V.1.

Izračunati kompleksnu vrednost impedanse Z AB između tačaka A i B

u kolima na slikama 5.1a, 5.1b i 5.1c. Brojni podaci: L1 = 5mH ,
L2 = 1mH , R1 = R2 = 10Ω , C1 = 5μ F , ω = 103 rad / s .

Slika 5.1a

Slika 5.1b

Slika 5.1c

V.2. U prostom kolu naizmenične struje (generator i potrošač), ems i struja

imaju sledeće vremenske oblike: e(t ) = 150 ⋅ sin(ωt − 20°)[V ] i
i (t ) = 30 ⋅ sin(ωt − 20°)[ A] , dok učestanost iznosi f = 50 Hz . Odrediti
vrednost elemenata iz kojih se sastoji impedansa datog kola.

V.3. Potrošač koji sačinjavaju redno vezani otpornik otpornosti R = 4Ω ,

kalem induktivnosti L = 4mH i kondenzator kapacitivnosti C = 45 μF
priključen je na naizmenični napon učestanosti f = 50 Hz . Voltmetrom je
izmeren napon na otporniku koji iznosi 40V.
a) Izračunati napon na ostalim elementima potrošača kao i napon na na koji
je potrošač priključen.
b) Izračunati fazni ugao između struje kroz potrošač i napona na potrošaču.

V.4. Kompleksni oblik napona na krajevima nekog prijemnika dat je

izrazom U = (83 + j125)V , dok je kompleksni izraz za električnu struju u
tom prijemniku I = (5 − j 4) A . Odrediti prividnu, aktivnu i reaktivnu snagu
tog prijemnika.

V.5. Otpornik otpornosti R = 13Ω , kalem induktivnosti L = 1.5mH i

kondenzator kapaciteta C = 3μ F vezani su kao što je prikazano na Slici
5.5 i priključeni na naizmenični napon. Kolika treba da bude učestanost f
priključenog napona da bi struja I fazno prednjačila tom naponu za
π
rad ?
6

V.6. Na Slici 5.6 je prikazano kolo naizmenične struje koje čine naponski
generator efektivne vrednosti napona U = 50V i tri potrošača impedansi
Z1 = (1 − 2 j )Ω , Z 2 = (1 − j )Ω i Z 3 = (1 + 3 j )Ω . Odrediti:
a) kompleksne izraze za struje u svim granama kola;
b) efektivnu vrednost napona na potrošaču Z1 ;
c) aktivnu snagu potrošača Z 2 i kompleksnu prividnu snagu potrošača Z 3 .

Slika 5.6
V.7. Na Slici 5.7 je prikazano kolo naizmenične struje koje se napaja
naponom trenutne vrednosti: u (t ) = 100V sin ωt , gde јe ω = 103 rad / s .
Poznate su sledeće vrednosti elemenata u kolu:
R = 50Ω, C = 20 μ F , L = 50mH .
a) Odrediti kompleksne izraze za označene struje;
b) Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu celokupnog potrošača;
c) Odrediti trenutnu vrednost struje kalema.

Slika 5.7

V.8. Na Slici 5.8 je prikazano kolo naizmenične struje koje se napaja

naponom trenutne vrednosti: u (t ) = 100 2 V sin ωt , gde јe
ω = 103 rad / s . Poznate su sledeće vrednosti elemenata u kolu:
R1 = 50Ω, R2 = 100Ω, C = 20μ F , L = 100mH .
a) Odrediti kompleksne izraze označenih struja;
b) Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu celokupnog potrošača;
c) Odrediti trenutnu vrednost napona kalema i struje kondenzatora.

Slika 5.8

V.9. Na Slici 5.9 je prikazano kolo naizmenične struje koje se napaja

naponom trenutne vrednosti: u (t ) = 100V sin ωt , gde јe ω = 103 rad / s .
Poznate su sledeće vrednosti elemenata u kolu:
R = 50Ω, C = 20 μ F , L = 50mH .
a) Odrediti kompleksne izraze za označene struje;
b) Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu celokupnog potrošača;
c) Odrediti trenutnu vrednost struje kondenzatora.

Slika 5.9

V.10. Na Slici 5.10 je prikazano kolo naizmenične struje koje se napaja

naponom trenutne vrednosti: u (t ) = 100V sin ωt , gde јe ω = 103 rad / s .
Poznate su sledeće vrednosti elemenata u kolu:
R1 = 100Ω, R2 = 50Ω, C = 20μ F , L = 100mH .
a) Odrediti kompleksne izraze označenih struja;
b) Odrediti aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu celokupnog potrošača;
c) Odrediti trenutnu vrednost napona kalema i struje kondenzatora.

Slika 5.10

V.11. Dva prijemnika vezana su paralelno i priključena su na naizmenični

napon efektivne vrednosti U = 220V , prema Slici 5.11. Aktivna snaga
prvog prijemnika je Pa1 = 600W , a reaktivna snaga Pr1 = 450 var . Drugi
prijemnik ima aktivnu otpornost R2 = 50Ω i reaktivnu otpornost
X 2 = −10Ω . Odrediti:
a) prividnu snagu prvog prijemnika, Pp1 ;
b) efektivne vrednosti struja I1 i I 2 u prijemnicima;
c) ukupnu aktivnu snagu, PaUK , i ukupnu reaktivnu snagu, PrUK ;
d) efektivnu vrednost struje I .

Slika 5.11

V.12. Jedan induktivni prijemnik priključen je na naizmenični napon

efektivne vrednosti U = 220V i učestanosti f = 50 Hz . Efektivna vrednost
struje prijemnika je poznata i iznosi 20A, dok mu je aktivna snaga 2kW.
Odrediti kapacitet kondenzatora koji treba priključiti paralelno prijemniku
(Slika 5.12) da bi se dobio faktor snage 0.9.
.

Slika 5.12

V.13. Na mrežu naizmeničnog napona, efektivne vrednosti U i učestanosti f,

priključen je prijemnik preko napojnog voda dužine l. Provodnici voda su
napravljeni od bakra površine poprečnog preseka S. Reaktivna otpornost
voda je zanemarljivo mala. Aktivna otpornost prijemnika je R, a reaktivna
otpornost je X. Za krajeve prijemnika vezana je, preko prekidača Π ,
baterija kondenzatora ekvivalentne kapacitivnosti Ce (Slika 5.13).
a) Odrediti za koliko će se promeniti
snaga gubitaka u napojnom vodu kada
se zatvori prekidač Π .
b) Koliki je faktor snage u napojnom
vodu pre zatvaranja prekidača, a koliki
 posle zatvaranja prekidača Π ?
Brojni podaci: l = 100m ,
S = 35mm 2 , R = 1.7Ω , X = 1.4Ω ,
U = 230V , f = 50 Hz ,
Ce = 300μ F .

Slika 5.13

V.14. U kolu naizmenične struje, potrošač impedanse Z = (1 + j )Ω

priključen je na izvor elektromotorne sile učestanosti f = 50 Hz . Odrediti
kapacitivnost kondenzatora koji je potrebno priključiti paralelno potrošaču
da bi se faktor snage popravio na vrednost cos ϕ = 0.8 .

V.15. Paraleleno fluorescentnoj cevi aktivne snage P = 45W , koja je

pretežno induktivni prijemnik, vezan je kondenzator kapaciteta
C = 4.5μ F radi popravke faktora snage na cos ϕ = 0.95 . Ako je
prijemnik povezan na naizmenični napon U = 220V , f = 50 Hz ,
izračunati:
a) reaktivnu sangu kondenzatora;
b) reaktivnu sangu fluorescentne cevi;
c) faktor snage cevi pre vezivanja kondenzatora.

V.16. Paralelno pretežno kapacitivnom potrošaču aktivne snage

P1 = 2.67kW i faktora snage cos ϕ1 = 0.8 , vezan je pretežno induktivni
potrošač aktivne snage P2 = 3kW i faktora snage cos ϕ 2 = 0.75 (Slika
5.16). Ako je napon mreže U = 220V , f = 50 Hz , izračunati:
a) ukupnu aktivnu snagu;
b) ukupnu reaktivnu snagu;
c) ukupnu prividnu snagu;
d) faktor snage sistema;
e) efektivnu vrednost struje koju paralelna veza potrošača uzima iz mreže.
 Slika 5.16

V.17. Odrediti kapacitet kondenzatora C, tako da se kolo prikazano na Slici

5.17 nalazi u rezonanciji, kada je kružna učestanost u kolu ω = 5000Hz .
Ostali podaci: R1 = 8Ω , R2 = 5Ω , L = 1.2mH .

Slika 5.17

V.18. Paralelno rezonantno kolo se sastoji iz paralelne veze kalema

induktivnosti L = 25 H i kondenzatora kapacitivnosti C = 40nF . Ako se
na red sa kalemom veže otpornik otpornosti R = 10.9k Ω , za koliko
procenata će se promeniti rezonantna učestanost?

V.19. Odrediti rezonantnu i antirezonantnu učestanost za kolo prikazano na

Slici 5.19. Poznate su induktivnost kalema L i kapacitivnost kondenzatora
C.

Slika 5.19

V.20. Odrediti antirezonantnu učestanost za kolo prikazano na Slici 5.20.

Poznate su induktivnost kalema L i kapacitivnost kondenzatora C.
 Slika 5.20

V.21. Odrediti rezonantnu učestanost za kolo prikazano na Slici 5.21.

Smatrati da su poznati: induktivnost kalema L, kapacitivnost kondenzatora
C, i otpornost otpornika R.

Slika 5.21

V.22. Nepoznata induktivnost se određuje pomoću mernog mosta, čija je

šema prikazana na Slici 5.22. Ravnoteža mosta je postignuta pri
L2 = 0.3H , R2 = 50Ω , R3 = R4 = 100Ω , f = 50 Hz . Kolika je
induktivnost L1 i kompleksna impedansa Z1 .

Slika 5.22

V.23. Na trofazni sistem napona 3 × 380V priključen je trofazni potrošač,

povezan u trougao. Impedansa svake faze iznosi Z f = (20 − j 20)Ω .
Odrediti efektivnu vrednost faznih struja i aktivnu snagu potrošača.
V.24. Na trofazni sistem napona 3 × 380V priključen je trofazni potrošač,
povezan u zvezdu. Impedansa svake faze iznosi Z f = (3 − j 4)Ω . Odrediti
efektivnu vrednost linijskih struja i aktivnu snagu potrošača.

V.25. Na trofazni sistem napona 3 × 380V priključen je trofazni potrošač,

povezan u trougao. Impedansa svake faze iznosi Z f = (30 + j 40)Ω .
Odrediti efektivnu vrednost linijskih struja i reaktivnu snagu potrošača.

V.26. Dat je monofazni transformator o kome imamo sledeće podatke:

brojevi navojaka primara i sekundara su N1 = 2500 i N 2 = 110 ,
respektivno, napon primara U1 = 5kV , f = 50 Hz , omska otpornost
sekundara R2 = 72.3mΩ , struja sekundara I 2 = 45.5 A , efektivni presek
jezgra S = 75cm 2 . Odrediti:
a) najveću magnetnu indukciju u jezgru transformatora;
b) ukupnu aktivnu snagu sekundara ako ovaj napaja potrošač čija je snaga
P2 = 6kW ;
c) reaktivnu snagu sekundara.

V.27. Primarni i sekundarni namotaji transformatora snage Pn = 500kVA

imaju otpornost R1 = 0.42Ω i R2 = 0.0011Ω respektivno. Primarni napon
iznosi U1 = 6600V , a sekundarni U 2 = 400V . Gubici u gvožđu iznose
PFe = 2.9kW . Odrediti stepen korisnog dejstva transformatora pri punom
opterećenju, ako faktor snage opterećenja iznosi cos ϕ2 = 0.8 .

V.28. Monofazni transformator sadrži na primarnoj strani N1 = 400

navojaka, a na sekundarnoj N 2 = 1000 . Poprečni presek gvožđa jezgra sa
izolacijom limova iznosi S = 63cm 2 . Ako su primarni navojci priključeni
na napon u (t ) = 705sin(314t )[V ] , odrediti:
a) najveću vrednost magnetne indukcije u gvožđu jezgra, ako na izolaciju i
magnetno rasipanje otpada 5% ;
b) sekundarni napon.

V.29. Dat je trofazni transformator nominalne snage Pp = 20kVA i

nominalnih napona U1n = 8000V i U 2 n = 500V . Namotaji primara su
spregnuti u trougao, a sekundara u zvezdu, dok njihove otpornosti iznose
R1 = 20Ω i R2 = 0.1Ω Odrediti:
a) fazne napone;
b) nominalne struje primara i sekundara;
c) koeficijent korisnog dejstva transformatora, ako faktor snage potrošača
(priključenog na sekundar) iznosi cos ϕ 2 = 0.5 . Gubici u jezgru
transformatora iznose PFe = 800W .