Transformator

Kad su u pitanju električne lokomotive koje energiju dobijaju iz kontaktne mreže 25kV, 50
Hz, neophodno je ispuniti prethodni uslov transformacije visokog napona na nižu vrednost, a
zatim i neophodnost usmeravanja ovog napona konvertujući ga iz naizmeničnog u usmereni
napon. Prvi uslov transformacije obavlja vučni transformator, koji u slučaju da se konverzija
naizmeničnog u jednosmerni napon vrši bez mogućnosti upravljanja intenziteta na
jednosmernoj strani ima i zadatak da vrši promenu naizmeničnog napona na ulazu
neupravljivog ispravljača tako da na njegovom izlazu možemo dobiti ispravljeni- usmereni
napon koji varira u skladu sa zahtevom za povećanje brzine.
Transformator je električni uređaj koji se sastoji od dva glavna namotaja na zajedničkom
magnetnom jezgru. Po principu elekrtomagnetne indukcije u svakom navojku se indukuje
elektromotorna sila usled promenljivog magnetnog fluksa.

U primarnom delu indukovana elektromotorna sila je približno jednaka naponu

dΦ dΦ m
U 1 =N 1 m =E1 U 2 =N 2 ⇒
dt . Na sekundarnom delu dt da je odnos veličina
U1 N1
= =m
U2 N2 , a veličina m se naziva prenosni odnos transformacije.
N 1 i 1 −N 2 i 2
Φm =
Rm kako je
Rm≈0⇒ N 1 i 1=N 2 i 2 odnosno
1⋅l
Rm= ⇒ M →+∞ ⇒ R m →0
M⋅S
i1 N 2 1
= = ⇒ U 1 i1 =U 2 i 2
i2 N 1 m
Iz gornjih izraza zaključujemo da transformator prenosi električnu energiju sa visokim
stepenom korisnosti pa gubitke u prenosu možemo zanemariti. Prilikom prenosa energije
transformator u lokomotivi smanjuje napon iz primara( kontaktne mreže). U lokomotivi je
međutim neophodno obezbediti više naponskih vrednosti koje se dovode na ispravljački
uređaj pa to uslovljava i određene specifičnosti u konstrukcionim karakteristikama .
1. Локомотивски трансформатор
 Електровучна возила монофазног система 25 Kv 50Hz, мора имати трансформатор за снижавање
напона возног вода на вредности потребне за рад вучних мотора и за рад помоћног погона (трофазни
асинхрони мотори вентилатора за хлађење , трофазни асинхрони мотори компресора, грејање возног
вода итд ).

(принципијална шема локомотивског трансформатора )

Локомотивски трансформатор (главни трансформатор) је уљни трансформатор који се састоји
од три независна трансформатора:
 Регулационог,
 Вучног,
 трансформатора за електричну кочницу.

Сва три трансформатора постављена су вертикално, један поред другог, у једном суду који се
зове трансформаторски суд, који је напуњен уљем и херметички затворен поклопцем. Изнад
трансформаторског суда је дилатациони суд, резервоар за уље, који обезбеђује да трансформаторски
суд увек буде пун уља. Главни трансформатор има 6 секундарнх намотаја, по један за сваки вучни
мотор.

1.1. Регулациони трансформатор

Регулациони трансформатор се састоји од магнетног кола на коме су примарни и два
секундарна намотаја. Примарни намотај се једним крајем А, преко главног прекидача и пантографа,
повезује с возним водом, а другим крајем В, преко трансформатора за уземљење, повезан је са
шином. Примар регулационог трансформатора је под напоном 25кV, односно под напоном возног
вода.
Примар регулационог трансформатораа има 20 извода, с којим се преко степенастог
прекидача, напаја електричном енергијом примар вучног трансформатора. Између тачке В и извода
1, као и између свака два суседна извода, напон је 1250 V, при напону возног вода од 25 kV. Додатни
намотај је намотај регулационог трансформатора и служи за степенасту регулацију напона на
крајевима вучних мотора. Напон на крајевима овог намотаја је 638 V, када је напон возног вода 25
kV.
 Други секундарни намотај, намотај за помоћни погон и грејање воза има шест извода (д, д1,
д2, д3, д4, д5), пет извода служи за помоћни погон, а шести за грејање воза. Назначени напони, поред
извода, јесу напони који владају на њима када је напон возног вода 25 kV. Сразмерно промени
напона возног вода, мењају се и напони на овим изводима.

1.2. Вучни трансформатор

Вучни трансформатор се састоји од магнетног кола на коме се налази један примарни намотај
и шест секундарних намотаја. Напон на примару није сталан, већ се мења у зависности од тога за
који је извод везан његов други крај А3 и да ли је везан директно или преко додатног намотаја.
С двадесет извода на примару регулационог трансформатора и са диодним намотајем може се
начинити 40 различитих вредности напона, које се остварују степенастим прекидачем, што значи да
се напон на примару може мењати у 40 степени. Шест секундарних намотаја вучног трансформатора
су извори електричне енергије за шест вучних мотора. Сваки вучни мотор се напаја електричном
енергијом, преко исправљача и пригушнице, са свог секундарног намотаја.

1.3. Трансформатор за електричну кочницу

Овај трансформатор има један примарни и један секундарни намотај, који су навучени на
магнетно коло. Примарни намотај добија електричну енергију из секундара за четврти вучни мотор.
Са секундара за електричну кочницу, преко исправљача четвртог вучног мотора, напајају се
побудном струјом на ред везани побудни намотаји (намотаји статора), свих шест вучних мотора.
Степенастим прекидачем се мења, у 40 степени, напон на секундарима вучног трансформатора за
електричну кочницу. Променом напона на секундару мења се јачина побудне струје вучних мотора
за време електричног кочења, па се на тај начин мења сила електричне кочнице.

Ispravljač

Sledeći element u procesu konvezije je ispravljač čija je uloga da prilagodi napon zahtevima
vučnog motora. Na krajevima sekundara tranformatora napon je naizmeničnog oblika.
Možemo ga uprošćeno prikazati preko proporcionalne fukncije
U s (t )=U m⋅sin(ωt )
Ispravljački uređaj ima zadatak da obrne negativne poluperiode (-) tako da na njegovom
izlazu imamo napon koji ne menja znak.

Ovakav napon napon nazivamo usmereni napon jer je to preciznije nego jednosmerni mada
se oba naziva mogu koristiti. Osnovna učinska mera naizmeničnog napona je njegova
efektivnaa vrednost
T
U ef =
1
T 0 √
⋅∫ U 2 dt
Kod ispravljenog napona koristimo pojam srednje vrednosti
T /2 π π
2 1 Um 2Um
U sr =
T
∫ Udt = ∫ U
π 0 m
sin xdx=
π
(−cos x 0 )=|π
0
2 √2
U sr = ⋅U ef ≈0,9⋅U ef
π
Osnovni element ispravljačkog uređaja je poluprovodnički ventil-Dioda
U samu tehnologiju izrade diode kao i fiziku provođenja nećemo ulaziti. Važno je poznavati
karakteristiku vođenja diode koja je prikazana na slici.
Da bi dobili ispravljeni napon u obe poluperiode koristi se struktura od četiri grane sa
diodama u obliku koji se naziva ispravljački most ili Grecov spoj i on je prikazan na sledećoj
slici.

Karakteristični krajevi na ulazu ispravljača su (a) i (b) koje nazivamo naizmenični krajevi.
Na izlazu ispravljača (p) i (n) su jednosmerni krajevi. Rad isprivljača objasnićemo polazeči
od gornje slike.
Neka je u pozitivnoj poluperiodi kraj (a) na višem potencijalu, a kraj (b) na niskom
potencijalu, tada su diode D1 i D3 direktno polarisane pa one u paru provode dok su diode
D2 i D4 inverzno polarisane i one blokiraju vođenje električne struje. Srujno kolo je
zatvoreno po sledećoj konturi +U(t)→ a→ D1− p→ potrošač → n − D3 → [-U(t)]

Šema vučnog pogona četvoroosovinske lokomotive(DIODNE)

Sada ćemo objasniti način povećanja brzine- ubrzanje pri pokretanju električne lokomotive.
Neka je postupkom promene napona obezbeđeno N naponskih nova na izlazu sekundara
vučnog transformatora. Označimo te napone U15, nakon ispravljanja dobijamo N srednjih
vrednosti napona koji se mogu priključiti izmedju krajeva vučnog motora. Za svaki od ovih
napona crtamo krivu. Na ovaj način možemo dobiti takozvane falizije krivih koje za različite
napone prikazuju promenu struje u funkciji brzine obrtanja pri naponima U1.

Tiristorske lokomotive
Lokomotive sa diodnim mostovima imaju sledeće nedostatke koje je otklonila tehnološka
inovacija upotrebom tiristora.
Specifično građen transformator sa izvodima i gradulatorom napona (stepenastim biračem
napona) predstavlja značajno slabo mesto u eksploataciji diodnih lokomotiva. Zamena dioda
tiristorima omogućila je poboljšanje regulacije napona na vučnim motorima zamenjujući
diskontinualnu amplitudu napona kontunualnom faznom regulacijom.

Regulacija napona kod diodnih lokomotiva

S1, S2 i S3 su stepeni birača napona čime se postiže amplitudna regulacija

U slučaju simetrične sprege tiristora, strujno kolo se na kraju svake poluperiode zatvara kroz
tiristore koji su "prestali" da provode i sekundar transofrmatora, nikakav drugi put nije
moguć jer drugi par tiristora nije deblokiran, a oni koji su provodili ne mogu se blokirati jer
je struja kroz njih i dalje u smeru (A→K). Usmereni napon sledi napon transformatora i on
ima jedan negativni vrh koji se produžava sve do deblokiranja drugog para tiristora

Regulisanje brzine
Kod tiristorskih lokomotiva regulisanje brzine se obavlja na dva načina:
• promenom napona napajanja, utičući na ugao deblokiranja tiristora,
kontinualna regulacija
• slabljenjem polja vučnog motora
U kontrukciji vozila se koriste kaskade mostova sa ciljem da se smanje negativne
karakteristike tiristorskih lokomotiva vezane za potrošnju reaktivne energije i
smetnje uslovljene višim harmonicima.

Promenom faznog ugla deblokiranja tiristora, menja se srednja vrednost

napona na vučnom motoru od Upm=o do Upm=2Umax/pi
Regulisanje brzine vučnog motora znači da se brzina može povečavati i
smanjivati i osnvni način sa regulisanje brzine je promena napona.
Dodatni način reglisanja brzine(kada je iscrpljena mogućnost
povećavanja napona graduatora) naziva se slabljenje polja vučnog
motora. Slabljenje polja vučnog motora se primenjuje onda kada je
iscrpljen način regulisanja brzine vučnog motora promenom napona
napajanja tj primenjuje se samo pri većim brzinama kada više nije
moguće povećavati napon na vučnom motoru