Glava 1

Izvori jednosmernog napona

Izvori jednosmernog napona predstavljaju neophodni deo svakog elektronskog uredaja. Kvalitet jednosmernog napajanja je od sutinskog zna ac ja za pouzdan rad uredaja. Zadatak izvora napajanja je da naizmeni ni nac pon iz mree pretvori u jednosmerni, svode i pri tome njegovu amplitudu c na eljeni nivo, kao i da takav jednosmerni napon u ini dovoljno stabilnim c u smislu imunosti na varijacije mrenog napona i umove. Pored toga, savremeni izvori napajanja omogu avaju i regulaciju izlaznog jednosmernog c napona, odnosno podeavanje njegove amplitude, smanjenje osetljivosti na promenu temperature, kao i dodatno ltriranje. To zna i da se, kao osnovc ni blokovi izvora napajanja, mogu razlikovati ispravlja , ltar i stabilizac tor napona. Takode, izvor napajanja mora da obezbedi elektri nu izolaciju c izmedu ulaza i izlaza, kao i zatitu od preoptere enja. Blok ema izvora c napajanja prikazana je na sl. 1.1.

Slika 1.1: Blok ema izvora jednosmernog napona. Prema konstrukciji i na inu rada izvori napajanja se mogu podeliti u c dve glavne grupe: 1. linearni; 2. prekida ki (engl. switch ). c Obe grupe izvora se danas mogu na i u irokoj komercijalnoj upotrebi i c pripadaju klasi AC/DC izvora. Pored toga, u izvore napajanja se svrstava i klasa DC/AC pretvara a, ciji opis prevazilazi okvire ovog teksta [1]. c 1

GLAVA 1. IZVORI JEDNOSMERNOG NAPONA

1.1 Linearni izvori napajanja

Kod linearnih izvora napajanja se, u optem slu aju, ulazni napon vredc nosti VI N transformie u izlazni napon vrednosti VOUT na principu pro menljive provodnosti komponente koja se nalazi izmedu ulaza i izlaza, pri cemu je VOUT < VI N . Ako je izlazna struja IOUT , onda je snaga koja se disipira na takvoj komponenti (VI N VOUT ) IOUT . Izvori napajanja koji se naj e e sre u u praksi transformiu naizmeni ni napon iz gradske mree c c c c u stabilisani jednosmerni napon odredene vrednosti. Osnovna karakteristika ovih izvora napajanja je prisustvo mrenog transformatora u ispravlja kom bloku, kao to je ilustrovano na sl. 1.2. Na ulaz se dovodi mreni c

Slika 1.2: Ispravlja ki blok linearnog izvora napajanja. c napon vin u estanosti 50Hz i nominalne amplitude 230V (tako da je vrc na vrednost 325V), ciji je talasni oblik prikazan na sl. 1.3. Mreni tran

Slika 1.3: Talasni oblik ulaznog mrenog napona vin .

1.1. LINEARNI IZVORI NAPAJANJA

sformator T1 je u ovom primeru izabran tako da ima odnos transformacije n = vout /vin = 0, 05, pa se na njegovom sekundaru pojavljuje naizmeni ni c napon vout vrne vrednosti 16V, ciji je talasni oblik prikazan na sl. 1.4. Pravilan izbor mrenog transformatora veoma uti e na karakteristike izc

Slika 1.4: Talasni oblik napona na sekundaru vout . vora napajanja. Prora un transformatora je sloen postupak i detaljno je c opisan u [2]. Ovde treba napomenuti da se na tritu nalazi veliki broj komercijalno raspoloivih mrenih transformatora i da je pri izboru, pored odnosa transformacije, potrebno obratiti posebnu panju na maksimalno optere enje. U kolu primara nalazi se osigura F1 . Osigura se bira na c c c osnovu izraza za struju u primaru I pri = nIsec , pri cemu je Isec struja u se kundaru pri maksimalnom optere enju. c Transformisani napon vout se sa sekundara dovodi na integrisani ispravlja U1 . Ispravljanje naizmeni nog napona se moe izvesti na vie na ic c c na, ali je u praksi najzastupljenije dvostrano ispravljanje pomo u Grecovog c spoja1 . Grecov spoj se moe realizovati u diskretnoj tehnici pomo u cetiri c diode, ali se danas primenjuje integrisana varijanta u kojoj su sve diode na jednom cipu, tako da je i pakovanje pogodno za povrinsku montau na tampanu plo u [3]. Talasni oblik ispravljenog naizmeni nog napona v DC c c koji se pojavljuje na optere enju koje predstavlja otpornik R L prikazan je c
1 U anglosaksonskoj literaturi se dvostrani ispravlja naziva full wave rectier, a Grecov c spoj bridge rectier.

GLAVA 1. IZVORI JEDNOSMERNOG NAPONA

na sl. 1.5. Amplituda napona v DC je umanjena za dvostruku vrednost pada

Slika 1.5: Talasni oblik ispravljenog naizmeni nog napona v DC . c napona na diodama Grecovog spoja u odnosu na vrnu vrednost napona vout . Oblik napona v DC nije pogodan za prakti nu upotrebu, pa se zbog toga c uvodi ltarski blok koji se u najprostijem slu aju sastoji od jednog elekc trolitskog kondenzatora C1 , kao to je prikazano na sl. 1.6. Kada se izvor

Slika 1.6: Filtriranje ispravljenog naizmeni nog napona. c napajanja uklju i i pojavi napon v DC , na izlazu ispravlja a kondenzator se c c brzo napuni preko relativno male otpornosti ispravlja a. Punjenje kondenc zatora traje sve dok napon v DC ne dostigne maksimalnu vrednost. Kada napon v DC po ne da opada, kondenzator po inje da se prazni preko rec c

1.1. LINEARNI IZVORI NAPAJANJA

lativno velike otpornosti optere enja. Ako je kapacitivnost kondenzatora c dovoljno velika, proces pranjenja ce biti prekinut u trenutku kada napon v DC ponovo bude po eo da raste. Kondenzator ce se ponovo napuniti dok c napon v DC raste, a zatim po eti da prazni, te se ovaj proces cikli no ponavc c lja. Tipi na vrednost kapacitivnosti kondenzatora koja se koristi je 1000F, c a mogu se upotrebiti i druge, pri cemu treba obratiti panju da probojni napon kondenzatora mora biti ve i od vrne vrednosti napona v DC . c Idealizovani talasni oblik napona VC koji se pojavljuje na kondenzatoru C1 prikazan je na sl. 1.7. Sa ove slike se moe uo iti da vrednost napona VC c

Slika 1.7: Idealizovani talasni oblik napona na ltarskom kondenzatoru. periodi no varira, to je posledica opisanog cikli nog punjenja i pranjec c nja kondenzatora. Amplituda varijacije je ozna ena sa Vr i naziva se ripple c c voltage. Ova neeljena pojava se moe ublaiti pove anjem vrednosti kapacitivnosti kondenzatora C1 ili vezivanjem vie kondenzatora u paralelnu vezu. Medutim, to nije prakti no sa stanovita dimenzija izvora jer konc denzatori ve ih kapacitivnosti imaju i ve e gabarite. c c Zna ajan nedostatak izvora napajanja sa sl. 1.6 ogleda se u osetljivosti c na promene amplitude mrenog napona vin . Zbog linearnosti kola, svaka promena amplitude napona vin proporcionalno ce se odraziti i na vrednost napona VC . Zbog toga se za dodatnu stabilizaciju jednosmernog napona koriste linearni stabilizatori napona. To su integrisana kola koja omogucavaju da vrednost izlaznog napona bude nezavisna od varijacija ulaznog napona, optere enja i temperature (videti npr. [4], [5]). Tipi na konguc c

GLAVA 1. IZVORI JEDNOSMERNOG NAPONA

racija stabilizatora2 sa ksnim izlaznim naponom prikazana je na sl. 1.8. Kondenzator Ci predstavlja paralelnu vezu ltarskog kondenzatora i kon-

Slika 1.8: Konguracija linearnog stabilizatora napona. denzatora manje vrednosti (tipi no 1F), cija je uloga da spre i eventualnu c c pojavu oscilacija u kolu, posebno ako ltarski kondenzator nije lociran blizu integrisanog kola stabilizatora. Kondenzator Co ima ulogu dodatnog ltriranja, u smislu poboljanja odziva stabilizatora u prelaznim reimima, a tipi ne vrednosti su u opsegu (0,110)F. Izvor napajanja sa naponskim c regulatorom U2 prikazan je na sl. 1.9. Kvalitet stabilizacije izlaznog napona

Slika 1.9: Izvor napajanja sa stabilizatorom napona. se opisuje parametrom koji se naziva faktor stabilizacije napona (line regulation ). Ovaj parametar opisuje koliko se menja izlazni napon VOUT VDC u odnosu na datu promenu ulaznog napona VI N VC : faktor stabilizacije napona = VOUT VI N

100%

(1.1)

Kada je u pitanju osetljivost regulatora na promenu optere enja, razlikuju c se dve grani ne vrednosti izlaznog napona: c kada regulator nije optere en (no load ) VOUT VNL , c kada je regulator maksimalno optere en (full load ) VOUT VFL c Na osnovu ovoga se denie parametar koji se naziva faktor regulacije optere enja (load regulation ): c faktor regulacije optere enja = c
2U

VNL VFL VFL

100%

(1.2)

anglosaksonskoj literaturi se stabilizatori napona nazivaju voltage regulators.

1.1. LINEARNI IZVORI NAPAJANJA

Stabilisani izlazni napon VDC u kolu sa sl. 1.9 prikazan je na sl. 1.10. Jasno

Slika 1.10: Stabilisani izlazni napon VDC u kolu sa sl. 1.9. je da se upotrebom stabilizatora napona eliminie i ripple efekat. Stabilizatori napona postoje i u varijantama koje omogu avaju podec avanje vrednosti izlaznog napona. Takvi stabilizatori tipi no imaju jedan c dodatni izlaz ADJ (adjustable ) preko koga se formira naponski razdelnik, kao na sl. 1.11. Stabilizator je projektovan tako tako da se izmedu izlaza

Slika 1.11: Stabilizator sa promenljivim izlaznim naponom. OUT i ADJ, odnosno na otporniku R1 , uvek pojavljuje referentni napon

GLAVA 1. IZVORI JEDNOSMERNOG NAPONA

VREF . Izlazni napon je odreden relacijom: VOUT = VREF 1 + R2 R1 (1.3)

Tipi na vrednost napona VREF je 1,25V. Pogodnim izborom vrednosti otporc nika R1 i R2 mogu se dobiti razli ite vrednosti izlaznog napona. Otpornik c R2 moe biti i promenljive otpornosti (potenciometar), tako da se dobija izvor kod koga je vrednost izlaznog napona mogu e menjati u odredenim c granicama. Treba napomenuti da postoje i stabilizatori koji daju negativan napon. Osnovne karakteristike linearnih izvora napajanja date su u tab. 1.1. Vreme odranja se denie kao vreme za koje je izvor u mogu nosti da odrc Parametar faktor stabilizacije napona faktor regulacije optere enja c Ripple Opseg ulaznog napona Ekasnost Vreme odranja Vreme oporavka Vrednost 0,020,05 0,020,1 0,52 10 4055 2 50 Jedinica % % mV RMS % % ms s

Tabela 1.1: Osnovne karakteristike linearnih izvora napajanja. ava izlazni napon po prekidu ulaznog napona. Vreme oporavka predstavlja vreme za koje izvor uspostavlja stabilan izlazni napon nakon skokovite promene ulaznog napona ili struje optere enja. c

1.2 Prekida ki izvori napajanja c

Prekida ki izvori napajanja su prevashodno nastali iz potrebe da se c smanje gabariti izvora kod uredaja ve e snage. Osnovni princip rada ilusc trovan je na sl. 1.12. U ovom kolu se prekida otvara i zatvara tako da je c ton vreme tokom koga je prekida zatvoren, a to f f = T ton vreme tokom c koga je prekida otvoren. Na otporniku R L koji predstavlja optere enje se c c sve vreme pojavljuje srednja (average ) vrednost napona: VOUT (avg) ton VI N T (1.4)

Promenom vrednosti ton menja se i vrednost VOUT (avg) . Ova tehnika se naziva modulacija irine impulsa PWM (Pulse Width Modulation ).

 1.2. PREKIDACKI IZVORI NAPAJANJA

Slika 1.12: Princip rada prekida kog izvora napajanja. c

1.2.1

Prekida ki sputa napona c c

Da bi se princip sa sl. 1.12 pretvorio u prakti nu realizaciju potrebno je c u kolo uvesti komponentu koja ce akumulirati energiju izvora VI N tokom perioda kada je prekida zatvoren i prenositi je optere enju tokom perioda c c kada je prekida otvoren. Takva komponenta je o igledno kalem3 , pa se c c osnovna konstrukcija izvora napajanja moe realizovati na na in kao to c je prikazano na sl. 1.13. Ova konguracija se naziva step-down ili buck konvertor ili coper sputa napona. Kada je prekida zatvoren, kroz kalem c c

Slika 1.13: Prekida ki sputa napona. c c proti e struja koja se menja u vremenu: c I V VOUT = IN . t L (1.5)

Struja kroz diodu D ne proti e jer je ona inverzno polarisana. Na krajevic ma kalema se indukuje napon koji se suprotstavlja naponu VI N , tee i da c smanji struju kroz kalem. Kondenzator C ima ltarsku ulogu. Kada se prekida otvori, na krajevima kalema se indukuje napon koji direktno polarie c
3 Odziv

kalema na impulsnu pobudu opisan je u [6].

10

GLAVA 1. IZVORI JEDNOSMERNOG NAPONA

diodu, tako da je promena struje u vremenu: V + VD I = OUT , t L (1.6)

pri cemu je VD pad napona na diodi. Kalem se ponaa kao izvor, a dioda obezbeduje zatvaranje provodnog puta, pa protok struje kroz kolo postoji i po prestanku dejstva ulaznog napona. Treba napomenuti da je izlazni napon uvek manji od ulaznog, pa otuda i poti e naziv ovog konvertora. c Vrednost izlaznog napona odredena je relacijom (1.4). Na sl. 1.14 prikazani su idealizovani talasni oblici napona iz kola sa sl. 1.13, pri cemu je VI N = 20V, L = 50H, C = 25F i R = 5.

Slika 1.14: Idealizovani talasni oblici napona i struja kod prekida kog spuc ta a napona. c Prekida ka u estanost je tipi no reda veli ine desetina ili stotina kHz, c c c c a moe biti i nekoliko MHz. Sa porastom u estanosti mogu e je izradic c ti izvore manjih gabarita, to je pogodno sa stanovita smanjenja ukupnih dimenzija uredaja. Pored toga, smanjuje se uticaj inercije prekida a na brc zinu odziva kola. Inercija prekida a se odnosi na kona no vreme potrebno c c za njegovo zatvaranje i otvaranje, tokom koga u kolu moe do i do neec ljenih pojava kao to su naponsko premaenje ili oscilacije4 . Zbog visokih
4 Treba

imati u vidu da je vreme odziva kod LC komponenata reda veli ine ms. c

 1.2. PREKIDACKI IZVORI NAPAJANJA

11

u estanosti obavezna je upotreba brze prekida ke ili otkijeve diode. Proc c ra un potrebne vrednosti induktivnosti saeto je opisan u [7], a naj e e se, c c c zbog ve ih induktivnosti, koriste kalemovi sa jezgrom [2], to vai za sve c prekida ke izvore napajanja. c

1.2.2

Prekida ki podiza napona c c

Da bi se dobio izlazni napon koji je ve i od ulaznog, tj. step-up ili boost c konvertor, moe se iskoristiti kolo sa sl. 1.15. Rad ovog kola se zasniva

Slika 1.15: Prekida ki podiza napona. c c na istom principu kao i rad step-down konvertora, odnosno na prenosu energije akumulirane u kalemu na kondenzator. Kada je prekida zatvoren c struja kroz kalem je: V I = in (1.7) t L Kada se prekida otvori struja kroz kalem je: c I V VI N = OUT t L (1.8)

1.2.3

Prekida ki invertor napona c

Dobijanje negativnih izlaznih napona mogu e je pomo u kola sa sl. 1.16, c c koje se naziva impulsni invertor napona ili inverting regulator. U ovom slu aju izlazni napon moe biti i manji i ve i od ulaznog (po apsolutnoj c c vrenosti), to zavisi od odnosa ton /T, kao to je ilustrovano na sl. 1.17, za slu aj kada je VI N = 20V, L = 50H, C = 47F i R = 5. c

1.2.4

Prekida ki blokirni pretvara c c

Pretvara i opisani u 1.2.11.2.3 su pogodni za regulaciju napona unutar c kola, kada ve postoji jednosmerni napon na ulazu celog uredaja (on-board c

12

GLAVA 1. IZVORI JEDNOSMERNOG NAPONA

Slika 1.16: Prekida ki invertor napona. c

Slika 1.17: Idealizovani talasni oblik izlaznog napona na prekida kom c invertoru napona.

 1.2. PREKIDACKI IZVORI NAPAJANJA

13

Slika 1.18: Principijelna ema prekida kog blokirnog pretvara a. c c regulation ). U tom slu aju nije potrebna elektri na izolacija izmedu ulac c za i izlaza kola. Kada je u pitanju naizmeni ni napon, umesto kalema se c koristi transformator. Poto transformator radi na visokim u estanostima, c njegove dimenzije mogu biti mnogo manje nego to je to slu aj sa tranc sformatorom kod linearnog izvora napajanja. Principijelna ema ovakvog kola, koje se naziva yback konvertor, prikazana je na sl. 1.18. Na ulaz kola se dovodi mreni napon vin , koji se ispravlja kori enjem Grecovog spoja5 c U1 . Transformator T1 se moe posmatrati kao kalem koji ima dva namotaja. Primarni namotaj slui da akumulira energiju u jezgru, a sekundarni da akumuliranu energiju prenese na izlazni ltarski kondenzator C. Kada je prekida uklju en struja te e kroz primarni namotaj. U kolu sekundara c c c nema struje, jer je dioda D inverzno polarisana (treba obratiti panju na smer namotaja primara i sekundara). Kada se prekida isklju i, dioda D se c c direktno polarie i struja iz sekundara puni kondenzator C. Izlazni napon je odreden relacijom: ton N2 VOUT = VI N , (1.9) T ton N1 pri cemu su N1 i N2 brojevi namotaja u primaru i sekundaru, respektivno. Kola kao to je ovo, kod kojih se DC napon na prekida dovodi direktno iz c c mree preko Grecovog spoja, nazivaju se off-line prekida ki izvori napajanja. Postoji jo nekoliko cesto kori enih konguracija prekida kih izvora c c napajanja sa transformatorom kao to su: forward konvertor, push-pull konvertor, half bridge i full bridge konvertori, a principijelne eme se mogu videti u npr. [1],[8].

1.2.5

Prekida i povratna sprega c

5 Kod projektovanja yback konvertora treba odabrati Grecov spoj koji je predviden za ispravljanje netransformisanog mrenog napona.

14

GLAVA 1. IZVORI JEDNOSMERNOG NAPONA

Kod svih opisanih konvertora se kao prekida moe upotrebiti tranzisc tor Q, koji moe biti bipolarni ili MOS. Za upotrebu tranzistora je potrebna dodatna polarizacija, to se mora obezbediti posebnim kolom. Pored toga, svi konvertori u elementarnoj realizaciji imaju jedan veliki nedostatak, a to je da se izlazni napon menja sa promenom ulaznog napona, optere enja i c temperature. Zbog toga je potrebna regulacija izlaznog napona, a to se postie pomo u kontrolnog kola koje se uvodi u povratnu spregu (feedback ) c konvertora, kao to je ilustrovano na sl. 1.19. Kontrolno kolo prati vrednost

Slika 1.19: Tranzistor kao prekida i kontrolno kolo u povratnoj sprezi kod c prekida kog sputa a napona. c c c izlaznog napona uporeduju i je sa internim referentnim naponom. U slu caju da dode do odstupanja vri se korekcija tako to se menja odnos ton /T i time kontrolie prekida ka funkcija tranzistora. To zna i da kontrolno kolo c c koristi PWM tehniku (videti str. 8). Realizacija povratne sprege kod step-up konvertora prikazana je na sl. 1.20, a kod inverznog regulatora na sl. 1.21.

Slika 1.20: Tranzistor kao prekida i kontrolno kolo u povratnoj sprezi kod c prekida kog podiza a napona. c c Kod prekida kog blokirnog pretvara a se koristi izolacija izmedu rec c

 1.2. PREKIDACKI IZVORI NAPAJANJA

15

Slika 1.21: Tranzistor kao prekida i kontrolno kolo u povratnoj sprezi kod c prekida kog invertora napona. c gulisanog DC izlaza i neregulisanog DC ulaza. Na taj na in se izbegava c neeljeni uticaj jednog dela izvora na drugi. U sutini, kontrolno kolo je podeljeno na dva bloka koja su medusobno izolovana. Jedan blok predstavlja detektor promene izlaznog napona koji inicijalizuje povratnu spregu, a drugi blok je PWM blok, kao to je ilustrovano na sl. 1.22. Za izolaciju se naj e e koristi optokapler. c c

Slika 1.22: Tranzistor kao prekida i povratna sprega kod prekida kog bloc c kirnog pretvara a. c Treba ista i da su svi prekida ki izvori napajanja, zbog u estanosti na c c c kojima rade, potencijalni generatori elektromagnetne interferencije (EMI). Zbog toga mogu postati emitori radijacionih smetnji. Pored toga, mogu biti i osetljivi na u estanosti koje emituju drugi uredaji u njihovoj blizini, kao c i na konduktivne smetnje koje se ire preko elektri ne mree. Zbog toga c se pri projektovanju posebna panja posve uje elektromagnetnoj kompatic bilnosti (EMC), kako u oblasti konduktivnih, tako i u oblasti radijacionih smetnji.

16

GLAVA 1. IZVORI JEDNOSMERNOG NAPONA

Osnovne karakteristike prekida kih izvora napajanja date su u Tab. 1.2. c Parametar faktor stabilizacije napona faktor regulacije optere enja c Ripple Opseg ulaznog napona Ekasnost Vreme odranja Vreme oporavka Vrednost 0,050,1 0,11 10100 20 6095 34 300 Jedinica % % mV RMS % % ms s

Tabela 1.2: Osnovne karakteristike prekida kih izvora napajanja. c

1.2.6

Realizacija prekida kog izvora napajanja c

Na sl. 1.23 prikazan je realni prekida ki izvor napajanja u konguraciji c yback konvertora. U principu, kolo se moe podeliti na tri stepena: 1. ulazni stepen; 2. centralni (prekida ki) stepen; c 3. izlazni stepen. U ulaznom stepenu se, odmah iza priklju ka za dovodenje naizmeni c c nog mrenog napona J1 , nalazi NTC termistor RT1 . Termistor ima ulogu da ograni i struju u kolu koja je najve a neposredno po uklju enju uredac c c ja. Ova struja naziva se inrsuh current ili surge current 6 . U prvom trenutku je otpornost termistora najve a, a smanjuje se sa njegovim zagrec vanjem koje je posledica protoka struje kroz kolo, sve do uspostavljanja kvazi-stacionarnog stanja. Kondenzatori C1 i C11 , zajedno sa prigunicom L1 , cine ulazni linijski ltar. Uloga ltra je minimizacija uticaja elektromag netne (EMI) i radio (RFI) interferencije na rad kola. Treba obratiti panju na to da su kondenzatori ozna eni kao X2, to zna i da se radi o linijskim c c kondenzatorima koji se mogu priklju iti na naizmeni ni napon. Prigunic c ca L1 pripada tipu koji se naziva choke i slui za priguenje konduktivnih smetnji. Naizmeni ni napon se ispravlja preko Grecovog spoja D2 i ltrira c na kondenzatoru C2 . Ispravljeni naizmeni ni napon uvodi se u centralni stepen preko primac ra transformatora T1 . U kolu primara se takode nalazi prekida ka kompoc nenta U1 . U ovom slu aju je to PWM prekida TOP227 [10]. Izmedu njegoc c vog izlaza, koji je u stvari drejn MOS tranzistora snage, i linije ispravljenog
6 Detaljnije

o deniciji i merenju ove struje moe se na i npr. u [9]. c

 1.2. PREKIDACKI IZVORI NAPAJANJA

ulazni stepen
D1 P6KE200A 6 C2 100uF/400V

centralni stepen
T1 U6875-A L2 D5 EXCML45A MBR1635 + C3 1000uF/16V

izlazni stepen

1N4148/SMD

AC

AC

V-

1 2

L1 CHOKE

V+

J1 220 VAC

C11 100nF/275V~X2

5 11 2 9

F1 10A

J2 7V 2 1

C1 100nF/275V~X2

D2 DB107 D3 HER107 D4

R2 100R

R5 200R

R3 33k

RT1 25 U1 TOP227 C S 1 3

4 3

E U2 LTV817S

2 C5 100nF

C4 1000uF/16V +

C10 1uF

C9 100nF

R1 6.8R 47uF/25V C7

U3 TL431B + C6 100nF C8 1nF/1.6kV/Y1 R4 20k

L3 EXCML45A

Slika 1.23: Realni prekida ki izvor napajanja. c

17

18

GLAVA 1. IZVORI JEDNOSMERNOG NAPONA

naizmeni nog napona nalazi se kolo za odsecanje naponskih premaenja c koje cine diode D1 i D3 . Kada se prekida isklju i, na krajevima primara c c se indukuje napon koji moe da oteti TOP227, pa se odsecanje njegove amplitude vri pomo u Zener diode D1 prema kojoj provodni put otvara c direktno polarisana dioda D3 . Ovo kolo se naziva (clamp ) kolo, a koristi se u vie varijanti, kao to je ilustrovano na Sl 1.24. Kada se u kolu na-

ZENER CLAMP

SOFT CLAMP

SNUBBER

SNUBBER

SOFT CLAMP

ZENER CLAMP

Slika 1.24: Tehnike naponskog odsecanja [10]. laze pasivne komponente, kolo se naziva snubber kolo. Ilustracija efekta naponskog odsecanja prikazana je na sl. 1.25. Izlazni napon yback konvertora se dobija na sekundaru transformatora T1 , uz pomo diode D2 i kondenzatora C3 (videti sl. 1.18). Linijska pric gunica L2 predstavlja EMI priguiva [11]. Na pomo nom (auxiliary ) nac c motaju transformatora nalazi se dioda D4 koja, zajedno sa kondenzatorom C6 cini kolo za napajanje prekida a U1 , preko optokaplera U2 . Povratna c sprega se ostvaruje kori enjem ant regulatora U3 . Referentni napon ovog c regulatora je 2.5V i odreden je naponskim razdelnikom koji cine otpornici R3 i R4 . Struja kroz regulator ograni ena je otpornikom R5 . Kondenzator c C5 je tzv. decoupling kondenzator koji odvaja DC delove kola. Otpornik R2 ograni ava struju kroz LED diodu optokaplera. Promena izlaznog napona c se detektuje na ant regulatoru i preko optokaplera prenosi na kontrolni pin prekida a U1 , koji sadri kontrolno PWM kolo i izlazni prekida ki tranzisc c tor. Primenom PWM tehnike se vri korekcija odnos ton /T i izlazni napon vra a na nominalni. Kondenzator C7 i otpornik R1 deo su referentnog dizajc c na koji preporu uje proizvoda prekida a i slue kao ltar na kontrolnom c c pinu, odreduju u estanost za auto-restart i kompenzuju kontrolnu petlju c [10]. Blok kondenzator C8 (safety capacitor ) obezbeduje sigurnosnu zatitu od naponskih pikova na liniji zajedni kog signala koji se mogu pojaviti c kao posledica tzv. cure e induktivnosti primara transformatora izazvane c radom prekida a. c

 1.2. PREKIDACKI IZVORI NAPAJANJA

19

CLAMP SNUBBER Napon

ORIGINAL

Vreme

Slika 1.25: Ilustracija efekta naponskog odsecanja [10]. Izlazni stepen sadri ltarski kondenzator C4 , kao i EMI ltar koji cine kondenzatori C9 , C10 i prigunica L3 . Na kraju se nalazi osigura F1 . c Treba napomenuti da je ovde predstavljeni dizajn samo jedna varijacija realizacije off-line izvora napajanja u konguraciji yback konvertora. Pos c toji veliki broj integrisanih kola razli itih proizvoda a koja obavljaju funkc cije prekida a i PWM kontrole i za svako od njih postoji referentni dizajn c koji treba koristiti kao polaznu osnovu prilikom projektovanja izvora napajanja.

20

GLAVA 1. IZVORI JEDNOSMERNOG NAPONA

Bibliograja
[1] Introduction to power supplies, Application note, National Semiconductor, 2002, AN-556. [Online]. Available: www.national.com [2] S. Risti , RLC Komponente. Ni: Prosveta, 2005. c [3] MB1S-MB8S, Datasheet, Fairchild Semiconductor, 2001. [Online]. Available: www.fairchildsemi.com [4] LM78XX/LM78XXA, Datasheet, Fairchild Semiconductor, May 2006. [Online]. Available: www.fairchildsemi.com [5] LT1763 series, Datasheet, Linear technology, 1999. [Online]. Available: www.linear.com [6] Z. Priji , Naizmeni ni signali, Predavanja. [Online]. Available: c c http://mikroelektronika.elfak.ni.ac.yu/ [7] Switching regulator inductor design, Application note 4/06, Cooper Baussmann, 2006. [Online]. Available: http://www.cooperet.com /library/products/Inductors%20App%20Notes.pdf [8] SWITCHMODE Power Supply Reference Manual, ON Semiconductor, April 2000, rev. 2. [Online]. Available: www.onsemi.com [9] Basic facts about power supplies, Nemic Lambda Articles Index. [Online]. Available: http://www.nemic.co.il/doc/PS_3.pdf [10] TOPSwitch II family, Datasheet, Power Integrations, Inc., 2001. [Online]. Available: http://www.powerint.com /PDFFiles/top221-227.pdf [11] Chip bead cores, Datasheet, Panasonic (Matsushita Electrical Industrial Co.). [Online]. Available: http://industrial.panasonic.com

21