarnog
prenaponskog talasa
Vreme trajanja ela talasa T1

Pri ovom proraunu bie pretpostavljeno da je paralelni otpor Rp, otpor zaelja, dovoljno
veliki odnosno da tei beskonanosti. Za proraun e biti koriena ekvivalentna ema data na
slici 6. U poetnom trenutku napon na kapacitetu generatora Cs ima vrednost U0, dok je u tom
trenutku napon na ispitivanom objektu ravan nuli.
Rs
Cs
us
is
ub
Cb
Slika 6.
Grubor Nemanja
10
DIPLOMSKI RAD
Uvek vai:
u s = Rs i s + u b
(29)
Struja kojom se prazni kapacitet Cs je jednaka struji is sa suprotnim znakom:

Cs
du s
du
= i s = C b b
dt
dt
(30)

du s
di
du
= Rs s + b
dt
dt
dt
(31)

d 2ub
di s
= Cb
dt
dt 2
(32)
Kada vrednosti iz jednakosti (30) i (32) uvrstimo u jednakost (31) i sredimo jednainu,
dobijamo homogenu diferencijalnu jednainu drugog reda:
d 2 u b C s + C b du b
+
=0
Rs C s C b dt
dt 2
(33)
Karakteristina jednaina ove diferencijalne jednaine je:
s2 +
1
s=0
T
(34)
Reenja jednaine (34) su s1 = 0 i s 2 =
RCC
1
, gde je T = s s b vremenska konstanta
T
C s + Cb
uspostavljanja ela talasa.

Iz opteg reenja (35) diferencijalne jednaine (35)
u b (t ) = Ae s1t + Be s2t
(35)
i graninih uslova koji su ranije definisani, dobija se vremenska promena napona na kapacitetu
Cb:
Cs
u b (t ) = U 0
C s + Cb
1 e T
(36)
Pomou slike 7 bie odreeno vreme trajanja ela T1.

Kao to je ranije objanjeno za poetak talasa se uzima taka nastala presekom spojnice
taaka koje imaju vrednosti napona 0.3 i 0.9 Um na rastuem delu talasa i vremenske ose.
Pomou vremena i vrednosti napona u takama A i B na slici 7 i jednakosti (36) dobijene su
sledee jednaine:
t
1
0.3U m = U m 1 e
(37)
t
2
0.9U m = U m 1 e T
(38)
Grubor Nemanja
11
DIPLOMSKI RAD
iz kojih se dobija:
t 2 t1 = T ln 7
(39)
Slika 7.
Trouglovi ABC i A1B1C1 na slici 7 su slini tako da vai sledee:
0.9U m 0.3U m
t t
AC
BC
=
ili 2 1 =
A1C1 B1C1
T1
Um
(40)
odakle se dobija:
t 2 t1 = 0.6T1
(41)
Zamenom vrednosti iz poslednje jednakosti (41) u jednakost (39) dobija sa vreme trajanja
ela talasa T1:
T1 =
RCC
t 2 t1 T ln 7
=
= 3.25T = 3.25 s s b
0 .6
0 .6
C s + Cb
i konano:
T1 = 3.25
Rs C s C b
C s + Cb
(42)
Iz poslednje jednakosti se lako vidi da vreme trajanja ela talasa raste ako poveavamo
otpornost serijskog otpornika Rs i kapacitivnosti Cb, pri konstantnoj vrednosti kapaciteta udarnog
naponskog generatora Cs, to je najee tako. Smanjivanje vrednosti Rs i Cb, skrauje vreme
trajanja ela udarnog atmosferskog talasa T1 pri konstantnoj vrednosti kapaciteta Cs. Takoe, ako
kapacitivnost generatora nije konstantna, vreme trajanja ela talasa T1 se menja srazmerno sa
promenom vrednosti kapacitivnosti Cs.
Vreme trajanja zaelja talasa T2
Za proraun vremena trajanja zaelja talasa T2 bie koriena ekvivalentna ema
prikazana na slici 8. Na ekvivalentnoj emi su prikazani kapaciteti Cb i Cs, spregnuti paralelno, u
Grubor Nemanja
12
DIPLOMSKI RAD
poetku optereeni naponom koji je jednak amplitudi prenaponskog talasa Um. Kapaciteti Cs i Cb
se rastereuju preko paralelnog otpornika Rp.
is
Cs
ib
us
Rp
ub
Cb
Slika 8.
Kolo se reava sledeim jednainama:
u b = u s ; i s = C s
du s
du
; ib = C b b
dt
dt
u b = R p (i s + ib )
(43)
(44)
Uvrtavanjem vrednosti iz jednaina (43) u jednainu (44) dobija se:

R p (C s + C b )
du b
= ub
dt
(45)
Sreivanjem poslednje jednaine dobija se homogena diferencijalna jednaina prvog

reda:
du b
1
+
ub = 0
dt
R p (C s + C b )
(46)
Uz poetne uslove, koji su ranije navedeni, reenje diferencijalne jednaine (46) daje
vrednost napona na kapacitivnosti Cb u toku vremena:
u b (t ) = U m e
t
T'
(47)
gde je T vremenska konstanta ekvivalentnog kola sa slike 8, koja ima vrednost:

T ' = R p (C b + C s )
(48)
Vreme trajanja zaelja talasa T2 se priblino dobija iz vremena za koje napon ub(t) opadne na
vrednost od 50% amplitude udarnog talasa Um:
0.5U m = U m e
T2
T'
(49)
odakle je:
T2 = T ' ln 2
Grubor Nemanja
(50)
13
DIPLOMSKI RAD
pa konano obrazac za priblino odreivanje vremena trajanja zaelja atmosferskog udarnog

talasa T2 ima sledei oblik:
T2 = 0.69 R p (C s + C b )
(51)
Kako je kapacitet udarnog naponskog generator Cs najee konstantan, na duinu

vremena trajanja zaelja talasa T2 moe se uticati promenom vrednosti paralelne otpornosti Rp i
kapaciteta Cb. Poveavanjem vrednosti otpora Rp i kapaciteta Cb vreme trajanja zaelja T2 raste,
dok se smanjivanjem vrednosti ovih elemenata vreme trajanja zaelja T2 skrauje. Ako postoji
mogunost promene vrednosti kapacitivnosti udarnog naponskog generatora Cs, vreme trajanja
zaelja talasa T2 se menja srazmerno promeni ove kapacitivnosti.
Grubor Nemanja
14
3. Raspodela atmosferskog prenaponskog talasa du namotaja

transformatora
Izolaciju transformatora pored amplitude napona ugroava i karakter promene napona sa
vremenom. Prenapone je tako mogue podeliti i na:
-
aperiodine,
periodine i
kombinovane.
Aperiodian napon je najopasniji za izolaciju transformatora pa e nadalje samo on biti

razmatran. Aperiodian prenapon je u prethodnom delu opisan i dat je njegov naziv: standardan
atmosferski udarni prenaponski talas 1.2/50. Standardan aperiodian prenapon 1.2/50, koji
ima karakteristike: amplitudu napona Um, polaritet i vremena trajanja ela i zaelja (T1 i T2,
respektivno), prikazan je na slici 9.
T1
T2
Slika 9.
Atmosferski udarni talas je kratkotrajan naponski impuls ije se vreme trajanja meri
mikrosekundama. Za to veoma kratko vreme napon naglo poraste do maksimalne vrednosti a
zatim sporije opada do nule. Ovo sve govori da e transformator koji je izloen dejstvu ovakvog
talasa, posmatran kao elektrino kolo, biti podvrgnut veoma brzoj prelaznoj pojavi u toku koje e
se sve veliine (struja, napon, fluks) menjati u velikoj meri. Atmosferski prenaponski talas
emo aproksimirati sinusoidama, pa je potrebno odrediti amplitude i frekvencije tih sinusoida.
Grubor Nemanja
15
DIPLOMSKI RAD
3. Raspodela atmosferskog prenapona du namotaja transformatora
Prvom sinusoidom aproksimiramo elo talasa tako to za amplitudu sinusoide uzimamo

amplitudu talasa a frekvenciju priblino odreujemo iz vremena trajanja ela T1 koje je jednako
etvrtini periode sinusoide T. Za talas 1.2/50 uzeemo naravno T1=1.2 s :
f1 =
1
1
1
=
=
= 208.33kHz
T 4T1 4 *1.2 s
(52)
Frekvencija sinusoide kojom aproksimiramo elo talasa je reda veliine oko 200kHz i
usko odstupa od te vrednosti zbog dozvoljene tolerancije za duinu vremena trajanja ela T1 koja
je predviena standardom.
Frekvencija sinusoide kojom emo aproksimirati zaelje talasa se priblino odreuje iz
standardnog vremena trajanja zaelja atmosferskog talasa T2=50 s koje je jednako etvrtini
periode sinusoide T.
f2 =
1
1
1
=
=
= 5kHz
T 4T2 4 * 50s
(53)
Iz vrednost frekvencija sinusoida, kojima se aproksimiraju elo i zaelje talasa, jasno je

da su te frekvencije daleko vee od uobiajene pogonske frekvencije od 50 Hz.To je razlog zbog
koga prelaznu pojavu izlaganja transformatora atmosferskom udarnom talasu nije mogue
razmatrati pomou uobiajene ekvivalentne eme transformatora koja je data na slici 10. ema sa
slike 10 dobro reprezentuje transformator za frekvencije bliske pogonskoj frekvenciji od 50 Hz.
Svi elementi ekvivalentne eme sa slike 10 svedeni su na primar transformatora.
Slika 10.
Glavni razlog zbog koga ema sa slike 10 ne vai u sluaju prelazne pojave koja je
posledica izlaganja transformatora udarnom atmosferskom talasu je postojanje kapacitivnosti
koje svaki transformator ima pored aktivnih otpornosti i induktivnosti. Za ovu prelaznu pojavu
kapacitivnosti su posedno izraene.
Kapacitivnosti relevantne za prelazni proces su:
- kapacitivnosti jednog navojka prema drugom navojku;

- kapacitivnosti svakog namotaja prema drugom namotaju;
- kapacitivnosti navojaka i namotaja prema masi, koju predstavljaju jezgro i sud
transformatora.
Bitno je napomenuti da pri visokim uestanostima sve induktivne reaktanse vuku veoma
male struje (U / L 0 ) suprotno od kapacitivnih reaktansi, koje pri visokim uestanostima i
pored malih vrednosti kapaciteta, vuku veoma velike vrednosti struja ( C = CU ) . Visoke
Grubor Nemanja
16
DIPLOMSKI RAD
uestanosti se javljaju na elu talasa kada napon za veoma kratko vreme ima veliki prirataj
vrednosti. To znai da napon na elu ima veliku strminu.
Kraj atmosferskog prenaponskog talasa je gotovo jednosmeran, konstantan napon
( 0) , tako da za taj deo talasa nema struja kroz kapacitivnosti, zato to su kondenzatori
napunjeni. to se tie induktivnih otpornosti one su za male uestanosti ( 0 ) zanemarljive
(L 0) , pa preostaje samo ista aktivna otpornost.
Ako posmatramo sluaj kada je atmosferski prenaponski talas nastao udarom groma u
dalekovod, talas e se kretati po dalekovodu i doi e do transformatora. Dalje je neophodno
videti kako se prenaponski talas prostire kroz transformator. Parametri koji su bitni za poetni i
krajnji deo prenaponskog talasa su ranije objanjeni pa je preostao sredinji deo atmosferskog
prenaponskog talasa. Za srednji deo talasa potrebno je uzeti u obzir kapacitete transformatora i to
kako kapacitete izmeu namotaja i mase tako i kapacitete izmeu pojedinih navojaka,
induktivitete i to samoinduktivnost namotaja kao i meusobnu induktivnost izmeu navojaka i
aktivne otpornosti. Poznato je da induktivnost zavisi od struje zbog postojanja magnetnog kola.
Ova injenica stvara velike probleme u analizi prelazne pojave. Ako bi ak induktivnost smatrali
konstantnom, jednakom induktivnosti namotaja neto uveanom zbog postojanja uzajamne
indukcije i ravnomerno raspodeljenom du namotaja, ne bi mnogo dobili na smanjenju problema
u toku analiziranja prelaznog procesa za srednji deo udarnog talasa. Srednji deo talasa e zato
biti tretiran samo kvalitativno zbog sloenosti problema. Ekvivalentna ema transformatora za
srednji deo udarnog atmosferskog talasa sa ranije navedenim elementima je data na slici 11.
Omski otpor i gubici u transformatoru e takoe biti zanemareni radi jednostavnosti prorauna,
pa e rezultati razmatranja biti pesimistiniji. Za svaki vremenski interval u kojem bude
analizirana raspodela prenapona du namotaja transformatora bie koriena odgovarajua
ekvivalentna ema koja najvernije predstavlja transformatorski namotaj u zavisnosti od
uestanosti u posmatranim vremenskim intervalima.
Slika 11.
3.1. Poetna raspodela napona

U ovom delu e biti prouena poetna raspodela napona na pojedinane navojke
namotaja transformatora pri nailasku prenaponskog talasa. Ekvivalentna ema za veoma kratak
vremenski interval trajanja ela talasa T1 sadri samo kondenzatore zato to je uestanost vrlo
visoka. Takoe, zbog veoma kratkog vremena ela ovde e biti analiziran raspored maksimalno
uproenog talasa koji ima beskonano veliku strminu i neodreeno dugo vreme trajanja. Tako
opisan talas ima oblik Hevisajd-ove jedinine (step) funkcije prikazane na slici 12. Ovakva
aproksimacija prenaponskog talasa je izuzetno stroga zato to ima beskonano veliku strminu
koju realan atmosferski prenaponski talas ba i nema. Rezultati teorijskog razmatranja e iz tog
razloga biti pesimistiniji. Takoe, bie razraena samo raspodela takvog naponskog talasa na
pojedine navojke, bez uzimanja u obzir vremana.
Grubor Nemanja
17
DIPLOMSKI RAD
Slika 12.
Na slici 13 je data ekvivalentna ema jednog namotaja transformatora koja e biti
koriena za razmatranje poetne raspodele prenaponskog talasa du namotaja transformatora i
na kojoj su prikazani poduni kapaciteti K i popreni kapaciteti C . Taka A predstavlja
poetak dok je takom X oznaen kraj namotaja. Za kapacitete izmeu pojedinih navojaka ( K )
i kapacitete pojedinih navojaka prema zemlji ( C ) vai da su ravnomerno raspodeljeni du
namotaja transformatora.
Slika 13.
Definisaemo neke bitne parametre ekvivalentne eme namotaja sa slike 13.
Svi poduni kapaciteti izmeu navojaka ( K ) vezani su na red tako da je ukupan
kapacitet K mogue jednostavno dobiti iz sledee jednakosti:
1
1
=
K
K
(54)
Sada je mogue odrediti recipronu vrednost podunog specifinog kapaciteta na duini

namotaja h:
1
1
=
k Kh
(55)
Svi popreni kapaciteti pojedinih navojaka prema masi ( C ) vezani su u paraleli tako da
za ukupan kapacitet C vai sledee:
Grubor Nemanja
18
DIPLOMSKI RAD
C = (C )
(56)
Popreni specifini kapacitet prema masi na duini namotaja h odreen je na sledei

nain:
c=
C
h
(57)
Na osnovu prethodno izloenog vai sledee:

kapacitet prema masi na elementarnoj duini namotaja dx je:
dC = cdx
(58)
dC je elementarna poprena kapacitivnost prema masi;
reciprona vrednost kapaciteta izmeu navojaka na elementarnoj duini namotaja

dx je:
d
1 1
= dx
K k
(59)
1
je reciprona vrednost elementarne podune kapacitivnosti izmeu navojaka
K
jednog namotaja transformatora.
Na slici 14 je prikazana ekvivalentna ema sa svim bitnim parametrima za odreivanje

poetne raspodele prenaponskog talasa du namotaja transformatora. Taka A predstavlja
poetak a taka X kraj namotaja.
Slika 14.
Reavanje ekvivalentnog kola
Na udaljenosti x od krajnje take namotaja X uspostavie se napon u, dok e elementarni

popreni kondenzator dC imati elementarno optereenje dq .
Grubor Nemanja
19
DIPLOMSKI RAD
Uvek vai sledea jednakost:
q = Cu
(60)
tako da vai i za elementarno optereenje:
dq = dCu
(61)
Uz pomo jednakosti (58) dobija se:
dq = cdx u
(62)
to konano daje:
u=
1 dq
c dx
(63)
Poduni kondenzator ima optereenje q i na njemu je samo prirataj napona du tako da

imamo:
q=k
du
dx
(64)
Svi poduni kondenzatori imaju isto optereenje q. Diferenciranjem jednaine(64) po x

dobijamo:
dq
d 2u
=k 2
dx
dx
(65)
Uvrtavanjem jednaine (65) u jednainu (63) dobija se sledea diferencijalna jednaina:
d 2u c
u=0
dx 2 k
(66)
Jednaina (66) je diferencijalna jednaina drugog reda i to homogena (desna strana je

jednaka nuli). Opte reenje ove diferencijalne jednaine ima oblik:
u = Ae1 x + Be 2 x
(67)
Sa 1 i 2 su oznaeni koreni karakteristine jednaine:
c
=0
k
(68)
Reavanjem ove kvadratne jednaine dobija se:
1 / 2 =
c
=
k
(69)
U jednaini (67) sa A i B su oznaene integracione konstante koje e biti odreene iz

graninih uslova koji vae za svaki od dva sluaja veza koji e biti posmatrani, a to su:
sluaj 1: kada je kraj namotaja (X) uzemljen i
sluaj 2: kada kraj namotaja (X) nije uzemljen
Sluaj 1: kraj namotaja (X) je uzemljen
Grubor Nemanja
20
DIPLOMSKI RAD
Za ovaj sluaj vae sledei granini uslovi:

-
na rastojanju x=0 (kraj namotaja), napon u = 0 ;
na rastojanju x=h (poetak namotaja), napon u = U , gde je sa U oznaena

vrednost napona u Hevisajd-ovoj step funkciji za t > 0 .
Uvrtavanjem graninih uslova u opte reenje (67) diferencijalne jednaine (66) dobija
se sistem od dve jednaine sa nepoznatim integracionim konstantama A i B:
A+ B = 0
(70)
Aeh + Be h = U
(71)
Reavanjem ovog sistema dobijeno je:
A = B =
U
e h
(72)
Konano, poetna raspodela prenapona du namotaja transformatora u zavisnosti od

udaljenosti od uzemljenog kraja namotaja (X) ima sledei oblik:
sh(x )
ex e x
=U
u = U h
h
sh(h )
e e
(73)
Na osnovu jednakosti (73) je jasno da je poetna raspodela prenapona du namotaja

c
transformatora u velikoj meri zavisna od = .
k
Ramotriemo ta se dogaa kada je = 0 odnosno kada je popreni specifini kapacitet
prema masi jednak nuli ( c = 0 ). Za vrednost = 0 jednakost (73) je neodreen izraz tipa 0/0, pa
je zato na taj izraz primenjeno Lopitalovo pravilo:
sh(x )
x ch(x )
x
= lim U
=U
0 sh(h )
0
h ch(h )
h
u ( =0 ) = U lim
(74)
dakle:
u ( =0 ) = U
x
h
(75)
Poetna raspodela prenapona du namotaja za sluaj kada je = 0 je linearna zbog toga

to je za taj sluaj poprena specifina kapacitivnost prema masi c jednaka nuli. Raspodela
prenapona u ustaljenom (stacionarnom) stanju za t e takoe biti linearna jer su tada svi
kondenzatori napunjeni i struja je svedena na minimalnu vrednost odreenu otporom izolacije.
Sluaj gde je = 0 ima iskljuivo teorijski znaaj zato to se kod transformatora vrednost za
kree izmeu 10 i 15. Dakle 0 je realan sluaj koji je prisutan u praksi.
Poetna raspodela prenapona za sluaj 0 (c 0 )
Razmatranje za ovaj sluaj e biti izvedeno posmatranjem strmina krivih napona u

poetnoj taki namotaja transformatora (taka A), koja je na udaljenosti x = h od kraja
namotaja. Diferenciranjem izraza (73) u taki A ( x = h ) dobija se sledea jednakost:
Grubor Nemanja
21
DIPLOMSKI RAD
du
ch(h )
= U
= U cth(h )
dx ( x = h )
sh(h )
(76)
i konano:
du
= U cth(h )
dx ( x = h )
(77)
Uz poma grafika za cth( z ) i th( z ) prikazanih na slici 15 jasno je da za vrednosti h > 3

vai sledee:
cth(h ) = th(h ) = 1
(78)
tako da jednakost (77) dobija konaan oblik:
du
= U
dx ( x = h )
(79)
Iz poslednjeg napisanog izraza koji predstavlja strminu poetne raspodele prenapona na

poetku namotaja (taka A), jasno je da je strmina direktno srazmerna sa veliinom .
Slika 15.
Na slici 16 dat je priblian izgled krivih napona u funkciji od x / h za razliite vrednosti
u sluaju uzemljenog kraja namotaja (taka X).
Slika 16.
Grubor Nemanja
22
DIPLOMSKI RAD
U toku prelaznog procesa krive za >0 e prigueno oscilovati, zbog neizbenog

prisustva aktivnih otpornosti, oko krive napona za =0 i na taj nain e se menjati napon taaka
namotaja na odreenom udaljenju od kraja namotaja (taka X). Kada se itav prelazni proces
zavri ( t ) sve krive za >0 e se stopiti u jednu krivu, =0. Ta kriva je linija, to govori
da e prenapon biti linearno rasporeen du namotaja transformatora odnosno da je napon
izmeu svaka dva susedna navojka, na kraju prelaznog procesa, isti. Uz pomo krivih za >0
lako je zakljuiti da je na poetku prelaznog procesa vii napon rasporeen na navojcima koji su
blii poetku namotaja (taka A) i to srazmerno sa , dok je napon na navojcima koji su blii
uzemljenom kraju namotaja (taka X) dosta nii. Takoe, to je vee , to je vea i strmina (u
taki A) krivih poetne raspodele napona du namotaja transformatora.
Sluaj 2: kraj namotaja (X) nije uzemljen
Za ovaj sluaj vae sledei granini uslovi:

- na rastojanju x=0 (kraj namotaja) je i q = 0 , zato to kroz poslednji kondenzator k
ne protie struja (nije uzemljen), pa nema ni optereenja q ;
- na rastojanju x=h (poetak namotaja), napon u = U , gde je sa U oznaena

vrednost napona u Hevisajd-ovoj step funkciji za t > 0 .
Iz jednaine (64) i opteg reenja diferencijalne jednaine (67) dobijamo:
q=k
du
= Aex Be x
dx
(80)
Uvrtavanjem graninih uslova u poslednju jednakost i u opte reenje diferencijalne

jednaine (67) dobijen je sledei sistem od dve jednaine sa dve nepoznate:
q( x =0 ) = A B
(81)
u ( x = h ) = Aeh + Be h = U
(82)
Reavanjem sistema dobijene su sledee vrednosti integracionih konstanti:
A=B=
U
+ e h
(83)
to dovodi do konanog oblika poetne raspodele napona du namotaja transformatora za sluaj

kada kraj namotaja (taka X) nije uzemljen:
u =U
ex + e x
ch(x )
=U
h
h
ch(h )
e +e
(84)
Sluaj 2 se razlikuje od sluaja 1 u sledeim karakteristikama:
za =0 vai sledee:
u ( =0 ) = U
(85)
za 0, gradijent napona (strmina) u poetnoj taki namotaja (taka A), gde je

x = h ima sledei oblik:
Grubor Nemanja
23
DIPLOMSKI RAD
du
sh(h )
= U
= U th(h )
dx ( x = h )
ch(h )
(86)
Na slici 17 dat je priblian izgled krivih napona u funkciji od x / h za razliite vrednosti

u sluaju kada kraj namotaja (taka X) nije uzemljen.
Slika 17.
Najvea razlika u odnosu na sluaj kada je kraj namotaja (taka X) uzemljen je kriva za
=0. U sluaju kada kraj namotaja nije uzemljen ta kriva je horizontalna prava, koja takoe
predstavlja i ustaljeno stanje jer su zbog neuzemljenosti kraja namotaja svi kondenzatori
napunjeni na vrednost napona U , pa nema proticanja struje. Gradijent napona u poetnoj taki
namotaja (taka A) je direktno srazmeran sa (jednakost (86), vidljivo i na slici 17), pa velika
vrednost za predstavlja veliku opasnost za izolaciju. Osim toga, to je vee, vee je i
odstupanje poetne raspodele napona du namotaja u odnosu na ustaljeno (stacionarno) stanje
( =0), to dalje dovodi do izraenije prelazne pojave. Zbog toga pri konstrukciji treba pokuati
smanjiti ( = c ) a to znai:
k
popreni specifini kapacitet c treba da bude to manji i
poduni specifini kapacitet k treba da bude to vei.
3.2. Prelazni proces i konana raspodela napona

U prethodnom delu su opisane poetna i konana (za =0) raspodela napona du
namotaja za sluajeve uzemljenog i neuzemljenog kraja namotaja. Dakle, opisani su samo
poetni i krajnji trenutak prelaznog procesa. Sam prelazni proces je oscilatornog karaktera, zbog
dolaska do izraaja induktivnosti transformatorskog namotaja u toku prelaznog procesa
(induktivnosti su prikazane na ekvivalentnoj emi namotaja za sredinji deo talasa slika 11).
Prelazni proces se sastoji od pojava koje se deavaju za vreme dok se neka kriva za > 0 ne
zaustavi (ustali) na krivoj stacionarnog stanja, =0. Na slici 11 su prikazana mnogobrojna
Grubor Nemanja
24
DIPLOMSKI RAD
lokalna oscilatorna kola u kojima e se javiti sloene sopstvene oscilacije, koje e biti priguene
usled postojanja aktivnih otpornosti. Prelazni proces e biti prouen samo kvalitativno, bez
uputanja u matematiku analizu, koja je izuzetno komplikovana. Analiza prelaznog procesa je
podeljena u dva sluaja:
sluaj 1: kada je kraj namotaja (X) uzemljen i
sluaj 2: kada kraj namotaja (X) nije uzemljen.
Prelazni proces za sluaj 1 kada je kraj namotaja (X) uzemljen
Krive pomou kojih e biti objanjen prelazni proces su prikazane na slici 18. Te krive
su:
kriva poetne raspodele napona du namotaja transformatora (1),
kriva najveih amplitida napona du namotaja transformatora u toku prelaznog

procesa (2) i
kriva ustaljenog stanja (3)
Analiza je uraena za neku od krivih napona za > 0 , na primer = 5 .
Slika 18.
Napon neke take namotaja e se u toku prelaznog procesa menjati na sledei nain: iz
take S, na krivoj poetne raspodele napona (1), zapoee oscilacije u toku kojih e se taka S
premetati kroz taku S1 do take S2 i nazad, dok se zbog priguenja ne zaustavi na kraju
prelaznog procesa u taki S1, odnosno na krivoj konane raspodele napona (3). Kada bi
posmatrali nerealan sluaj, bez priguenja, rastojanja SS1 i S1S2 bi bila jednaka. U realnom
sluaju oscilacije oko take S1 e imati amplitudu koja se smanjuje u toku prelaznog procesa
usled priguenja nastalog zbog prisustva aktivnih otpornosti.
Takom SM na krivoj najveih amplituda napona du namotaja (2) u toku prelaznog
procesa, obeleena je najvea vrednost napona koja se pojavila na namotaju u toku prelaznog
procesa. Maksimalan napon se pojavio na nekom od navojaka koji su blie poetku namotaja
(taka A) i po vrednosti je vei od napona U koji je doveden na poetak namotaja. Vrednost
Grubor Nemanja
25
DIPLOMSKI RAD
maksimalnog napona koji se pojavio na namotaju moe biti izuzetno velika. Takoe se sa krive
najveih amplituda u toku prelaznog procesa (2) vidi da kod transformatora sa uzemljenim
zvezditem (taka X), izolacija u zvezditu nije jako napregnuta. Zbog ovoga se izolacija u
zvezditu moe oslabiti, odnosno nju je mogue stepenovati, to znai da je izolaciju mogue
postepeno smanjivati prema zvezditu (kraj namotaja, taka X).
Prelazni proces za sluaj 2 kada kraj namotaja (X) nije uzemljen
Na slici 19 su prikazane krive pomou kojih e biti objanjen prelazni proces u ovom
sluaju. Te krive su:
kriva poetne raspodele napona du namotaja transformatora (1),
kriva najveih amplitida napona du namotaja transformatora u toku prelaznog

procesa (2) i
kriva ustaljenog stanja (3).
Analiza je uraena za neku od krivih napona za > 0 , na primer = 5 .
Slika 19.
Kod ovog drugog sluaja oscilacije u toku prelaznog procesa se odigravaju na isti nain
kao u prvom sluaju. Ako izaberemo neku taku na namotaju njen napon se menja u toku
vremena od take S, preko take S1, do take S2 i nazad odnosno napon te take na namotaju
prigueno osciluje oko take S1, koja se nalazi na krivoj konane raspodele (3), dok se usled
priguenja ne zaustavi u taki S1. Velika razlika u odnosu na prethodni sluaj je to to je sada
kriva konane raspodele napona du namotaja (3) horizontalna prava.
Grubor Nemanja
26
DIPLOMSKI RAD
Najvei napon u toku prelaznog procesa se javlja na samom kraju namotaja i oznaen je
takom SM na krivoj najveih amplituda u toku prelaznog procesa (2). Maksimalan napon je
blizak vrednosti u max = 2U ali je ne dostie zbog priguene prirode oscilacija. Zbog velike
vrednosti maksimalnog napona na namotaju, deo namotaja koji je blizu zvezdita kao i samo
zvezdite su jako napregnuti. Zato je neophodno pojaati izolaciju odnosno dobro izolovati, ako
se u zvezditu ne prikljuuje odvodnik prenapona (kao mera zatite izolacije), radi ogranienja
prenapona u zvezditu. Velika vrednost napona, u max 2U , koju dostie napon krajnje take
namotaja (taka X) u toku prelaznog procesa ima za posledicu zakljuak da je sluaj sa
neuzemljenim zvezditem opasniji po izolaciju transformatora od sluaja kada je zvezdite
transformatora uzemljeno.
3.3. Posledice prenapona i zatita transformatora od prenapona

Izolacija transformatora je u velikoj meri ugroena pri bilo kakvom izlaganju
transformatora atmosferskom prenaponskom talasu. Atmosferski prenapon u poetnom trenutku
stvara ogroman gradijent napona na poetku namotaja to za posledicu ima ugroavanje izolacije
izmeu navojaka. Za vreme kratkotrajnog prelaznog procesa, u toku oscilovanja napona du
namotaja, naponi nekih taaka namotaja se znatno poveavaju u odnosu na masu (i pored toga su
dosta visoki). To dovodi do mogunosti opasnog proboja prema masi.
Zatite transformatora od mogueg tetnog dejstva prenapona rade se na sledee naine:
smanjivanjem amplitude prenaponskog talasa,

korigovanjem spoljanjih uslova (izborom trase dalekovoda i uopte intervencijama
van transformatora) i
poveavanjem dielektrine vrstoe transformatora, to smanjuje mogunost proboja.
Poveanje dielektrine vrstoe transformatora e biti ilustrovano primerima.
Postavljanjem elektrostatikog ekrana, iji je jedan kraj vezan za poetak namotaja (taka
A), dobija se kondenzatorska zatita. Kondenzatorska zatita deluje u samom poetnom trenutku
prenaponskog talasa, dakle u najopasnijem trenutku po transformator, i deluje na oscilacije
napona koje se neposredno nadovezuju na poetni trenutak pojave talasa. Na slici 20 prikazana je
kondenzatorska zatita transformatora.
Slika 20.
Grubor Nemanja
27
DIPLOMSKI RAD
Elektrostatiki ekran se vezuje od poetne take namotaja (A) tako da su kapaciteti

c , c , ce''' ,... vezani paralelno sa podunim kapacitetom k (ce' k = ce' + k ) . Tako se postie da se
'
e
''
e
popreni kondenzatori c u poetnom trenutku preteno pune preko kapaciteta ce a ne preko

kapaciteta k . Na taj nain se poetni napon izmeu navojaka dosta smanjuje. Postavljanje
elektrostatikog ekrana smanjuje gradijent napona na poetku namotaja, u poetnom trenutku,
zato to se na taj nain smanjuje :
du
c
= U = U
dx ( x = h )
k + ce
Vrednost se smanjila sa
(87)
c
na vrednost
k
c
.
k + ce
Dodatni kapaciteti se biraju tako da bude ce' > ce'' > ce''' ... ime se postie ravnomernija
raspodela napona. To je na slici 20 ilustrovano poveavanjem rastojanja izmeu elektrostatikog
ekrana i namotaja sa udaljavanjem od poetka namotaja. Sam ekran prima na sebe vei deo
prenapona i tako rastereuje navojke koji su blie poetku namotaja (taka A).
Prvo praktino reenje elektrostatikog ekrana (General Electric Co.) je prikazano na slici
21 i sadri sledee elemente:
kapacitivni prsten (1);
ekrane u obliku namotaja od ice (2);
ekran (3).
Slika 21.
Napomene koje idu uz sliku 21:
kapacitet ekrana opada idui od ulaznog navojka ka kraju namotaja;
prsten i ekran ne smeju biti zatvoreni, zato to bi tako obrazovali kratkospojene

navojke, to bi moglo dovesti do indukovanja struje;
Ova zatita poveava dimenzije i cenu transformatora pa se ree koristi.

Grubor Nemanja
28
DIPLOMSKI RAD
Druga, jeftinija, varijanta upotrebe elektrostatikog ekrana je primena vieslojnog

namotaja i dva ekrana koji su vezani na nain prikazan slikom 22.
Slika 22.
Ekran pored niskonaponskog namotaja (N.N.) se vezuje na kraj X, odnosno na zemlju.
Napon izmeu dva sloja visokonaponskog namotaja (V.N.) ne prelazi vrednost U , gde je n
n
broj slojeva visokonaponskog namotaja. Zbog toga je izolacija izmeu slojeva male debljine a
kapacitet meu slojevima je vei od kapaciteta prema masi. To dovodi do relativno male
vrednosti , pa je poetna raspodela prenapona blia konanoj odnosno prelazni proces je manje
izraen. esto se ova varijanta elektrostatikog ekrana koristi i za najvie napone (110 KV i
vie).
Namotaji kod kojih se poetna raspodela napona gotovo podudara sa konanom
raspodelom se nazivaju antirezonantni namotaji. Kod takvih namotaja prelazni proces je sveden
na jako priguene i beznaajne oscilacije.
Grubor Nemanja
29
4.1. Repeticioni generator

4.1. Uvod
Repeticioni generator je ureaj projektovan da brzo i pouzdano omogui ispitivanja
opreme udarnim talasom u laboratorijama i ispitnim stanicama. Velika prednost je to se u toku
ispitivanja ne dovode u opasnost ispitivani objekti i ivoti osoba koje vre ispitivanja jer je
obino maksimalni izlazni napon repeticionih generatora manji od 1000V.
Elementi impulsnog kola koji definiu oblik udarnog naponskog talasa se mogu menjati
uz pomo dugmadi i tastera koji se nalaze na prednjoj strani ureaja. Na taj nain je mogue
dobiti udarne naponske talase koji zadovoljavaju propisane standarde i tolerancije dozvoljene tim
standardima. Udarni naponski talas je mogue prikazati na osciloskopu ili na monitoru raunara.
Slika talasa je na osciloskopu nepokretna (stoji) zahvaljujui frekvenciji ponavljanja od 25Hz.
Meutim, kvalitet slike na osciloskopu je daleko loijeg kvaliteta od slike dobijene pomou
raunara pa e se zato za potrebe svih grafika i vrednosti karakteristika relevantnih za udarni
naponski talas koristiti raunar sa izuzetno kvalitetnim softverom, koji je na sreu na
raspolaganju. Izgled repeticionog generatora dat je na slici 23.
Slika 23.
4.2. Primena
Repeticioni generator RSG 481 vajcarske firme Haefely je podesan za:
ispitivanje raspodele naponskog udarnog talasa du namotaja raznih maina,

transformatora, prigunica i njihovih modela;
potrebe ispitivanja u kojima je unapred potrebno podesiti vrednosti elemenata

impulsnog kola, kao na primer vrednost otpora Rs koji direktno utie na vreme
trajanja ela atmosferskog udarnog prenaponskog talasa, dobijenog pomou
udarnog naponskog generatora;
Grubor Nemanja
30
DIPLOMSKI RAD
4. Repeticioni generator
ispitivanje suvih namotaja razliitim vrednostima amplitude i oblika udarnog

naponskog talasa bez opasnosti od unitenja tih namotaja;
odreivanje mesta u namotaju na kojima je dolo do greke u izolaciji;
kratkotrajna talasna merenja na kablovima i modelima;
vebanja i eksperimente u laboratorijama tehnikih fakulteta, elektrotehnikih

instituta i ispitnih stanica.
Sve komponente impulsnog kola je mogue podeavati postupno u koracima (stepenima)

to omoguava da se oblik udarnog naponskog talasa moe fino i precizno dovesti u okvir
neophodnih, standardom definisanih, granica. Dodatne kapacitivnosti i otpornosti je mogue
vezati spolja (eksterno) na repeticioni generator i na taj nain, sa mnogo veim vrednostima
kapaciteta i otpornosti u ispitnom kolu, sprovesti potrebna ispitivanja. Vrna vrednost napona
(najvie 500V) udarnog talasa je stabilna i lako podesiva. Takoe, postoji i mogunost seenja
(rezanja) udarnog talasa unutar samog repeticionog generatora. Ako ispitna stanica ne raspolae
raunarom sa odgovarajuim softverom za prikazivanje slike udarnog naponskog talasa se koristi
osciloskop na kome je tada mogue pomou repeticionog generatora kontinualno podeavati
vreme kanjenja (usporenja) okidanja i to za vrednosti manje od nule, preko nule do vrednosti
veih od nule (trigger delay).
4.3. Izgled-dizajn
Svi ulazi i izlazi repeticionog generatora su postavljeni na zadnjoj strani, dok su sve
kontrolne i upravljake funkcije smetene na prednjoj strani repeticionog generatora, koji se
postavlja na horizontalnu povrinu. Takoe, na prednjoj strani ureaja je data ekvivalentna ema
impulsnog kola pomou kojeg se dobija udarni naponski talas odreenog oblika i amplitude. Sve
prethodno navedeno olakava upotrebu, rukovanje i odravanje repeticionog generatora u
ispravnom stanju.
Na slici 24 je prikazana prednja strana repeticionog generatora RSG 481 sa svim
markiranim elementima.
Slika 24.
Na slici 24 su oznaeni elementi RSG 481 sa sledeim funkcijama:
1.
rotacijom ovog dugmeta vri se podeavanje izlaznog napona repeticionog

generatora, koji moe imati vrednosti od 0 do 500V;
Grubor Nemanja
31
DIPLOMSKI RAD
2.
dugme za podeavanje vremena okidanja na osciloskopu, ovako je omogueno

pomeranje dobijenog naponskog talasa du vremenske ose osciloskopa;
3.
dugme za podeavanje vremena do rezanja talasa Tc;
4.
podeavanje vrednosti paralelnog otpornika Rp (otpora zaelja) u koracima:

10/15/22/33/47/68/100/150/220/330/470/680/1k/1.5k/2.2k/3.3k/4.7k/6.8k/10k/15k/
ext.Sve vrednosti su date u omima ( );
5.
podeavanje vrednosti serijskog otpornika Rs (otpora ela) u koracima:

3.3/4.7/6.8/10/15/22/33/47/68/100/150/220/330/470/680/1k/1.5k/2.2k/3.3k/4.7k/ext
Sve vrednosti su date u omima ( );
6.
podeavanje vrednosti za induktivnost L u impulsnom kolu u koracima po 10 H za

vrednosti od 0 do 100 H ;
7.
podeavanje vrednosti kapaciteta Cb u koracima:

6.8/10/22/33/47/68/100/0. Sve vrednosti su date u nF;
8.
podeavanje vrednosti impulsne kapacitivnosti Cs u koracima: 4.7/6.8/10/

22/33/47/68/100/220/330/470/680/1000/ext (maksimalno do 10 nF). Sve vrednosti
su date u nF;
9.
prekida chopping on za ukljuivanje opcije rezanja talasa;
0.47/0.68/1/2.2/3.3/4.7/
10. taster manual trigger, pritiskom na ovaj taster se vri runo generisanje (okidanje)
talasa;
11. prekida push for recurrent koji se koristi u sluaju kada se za prikazivanje oblika
talasa koristi osciloskop. Kada nije pritisnuto, talas biva generisan sinhrono sa
pogonskom frekvencijom, to dovodi do utiska da dobijena slika stoji;
12. prekida power, pomou ovog prekidaa ukljuujemo i iskljuujemo repeticioni
generator.
Na slici 25 je prikazana zadnja strana repeticionog generatora RSG 481 sa svim
markiranim elementima.
Slika 25.
Na slici 25 su prikazani sledei elementi RSG 481 sa neophodnim uputstvima:
1. masa, mesto na kome se repeticioni generator povezuje sa masom ispitne stanice;
Grubor Nemanja
32
DIPLOMSKI RAD
2. izlaz repeticionog generatora, to je taka sa koje se naponski talas odvodi do testiranog

objekta;
3. (i 11.) krajevi na koje je mogue vezati eksternu vrednost kapaciteta Cs. Tada je
dugme za podeavanje vrednosti ovog kapaciteta (na prednjoj strani ureaja) u
poloaju ext;
4. (i 10.) krajevi na koje je mogue vezati (prikljuiti) eksternu vrednost otpora ela Rs.
Tada je dugme za podeavanje ovog otpora (na prednjoj strani ureaja) u poloaju ext;
5. (i 9.) krajevi na koje je mogue vezati (prikljuiti) eksternu vrednost otpora zaelja Rp.
Tada je dugme za podeavanje ovog otpora (na prednjoj strani ureaja) u poloaju ext;
6. okidanje sa osciloskopa za nivo +250V;
7. napajanje repeticionog generatora, 220V (50Hz);
8. okidanje sa osciloskopa za nivo +10V;
12. ulaz kola za rezanje. Rezanje se vri pomou tiristora chop koji se nalazi u kolu ako
postoji kratkospaja izmeu taaka 2 i 12;
13. common, zajednika taka impulsnog kola koja se kratkospajaem povezuje sa
masom (taka 1).
Vreme trajanja ela talasa T1 moe imati vrednosti iz intervala od 0.2 do 1500 s a vreme
trajanja zaelja talasa T2 moe biti u intervalu od 0.3 do 3500 s (ubacivanjem eksternih
komponenti impulsnog kola repeticionog generatora se vreme T2 moe produiti i do 9000 s ).
4.4. Opis rada

Princip rada repeticionog generatora RSG 481 je prikazan emom na slici 26.
RS
Charging control
Test object
CS
Rp
Cb
Chop
trigger
Surge
trigger
Timing control
CRO
trigger
Charging
voltage
Recurrent
Manual
trigger
Oscilloscope
triggering
-t, +t
Chopping
time TC
Chopping
on
Slika 26.
Grubor Nemanja
33
DIPLOMSKI RAD
Napon je stabilizovan preko kontrilnog kola za punjenje (charging control). Vremena

pranjenja kondenzatora Cs i rezanja (seenja) se podeavaju pomou dva tiristora surge i
chop ( prazni i rei ) i vremenskog kontrolnog kola (timing control).
Operator menja oblik udarnog naponskog talasa tako to u koracima rotira dugmad
(kontrolere) na prednjoj strani repeticionog generatora i na taj nain menja vrednosti elemenata
impulsnog kola: Cs,Rs,Rp,Cb i L. Menjanjem vrednosti elemenata impulsnog kola udarni
naponski talas se dovodi u granice koje su specificirane zahtevanim standardom. Samo impulsno
kolo je na nepostojanom (prolaznom) potencijalu i u ispravnom (uobiajenom) stanju je
povezano sa kuitem koje je povezano sa zemljom pomou kratkospajaa izmeu taaka 1 i 13
(slika 25). Taka 1 se obavezno vezuje na potencijal zemlje.
Pritiskom na taster manual trigger omoguava se runo generisanje (okidanje) udarnog
naponskog talasa i tada naravno nije pritisnuto dugme push for recurrent. Svaki pojedinani
udarni talas raunarski softver moe zapamtiti a obavezno izgled talasa prikazuje na ekranu
monitora. Kolo za rezanje se aktivira pritiskom na dugme chopping on. Takoe, postoji opcija
koja omoguava da se tiristor chop, koji je zaduen za rezanje talasa, ukloni iz impulsnog kola.
To se radi uklanjanjem kratkospajaa izmeu taaka 2 i 12 na slici 25 koja predstavlja zadnju
stranu repeticionog generatora RSG 481.
Dugmad pomou kojih operator menja vrednosti elemenata impulsnog kola Cs, Rs i Rp,
tako to ih rotira u koracima, imaju predvienu poziciju external. Pozicija ext omoguava
vezivanje dodatnih (spoljnih) navedenih kapaciteta i otpora u kolo, na tano odreena mesta na
zadnjoj strani ureaja.
Ako se umesto raunara za snimanje talasa koristi osciloskop itav dogaaj je mogue
zabeleiti u obliku stabilne slike (slike koja stoji). Takvu sliku je mogue pomerati du
vremenske ose pomou CRO (cathode-ray oscilloscope) signala za okidanje. CRO signal za
okidanje je dostupan preko BNC dekova sa dva naponska nivoa (250Vp i 10Vp na slici 25).
Trenutak u kojem se javlja udarni naponski talas se ponavlja i sinhronizovan je sa glavnom
(50Hz) frekvencijom kada dugme push for recurrent nije pritisnuto.
4.5. Primeri koji ilustruju zavisnost oblika i vremena trajanja talasa od

pojedinih elemenata impulsnog kola
Zavisnosti vremena trajanja ela i zaelja atmosferskog prenaponskog talasa (T1 i T2) od
vrednosti elemenata u impulsnom kolu (slika 5) za generisanje talasa su ranije priblino
odreene. Sada e se izvedene zavisnosti proveriti pomou repeticionog generatora u ijem se
ispitnom kolu nalazi transformator EDB 400.10 126312. Oznaka ovog transformatora
proizvedenog u fabrici Minel-Trafo u Mladenovcu daje informaciju o snazi (400kVA) i
naponskom nivou primara (10kV). Sve krive i vrednosti relevantnih parametara su dobijene
pomou softvera koji poseduje fabrika Minel- Trafo u okviru ispitne stanice. U okviru merenja
e biti predstavljena mogunost rezanja izlaznog naponskog talasa repeticionog generatora
pomou samog repeticionog generatora tipa RSG 481 za razliita vremena do rezanja talasa Tc.
Sva merenja su izvedena polazei od osnovne konfiguracije impulsnog kola repeticionog
generatora (za ova merenja). U zavisnosti od toga koja je komponenta impulsnog kola
razmatrana odnosno uticaj date komponente na oblik i vremena trajanja ela (T1) i zaelja (T2)
talasa, vrednost date komponente (na primer otpor Rs) je dobijala manje i vee vrednosti od
vrednosti te komponente u osnovnoj konfiguraciji impulsnog kola. Merenja su raena dok se
nisu uspostavile zavisnosti ranije odreene priblinim proraunima vremena T1 i T2 ili dok se
Grubor Nemanja
34
DIPLOMSKI RAD
nije izalo iz opsega odreene komponente koji je predvien samim repeticionim generatorom
(na primer vrednost otpora Rs moe imati vrednosti od 3.3 do 4.7k i ta vrednost se moe
menjati u ranije priloenim koracima ).
Osnovna konfiguracija impulsnog kola repeticionog generatora je:
Rs=33
Rp=2200
Cs=680nF
Cb=10nF
L=0
4.5.1. Uticaj serijskog otpora Rs (otpora ela) na vremena trajanja ela T1 i zaelja
T2 atmosferskog prenaponskog talasa
Ranije izvedena jednakost za priblian proraun vrmena trajanja ela talasa (42) ima
sledei oblik:
T1 = 3.25
Rs C s C b
C s + Cb
(42)
U tablici 1 su priloeni rezultati merenja dok su grafici priloeni u aneksu 1, koji se

nalazi na kraju rada zajedno sa ostalim graficima merenja u kojima je korien repeticioni
generator.
Na osnovu izvrenih merenja potvrena je zavisnost izvedena u jednakosti (42), koja
predstavlja vreme trajanja ela talasa odnosno jasno je da je vreme trajanja ela talasa T1,
direktno srazmerno sa vrednostima serijskog otpora Rs (otpora ela) u impulsnom kolu
repeticionog generatora RSG 481.
Redni
Rs
T1
T2
Up
broj
( )
( s )
( s )
(V)
15
0.493
39.75
399.9
22
0.715
41.81
378
33
1.25
46.59
333.5
47
1.534
51.40
294.8
68
1.772
58.51
250.5
merenja
Tablica 1.
Grubor Nemanja
35
DIPLOMSKI RAD
Priblina formula za proraun vremena trajanja zaelja talasa je data jednakou (51) i
ima sledei oblik:
T2 = 0.69 R p (C s + C b )
(51)
Kako je ve napomenuto ovo je priblina formula u kojoj nema vrednosti za serijsku

otpornost Rs ali na osnovu merenja je utvreno da na vreme trajanja ela talasa T1 otpornost Rs
takoe utie (to je vea vrednost otpornosti, to je due vreme trajanja ela talasa). Takoe, lako
je primetiti da vrednost pika napona na testiranom objektu Up opada kada raste vrednost
serijskog otpora Rs to se lako objanjava veim padom napona na veoj serijskoj otpornosti u
impulsnom kolu.
4.5.2. Uticaj paralelnog otpora Rp (otpora zaelja) na vremena trajanja ela T1 i
zaelja T2 atmosferskog prenaponskog talasa
Rezultati merenja koje prikazuje uticaj paralalnog otpora Rp na vremena trajanja ela T1 i
zaelja T2 talasa dati su u tablici 2, dok su grafici priloeni u aneksu 1.
Redni
Rp
T1
T2
Up
broj
( )
( s )
( s )
(V)
220
1.203
34.52
330.1
330
1.226
37.90
331.4
470
1.234
40.52
332.2
1500
1.25
45.66
333.5
10
2200
1.25
46.53
333.7
11
6800
1.258
47.89
334.1
12
15000
1.252
48.19
334
merenja
Tablica 2.
Vrednost paralelnog otpora Rp ne utie znaajno na vreme trajanja ela talasa to je
potvreno merenjima i priblinim proraunom vremena T1 datim jednakou (42). Meutim,
vrednost otpora Rp znaajno utie na vreme trajanja zaelja T2 to je i oekivano na osnovu
prorauna iji je rezultat jednakost (51). Poveavanjem vrednosti otpora Rp u impulsnom kolu
repeticionog generatora (slika 26) raste i vreme trajanja zaelja T2 i obrnuto. Zbog toga se
paralelni otpornik Rp esto naziva otpor zaelja. Vrednost otpornika Rp ne utie na maksimalnu
vrednost napona Up u tolikoj meri kao vrednost serijskog otpornika Rs.
Grubor Nemanja
36
DIPLOMSKI RAD
4.5.3. Uticaj kapacitivnosti Cb na oblik i vremena trajanja ela T1 i zaelja T2

atmosferskog prenaponskog talasa
Rezultati merenja u kojima je menjana vrednost kapactivnosti Cb su dati u tablici 3, dok

su grafici priloeni u aneksu 1. U toku ovih merenja su se pojavili prerast napona i oscilacije
A oko temene vrednosti napona. Vrednosti ovih parametara se izraavaju u procentima temene
vrednosti napona i po standardu JUS IEC 76-3 njihova dozvoljena vrednost nije vea od 5%.
Zajedno sa amplitudom oscilacija A, softver koji je na raspolaganju proraunava i frekvenciju
oscilacija f, dok sa prerastom napona dobijamo i duinu trajanja prerasta napona (tau) u
okolini temene vrednosti napona.
Redni
Cb
T1
T2
Up
broj
(nF)
( s )
( s )
(V)
(%)
(kHz)
(%)
( s )
13
1.08
45.1
341.4
5.21
401.3
14
3.3
1.14
45.5
339.5
-4.81
1.015
15
6.8
1.16
46.1
336.1
16
10
1.26
46.5
334.1
17
22
1.73
48.7
323.3
1.48
1.392
18
47
3.07
52.6
306.8
merenja
Tablica 3.
Kapacitivnost Cb, koja je uvek mnogo manje vrednosti od vrednosti kapacitivnosti Cs
utie na vremena T1 i T2 tako to ih produava svojim porastom i obrnuto. Ovo je uoljivo i iz
jednakosti (42) i (51) koje predstavljaju formule za priblian proraun vremena T1 i T2.
Meutim, vanije je primetiti da vea vrednost kapacitivnosti Cb smanjuje prerast napona i
oscilacije u okolini temene vrednosti. Zato je potrebno pronai balans izmeu zahteva da ovi
parametri budu manji od dozvoljenih 5% i zahteva da vremena T1 i T2 budu u standardom JUS
IEC 76-3 dozvoljenim tolerancijama. Po standardu vreme trajanja ela atmosferskog
prenaponskog talasa ima toleranciju 30% oko standardnog vremena trajanja ela T1=1.2 s .
Za vreme trajanja zaelja standardnog atmosferskog talasa T2=50 s , tolerancija je 20% oko
standardne vrednosti. Kondenzator Cb se esto naziva i spreni kondenzator.
4.5.4. Uticaj kapacitivnosti Cs na vremena trajanja ela T1 i zaelja T2 atmosferskog
prenaponskog talasa
Rezultati merenja u kojima je menjana vrednost kapacitivnosti Cs su dati u tablici 4, dok

su grafici merenja priloeni u aneksu 1. Kapacitet Cs ima uvek mnogo veu vrednost od
kapaciteta Cb.
Grubor Nemanja
37
DIPLOMSKI RAD
Redni
Cs
T1
T2
Up
broj
(nF)
( s )
( s )
(V)
19
330
1.12
25.70
323.5
20
470
1.19
32.57
328.4
21
680
1.25
46.62
333.8
22
1000
1.28
65.12
337.3
merenja
Tablica 4.
Rezulti merenja u kojima je korien repeticioni generator potvruju ranija teorijjska
razmatranja, vremena trajanja ela i zaelja talasa (T1 i T2) se produavaju sa porastom
kapacitivnosti Cs. Zavisnost ovih vremena su date jednakostima (42) i (51).
4.5.5. Uticaj induktivnosti L na oblik i vremena trajanja ela T1 i zaelja T2
atmosferskog prenaponskog talasa
Ranije je ve napomenuto da pri visokonaponskom ispitivanju izolacije transformatora

udarnim prenaponskim talasom dolazi do neminovne pojave induktivnosti u ispitnom kolu.
Rezultati merenja u kojima je u impulsno kolo bila ukljuena i induktivnost su dati u tablici 5,
dok su grafici tih merenja dati u aneksu 1.
Redni
T1
T2
Up
broj
( H )
( s )
( s )
(V)
(%)
( s )
(%)
(kHz)
23
1.255
46.54
334.0
24
10
1.041
44.54
344.2
25
20
1.367
42.09
357.7
8.07
369.2
26
30
1.665
41.02
364.6
10.18
1.917
27
40
1.881
40.88
365.6
10.68
2.000
28
50
2.054
41.31
363.5
10.09
2.112
29
80
2.435
43.81
351.0
7.06
3.06
30
100
2.650
45.82
341.3
4.75
3.27
merenja
Tablica 5.
Grubor Nemanja
38
DIPLOMSKI RAD
Induktivnost je unela nelinearnost u impulsno kolo, to znai da se vremena ne menjaju

linearno, ali je potvreno da nakon prestanka pojava velikih nelinearnosti vreme trajanja ela
talasa T1 raste sa porastom induktivnosti u impulsnom kolu, to je razraeno u teorijskom delu.
4.5.6. Ilustracija rezanja atmosferskog prenaponskog talasa pomou repeticionog
generatora RSG 481
Ranije je navedeno da se pomou repeticionog generatora mogu dobiti rezani atmosferski

naponski talasi naponskog nivoa do 500V. Seenje se izvrava pomou tiristora chop, pri emu
mora biti ukljuen prekida chopping on (slike 24 i 26). Rezultati merenja u okviru kojih su
data razliita vremena rezanja su priloeni u tablici 6, dok su grafici priloeni u aneksu 1. Pri
rezanju impulsno kolo ima osnovnu konfiguraciju koja je ranije navedena.
Redni
T1
TC
Up
broj
( s )
( s )
(V)
(%)
( s )
31
1.13
1.89
331.5
32
1.188
2.199
334.0
33
1.256
3.337
334.3
34
1.255
4.167
334.4
5.057
1.875
35
1.250
4.887
334.0
36
1.259
5.717
334.3
37
1.257
6.881
334.3
4.984
1.900
merenja
Tablica 6.
Grubor Nemanja
39
5.
Visokonaponsko ispitivanje
udarnim naponom
izolacije
transformatora
5.1. Ispitivanje izolacije transformatora

Ispitivanje izolacije transformatora se vri na sledea tri naina:
ispitivanje indukovanim naponom,
ispitivanje stranim naponom i
ispitivanje udarnim naponom.
Ispitivanje indukovanim naponom slui za proveru izolacije izmeu susednih navojaka,

susednih delova namotaja i izmeu provodnih izolatora. Ispitivanje se vri na taj nain to se
namotaji transformatora napajaju sa bilo koje strane odgovarajuim ispitnim indukovanim
naponom u trajanju od jednog minuta. Ako se u ispitivanju koristi via frekvencija od pogonske
(50Hz), tada se trajanje ispitivanja skrauje ali nikada nije krae od 15 sekundi.
Ispitivanje stranim naponom slui za proveru izolacije izmeu pojedinih namotaja i
uzemljenih delova transformatora. Namotaji koji se ne ispituju se vezuju na uzemljene delove
transformatora, dok se ispitni napon dovodi izmeu ispitivanog namotaja i uzemljenih delova.
Ispitni, strani napon na poetku ima vrednost neto manju od polovine punog ispitnog napona,
koji transformator mora da izdri u toku jednog minuta. Ispitni napon se poveava kontinualno
ili u skokovima (najvie 5% od punog ispitnog napona) od poetne vrednosti do vrednosti punog
ispitnog napona.
Ispitivanje udarnim naponom je tema ovog diplomskog rada, pa e se ovom ispitivanju
izolacije transformatora pokloniti najvie panje. Ovo ispitivanje se vri radi provere izolacije
prema atmosferskim udarnim naponima. Ispitivanje udarnim naponom je tipsko ispitivanje, to
znai da se vri ispitivanje najee samo jednog transformatora iz itavog proizvodnog tipa.Ovo
ispitivanje zahteva kupac transformatora, gotovo uvek, pa je prodavac (proizvoa) u obavezi da
ga izvri. Zato je potrebno da svaki proizvoa u svojoj ispitnoj stanici poseduje opremu za ovo
vano ispitivanje.
Ovim ispitivanjem je potrebno obuhvatiti ispitivanje izolacije namotaja prema zemlji
(masi), kao i ispitivanje izolacije izmeu pojedinih navojaka.
Ispitivanje izolacije namotaja prema zemlji vri se tako to se izmeu ispitivanog
namotaja i mase dovede precizno odreen broj udara impulsnim naponom propisanog polariteta,
amplitude i oblika.
Ispitivanje izolacije izmeu navojaka se vri rezanim udarnim naponom, pri emu se
rezanje udarnog napona vetaki izazove u impulsnom kolu. Nagli slom napona, do koga dolazi
neposredno nakon rezanja, izaziva ista naprezanja kao i primena pravougaonog napona koji, kao
to je ranije u teorijskom delu objanjeno, izaziva najvea naprezanja izmeu navojaka.
Grubor Nemanja
40
DIPLOMSKI RAD
5. Visokonaponsko ispitivanje izolacije transformatora udarnim naponom
5.2. Standard JUS IEC 76-3

Po ovom standardu ispitivanje izolacije udarnim naponom se vri atmosferskim udarnim
naponom (oznaka 1.2/50) negativnog polariteta, zato to se na taj nain smanjuje rizik od
sluajnih spoljanjih proboja u ispitnom kolu. Udarni naponski talas se dobija pomou udarnog
naponskog generatora.
Ispitni napon mora biti standardni puni udarni napon sa sledeim tolerancijama za
vremena trajanja ela i zaelja talasa T1 i T2, respektivno:
1.2 30% / 50 20% s / s
(88)
Znai za vreme trajanja ela talasa T1 mora da vai sledea nejednakost:

0.84 s T1 1.56 s ,
(89)
dok za vreme trajanja zaelja talasa T2 mora da vai sledee:

40 s T2 60 s
(90)
Ovaj standardni oblik se ne moe uvek postii, zbog malog induktiviteta namotaja ili
velikog kapaciteta prema zemlji. Zbog toga je oblik napona esto oscilatoran. Ako doe do
prerasta napona ili oscilacija ( i A respektivno) oko temene vrednosti napona, standard
predvia da te veliine nikako ne prelaze 5% od temene vre dnosti ispitnog napona. Takoe,
izmerena temena vrednost udarnog napona na testi ranom objektu mora biti u intervalu od 3%
od predviene temene vrednosti napona koja je zavisna od stepena izolacije i od naponskog
nivoa ispitivanog namotaja transformatora.
Definicija prerasta napona (%) oko temene vrednosti ispitnog napona data je slikom 27.
Prerast napona (overshoot) e se pojaviti ako impulsno kolo nema konfiguraciju aperiodinog
oscilatornog kola.
Slika 27.
Za vetako izazivanje rezanja u ispitnom kolu koriste se iskrita. Udarni naponski talas
se pomou iskrita mora rezati na zaelju. Vreme rezanja Tc po standardu JUS IEC 76-3 mora da
bude u sledeem intervalu:
2 s Tc 6 s
(91)
Tablicom 7 su date temene vrednosti nazivnih podnosivih atmosferskih udarnih napona

kojim se podvrgava, po standardu, namotaj transformatora u toku dielektrinih ispitivanja.
Grubor Nemanja
41
DIPLOMSKI RAD
Vrednosti napona zavise od vrste izolacije, naponskog nivoa transformatora i od uslova okoline
kojima e transformator biti izloen u toku eksploatacije. Tablica sadri potrebne vrednosti za
naponske nivoe distributnih transformatora koji se proizvode u fabrici Minel Trafo u
Mladenovcu.
Najvii napon opreme
Nazivni podnosivi
Nazivni podnosivi
Um
kratkotrajni napon
atmosferski udarni napon
(efektivna vrednost)
industrijske frekvencije
(temena vrednost)
(efektivna vrednost)
(kV)
(kV)
(kV)
1.1
3.6
10
40
7.2
20
60
12
28
75
17.5
38
95
24
50
125
36
70
170
Tablica 7.
5.2.1. Uticaj atmosferskih uslova
Standardni atmosferski uslovi su:
temperatura okoline od 20 o C i
atmosferski pritisak od 1013 milibara (760 mm visine ivinog stuba na 0 o C)
Atmosferski uslovi se veoma esto menjaju i razlikuju od standardnih, pa je u toku

ispitivanja neophodno vriti odreene korekcije jer na primer do rezanja naponskog talasa nee
ba doi za predvieni napon ili izlazni napon udarnog naponskog generatora nee uvek biti isti
po vrednosti kao zadani.
Ovo je razlog zbog koga je potrebno sve standardne vrednosti napona korigovati
mnoenjem faktorom k koji zavisi od relativne gustoe vazduha . Relativna gustoa vazduha
je data obrascem:
b 273 + 20
b
= 0.289
1013 273 + t
273 + t
(92)
gde su:
b-atmosferski pritisak u milibarima i
t- temperatura vazduha u o C
Grubor Nemanja
42
DIPLOMSKI RAD
Vrednosti korekcionog faktora k , u zavisnosti od relativne gustoe vazduha , date su u

tablici 8.
0.70
0.75
0.80
0.85
0.90
0.95
1.00
1.05
1.10
1.15
0.72
0.77
0.82
0.86
0.91
0.95
1.00
1.05
1.09
1.13
Tablica 8.
Za relativnu gustou vazduha u intervalu izmeu 0.95 i 1.05 vai:
=k
(93)
pa e na primer preskoni napon sfernog iskrita biti:
U = U s
(94)
Van ranije navedenog intervala vai sledee:
U = kU s
(95)
gde je Us vrednost napona iz tablice 9 u kojoj se nalaze vrednosti preskonog napona sfernog
iskrita u zavisnosti od rastojanja izmeu elektroda (kugli) za standardne vremenske uslove.
Prenik elektroda sfernog iskrita FS 250 H je 250 mm.Tablica 9 vai za standardne negativne
pune udarne napone (1.2/50).
Razmak izmeu
elektroda d(cm)
Us(kV)
Razmak izmeu
elektroda d(cm)
Us(kV)
0.9
1.0
1.2
1.4
1.5
1.6
1.8
2.0
2.2
2.4
2.6
2.8
28.9
31.7
37.4
42.9
45.5
48.1
53.5
59.0
64.5
70.0
75.5
81.0
3.0
3.5
4.0
4.5
5.0
5.5
6.0
6.5
7.0
7.5
8.0
9.0
86.0
99.0
112
125
137
149
161
173
184
195
206
226
Tablica 9.
Us (kV) je temena vrednost preskonog napona sfernog iskrita pri standardnim
atmosferskim uslovima za elektrode prenika 250mm dok je d (cm) razmak izmeu elektroda.
5.2.2. Redosled ispitivanja i ocena ispitivanja
Redosled primene pojedinih udara (po svakoj fazi) je:
jedan puni udar pri snienom naponu (najee 50% utvrenog iznosa),
jedan puni udar od 100% utvrenog iznosa,
Grubor Nemanja
43
DIPLOMSKI RAD
jedan ili vie odrezanih udara pri snienom naponu (najee 50%),
dva odrezana udara od 100% utvrenog iznosa,
dva puna udara od 100% utvrenog iznosa.
Za utvrivanje kvara izolacije porede se grafici, dobijeni pomou raunara, punih udara
od 100% utvrenog napona pre i posle rezanja. Na tim graficima se nalaze vremenske promene
napona i struje ispitivanog namotaja koje se uporeuju.
Ako je transformator ispravan u toku ispitivanja nee doi do preskoka ili proboja na
transformatoru, odnosno na njegovim namotajima. Meutim, ako u toku ispitivanja doe do
proboja ili preskoka (dakle kvara) potrebnoje utvrditi da je dolo do kvara i pronai mesto na
kojem je kvar nastao. Postoji mnogo metoda koje omoguavaju utvrivanje kvara, a neke od njih
su:
1. metode direktnim vizuelnim ili akustinim posmatranjem mesta kvara na
transformatoru (koriste se uglavnom ljudska ula za konstatovanje nastanka kvara),
2. metode merenja promene pritiska i zvuka pri ispitivanju, koje se registruju pomou
specijalnih aparata,
3. metode merenja elektrinih veliina, koje su najbrojnije, najrazvijenije i to je
najvanije najtanije, pa e se zbog toga u daljem tekstu samo neke od njih tretirati.
Dve od zaista puno metoda merenja elektrinih veliina e u nastavku biti razmatrane.
Prva od njih, zato to je ispitivanje transformatora, koje e kasnije biti priloeno, odraeno po
njoj i druga kao jedna od mogunosti ispitne stanice fabrike Minel-Trafo u Mladenovcu, u kojoj
je vreno ispitivanje pod uslovom da se uskoro dokupe jo neki delovi ispitne opreme i na taj
nain unapredi deo za visokonaponska ispitivanja. Te metode su:
1. metoda u kojoj se menja struja koja otie u zemlju iz ispitivanog namotaja
transformatora, ako doe do kvara i
2. metoda u kojoj se primeuje promena struje prema zemlji neispitivanog namotaja
transformatora, ako doe do kvara.
Prva metoda se zasniva na strogoj proporcionalnosti napona i struje do nastanka proboja
ili preskoka. Ovu metodu je prvi uveo Hagenguth 1944. godine. Ako doe do proboja ili do
preskoka izmeu dva ili vie navojaka menja se ukupna impedansa, pa se time poremeti
proporcionalnost izmeu napona i struje a time se menja i struja koja iz ispitivanog namotaja
otie u zemlju. Struja koja otie u zemlju se snima (skida) pomou enta i ako doe do kvara
to e se videti na graficima dobijenih uz pomo jakog raunarskog softvera, koji se na ranije
objanjen nain uporeuju.
Za odreivanje mesta kvara je potrebno znati brzinu prostiranja prenaponskog talasa kroz
ispitivani namotaj transformatora koja je za uljne transformatore priblino 150 m/ s . Vreme od
poetka udara do nastanka kvara se oitava sa vremenske ose t, ta vrednost se mnoi sa brzinom
talasa pa se tako dobija rastojanje mesta kvara od poetka ispitivanog namotaja.
Grubor Nemanja
44
DIPLOMSKI RAD
5.3. Naini vezivanja transformatora prilikom ispitivanja

Nain vezivanja transformatora na udarni naponski generator prilikom ispitivanja, kao i
prikljuak entova za snimanje struje zavisi od sprege transformatora, kao i od toga da li je
zvezdite transformatora pristupano ili ne. Krajevi neispitivanih faznih namotaja su ili kratko
spojeni sa zemljom ili su uzemljeni preko otpora veliine 300 do 500 .
Na slici 28 je data ema prikljuka transformatora sa spregom zvezda kod koga je
zvezdite pristupano (primar). U zvezdite transformatora je prikljuen ent R sa koga se pad
napona vodi do raunara, pomou koga se dobija struja kroz ispitivani namotaj koja otie u
zemlju. Sekundarni namotaj se povezuje sa masom (zemljom) na nain koji je prikazan na istoj
slici.
Slika 28.
U sluaju kada zvezdite transformatora nije pristupano odnosno nije izvedeno
primenjuje se jedna od veza prikazanih slikom 29. Slika 30 prikazuje vezu koja se primenjuje za
ova ispitivanja ako je ispitivani namotaj spregnut u trougao.
Slika 29.
Grubor Nemanja
45
DIPLOMSKI RAD
Slika 30.
Drugu metodu, koja se zasniva na promeni kapacitivne struje prema zemlji neispitivanog
namotaja prvi je primenio Elsner 1949. godine. Ova metoda ne zavisi od toga da li je zvezdite
transformatora pristupano ili ne. Vrlo je podesna za otkrivanje i vrlo malih kvarova kao i za
otkrivanje tinjavih pranjenja u samom namotaju.
Metoda se zasniva na kapacitivnoj sprezi izmeu namotaja koji su na istom jezgru.
Promena struje u namotaju visokog napona se prenosi kapacitivno na drugi namotaj, namotaj
niskog napona, koji u ovom sluaju slui kao sonda. Promene struje u namotaju visokog napona,
koji se ispituje, nastale usled proboja, preskoka ili tinjavog pranjenja, prenose se na stranu
niskog napona i utiu na promenu struje koja iz neispitivanog namotaja otie u zemlju. Ovu
struju je mogue snimiti ako se izmeu namotaja niskog napona i zemlje vee ent pomou koga
se snima ta struja. ema veza za ovu metodu je data na slici 31.
Slika 31
Ova metoda se jo uvek ne primenjuje u ispitnoj stanici fabrike Minel-Trafo zato to su
na raspolaganju samo dva kanala za merenje, od mogua etiri. Ostala dva jo uvek nisu
dokupljena. Kvar je mogue ustanoviti uporeivanjem grafika vremenskih promena merenih
Grubor Nemanja
46
DIPLOMSKI RAD
struja za udare od 50% i 100% predvienog ispitnog napona. Najbolje je obe objanjene metode
primeniti istovremeno i tako ispitati izolaciju transformatora ali za to su potrebna etiri kanala za
merenje kao to je ranije napomenuto.
5.4. Ispitna stanica i oprema ispitne stanice fabrikeMinel Trafo u

Mladenovcu
Ispitna stanica fabrike Minel Trafo u Mladenovcu poseduje veoma kvalitetnu i novu
opremu za visokonaponsko ispitivanje izolacije transformatora udarnim atmosferskim naponom.
Oprema je kupljena od poznatog vajcarskog proizvoaa visokonaponske opreme Haefely
Trench.
Svaka ispitna stanica, pa i ova, mora imati dva odvojena dela. Prvi deo je prostor u kojem
se vre ispitivanja (ispitni prostor). Taj deo je odvojen od okoline metalnom ogradom a od
drugog dela ispitne stanice staklom. U drugom delu ispitne stanice je osoblje koje vri ispitivanja
i ureaji pomou kojih osoblje upravlja ispitnom opremom, prati i kasnije analizira rezultate
ispitivanja.
Prvi deo ispitne stanice sadri sledee delove opreme:
ispravljaku jedinicu LGR 100-15,
udarni naponski generator SGS 300 (300kV,15kJ),
sferno iskrite FS 250 H,
kompenzator prerasta napona SGC-OC,
naponsko omsko delilo R 300,
naponsko kapacitivno delilo CS 300,
eksterne serijske otpornike u obliku traka,
ent,
ispitivani objekat i
provodnike koji povezuju elemente ispitnog kola.
Drugi deo ispitne stanice sadri sledee komponente ispitne opreme:
kontrolnu jedinicu generatora GC 223,
sistem za analizu impulsa HIAS 743,
raunar, tastaturu, monitor i veoma kvalitetan tampa,
kalibrator impulsa RIC 422.
ema veza itavog ispitnog kola data je slikom 32.
Grubor Nemanja
47
DIPLOMSKI RAD

Rse
Cs
Rpi
RL
A B C
Rsi
Cs
Rc
Rpi
Cs 300
FS 250 H
Cc
RL
RL
Lc
Rsi
Cs
Rpi
a b c
SGC OC
Rsi
GC 223
HIAS 743
RIC 422
Slika 32.
5.4.1. Elementi ispitne opreme i opis rada
Za dobijanje udarnog atmosferskog napona se koristi udarni naponski generator. Udarni

naponski generator SGS 300 se sastoji iz tri nivoa od kojih svaki nivo ima sledee komponente:
- otpornik RL, preko kojeg se puni kondenzator CS. Otpornici RL su ute boje,njihova
otpornost je 4.8 k i ima ih etiri komada (jedan za rezervu);
- kondenzator Cs, kapacitivnosti od 1000nF, maksimalno podnosivog napona 100kV
i ima ih etiri komada (jedan za rezervu);
- interni serijski otpornik Rsi, crvene boje i otpornosti 12 , takoe etiri komada;
- interni paralelni otpornik Rpi koji moe imati sledee vrednosti:
1.
68 (plavi, etiri komada),
2.
115 (plavo-uti, etiri komada),
3.
350 (plavo-crveni, etiri komada) i
4.
4800 (uti, etiri komada);
- lokalna iskrita.
Grubor Nemanja
48
DIPLOMSKI RAD
Svaki nivo udarnog naponskog generatora moe na svom izlazu napon u intervalu od
10kV do 100kV. Kako postoje tri nivoa, najvei napon koji se moe dobiti na izlazu udarnog
naponskog generatora je 300kV. Energija po nivou je 5kJ, to za sva tri nivoa daje ukupnu
energiju od 15kJ.
U ispitnu opremu ulaze i dva eksterna otpornika u obliku trake. Jedan otpornik ima
maksimalnu otpornost 250 i izvode za kratkospajae na 30 i 100 . Drugi eksterni otpornik
ima maksimalnu otpornost 20 i izvode na 4 i 10 . Pomou ovih eksternih otpornika je
znai mogue dobiti razliite vrednosti otpornosti zbog postojanja izvoda, pa je tako mogue
podeavati vremena trajanja ela i zaelja talasa (T1 i T2) na vrednosti koje zahteva propisani
standard.
Radom udarnog naponskog generatora komanduje kontrolna jedinica generatora GC 223
preko koje se zadaje vrednost napona koju udarni naponski generator treba da ima na izlazu.
Ispravljaka jedinica LGR 100-15 ispravlja i podie napon mree. Kondenzatori Cs, koji postoje
u svakom nivou generatora, se nakon zadavanja eljene vrednosti napona pune u paralelnoj
sprezi preko otpornika RL. Lokalna iskrita, koja takoe postoje u svakom nivou generatora, se
samim zadavanjem vrednosti napona automatski postavljaju na rastojanja koja odgovaraju
proboju za zadani napon. Kada napon na svakom od kondenzatora Cs dostigne zadanu vrednost
dolazi do proboja u lokalnim iskritima generatora. Na taj nain se kondenzatori Cs prevezuju u
serijsku vezu i prazne preko internih i eksternih serijskih otpornika u testirani objekat. Ovako se
generie napon koji se dovodi na testirani objekat i koji ima sve osobine atmosferskog udarnog
naponskog talasa.
Sferno iskrite se koristi kada je u ispitnom kolu potrebno vetaki izazvati proboj
odnosno kada je potrebno dobiti rezani talas. Iskrita su postavljena u horizontalan poloaj i
prenik kugli je 250 mm. Kugle se postavljaju na rastojanja koja su za svaku vrednost rezanog
napona precizirana standardom. Vrednosti napona za koje dolazi do proboja je potrebno
korigovati u zavisnosti od vremenskih uslova koji vladaju u ispitnom prostoru odnosno u
zavisnosti od temperature, pritiska i vlanosti vazduha.
ema veza sa slike 32 se jednostavnije predstavlja ekvivalentnom emom na slici 33.
K
us
Cs
Rs=3Rsi+Rse
Rp=3Rpi
Cb
ub
Slika 33.
Ukupna serijska otpornost Rs se sada rauna na sledei nain:
Rs = Rsi + Rse = 3Rsi + Rse
(96)
Ukupna serijska otpornost Rs se moe menjati promenom vrednosti eksternih serijskih

otpornosti Rse koji su u obliku traka. Ovo je neophodno jer otpornost Rs ima veliki uticaj na
vreme trajanja ela talasa T1 (to je ranije pokazano) koje mora biti u intervalu koji prdvia
standard JUS IEC 76-3.
Grubor Nemanja
49
DIPLOMSKI RAD
Ukupna paralelna otpornost Rp ima vrednost:
R p = R pi = 3R pi
(97)
Vrednost paralelne otpornosti Rp se znai moe menjati promenom vrednosti paralelnih

internih otpornika Rpi koji mogu imati ranije navedene etiri razliite vrednosti. Promenom
vrednosti Rp utie se na vreme trajanja zaelja talasa T2 koje mora biti u intervalu zahtevanim
standardom JUS IEC 76-3.
Reeno je da se kondenzatori prevezuju u serijsku vezu kada doe do proboja na
lokalnim iskritima generatora. To je razlog to tada kapacitivnost Cs ima vrednost:
C s = 333nF
(98)
Kapacitivnost Cb je suma kapacitivnosti testiranog objekta, parazitnih kapacitivnosti u

kolu i kapacitivnosti naponskog kapacitivnog delila CS 300 (1000pF), koje se trenutno koristi
kao spreni kondenzator dok se ne kupi pravi spreni kondenzator sa izvodima za razliite
kapacitivnosti.
Induktivnost L je uvek prisutna u ispitnom kolu to moe dovesti do oscilacija napona na
testiranom objektu, koje izlaze iz dozvoljenih tolerancija koje standard za ovo ispitivanje
predvia. Tako moe doi i do nedopustivog prerasta napona u okolini temene vrednosti ( ).
Kada prerast napona ima veu vrednost od, standardom dozvoljenih, 5% temene vrednosti
napona u ispitno kolo se ukljuuje kompenzator prerasta napona sa oznakom SGC-OC. Ovaj
kompenzator je oscilatorno kolo koje se sastoji od kapaciteta Cc u jednoj i redne veze otpornosti
Rc i induktivnosti Lc u drugoj grani kola. Pomou kompenzatora je mogue spustiti vrednost
prerasta napona u okolini temene vrednosti ispod dozvoljenih 5%. Kolo sa kompenzatorom
prerasta napona dato je na slici 34.
Rs
Cs
Cc
Rp
Rc
Lc
Cb
Slika 34.
5.4.2. Merenje napona i struje
Merenje napona se vri pomou naponskog omskog delila jer je tako mogue napon od
nekoliko desetina ili stotina kV prilagoditi sistemu za analizu impulsa (HIAS 743) koji ima
ogranien ulazni napon (do 1900V). Naponsko omsko delilo ima prenosni odnos n=216.834 i na
taj nain se mereni napon sputa na naponski nivo koji sigurno nee ugroziti HIAS. Na ovaj
nain je iskorien jedan od dva raspoloiva kanala za merenje (dok se ne kupe jo dva).
Drugi kanal je iskorien za merenje struje koja iz ispitivanog namotaja otie u zemlju. U
ispitnoj stanici postoje tri omska enta pomou kojih se meri struja. Maksimalni napon koji svaki
od ova tri enta mogu podneti je 1000V. Oznaka za ent je SH-H-X, gde je X otpornost enta u
omima. Tablica 10 sadri sve potrebne podatke o entovima koji su u upotrebi. Sa R je oznaena
prava otpornost enta.
Grubor Nemanja
50
DIPLOMSKI RAD
ent
SH-H-2
SH-H-5
SH-H-10
Umax(V)
1000
1000
1000
R 5%( )
10
R( )
2.03
5.02
9.93
Imax(A)
492.6
199.2
100.7
Tablica 10.
Jedan kraj enta se obavezno uzemljuje. Iz tablice se lako zapaa da je najvea jaina
struje (Imax) koja se moe izmeriti priblino 500A to vrlo esto nije dovoljan opseg. Zato je
potrebno dokupiti entove ija je otpornost manja od 2 , to e omoguiti merenje struja koje
se javljaju u toku ispitivanja a vee su od 500A.
Ranije je navedeno da se merene veliine uvode u sistem za analizu impulsa (HIAS 743)
preko dva raspoloiva kanala. Nakon toga se signali merenih veliina prilagoavaju raunaru
(pentium) koji se nalazi u sklopu HIAS sistema. Sada ih je mogue uvesti u softver sistema.
Veoma je vano napomenuti da posle pojavljivanja grafika merene veliine na monitoru, HIAS
ne dozvoljava nikakve promene u tako odraenom i prikazanom merenju to ne ostavlja
mogunost dopunskog dotimavanja rezultata i grafika obavljenog merenja. U softveru HIAS-a
postoji opcija koja omoguava analizu odnosno komparaciju dve izmerene veliine od kojih
jednu uzimamo kao referentnu. Rezultat komparacije je grafik na kojem su jasno i pregledno
vidljive razlike u amplitudama i talasnom obliku poreenih veliina. Ova opcija se na primer
koristi za poreenje grafika struja koje iz ispitivanog namotaja otiu u zemlju pre i posle rezanja
talasa u ispitnom kolu. Softver HIAS-a omoguava i Furijeovu transformaciju bilo koje izmerene
veliine ili komparacije. U okviru HIAS-a se takoe sreuje izvetaj ispitivanja izolacije
transformatora udarnim atmosferskim naponom.
5.4.3. Bezbednost opreme i osoblja
Ispitna stanica ima svoje uzemljenje na koje se obavezno vezuju sledei delovi ispitne
opreme:
1. udarni naponski generator SGS 300,
2. jedan kraj ispravljake jedinice LGR 100-15,
3. jedan kraj kompenzatora prerasta napona i oscilacija SGC-OC,
4. jedan kraj sprenog kondenzatora CS 300,
5. jedan kraj naponskog omskog delila R 300,
6. jedan kraj sfernog iskrita FS 250 H,
7. ent i
8. neispitivani namotaj (sekundar).
Grubor Nemanja
51
DIPLOMSKI RAD
Za delove opreme koji su obeleeni takama od 2 do 6, drugi kraj se vezuje na taku u

kojoj se ispitivanom objektu dovodi udarni naponski talas.
O bezbednosti osoblja se, osim njih samih, brinu i dva sigurnosna kola. To su kola
emergency i interlock. Sigurnosno kolo emergency se stavlja van pogona pritiskom na
prekida koji se nalazi na ulazu u ispitni prostor (to je deo ispitne stanice u kojem je ispitivani
objekat sa udarnim generatorom). Osoba koja eli da ue u ispitni prostor pritiska taj prekida i u
tom trenutku se udarni naponski generator stavlja van pogona na sledei nain. Motor, koji je
sastavni deo udarnog naponskog generatora, pokree metalnu traku koja dovodi u kratak spoj
kondenzatore Cs i tako ih oslobaa od zaostalog elektriciteta. Kada je to obavljeno, gasi se jasno
vidljiva crvena svetiljka postavljena na generatoru. Sada je generator van pogona. Sigurnosno
kolo interlock se iskljuuje podizanjem rampe postavljene na ulazu u ispitni prostor. Sada je
neophodno, pre dodira sa bilo kojim metalnim delom ispitne opreme, razelektrisati ispitnu
opremu. To se radi pomou metalnog tapa (grounding rod) koji je izolovan celom duinom
osim na vrhu, gde je spojen sa uzemljenjem ispitne stanice. Metalnim vrhom tapa je neophodno
dodirnuti sve metalne delove ispitne opreme. Nakon toga je bezbedno menjati konfiguraciju
udarnog naponskog generatora (menjati Rpi i Rsi), razmak izmeu kugli sfernog iskrita, veze na
testiranom objektu, unositi i iznositi testirani objekat iz ispitnog prostora i tako dalje.
Upaljene sijalice, postavljene na ogradi ispitnog prostora, obavetavaju osobe koje nisu u
ispitnoj stanici da je udarni naponski generator u pogonu odnosno da je ispitivanje u toku.
Takoe, postoji i zvuni signal koji se uje svaki put, neposredno pre okidanja udarnog
Neophodno je pridravati se svih navedenih napomena o bezbednosti jer u
suprotnom posledice mogu biti fatalne.
5.5. Praktino visokonaponsko ispitivanje izolacije tranformatora

atmosferskim udarnim prenaponskim talasom
U aneksu 2 je priloeno itavo ispitivanje izolacije transformatora EV.250.20 126364,
snage 250kVA i nominalanog napona primara (ispitivanog namotaja) 20kV, sa svim rezultatima
i graficima. Ispitivanje je vreno po propisanom standaru JUS IEC 76-3 za ovo ispitivanje.
Izvetaj sadri sve vrednosti otpornosti i kapacitivnosti elemenata ispitnog kola za vreme
ispitivanja.
U izvetaju ispitivanja, priloenom u aneksu 2, se nalazi (iako se standardom ne zahteva)
procedura konfigurisanja ispitnog kola koja omoguava dobijanje standardom propisanog
atmosferskog prenaponskog talasa. Ova procedura ima sledee korake:
namotaj transformatora se izlae naponu koji nee ugroziti izolaciju i taj napon ima
vrednost minimalnog izlaznog napona generatora, znai oko 30kV,
konfiguracija kola se menja (menjaju se vrednosti otpora Rse, Rpi i tako dalje), dok
talas ne dobije trajanje i oblik propisan standardom JUS IEC 76-3.
Ovako dobijen talas je u izvetaju nazvan referentni atmosferski udarni napon

(R.A.U.N.).
Kada se dobije standardom propisan talas, to esto nije tako jednostavno, ispitivanje
moe da pone. Ispitivana je naravno svaka faza transformatora (A, B i C) pri poloajima
regulatora (1, 3 i 5) u kojima se ima najvei broj navojaka, nominalan broj navojaka i minimalan
broj navojaka ispitivanih faznih namotaja primara transformatora, respektivno.
Grubor Nemanja
52
DIPLOMSKI RAD
Aneks 2 sadri Furijeove transformacije napona i struje punog i rezanog udarnog talasa
od 100%.
Na slici 35 je prikazan deo ispitne stanice fabrike Minel Trafo u Mladenovcu koji
sadri elemente opreme pomou kojih se kontrolie rad udarnog naponskog generatora i pomou
kojih se kontrolie i upravlja tokom ispitivanja. Na slici 35 su prikazani:
1.
kontrolna jedinica GC 223 udarnog naponskog generatora,
2.
HIAS 743, sistem za analizu impulsa,
3.
repeticioni generator RSG 481,
4.
osciloskop (Haefely type 721) i
5.
monitor, tampa, tastatura i mi.
Na slici 36 je ispitni prostor sa svim komponentama ispitne opreme koja se koristi za

visokonaponsko ispitivanje transformatora udarnim naponom zajedno sa ispitivanim
transformatorom. Na slici 36 su prikazani:
1.
udarni naponski generator SGS 300 sa internim otpornicima i kondenzatorima,
2.
ispravljaka jedinica LGR 100-15,
3.
kompenzator prerasta napona oko temene vrednosti SGC-OC,
4.
spreni kondenzator CS 300,
5.
sferno iskrite FS 250 H,
6.
naponsko omsko delilo R 300,
7.
ispitni objekat,
8.
eksterni serijski otpornici u obliku trake Rse,
9.
uzemljenje ispitne stanice i
10. ent za merenje jaine struje.
Grubor Nemanja
53
DIPLOMSKI RAD
Slika 35.
Slika 36.
Grubor Nemanja
54
DIPLOMSKI RAD
6. Zakljuak
6. Zakljuak
Distributivni transformatori na mestima ugradnje, u seoskim i gradskim podruijima,
esto bivaju izloeni dejstvima prenapona atmosferskog porekla. Ovakvi prenaponi mogu u
znaajnoj meri otetiti izolaciju transformatora. U cilju provere dielektrine vrstoe
transformatora vri se tipsko visokonaponsko ispitivanje distributivnih transformatora. U toku
ovog ispitivanja ispitivani namotaji transformatora (primarni namotaji) se podvrgavaju dejstvu
atmosferskog udarnog prenaponskog talasa koji predstavlja zamenu za pravo atmosfersko
pranjenje. U toku ispitivanja atmosferski udarni prenaponski talas se dobija pomou udarnog
Sve karakteristike ovakvog talasa su precizirane standardom za ovo ispitivanje. Temenu
vrednost i polaritet udarnog prenaponskog talasa u toku ispitivanja zadajemo sami, preko
kontrolne jedinice generatora, strogo pridravajui se propisanog standarda. Temena vrednost
udarnog prenapona zavisi od naponskog nivoa primara, vrste izolacije ispitivanog transformatora
i vremenskih uslova pri kojima se vri ispitivanje. Vremena trajanja ela i zaelja (T1 i T2)
udarnog atmosferskog talasa su takoe precizirana standardom i iskljuivo zavise od
konfiguracije ispitnog kola i od konfiguracije impulsnog kola udarnog naponskog generatora.
Ovo je razlog zbog koga su u teorijskom delu rada, koji ima naziv prenaponske pojave, izvedene
pribline formule za proraun vremena trajanja ela i zaelja atmosferskog prenaponskog talasa
u zavisnosti od elemenata ispitnog kola.
Vreme trajanja ela udarnog atmosferskog prenaponskog talasa T1 se priblino moe
dobiti iz sledee formule:
T1 = 3.25
Rs C s C b
C s + Cb
(42)
Vreme trajanja zaelja udarnog atmosferskog prenaponskog talasa T2 se priblino moe

dobiti iz sledee formule:
T2 = 0.69 R p (C s + C b )
(51)
Ove pribline formule su potvrene merenjima u kojima je korien repeticioni generator

kao izvor atmosferskog naponskog talasa. Repeticioni generator je upotrebljen u ovim
merenjima zato to njegov maksimalni izlazni napon (500V) ne ugroava izolaciju
transformatora a oblik i vremena trajanja, tako dobijenog naponskog talasa, se poklapaju sa
oblikom i vremenima trajanja pravog atmosferskog prenaponskog talasa.
Rezultati merenja su potvrdili zavisnosti u ranije navedenim formulama odnosno
vreme trajanja ela talasa T1 direktno zavisi od serijske otpornosti Rs, to je otpornost
vea to je vreme trajanja ela T1 due i obrnuto. Takoe, vreme T1 je direktno
proporcijalno sa vrednou paralelne otpornosti Rp, ali ne tako znaajno kao sa Rs.
Vreme T1 se moe produiti poveavanjem kapacitivnosti udarnog naponskog
Grubor Nemanja
55
DIPLOMSKI RAD
6. Zakljuak
generatora Cs i obrnuto. Kapacitivnost Cs se moe menjati u vrlo uskom intervalu, ali

i to moe imati znaaj u praktinom ispitivanju transformatora udarnim naponom.
Vreme T1 je direktno proporcijalno sa vrednou kapacitivnost sprenog
kondenzatora Cb, ali ni priblino kao serijska otpornost Rs.
vreme trajanja zaelja T2 najvie zavisi od vrednosti paralelne otpornosti Rp.

Poveavanjem vrednosti ove otpornosti produava se vreme trajanja zaelja
atmosferskog prenaponskog talasa i obrnuto. Takoe, poveavanjem vrednosti
serijske otpornosti Rs produava se vreme T2, ali ne u tolikoj meri kao u sluaju
paralelne otpornosti. Vreme trajanja zaelja je direktno proporcijalno sa vrednou
kapacitivnosti udarnog naponskog generatora Cs, pa ako postoji mogunost za
promenu ovog kapaciteta treba je iskoristiti. Spreni kondenzator Cb nema znaajan
uticaj na vreme trajanja zaelja T2.
Izlaganje transformatora atmosferskom prenaponskom talasu je veoma kratkotrajan

prelacni proces u toku koga se razlikuju tri vremenska intervala:
poetni teo talasa (elo), kada se namotaj transformatora moe modelovati iskljuivo
kapacitivnostima,
sredinji deo talasa, kada ekvivalentna ema namotaja sadri kapacitivne, aktivne i
induktivne otpornosti i
kraj talasa, kada namotaj transformatora ima karakter gotovo isto induktivne
otpornosti.
Pri dejstvu atmosferskog prenaponskog talasa na transformator izolacija transformatora je

u velikoj meri ugroena. Prenapon u poetnom trenutku stvara ogroman gradijent napona na
poetku namotaja, to za posledicu ima ugroavanje izolacije izmeu navojaka. Kako je
gradijent napona na poetku namotaja direktno proporcionalan koeficijentu koji ima vrednost:
c
,
k
pri konstrukciji transformatora je potrebno pokuati:
smanjiti popreni specifini kapacitet c i
poveati poduni specifini kapacitet k .
Smanjivanje koeficijenta dovodi do manje izraenog prelaznog procesa odnosno do

manjih oscilacija napona du namotaja transformatora u toku prelaznog procesa. Ovo je od
velikog znaaja jer se za vreme prelaznog procesa naponi nekih taaka namotaja znatno
poveavaju u odnosu na masu, pa moe doi do proboja prema masi.
Transformator EV.250.20 koji je ispitan udarnim naponom, u okviru ovog rada,
zadovoljava propisani standard JUS IEC 76-3, to se moe videti u izvetaju ovog ispitivanja
koji je priloen u aneksu 2. Ispitna stanica fabrike Minel Trafo u Mladenovcu, u kojoj je
ispitivanje izvreno, poseduje izuzetno kvalitetnu ispitnu opremu vajcarske firme Haefely za
ovo ispitivanje i pomou nje je mogue izvriti ovo ispitivanje svih tipova distributivnih
transformatora koje fabrika Minel Trafo proizvodi.
Za unapreenje kvaliteta visokonaponskih ispitivanja distributivnih transformatora
udarnim naponom i analize tih ispitivanja bilo bi poeljno ve postojeu, kvalitetnu, opremu
dopuniti sa:
Grubor Nemanja
56
DIPLOMSKI RAD
6. Zakljuak
jo dva merna kanala od kojih bi se jedan upotrebljavao za merenje struje koja otie
iz ispitivanog namotaja u zemlju, kroz drugi odvod na primaru, a drugi za merenje
struje koja se kapacitivno prenosi sa ispitivanog namotaja na namotaj niskog napona
(sekundar) koji je uzemljen preko enta za merenje struje. Na ovaj nain bilo bi
mogue otkriti veoma male kvarove i tinjava pranjenja u samom namotaju.
entovima za merenje struje koji imaju otpornost manju od 2 , to bi omoguilo

merenje jaine struje koja je vea od 500A.
pravim sprenim kondenzatorom Cb sa izvodima.
internim paralelnim otpornicima Rpi, razliitih otpornosti, pomou kojih bi bilo

mogue finije podesiti vreme trajanja zaelja talasa T2. Ovi otpornici bi dopunili
komplet postojeih, koji imaju sledee vrednosti otpora 68 , 115 , 350 i
4800 .
serijskim eksternim otpornicima Rse u obliku traka, koji bi omoguili finije

podeavanje vremena trajanja ela talasa T1.
Grubor Nemanja
57
7. Literatura
1. Ljubia Milankovi: Tehnika visokog napona, Elektrotehniki fakultet, Beograd
1981.
2. Milan Savi, Zlatan Stojkovi: Tehnika visokog napona, atmosferski prenaponi,
elektrotehniki fakultet, Beograd 1996.
3. ore Kali: Transformatori, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd
1991.
4. Branko Mitrakovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1966.
5. Milo Petrovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1988.
6. Nils Hylten-Cavallius: High voltage laboratory planning, High voltage test ASEA
HAEFELY Sistems, Basel 1986.
7. Zbirka jugoslovenskih standarda, Energetski transformatori, Savezni zavod za
standardizaciju, Beograd 1996.
8. Internacional electrotechnical commission, IEC standard, publication 76-3,
Power transformers, Part 3: Insulations levels and dielectric tests. First edition
1980.
9. Minel Trafo AD Yugoslavia, Impulse voltage system SGS 300kV, 15kJ WO
4413-4414 TS1/YU 40461.1 Uputstvo za korienje opreme za tipsko
visokonaponsko ispitivanje distributivnih transformatora udarnim naponom.
Grubor Nemanja
58

Diplomski Rad - Tipska VN Ispitivanja Distributivnih Transformatora

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Diplomski Rad - Tipska VN Ispitivanja Distributivnih Transformatora

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Elektrotehniki fakultet

TIPSKA VISOKONAPONSKA ISPITIVANJA

Dr. RADOVAN RADOSAVLJEVI

2.1. Vrste prenapona

2.2. Atmosferski udarni prenaponski talas

2.3. Dobijanje atmosferskih udarnih napona

2.3.1. Reavanje ekvivalentnog kola udarnog naponskog generatora

3.2. Prelazni proces i konana raspodela napona

3.3. Posledice prenapona i zatita transformatora od prenapona

4.3. Izgled dizajn

4.4. Opis rada

5. VISOKONAPONSKO ISPITIVANJE IZOLACIJE

5.2.1. Uticaji atmosferskih uslova

5.2.2. Redosled ispitivanja i ocena ispitivanja

5.3. Naini vezivanja transformatora prilikom ispitivanja

5.4.1. Elementi ispitne opreme i opis rada

5.4.2. Merenje napona i struje

5.4.3. Bezbednost opreme i osoblja

repeticioni generator. Repeticioni generator je ureaj pomou kojeg je mogue

aneks 1 (repeticioni generator).

aneks 2 (visokonaponsko ispitivanje izolacije transformatora udarnim naponom).

Pogonski prenaponi mogu biti komutacioni i havarijski.

Komutacijoni prenaponi nastaju prilikom ukljuenja i iskljuenja dalekovoda i veih

Havarijski prenaponi nastaju pri pojavi zemljospojeva i nesimetrinih kratkih

Atmosferski prenaponi nastaju usled:

direktnog udara groma u dalekovod;

elektromagnetske indukcije pri pranjenju jednog naelektrisanog oblaka u drugi ili u

naelektrisanja provodnika vetrom, zrncima peska, snegom i slino.

Kako je tema ovog diplomskog rada visokonaponsko ispitivanje izolacije transformatora

2.2. Atmosferski udarni prenaponski talas

polaritet (pozitivan ili negativan);

temena vrednost napona (amplituda) Um ;

vreme trajanja ela talasa T1 ;

Sve karakteristike atmosferskog udarnog prenaponskog talasa su prikazane na slici 2.

odreene tolerancije u kojima se mogu kretati karakteristike talasa (T1,T2,amplituda). Sve

napon u trenutku rezanja (veliina Ha na slici 3),

vreme trajanja odrezanog talasa ili vreme do rezanja TC (vremensko rastojanje

Sve vrednosti tolerancija odreenih karakteristika odrezanog udarnog talasa koje su

2.3. Dobijanje atmosferskih udarnih napona

kapacitivnosti udarnog naponskog generatora Cs,

kapacitivnosti Cb u okviru koje je i kapacitivnost ispitivanog objekta,

serijskog otpornika Rs,

paralelnog otpornika Rp,

lokalnog iskrita udarnog naponskog generatora K,

otpornika RL, koji ograniava struju optereenja.

Sa us je oznaen napon kojim se optereuje kapacitet udarnog naponskog generatora a sa

lokalnom iskritu generatora K, iskrite reaguje i kondenzator Cs se rastereuje (prazni) preko

koja kada se diferencira po vremenu daje:

Sa ib je oznaena struja kroz Rs i Cb. Napon na kapacitetu Cs je:

odnosno, zamenom jednaine (2) u jednainu (3):

Struja ip, kroz paralelni otpor Rp je:

Ukupna struja is, koja protie kroz iskrite K je:

Sreivanjem jednakosti (6) dolazi se do:

Struja is, sa suprotnim znakom, je jednaka struji rastereenja kondenzatora Cs:

Daljim sreivanjem dolazi se do:

Diferenciranjem jednakosti (4) po vremenu dobijamo:

Zamenom jednaine (10) u jednainu (9) sledi:

Sreivanjem jednakosti (11) dolazi se do sledee diferencijalne jednaine:

gde su sa s1 i s2 oznaeni koreni karakteristine jednaine (14)

U karakteristinoj jednaini (14) su sa k1 i k2, zbog preglednosti zapisa, oznaeni

Sa A i B su u optem reenju (13) diferencijalne jednaine obeleene integracione

Uvodim sledee smene:

Opte reenje diferencijalne jednaine (12) sada ima sledei oblik:

Uvrtavanjem jednaine (20) u jednainu (4) i korienjem graninih uslova za poetni