1.

Nacrtati optimalni oblik struje baze za pobudu tranzistora

-Vremena tr, ts i tf, kao to je pokazano, zavise od struja baze IB1 i IB2.

- to je manji odnos IBS/IB1 (slika 2.4), to je tr manje.

- Mali odnos IBS/IB1=ICS / (IB1) moe se ostvariti ili malom strujom ICS ili velikom strujom IB1.

- Uslov IB1>>IBS za dobijanje malog tr znai duboko zasienje tranzistora, a time i veliko vreme

zadravanja ts.

- S druge strane je ts=0 za IB1=IBS, tj. ako je tranzistor na granici zasienja i aktivne oblasti. U
tom

sluaju, meutim, tr .

2.Nacrtati antisaturaciono kolo za postizanje velikih brzina ukljuenja i iskljuenja tranzistora

Ovo kolo radi na sledei nain: na ulaz U1 se dovodi konstantna struja jaine IB1P. Sve dok
tranzistor T2 ne doe blizu zasienja, cela ova struja ide u bazu tranzistora T1. Kada napon UCE2
padne na vrednost:
UCE2 = UBE2 + UBE1 + UD3 + UD2 - UD1 ili UCE2 = UBE2 + UBE1 + UD

viak bazne struje biva odveden preko D1 prema kolektoru, ime se postie da se bazna struja
smanji,a tranzistor nalazi na granici zasienja. Poveana je brzina, ali i statiki gubici snage.
3.Nacrtati kolo za pobuivanje bipolarnih prekidakih tranzistora preko transformatora

Transformator za napajanje baze moe biti naponskog ili strujnog tipa, a mogua je i njihova
kombinacija. Kod strujnog transformatora primar se vezuje u kolo kolektora ili emitora, a jedan
ili vie sekundara u bazno kolo. Napajanje baze preko strujnog transformatora je veoma dobar
nain upravljanja tranzistorom, jer automatski prilagoava baznu struju struji optereenja, a
time je i optimalan reim rada tranzistora.

Na slici 2.10. prikazana je principijelna ema za proporcionalno napajanje baze iz strujnog

transformatora kod koga je primar vezan u kolo kolektora izlaznog tranzistora T.

4.Nacrtati principijelnu emu pobudnog kola tranzistora sa modulacijom nosioca upravljakim

signalom.

1 2

Problem kod napajanja baze preko transformatora nastaje kada treba preneti nesimetrian
naponski impuls (UO), odnosno kada trajanje ukljuenosti i iskljuenosti nije jednako. Tada se
moe primeniti princip prikazan na slici 2. Unutar svakog pravougaonika se podrazumeva
drajver, na primer prema slici 1

5.Nacrtati pobudno kolo koje napaja bazu izlaznog tranzistora preko impulsnog
transformatora, kao i njegove karakteristine talasne oblike.

Jezgro impulsnog transformatora je napravljeno od magnetnog materijala sa malom

magnetnom propustljivou ili sa vazdunim zazorom, tako da se u njemu moe akumulirati
energija koja se kasnije pri iskljuenju moe iskoristiti za dobijanje inverzne bazne struje. Kada
je T2 ukljuen, T1 dobija direktnu baznu struju preko D2 i R2. Kada se T2 iskljui, nagomilana
energija daje inverznu baznu struju za T1 preko D3 i R3.

6. Nacrtati nain dobijanja inverzne bazne struje kod baznog kola koje koristi napon samo
jednog polariteta.

Ponekad se za napajanje baznog kola koristi napon samo jednog polariteta. Kada je ulazni
napon pozitivan, direktna bazna struja napuni kondenzator na napon priblino jednak padu
napona na R1 (D1 vodi, T1 vodi). Kada ulazni napon padne na nulu ukljuuje se tranzistor T2
preko R2, R1 i C1, a glavno pranjenje kondenzatora je strujni impuls inverzne bazne struje.
Nedostatak ovog kola je u tome to kod kratkih impulsa direktne bazne struje kondenzator ne
stigne da se napuni na pun iznos napona, pa je zbog toga i impuls inverzne bazne struje slabiji.

8.Nacrtati kolo pobude MOSFET-a pomou vise CMOS invertora.

 Pobuda CMOS invertorom (a) s odgovarajuim parazitnim kapacitivnostima i
ekvivalentnokolo za analizu prelaznog reima (b)

9.Nacrtati kolo pobude MOSFET-a sa komplementarnim parom bipolarnih tranzistora, koji su

od upravljakog sklopa galvanski izolovani optokaplerom.

Pobuda sa n CMOS invertora (a) i s komplementarnim parom bipolarnih tranzistora (b) koji
su od upravljakog sklopa galvanski izolovani optokaplerom. U prvoj varijanti je n invertora
spojeno paralelno (a). Tada su otpornosti tranzistora I vremena tr i tf takoe n puta manji. U
drugoj varijanti (slika 3.6b) koristi se komplementni par bipolarnih tranzistora. Strujno pojaanje
tih tranzistora treba da bude to vee, kako bi se kondenzator C0 to bre punio, odnosno
praznio.
10. Nacrtati principijelnu emu pobudnog kola MOSFET i IGBT tranzistora sa modulacijom
nosioca upravljakim signalom.

(a

b)

Na slici (a) se nosei signal modulie upravljakim signalom, zatim se pojaava, galvanski
odvaja preko transformatora, ispravlja i na kraju se pobuuje prekidaki MOSFET (ili IGBT).
Uspostavljanje napona na gejtu je brzo. Otpornik R1 ograniava struju gejta pri ukljuenju. Iz
razloga to ispravlja ne moe da prihvati inverznu struju, u kolu gejta dodat je bipolarni
transistor koji se pri nestanku napona na ispravljau pobuuje zaostalim naponom na gejtu
(preko R2) I obezbeuje brzo pranjenje gejta. Struja pranjenja gejta odreena je pojaanjem
tranzistora T1 i otporom R2.

Na slici 3.10b, prikazano je napajanje drajvera za glavni MOSFET tranzistor T1. Ovakvo
izvoenje drajvera pogodno je kod viih napona napajanja pretvaraa (do oko 500V). Prvim
ukljuenjem tranzistora T2, njegov drejn dolazi na potencijal mase, kondenzator C se puni preko
diode D i otpornika R na vrednost 12V. Iskljuenjem T2, potencijal sorsa tranzistora T1 raste,
dioda D se inverzno polarie i prestaje punjenje kondenzatora C.
11. Nacrtati najprostija kola generatora impulsa sa UJT i PUT tranzistorima, kao i talasne
oblike napona emitora i izlaznog napona

Slika 1. Generatori impulsa sa UJT-om (a) i PUT-om (b)

Slika 2. Impusni oblici (a) i dinamika putanja radne take impulsnih generatora sa slike 1

Jednostavni i jeftini RC generatori impulsa osnovne su primene jednospojnog tranzistora.

Za konstrukciju ovih generatora koristi se samo jedan jednospojni tranzistor (slika 4.4). Ovo je
mogue zahvaljujui tome to UJT ima statiku karakteristiku s negativnom
diferencijalnomotpornou. Regenerativni proces, karakteristian za relaksacione generatore,
odvija se u samom UJT-u, odnosno PUT-u
12. Nacrtati kolo generatora testeratog i pravougaonog napona sa UJT i PUT tranzistorima.

Funkciju vremenskog otpornika ovde ima strujni generator s elementima Tr, Dz, R i Rz, ija
je struja:

I0=VBB VBE VZ / R

13. Nacrtati kolo oscilatora sa UJT i bipolarnim tranzistorom, kao i njegove karakteristine
talasne oblike.
14. Nacrtati naine iskljuivanja tiristora kada je izvor napajanja jednosmerni

Najmanje se koristi iskljuivanje prekidanjem anodne struje slika (a), jer prekida Pr, bilo da
je mehaniki ili poluprovodniki, mora da bude veoma snaan.

Iskljuivanje kratkim spajanjem tiristora slika(b) je najjednostavnije, ali ne i najsigurnije.

Tranzistor se samo kratkotrajno ukljuuje, pa moe da bude za male snage

Inverzna polarizacija anode je najpouzdaniji nain iskljuivanja. To se ostvaruje dodavanjem

tiristora SCR2 male snage i komutacionog kondenzatora C, slika (c).

Okidanjem SCR2, napon anode SCR1 postaje negativan slika (d), to dovodi do njegovog
iskljuenja. Umesto SCR2 moe da se koristi tranzistor (bipolarni ili MOS)

15. Nacrtati okidno kolo tiristora sa napajanjem iz zajednikog naizmeninog izvora, kao i
njegove karakteristine talasne oblike.
 16. Nacrtati osnovne eme oscilatora sa UJT tranzistorom za ukljuivanje tiristora.

17. Nacrtati osnovno kolo oscilatora sa UJT tranzistorom u sklopu za faznu regulaciju, kao
i njegove karakteristine talasne oblike.
18. Nacrtati galvanski odvojeni okidni sklop sa PUT-om u kolu za faznu regulaciju ispravljenog
polutalasnog napona.

19. Nacrtati okidni sklop sa PUT-om za fazno upravljanje u punotalasnom ispravljau.

20. Nacrtati CMOS okidno kolo trijaka, kao i njegove karakteristine talasne oblike.

21. Nacrtati okidno kolo trijaka pomou dijaka, kao i njegove karakteristine talasne oblike.
22. Nacrtati okidno kolo trijaka pri prolazu naizmeninog napona kroz nulu.
23. Nacrtati eme kola za konverziju pozitivnog i negativnog ulaznog napona u struju.

24. Nacrtati kolo generatora impulsa sa operacionim pojaavaem koje omoguava naponsku
kontrolu faktora ispune.
25. Nacrtati emu koja objanjava princip naponske regulacije pretvaraima.
26. Nacrtati emu koja objanjava princip strujne regulacije pretvaraima.

27. Nacrtati principijelnu blok emu dobijanja PWM upravljakog sklopa sa histerezisnom
regulacijom signala, kao i njegove talasne oblike karakteristinih napona.
27.

28. Nabrojati nekoliko tipova kola za upravljanje jednoimpulsnim pretvaraima i invertorima.

Kolo tipa MC1723

Kola tipa MC33063/MC34063/MC35063

Kolo tipa A78S40

Kolo tipa TDA4600

Kolo tipa LTC1339

15.Nacrtati emu koja objanjava princip naponske regulacije pretvaraima