Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike

45

veba broj 11
11. 11. 11. 11. PARALELNO RLC KOLO PARALELNO RLC KOLO PARALELNO RLC KOLO PARALELNO RLC KOLO

U ovoj vebi:
Aktivna, reaktivna i prividna provodnost
Antirezonantno kolo
Preteno kapacitivno kolo
Preteno induktivno kolo
Trougao admitansi
Paralelna veza 2 prijemnika

Teorijska Osnova Teorijska Osnova Teorijska Osnova Teorijska Osnova
Ako imamo prijemnik koji se sastoji od paralelne veze otpornika, kalema i kondenzatora, onda
taj prijemnik ima svoju aktivnu, reaktivnu i prividnu provodnost i razliku faza elektrine struje i
napona na njemu.
C
C
C
G L C
u
+
i

Slika 11.1
Admitansa prijemnika Y je prividna provodnost prijemnika. Definie se kolinikom amplitude
struje i napona na prijemniku:
2 2
m
m
B G
U
I
U
I
Y + = = = .
Admitansa je uvek pozitivna (amplitude I
m
i U
m
su uvek pozitivne).
G je aktivna provodnost prijemnika (konduktansa) i uvek je pozitivna.
B je reaktivna provodnost prijemnika (susceptansa):
L
C B B B
L C

1
= = .

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike
46

< <
= =
> >
L
C
L
C
L
C
B

1
, 0
1
, 0
1
, 0

, kolo je preteno kapacitivno
, antirezonantno kolo
, kolo je preteno induktivno
Reaktivna provodnost moe biti pozitivna (kada je kapacitivni deo vei od induktivnog). Tada
kaemo da se prijemnik ponaa kao kapacitivnost.
Reaktivna provodnost moe biti negativna (kada je kapacitivni deo manji od induktivnog). Tada
kaemo da se prijemnik ponaa kao induktivnost.
Antirezonantno kolo je paralelno RLC kolo u kome kalem i kondenzator imaju takve vrednosti
induktivnosti i kapacitivnosti da je reaktivna provodnost kola jednaka 0.
Glavne karakteristike antirezonantnog kola su da je admitansa minimalna (impedansa
maksimalna), a elektrina struja u napojnoj grani minimalna.
Za paralelnu vezu se definie fazna razlika struje i napona:
G
L
C
G
B

1
arctg arctg

= = = .

Svi ovi obrasci mogu se pamtiti pomou trougla admitansi:

2 2
B G Y + ++ + = == =

G
B
G
B
arctg tg = == = = == =
cos Y G = == =
sin Y B = == =

G
B
Y
Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike
47

Paralelna veza dva prijemnika
Ako imamo paralelnu vezu dva RLC prijemnika, onda prilikom prorauna vae sledea pravila:
C
C
C
u
+
i
G
1
L
1
C
1
C
C
C
G
2
L
2
C
2

Slika 11.2

Aktivne provodnosti u paralelnoj vezi se smeju sabirati:
2 1 e
G G G + =
Reaktivne provodnosti u paralelnoj vezi se smeju sabirati:
2 1 e
B B B + =
Admitanse u paralelnoj vezi se ne smeju sabirati:
2 1 e
Y Y Y +
Fazne razlike u paralelnoj vezi se ne smeju sabirati:
2 1 e
+
U paralelnoj vezi se ne smeju sabirati parametri redne veze!



Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike
48

Zadatak Zadatak Zadatak Zadatak V VV Vebe ebe ebe ebe
Na osnovu uraenog primera rei preostale navedene zadatke.

11.1 Otpornik provodnosti G = 1 mS, kalem induktivnosti L = 100 mH i kondenzator
kapacitivnosti C = 200 nF vezani su paralelno, a izmeu njihovih krajeva je uspostavljen
prostoperiodian napon efektivne vrednosti U = 2 2 V, krune uestanosti = 10
4
s
-1
i poetne
faze 4 / = prema usvojenom referentnom smeru. Odrediti struju napojne grane ove paralelne
veze. Kakvog je karaktera ova veza elemenata?
C
C
C
G L C
i(t)
u(t)

Reenje:

Napiimo najpre izraz za trenutnu vrednost napona. Data je efektivna vrednost napona pa je
amplituda:
V 4 2 V 2 2 2
m
= = = U U .
Otuda je izraz za trenutnu vrednost napona:
( ) ( ) V
4
10 sin 4 sin
4
m
|

\
|
+ = + =

t t U t u .
C
C
C
G L C
i(t)
u(t)
i (t)
R
i (t)
L
i (t)
C

Slika 11.3
Analiza paralelnog RLC kola vri se na analogan nain analizi radnog RLC kola. Struje kroz
pojedine elemente, prema usaglaenim referentnim smerovima (slika 11.3), su:
( ) ( ) ( ) + = = t U G t u G t i sin
m
,
( ) |

\
|
+ + =
2
sin
m C

t U C t i ,
( ) |

\
|
+ =
2
sin
1
m L

t U
L
t i .
Za trenutne vrednosti napona i struja vae Kirhofovi zakoni pa je prema prvom Kirhofovom
zakonu:
Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike
49

( ) ( ) ( ) ( ) = + + = t i t i t i t i
L C R

( ) = |

\
|
+ + |

\
|
+ + + + =
2
sin
1
2
sin sin
m m m

t U
L
t U C t U G
( ) ) cos(
1
sin
m

+
|
|

\
|
+ + = t U
L
C t U G
m
.
I ovde smo primenili injenicu da je:

cos
2
sin = |

\
|
+ i

cos
2
sin = |

\
|
.
Primenom trigonometrijske relacije:
)
A
B
arctg sin( B A cos B sin A
2 2
+ + = + ,
na izraz za napon na rednoj RLC vezi, dobijamo:
)
1
arctg sin(
1
) sin(
2
2
G
C
L
t U
L
C G t I
m m

+ +
|
|

\
|
+ = + .
Izjednaavanjem amplitude i faze leve i desne strane jednakosti dobijamo odnos amplituda i
razliku faza struje i napona paralelne veze. Generalno, odnos amplituda struje i napona na nekoj
vezi elemenata nazivamo admitansa Y. Admitansa paralelne veze je:
2
2
m
m
1
|
|

\
|
+ = = =
L
C G
U
I
U
I
Y

.
Vidimo da je admitansa uvek pozitivna veliina s obzirom da predstavlja odnos amplituda
koje su pozitivne veliine. Veliina G naziva se aktivna provodnost ili konduktansa. Veliina
L
C

1
naziva se reaktivna provodnost ili susceptansa paralelne veze, a predstavlja razliku
susceptansi kondenzatora i kalema. Generalno, susceptansu obeleavamo sa B, pa je u optem
sluaju admitansa neke veze elemenata:
2 2
B G Y + = .
Susceptansa paralelne veze je dakle:
L
C B B B
L C

1
= = .
Razliku faza struje i napona obeleavamo sa . Razlika faza struje i napona paralelne veze je:
G
L
C
G
B

1
arctg arctg

= = = .
Odavde je:
G
B
= tg .

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike
50

Odredimo sinus i kosinus razlike faza napona i struje. Primenimo trigonometrijske veze izmeu
sinusa, kosinusa i tangensa ugla:
Y
G
B G
G
G
B
=
+
=
|

\
|
+
=
+
=
2 2 2 2
1
1
tg 1
1
cos

,
Y
B
B G
B
G
B
G
B
=
+
=
|

\
|
+
=
+
=
2 2 2 2
2
1
tg 1
tg
sin

.

S obzirom da su veliine G i Y uvek pozitivne
veliine, i kosinus ugla je uvek pozitivan. Poto
veliina B moe biti i pozitivna i negativna, sinus
ugla moe biti i pozitivan i negativan. Na osnovu
prethodnog se zakljuuje da je oblast definisanosti
razlike faza izmeu struje i napona:
2 2

,
to je prikazno na trigonometrijskom krugu na
slici 11.4.



Zamenimo brojne vrednosti u izraze. Susceptansa posmatrane paralelne veze je:
mS 1 mS 1 mS 2
H 10 100 s 10
1
- F 10 200 s 10
1
3 1 4
9 1 4
= =

= = =


L
C B B B
L C

.
Admitansa posmatrane paralelne veze je:
( ) ( ) ( ) mS 2 mS 1 2 mS 1 mS 1
1
2 2 2 2 2
2
2
= = + = + =
|
|

\
|
+ = B G
L
C G Y

.
Amplituda struje kroz napojnu granu je:
mA 2 4 A 10 2 4 V 4 S 10 2
3 3
m m
= = = =

U Y I .
Razlika faza struje i napona posmatrane paralelne veze je:
1 arctg
mS 1
mS 1
arctg arctg
1
arctg = = =

=
G
B
G
L
C

.

0
1
-1
-1
1
oblast
definisanosti za
0 cos >
cos
sin
Slika 11.4
Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike
51

Teoretski, izraz 1 arctg ima dva reenja:
4

i
4
3
,
kao to je prikazano na slici 11.3. Meutim, s obzirom na
oblast definisanosti ugla
2 2

, jedino mogue
reenje je:
4

= .
Poetna faza struje je:
2 4 4

= + = + = .


Sada moemo napisati izraz za trenutnu vrednost struje napojne grane:
( ) ( ) mA
2
10 sin 2 4 sin
4
m
|

\
|
+ = + =

t t I t i .
Na slici 11.6 prikazani su grafici promene trenutnih vrednosti napona i struje posmatrane
paralelne veze.
t
2 3
0
4

= =
i (t )
u (t )

2

4

Slika 11.6

Sa slike vidmo da struja prednjai naponu za
4

pa je razlika faza izmeu struje i napona

pozitivna, kao to smo raunskim putem dobili. Dakle, posmatrana redna veza ima kapacitivni
karakter jer struja prednjai naponu.
Generalno, kada je susceptansa veze elemenata pozitivna, 0 > B , tada je i razlika faza izmeu
struje i napona pozitivna, 0 > , i tada veza ima preteno kapacitivni karakter. Obrnuto, kada je
0
1
-1
-1
1
4
3
4

1
2
1
2
Slika 11.5
Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike
52

reaktansa veze elemenata negativna, 0 < B , tada je i razlika faza izmeu struje i napona negativna,
0 < , i tada veza ima preteno induktivni karakter.

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike
53

Analiza paralelnog RLC kola
Otpornik otpornosti R=800, kalem induktivnosti L=80mH i kondenzator kapacitivnosti
C=250nF su povezani redno i prikljueni na izvor prostoperiodninog napona efektivne vrednosti
U=50V i krune uestanosti =10
4
s
-1
.
a) Odrediti konduktansu, suceptansu i admitansu paralelne veze
b) Odrediti razliku faza struje u napojnoj grani kola i napona na krajevima veze
c) Odrediti izraz po kome se menja trenutna vrednost struje u kolu.
d) Analizirati kolo uz pomo raunara i nacrtati grafik talasnih oblika napona i struje
e) Uz pomo osciloskopa odrediti faznu razliku izmeu struje i napona.

a) Konduktansa paralelne veze jednaka je recipronoj vrednosti otpornosti otpornika u paralelnoj
grani:
______________________________ ______________
Da bi se odredila suceptansa veze RLC potrebno je izraunati suceptanse kalema i
kondenzatora:

______________________________ ______________

______________________________ ______________
Suceptansa kola je:

______________________________ ______________
Admitansa kola je:

______________________________ ______________
b) Fazna razlika struje i napona u(t) u kolu je:

______________________________ ______________
c) Efektivna vrednost struje:

______________________________ ______________
Ako je poetna faza napona = 0, tada je poetna faza struje:

______________________________ ______________
Trenutna vrednost struje je:

_______________________________________________

Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike
54

d) Nacrtati kolo kao na slici 10.7 i simulirati rad na raunaru.
Ako posmatramo kolo na slici 11.7 primeujemo da je otpornik R
pom
vezan na red sa naponskim
generatorom, tako da emo posmatranjem oblika napona na krajevima tog otpornika snimiti oblik
struje kroz napojnu granu, zato to su kod otpornika napon i struja u fazi, a vrednost otpornika koja
je zanemarljivo mala u odnosu na impedansu paralelne veze ne utie na stanje u kolu. Nakon crtanja
talasnih oblika uneti podatke podeavanja osciloskopa u tabelu.

Slika 11.7



R = 800 ;
C = 250nF ;
L = 80mH ;
U = 50V
= 10
4
s
-1

f = ?
f=_________


Grafik 5
Tabela 11.1 Podeavanje osciloskopa
(uneti na kom su kanalu prikljueni signali)
Razmera vremenske baze (ms/pod)

______ - Kanal 1 (V/pod)

______ - Kanal 2 (V/pod)



Prirunik za laboratorijske vebe iz osnova elektrotehnike
55

f) Uz pomo osciloskopa odrediti faznu razliku izmeu napona i struje
Podeavanje osciloskopa za merenje fazne razlike izmeu dva prostoperiodina signala
Dvokanalni osciloskop se moe koristiti za analizu odnosa izmeu dva signala, na vebama iz
osnova elektrotehnike koriste se i za merenje fazne razlike izmeu 2 signala. Pretpostavimo da su
oba kanala osciloskopa ve povezana u kolo i da se nakon podeavanja parametara vremenske baze
i kanala A i B, dobija izgled signala kao na slici 11.8. Sa slike je jednostavno utvrditi da signal u
A

prednjai za 45 u odnosu na signal u
B.
Kako to utvrditi uz pomo osciloskopa?

Slika 11.8. Signali na oba kanala osciloskopa, sa karakteristinim
veliinama t i T

t
T
t f t = = =
1
2 2 ,
4

[ ] rad
T
t
2

= ,
5

[ ]

= 360
T
t
.
6
Na slici 11.8 oznaena je fazna razlika , t je vreme za koje je signal u
A
prednjai u odnosu na
signal u
B,
a T je perioda signala. Osciloskopom se odreuju vrednosti t i T, na indentian nain kao
u predhodnoj vebi postavljanjem markera na karakteristine take. Dobijene vrednosti se ubacuju
u jednainu 3, a tanost rezultata zavisi iskljuivo od preciznog postavljanja markera. Izvrite
merenja i podatke unesite na za to predviena mesta i izraunajte faznu razliku:

_____________________ , _____________________

360 _____________________