УВОДНИ ДИО ЧАСА

Представљам се ученицима.

Након уписивања часа и одсутних ученика постављам питања и са ученицима понављам

најважније појмове везане за диоде.

Питање 1: На које начине можемо да поларишемо диоду?

Очекивани одговор:

Диода се може поларисати на два начина: директно и инверзно.

Питање 2: При којој поларизацији диоде најчешће настаје пробој?

Очекивани одговор: Пробој диоде најчешће настаје при инверзној поларизацији диоде.

Питање 3: Која три типа пробоја могу да се десе код диода?

Очекивани одговор: Код диода могу да се десе топлотни, лавински и Зенеров (Ценеров)
пробој

Питање 4: Како настаје лавински пробој?

Очекивани одговор: Настаје при инверзној поларизацији PN споја. На собној температури

у полупроводнику постоје слободни електрони. Када се инверзни напон повећава, ови
електрони се убрзавају у супротном смјеру од смјера дјеловања електричног поља.
Убрзани електрони ударају у атоме који им се нађу на путу и предају им енергију. Ово
доводи до ослобађања нових електрона из ударених атома. Пошто број слободних
електрона стално расте, стиче се утисак да се створила лавина. Због повећања броја
електрона повећава се инверзна струја која може довести до разарања PN споја.

Питање 5: Како настаје Зенеров пробој?

Очекивани одговор: Овај пробој настаје код полупроводника са великом

концентрацијом примјеса. Велики инверзни напон ствара унутар полупроводника јако
електрично поље, које насилно извлачи електроне из атома и потискује их у смјеру
супротном од смјера поља. Ови електрони чине струју пробоја.

Питање 6: Шта је позитиван, а шта негативан температурни коефицијент?

Очекивани одговор: Ако нека величина има позитиван температурни коефицијент, то

значи да се њена вриједност повећава са повећањем температуре. Ако нека величина има
негативан температурни коефицијент, то значи да се њена вриједност смањује са
повећањем температуре.

Написати наслов наставне јединице на табли и упознати ученике са циљевима часа.

 ГЛАВНИ ДИО ЧАСА
Зенер диода
Амерички научник Кларенс Зенер је објаснио како се код полупроводничких
диода са великом концентрацијом нечистоћа повећава проводност у инверзном режиму
рада. Ова појава, названа Зенеров ефекат, доминира у диодама са инверзним напоном
пробоја око 5 V. Код диода са већим пробојним напоном доминира ефекат лавине.

Код Зенеровог ефекта температурни коефицијент је негативан, а код лавинског

ефекта је позитиван, па је укупан температурни коефицијент најмањи за диоде са
Зенеровим напоном око 5 V, јер су тада оба ефекта уједначена.

Код Зенеровог ефекта одржава се сталан напон, који практично не зависи од струје
кроз диоду.

Зенер диода је полупроводничка диода чији је пробојни напон у инверзном

режиму рада знатно мањи него код стандардних диода. Напон пробоја ове диоде, при
инверзној поларизацији, се често зове и Зенеров напон.

Намјена Зенер диоде је стабилизација и ограничење напона.

Уобичајено је да се све диоде, које раде у области инверзних пробојних напона,

називају Зенерове или стабилизаторске диоде. Најважније техничке карактеристике које
се дају за ове диоде су пробојни напон и дозвољена снага. Пробојни напон обично иде до
200 V, а дозвољена снага до 50 W. Најчешће се користе диоде са пробојним напонима из
опсега 6-15 V и снаге до 1 W. Пробојни напон и дозвољена снага одређују струју кроз
диоду у току њеног нормалног рада.

Када се Зенер диода поларише директно, онда она ради као обична диода.

Зенерове диоде се означавају као на слици 1.

а) б) в)

Слика 1. а) Ознака Зенер диоде б)њемачка ознака в) америчка ознака

Струјно- напонска карактеристика Зенер диоде је приказана на слици 2.

 Слика 2. Струјно- напонска карактеристика Зенер диоде

Нека напон у тачки А' износи U’z (нпр. 5,9 V), а струја Iz (нпр. 2 mA). Ако се струја
кроз Зенер диоду знатно повећа (нпр. 10 mA) онда се са карактеристике види да се напон
на диоди мало промијени (нпр. 6 V).

На слици 3 су приказане карактеристике више различитих Зенер диода.

Слика 3. Струјно- напонске карактеристике више различитих Зенер диода

Зенер диоде се означавају на следећи начин: прво слово означава да ли су

направљене од германијума (А) или силицијума (В). Друго слово код ових диода је Z, које
указује да је у питању Зенер диода. Након овога, може доћи још неко слово (нпр. Y
означава велику снагу) или не мора, али у ознаци увијек мора стајати број који
представља Зенеров напон за ту диоду. Нпр:

BZ5- силицијумска Зенер диода са Зенеровим напоном 5 V

BZY12- снажна силицијумска Зенер диода са Зенеровим напоном 12 V

Код неких произвођача, не наводи се прво слово које означава полупроводнички

материјал од којег је направљена диода већ се као прво слово пише слово Z које
означава Зенер диоду. Нпр.

ZY30- снажна Зенер диода са Зенеровим напоном 30 V

Зенер диоде се користе у колима која се зову стабилизатори напона. На улаз

стабилизаторског кола се доводи напон који се релативно много мијења (нпр. ± 10%), а на
излазу се добија напон који се релативно мало мијења (± 1%).

Овакво стабилизаторско коло је приказано на слици 4. :

Слика 4. Стабилизатор напона са Зенер диодом

U1 је нестабилан напон, а U2 је стабилисан напон. Rp је потрошач којем треба

обезбиједити стабилисан напон.

Стабилизација напона се изводи на следећи начин: повећањем улазног напона U1

повећава се струја IR кроз отпорник R. Напон на Зенер диоди је приближно константан па
се струја кроз потрошач (IР) практично не повећава.

Повећање струје IR изазива повећање струје кроз Зенер диоду на којој се напон
мало повећава. У пракси се обично постиже да је промјена излазног напона око 10 пута
мања него код улазног.

Улазни напон U1 мора бити већи од излазног напона U2. Најповољнији случај је да
улазни напон буде око два пута већи од излазног.
 Прорачун стабилизатора са Зенер диодом се врши на следећи начин: прво је
потребно знати вриједности напона U1 и U2, који се одређују према захтјевима потрошача.
Затим се одреди струја потрошача, дијелећи вриједност напона U2 са отпорношћу
потрошача. Орпорност за ограничење струје R се одређује из једначине (1):

𝑈1 = 𝑅 ∗ 𝐼𝑅 + 𝑈2 ………………………………………………………………………………………………………. (1)

Струја IR је једнака збиру струје потрошача IР и струје кроз диоду IZ. На основу
вриједности струја и напона, одређују се снаге на отпорнику R и Зенер диоди.

Ако се потрошач Rp уклони, тада сва струја протиче кроз Зенер диоду. У овом
случају се на диоди појављује највећа снага. До повећања снаге долази и ако се повећа
улазни напон U1 јер се тада повећава струја кроз Зенер диоду.

Снага загријавања Зенер диоде износи PZ= UZ * IZ . За ове диоде је обично потребно
обезбиједити додатно хлађење.

Зенер диоде се све мање користе у пракси јер имају доста велике губитке енергије.
Такође, стабилизација напона коју оне врше није најбоља, јер је стабилизација напона од
± 1% често превелика. Зато се ове диоде много потискују од стране интегрисаних
стабилизатора, који су често јефтинији и квалитетнији.

Зенер диоде се углавном користе за израду стабилизатора код којих је струја

потрошача мала (око 10 mA), затим као извори референтног напона, код ограничавача
напона итд.
 ЗАВРШНИ ДИО ЧАСА
 Кроз постављање питања укратко поновити основне појмове везане за
Зенер диоду
 Одговорити на постављена питања ученика

ИСХОДИ ЧАСА
Ученици су оспособљени да:
1. Објасне појам Зенеровог ефекта
2. Знају у којој области ради Зенер диода
3. Нацртају шематске ознаке Зенер диоде
4. Нацртају струјно- напонску карактеристику Зенер диоде
5. Нацртају коло за стабилизацију напона са Зенер диодом

ЛИТЕРАТУРА

1. „Електроника 1“, Ратко Опачић

Завод за Уџбенике и наставна средства, Београд, 2000. година
2. „Основи електронике“, Спасоје Тешић, Драган Васиљевић
Грађевинска књига, Београд, 2005. година