Ure aji za ispitivanje elektroenergetskih ure aja

Znaaj i namena laboratorija za visoki napon

Laboratorije za visoki napon su neophodne zbog: - ispitivanja elektrinih osobina elektroenergetskih ureaja (ispitivanje prototipova ili tipska ispitivanja) - ispitivanja koja slue za proveravanje kvaliteta gotovih proizvoda (serijska, rutinska ili komadna ispitivanja) - specijalnih ispitivanja - nauno-istraivakog rada i obuke kadrova Najee primenjivani ureaji za ispitivanje opreme u laboratoriji za visoki napon - ureaji za dobijanje visokog napona industrijske uestanosti - ureaji za dobijanje visokog jednosmernog napona - ureaji za dobijanje udranih napona - ureaji za dobijanje velikih udarnih struja - ureaji za dobijane visokih napona visokih uestanosti

Ure aji za dobijanje visokih napona industrijske uestanosti

Pod naponima industrijske uestanosti podrazumevaju se naizmenini naponi sinusnog oblika frekvencije koja se upotrebljava u industrijske svrhe Ovakav napon se primenjuje kao osnovna vrsta visokog napona za ispitivanje svih vrsta dielektrika i ispitivanje gotovo svih aparata i opreme u elektrotehnici

Ispitni transformatori
monofazni transformatori prilagoeni laboratorijskim ispitivanjima - primarni napon od 0.22 kV do 10 kV - sekundarni napon od 100 kV do 750 kV - reaktansa rasipanja se kree u opsegu 2 do 15 %
2 xT (%) U n XT = 100 % S n

- veliko rasipanje je postignuto zahvaljujui otvorenom magnetnom kolu - u stanju su da izdre kratak spoj na sekundarnoj relativno due vreme

Snaga ispitnog transformatora se odreuje na osnovu kapacitivnosti objekta koji se ispituje i vrednosti ispitnog napona Uisp Kapacitivnosti ispitivanih objekata: - lanasti izolatori: od 35 pF do 60 pF - provodni izolatori: od 150 pF do 250 pF - strujni transformatori: od 200 pF do 400 pF - energetski transformatori: od 600 pF do 4000 pF - visokonaponski kablovi: od 150 pF/m do 300 pF/m Kapacitivna snaga ispitivanog objekta:
S c = U I c = U CU = CU 2

S c - kapacitivna snaga ispitivanog objeka

I c - kapacitivna struja koju povlai ispitivani objekt
U - ispitni napon na objektu C - kapacitivnost ispitivanog objekta

- ugaona uestanost ispitnog napona

Napajanje ispitnog transformatora iz generatora - ispitni transformator u praznom hodu

UG ~ XT U0

- ispitni transformator u kratkom spoju

UG ~ XT U=0

- struja i snaga ispitnog transformatora pri kratkom spoju:

Ik = U0 X
Sk = U 0 I k

- ispitni transformator kada je prikljuen ispitivani objekat: U>U0 zbog Ferantijevog efekta (proticanja kapacitivne struje Ic kroz reaktansu transformatora jXT) : U = U 0 + X T Ic
UG ~ C XT U

- struja i snaga ispitnog transformatora pri kratkom spoju:

I c = C U Sc = U I c

- odnos napona pri optereenju ispitnim objektom i napona praznog hoda:

U 1 1 1 = = = U 0 1 X I c 1 I c 1 Sc Ik Sk

Napajanje ispitnog transformatora iz mree

UM XT U0

- kod napajanja ispitnog transformatora iz mree potreban je poseban ureaj za regulisanje napona: regulacioni transformator ili otpornik - otpornici za regulisanje napona se mogu vezati u rednoj, paralelnoj (potenciometarskoj) ili redno paralelnoj vezi - nedostatak regulacije napona pomou otpornika: otpor u primarnom kolu izaziva izoblienje napona pri promenama optereenja

ema pri ispitivanju korienjem ispitnog transformatora

AP automatski prekida RT regulacioni transformator SP sigurnosni prekida IT ispitni transformator V merno sferno iskrite ili elektrostatiki voltmetar IO ispitivni objekat R1 i R2 - otpornici

- ako reaktansa ispitnog transformatora nije dovoljna da ogranii struju kratkog spoja, ispitni transformator se titi dodavanjem otpornika R1

Z T = R1 + j X T
U1 = U 2 + Z T I

I = jC U 2 U 1 = U 2 ( (1 X T C ) + j R1 C ) U1 = (1 X T C ) 2 + ( R1 C ) 2 U2

- da bi odnos napona U1/U2 bio jednak 1: - da bi prethodni izraz imao smisla:

R12 =

X T (2 C X T ) C

C<

2 XT

Sprege ispitnih transformatora - sprega ispitnih transformatora primenjuje se radi dobijanja viih napona - sprega sa izolovanim krajevima sekundarnih namotaja za ispitivanje objekata sa izolovanim krajevima: primarni namotaji dva transformatora se vezuju u paraleli i prikljueni su na izvor a sekundarni namotaji se vezuju na red ime se napon udvostruuje

Sprege ispitnih transformatora - sprega ispitnih transformatora primenjuje se radi dobijanja viih napona - sprega kada je jedan kraj sekundarnog namotaja uzemljen za ispitivanje objekata iji je jedan kraj uzemljen: naponi na sekundarnim namotajima se sabiraju, na ispitnom objektu se dobija napon nU - instalisana snaga kaskade je (1+2+...+n)UI a na ispitnom objektu nUI

Ure aji za dobijanje visokih jednosmernih napona

Jednosmerni napon za ispitivanje primenjuje se kod ispitivanja objekata velikih kapacitivnosti (kondenzatori, kablovi i slino) Visoki jednosmerni naponi se mogu dobiti: - ispravljanjem naizmeninog napona industrijske uestanosti - sprezanjem ispravljaa u kombinaciji sa kondenzatorima - pomou elektrostatikih generatora

Ispravljai naizmeninog napona u jednosmerni

Cevni ispravljai koji rade na principu elektronske cevi, u jednoj poluperiodi proputaju struju a drugoj ne Poluprovodniki ispraljai (diode i tiristori)

1 0.9 0.8 0.7 0.6 napon(kV) 0.5 0.4 0.3 0.2 0.1 0 0 0.01 0.02 0.03 vreme(s) 0.04 0.05 0.06

Sprezanje ispraljaa u kombinaciji sa kondenzatorima

sprega jednog ispravljaa u kombinaciji sa kondenzatorom - u toku jedne poluperiode optereuje se kondenzator do napona U - u drugoj poluperiodi sabiraju se naponi na kondenzatoru i transformatoru i dobija se pulsirajui jednosmerni napon amplitude 2U

jednostepeni kaskadni generator jednosmernog napona - u toku jedne poluperiode optereuje se kondenzator do napona U - u drugoj poluperiodi sabiraju se naponi na kondenzatoru i transformatoru i dobija se jednosmerni napon amplitude 2U ako je kaskadni generator u praznom hodu - ako je kaskadni generator optereen javlja se pad napona i pulsacije napona

- napon praznog hoda

U ph = 2U

- pad napona: razlika izmeu napona u praznom hodu 2U i navieg napona pri optereenju
U = I sr f C1

- pulsacija napona: razlika izmeu maksimalne i minimalne vrednosti napona

I sr f C2

U =

viestepeni kaskadni generator jednosmernog napona

U ph = 2 nU

U =

I sr 2 3 1 2 n n + n f C 3 2 6

U =

I sr n ( n + 1) fC 2

Elektrostatiki generatori - Van de Graaf ov generator

Ure aji za dobijanje visokih udarnih napona

Definicije udarnih napona - standardni atmosferski udarni napon 1.2/50 - standardni sklopni udarni napon 250/2500

Udarni naponski generator - C1>>C2,, R2>>R1

- elo talasa definie proces punjenja kondenzatora C2 preko otpora R1, kondenzatori C1 i C2 se ponaaju kao da su vezani paralelno, vremenska konstanta punjenja kondenzatora C2 je mala
T1 = R1 C1 C2 C1 + C2

- zaelje talasa definie proces pranjenja kondenzatora C1 i C2 preko otpora R2 , kondenzatori C1 i C2 se ponaaju kao da su vezani redno, vremenska konstanta pranjenja kondenzatora C1 i C2 je velika
T2 = R2 (C1 + C2 )

- izborom parametara C1, C2,, R1, R2 podeava se vreme ela T i vreme zaelja Tz

Udarni naponski generator prema Marx-u - najpre se preko ispravljaa i otpora Rz optereuju paraleno vezani kapaciteti - preskokom na prvom iskritu K dolazi do sukcesivnih preskoka na iskritima dako da se kondenzatori vezuju na red i rastereuju sto dovodi do povecanja napona u tacki I na 4U i do preskoka na izlaznom iskritu Kn

Ure aji za dobijanje velikih udarnih struja

Definicija udarnih struja - standardna udarna struja 4/10 - standardna udarna struja 8/20

Udarni strujni generator - paralelno vezani kondenzatori C1 se optereuju jednosmernim naponom dok ne doe do preskoka na iskritu KV - u trenutku reagovanja iskrita kondenzatori se rastereuju preko kola u kome se nalazi ispitivani objekat - kolo se sastoji od otpor ispitivanog objekta IO, otpora anta r za merenje struje i induktivnost L - sa smanjenem L se poveava amplituda talasa

- ekvivalentna ema nakon preskoka na iskritu

- analitiki izraz za struju

i (t ) = U 0 t e sin( t ) L

- sopstvena uestanost kola - koeficijent priguenja

=

=
R L

1 LC

2 - koeficijent preomene sopstvene uestanosti zbog priguenja = 1 2

- za dobijanje udarne struje pravougaonog oblika potrebno je napraviti vetaki vod - vod se optereuje preko velikog otpora R1 dok ne doe do preskoka na svernom iskritu V, kada se vod rastereuje preko otpora R=Z0 - amplituda i trajanje pravougaone struje:
E Im = 2R

T = 2 n LC

Dobijanje visokih napona visokih uestanosti pomou Teslinog transformatora

- induktivni navoji L1 i L2 bez gvoa, sa meusobnom induktivnou L12 predstavljaju Teslin transformator - ispravlja optereuje kondenzator C1 jednosmernim naponom sve dok ne doe do preskoka na iskritu PV - kondenzator C1 se rastereuje u kolu sa otporom R1 i induktivnou L1, pri emu nastaju priguene oscilacije ija je frekvencija:
f1 = 1 2 L1 C1

- deo fluksa primarnog namotaja prolazi kroz sekundarni namotaj u kome se javljaju jake oscilacije ako je sopstvena uestanost sekundarnog kola bliska uesatanosti primarnog kola:
f 2 = f1 ,

f2 =

1 2 L2 C2

- karakter oscilacija u sekundarnom kolu zavisi od koeficijenta sprege:

K= L12 L1 L2

- mali koeficijent sprege

- veliki koeficijent sprege