Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija

ELEKTRINE INSTALACIJE I OSVETLJENJE

- Seminarski rad -
Tema: Pitanja i odgovori za prvi kolokvijum

1
1. Podela tehnike regulative?

Deli se na standarde, tehnike, tehnike propise, granske i interne standarde, tehnike preporuke
i uputstva.

2. ta je standard?

Pod standardom u smislu zakona o standardizaciji podrazumeva se dokument u kome se za optu

upotrebu utvruju pravila, smernice ili karakteristike za odreene aktivnosti ili njihove rezultate,
a sve u cilju postizanja optimalnog reda u odreenoj oblasti.

3. Meinarodni standardi i nacionalni standardi drugih drava (nabrojati)?

Srpski standard: SRPS (stari JUS)

Meunarodni standard: IES, ISO, CENELEC

Nacionalni standardi drugih drava: DIN, VDE, BS, NF, GOST-R itd.

4. ta su tehniki propisi?

Pod tehnikim propisima, u smislu zakona o standardizacijama podrazumeva se propis koji

sadri tehnike i druge zahteve za procese, proizvode i usluge neposredno ili pozivanjem na
standard.

5. Vrste projekata?

Postoje sledee vrste projekata: generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki
projekat, projekat izvedenog stanja projekta.

6. Glavni projekat?

Glavni projekat je projekat kojim se utvruje:

- Graevinsko-tehnike, tehnoloke, eksploatacione karakteristike objekata sa opremom i

instalacijama.
- Tehniko tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta.
- Investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja.

2
7. Izvoaki projekat?

Izvoaki projekat je projekat koji sadri razradu svih neophodnih detalja za graenje objekta
prema glavnom projektu.

8. Projekat izvedenog stanja objekta?

Projekat izvedenog stanja objekta je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta za potrebe
eksploatacije i odravanja objekta.

9. Prikljuenje objekta na elektroenergetsku mreu?

Prikljuenje objekta na elektroenergetsku mreu realizuje se kroz dva koraka:

- Izdavanje elektroenergetske saglasnosti

- Prikljuenje na elektroenergetsku mreu

10. Delovi projekta?

Delovi projekta su: opti, tekstualni, grafiki deo i prilozi

1. Projektni zadatak
2. Propisi i standardi
3. Tehniki opis
4. Tehniki uslovi
5. Prorauni
6. Zatitne mere
7. Gromobranska instalacija
8. Predmer i predraun radova
9. Specifikacija radova

11. Elektrina energija?

Elektrina energija predstavlja najkvalitetniji oblik energije. Retko se neposredno koristi, obino
se transformie u mehaniku, toplotnu, hemijsku i svetlosnu energiju.

Prednosti: sigurnost u snabdevanju, lako trasformisanje, ekonomian prenos na velike razdaljine,

brza raspoloivost.

Mane: ne moe se akumulisati u energiju znaajnim koliinama.

12. Elektroenergetski sistem?

EES se opisuje kao sloeni, dinamiki sistem, velike dimenzionisanosti, ija je prevashodna f-ja
da sigurno, puzdano, ekonomino snabdeva potroaa sa dovoljnom koliinom, kvalitetne el.
energije. Dele se na podsisteme proizvodni, prenosni, distributivni i potroaki podsistem.

3
13. Definicija i uloga elektrinih instalacija?

Osnovna uloga el. instalacija je da obezbedi sigurno i kvalitetno snabdevanje potroaa el.
energijom.

14. ta je potroa?

Potroa u optem sluaju je ureaj koji za svoj rad koristi el.energiju odreenog napona i
frekvencije i pretvara je u neki drugi oblik odreenom snagom.

15. Podela elektrinih instalacija?

- instalacije jake struje i niskog napona ( naponi do 1000v)

- instalacije jake struje i visokog napona
- instalacije slabe struje

16. ta je faktor optereenja?

Faktor optereenja je kolinik stvarno isporuene energije i maksimalno mogue energije koju bi
sistem proizveo kada bi svo vreme radio sa maksimalnom snagom.

17. Telekomunikacione instalacije?

Telekomunikacije obuhvataju vie vidova komuniciranja koji se razlikuju prema prirodi

informacija i podataka i nainima njihove razmene.

18. Raunarske telekomunikacione mree?

Raunarske telekomunikacione mree slue za povezivanje raznih, prostorno manje ili vie
udaljenih raunara ili drugih slinih ureaja i jedinstvene funkcionalne celine.

19. Opsezi napona

Opseg I obuhvata instalacije u kojima se zatita od el.udara pod odreenim uslovima obezbeuje
vrednou napona i instalacije u kojima je napon ogranien iz funkcionalnih razloga
( U~ 50V; U= 120V ).

Opseg II obuhvata napone napajanja za domainstva, trgovinu industrije.

4
20. Dati grafiki prikaz etvoroinog sistema napajanja unutar objekta?

Sistemi napajanja za napone ispod 1000V su trofazni etvoroini sa tri linijska napona Ul i tri
fazna napona Ul

21. Dati grafiki prikaz petoinog sistema napajanja unutar objekta?

22. Nazivni napon?

Pod nazivnim naponom podrazumeva se napon kojim je oznaena instalacija ili deo instalacije.

23. Pad napona?

Napon na prikljunim krajevima prijemnika ne sme biti ni vei ni manji od neke unapred
odreene vrednosti tj.PAD NAPONA MORA BITI OGRANIEN.

Napon u bilo kojoj taki (U) treba da je: Un-U U Un+U

Un nazivni napon kojim je oznaena instalacija ili deo instalacije

U najvei dozvoljeni pad napona

5
24. Sigurnosni sistemi napajanja?

Postavljaju se zbog funkcionisanja posebnih potroaa u sluaju poara. Izvor sigurnosnog

sistema mora obezbetiti napajanje u odreenom vremenu, a oprema ovog sistema mora biti
izvedena tako da je odreeno vreme otpora prema vatri (bez obzira to nakon odreenog
vremena biva unitena toplotnim dejstvom vatre). Sistem sigurnosnog napajanja se uvek zahteva
iz bezbednosnih razloga, dok se sistem rezervnog napajanja uspostavlja zbog tehnolokih
potreba.

25. Konverzija elektrine energije. ta je ?

Pri svakoj konverziji dobija se korisna energija koja se oekuje od prijemnika. Pored toga kao
rezultat konverzije mogu se javljati i drugi oblici energije koji korisniku predstavljaju gubitak
el.energije. Stepen korisnog dejstva =

Pg korisna snaga; gibici

26. Kako se izraunava struja potroaa u jednofaznim sistemima naizmenine struje.

Jednofazni

cos = = =

I=

=
U cos

=
U cos

U fazni napon

27. Kako se izraunava struja potroaa u trofaznim sistemima neizmenine struje.

I=

= =
3 U cos 3 U cos

U linijski napon

28. Naprezanje materijala od kojih se prave prijemnici.

6
Materijali od kojih se prijemnici prave napreu se:

- dielektrino (elektroizolacioni materijali)

- elektromehaniki
- temperaturno (svi materijali prijemnika)

Dominantno je temperaturno naprezanje.

29. Nabrojati vrste potroaa.

Vrste potroaa:

1) elektrini izvori toplote (elektromotorni)

2) elektrini izvori svetla

- inkadescentni
- luminiscentni

3) elektrini motori za naizmenini napon

- asinhroni kavezni motori

- asinhroni kliznokolutni motori

4) Ostali prijemnici el.energije

- transformatore
- ispravljae
- pretvarae uestanosti
- kondenzatore

30. Elektrini izvori toplote kao potroai elektrine energije.

Pretvaraju el.energije u toplotu. To pretvaranje je bez gubitaka tako da je = 1. Pri napajanju iz

naizmenine mree ne javlja se reaktivna energija cos = 1.

Izrauju se kao jednofazni i trofazni

1f I=

7
 2f I=

31. Elektrini izvori svetla kao potroai elektrine energije.

- Pretvaraju el.energiju u svetlosnu

- zbog specifinosti daje se podatak o elektrinoj snazi umesto izlazne snage
- Izrauju se kao jednofazni

1) inkadescentni - izvori sa uarenom niti

- cos < 1
- velika polazna struja

2) luminiscentni izvori sa el.pranjenjem kroz smeu gasova i metalnih para

- cos < 1
- polazna struja

32. Asinhroni motori kao potroai el.energije.

Konverzija elektrine u mehaniku energiju uz gubitke < 1. Kao podatak daje se korisna snaga
Pd i .

Uvek povlai reaktivnu energiju: cos<1

- jednofazni
- trofazni

Podela:

- kavezni ( motori sa kratkospojenim rotorom )

- kliznokolutni ( motori sa prstenovima na rotoru ili motori sa namotanim rotorom )

8
Direktno ukljuenje na mreu:

- jednofazni uvek
- trofazni manjih snaga
- trofazni veih snaga pod odreenim uslovima

Trajanje normalnog zaleta od delova sekunde pa do 10 sekundi kada motor povlai 3-8 puta veu
struju od nazivne.

Prikljuenje:

- direktno
- uz mere za smanjenje struje ukljuenja

33. Problemi vezana za prelazna stanja kondenzatora.

Pri ukljuenju kondenzatora se pojavljuje velika struja, a pri iskljuenju pojava prenapona.
Problem velikih struja ukljuenja se reava na taj nain to se na red sa kondenzatorima povezuju
prigunice. Problem velikih prenapona pri iskljuenju kondenzatora reava se paralelnim
vezivanjem rasteretnih otpornika.

34. Kompenzacija reaktivne energije.

Zbog reaktivne energije javljaju se:

- vei padovi napona

- vei gubici energije u prenosu

Zahteva se smanjenje njenog uzimanja iz mree. Kompenzacija je mogunost proizvodnje

reaktivne energije na mestu upotrebe.

35. Tipovi kompenzacije.

- potpuna kompenzacija - pojedinana

- podkompenzacija - grupna
- nadkompenzacija - centralna

36. ta je pojedinana, a ta grupna kompenzacija?

Pojedinana kompenzacija se vri paralelnim vezivanjem baterija i kondenzatora uz sam

prijemnik, a grupna kompenzacija se vri vezivanjem kondenzatora na sabirnice sa veim brojem
prikljuenih prijemnika.

9
37. Asinhronom motoru, kome se zna Pn=8kW i = , , treba popraviti faktor snage sa
0,85 na 0,95. Koji kondenzator je potreban?

cosp=0,85 tgp=0,618 Pel*(tgp-tgz) Qk

cosz=0,95 tgz=0,337 9,63*(0,618-0,337) Qk

Pel= = ,
= 9,63 Qk = 2,7 kVar

tgp faktor snage potroaa

tgz zahtevani faktor snage

za izraunavanje tg

tg =

*38. Podela elektrinih provodnika.

- Materijal: bakar, aluminijum. - Izolacija: goli provodnici, izolovani provodnici

Podela: I grupa Jednostruko izolovani provodnici koji moraju da se odvijaju od okoline

postavljanjem u krute cevi ili sl.

IIgrupa jedan ili vie provodnika I grupe su obeleeni zajednikim omotaem koji ga titi od
uticaja okoline; provodnici slini kablu

III grupa goli provodnici oslonjeni na vie mesta na izolatore ( inski i kanalni razvod )

IV grupa kablovi razlika u odnosu na II grupu je u tome da omota moe imati vie
slojeva.

39. Od ega zavisi trajno dozvoljena struja izolovanih provodnika i kablova?

Zavisi od ledeih vaktora:

- Najvea dozvoljena temperatura izolacije

- temperatura okoline
- termika otpornost tla
- tip primenjenog el.razvoda
- broj optereenih provodnika
- broj provodnika postavljenih paralelno
- promena instalacijksih uslova du poloenih izolovanih provodnika i kablova

10
40. Kako se izraunava najvea vrednost struje kojom moemo opteretiti kabl?

Imax = K * Kn * K * Kint * Itr dozv

Itr dozv vrednost struje iz tablice

K korekcioni faktor uticaja temperature okoline

Kn korekcioni faktor za grupno poloena strujna kola

K korekcioni faktor koji uzima u obzir termiku otpornost medijuma u kome se kabl nalazi

41. ta znai oznaka:

a) PP/R 3x1,5 380V

plat i izolacija od PVC-a, troilni, sa razmaknutim ilama, preseka 1.5 mm2 i

napona 380V

b) PP/44 YA 3x 120+70 0,6/1KV

- Izolacija: PVC masa

- Ispuna: sloj od termoplastine mase ili gume
- Armatura: omot od okruglih pocinkovanih elinih ica preko koga se nalazi
kontraspirala od pocinkovane eline trake
- Plat: PVC masa crvene boje
- troilni: 2 ile preseka 120 mm2 I nulti provodni 70 mm2 za nazivni napon 0.6/1 kV

42. ta znai oznaka:

a) PP/U 3x1,5 380 V - laki instalacioni pljosnati provodnik sa uporednim ilama

- Izolacija: PVC masa

- ile postavljene uporedo
- Plat: PVC masa sive boje
- Troilni, preseka 1,5 mm2, za nazivni napon 380V

b) PP/41 YASJ 3x120 0,6/1KV

- Izolacija: PVC masa

- Ispuna: nevulkanizovana guma, omot od termoplastinih traka
- Koncentrini provodnik: omot od bakarnih ica preko koga je otvorena zavojnica od
bakarne trake
- Plat: PVC masa crne boje

11
 43. ta znai oznaka:

a) PP00/YS 4x50 0,6/1KV

- Izolacija I plat od PVC-a

- Bez mehanike zatite
- Sadri etiri sektorska, vieina provodnika
- poprenog preseka 50 mm2, nazivnog napona 0,6/1 kV

b) PP40 ASJ 3x120 O,6/1KV

- Izolacija: PVC masa

- Ispuna: nevulkanizovana guma, omot od termoplastinih traka
- Koncentrini provodnik: omot od bakarnih ica preko koga je otvorena zavojnica od
bakarne trake
- Plat: PVC masa crne boje
- Za tri fazna provodnika peseka 120 mm2 za nazivni napon 0,6/1 kV

44. ta znai oznaka:

a) PP/L 3x1,5 380V

- laki provodnik za prenosna troila

- Provodnik: finoino nekalajisano ue
- Izolacija: PVC masa
- Plat: PVC masa crne ili bele boje
- Tri ile, preseka 1,5 mm2, nazivnog napona 380V

b) PP/0 3X1,5 380V

- samonosivi provodnik
- Izolacija: PVC masa
- Ispuna: nevulkanizovana guma

45. Oznaavanje provodnika.

Sastoji se od slovnih simbola i brojeva.

I posebno podruje primene

II vrsta materijala, izolacije i plata

III osobine konstrukcije ( / )

IV oznaka za zatitni provodnik ukoliko postoji ( Y ) ( - )

12
V vrsta materijala i oblik ile provodnika

VI broj ila i nazivni presek u mm

VII nazivni napon i izraava se u voltima

46. Oznaavanje kablova?

Vrsta materijala izolacije i plata (iste oznake kao kod provodnika)

- N polihloropren
- NP naroito impregnisan papir
- H slaboprovodljivi sloj ispod i iznad izolacije
- Vrsta materijala metalnog plata:
- A aluminijumski
- olovni
- ZO olovni plat na svakoj ili posebno
- Osobine konstrukcije oznaavaju se brojkama:
- 00 bez posebng obeleja konstrukcije
- 90
- Oznaka za zatitni provodnik ukoliko postoji
- Y oznaava prisustvo provodnika uto/zelene boje
- Slovni simbol za vrstu materijala i oblik preseka ile
- za bakar oznaka se izostavlja kao i za okrugli presek
- A oznaka za aluminijum
- S provodnik sektorskog preseka
- Broj ila i nazivni presek provodnika ile
- Broj ila x nazivni presek u mm2
Nazivni napon samo kada je vei od 1000V i izraava se u kV kod vieilnih U0/U
Iza oznake druge grupe stavlja se horizontalna crta

47. Strujno kolo, napajanje?

Strujno kolo ini prijemnik, izvor elektrine energije i provodnici koji povezuju prijemnik sa
izvorom. Osim osnovnih elemenata u sastavu strujnog kola cesto se nalaze i sklopke,
prekidai, osigurai, merni instrumenti.

Kod elektrinih istalacija u kui postoje strujna kola:

Strujno kolo sijalice sa sklopkom

Strujno kolo bojlera sa sklopkom
Strujno kolo poreta
Sistemi napajanja za napone preko 1000V su trofazni
troini sa tri linijska napona U
Sistemi napajanja za napone ispod 1000V su trofazni
etvoroini sa tri linijska napona U i tri fazna napona Uf

13
Sistemi napajanja sa posebnim zatitnim vodom (unutar objekta) PE su petoini. Sistemi
napajanja sa objedinjenom funkcijom neutralnog i zatitnog voda (unutar objekta) PEN su
etvoroini. Jednofazni sistemi napajanja, dvoini.

48. Elektrino kolo sijalice sa jednopolnim prekidaem.

Iz razvodne kutije dovodi se nutli provodnik direktno na sijalino grlo. Fazni provodnik dovodi
se prvo do sklopke, pa tek od nje preko razvodne kutije u sijalino grlo.

49. Elektrino kolo vie sijalica sa serijskom sklopkom.

Iz razvodne kutije dovodi se nulti provodnik direktno do sijalica. Fazni provodnik dovodi se prvo
do sklopke, a odatle se grana u dva provodnika, od kojih svaki ide preko razvodne kutije u po
jednu sijalicu (ili jednu grupu sijalica). Ovo su dva strujna kola koja se iskljuuju ili ukjluuju
nezavisno jedno od drugog. Serijske sklopke se najvise upotrebljavaju za lustere.

50. Elektrino kolo sijalice sa naizmeninim sklopkom.

Iz razvodne kutije dovodi se nulti provodnik direktno na sijalino grlo. Fazni provodnik dovodi
se do jedne sklopke, a odatle se dva provodnika prizaju do druge sklopke. Od druge sklopke ide
jedan provodnik koji se preko razvodne kutije spaja sa sijalicnim grlom. Sijalica ukljucena
pomocu jedne sklopke moze se ugasiti na istoj ili drugoj sklopki i obratno.

51. Elektrino kolo prikljunica.

Od razvodne kutije prema svakoj prikjljunici granaju se i fazni i nulti provodnik. Provodnici
se granaju, odnosno spajaju u razvodnim kutijama. Spoj dve prikljunica ili vise njih moze biti
izveden iz jedne razvodne kutije, ali se i ovom prilikom svaka prikljucnica vezuje i za fazni i za
nulti provodnik. Za prikljunicu se u ovom slucaju mogu prikljuiti razna strujna kola sa
prenosnim prijemnicima (stona lampa, usisiva, hladnjak i sl.). U tom sluaju kroz ovo kolo tee
elektrina struja jer su im krajevi preko epova, utikaa i metalnih kouljica u prikljunici
povezani sa faznim i nultim provodnikom.

14
52. ematski prikaz trofazne elektrine instalacije.

15
53. ematski prikaz jednofazne elektrine instalacije.

54. Prekida.

Prekidai prekidaju struje preoptereenja i struje kratkih spojeva.

55. ta je prekomerena struja?

Prekomerne struje se dele na:

Struje preoptereenja koje nastaju u strujnom kolu bez prisustva elektrinog kvara, esto
usled spoljanjih uticaja
Struje kratkog spoja koje nastaju usled zanemarljive impedanse izmenu provodnika koji su na
razliitom potencijalu u normalnom radu.

16
56. ta je struja preoptereenja?

To su struje koje nastaju u strujnom kolu bez prisustva elektrinog kvara, esto usled spoljanjih
uticaja.

57. ta je struja kratkog spoja?

To su struje koje nastaju usled zanemarljive impedanse izmenu provodnika koji su na razliitom
potencijalu u normalnom radu.

58. Prekidanje struje kod prekidaa.

Prekidanje radnih struja obavlja se runo ili automatski, dok se prekomerne struje prekidaju
automatski, upotrebom nagomilane mehanike energije (energije opruge).

59. Vrste okidaa kod prekidaa; princip rada tih okidaa.

Bimetalni okida za struje preoptereenja. Bimetalni okida radi na principu proticanja struje
kroz materijale sa razliitim koeficijentima diletacije metala spoja
- Zbog zagrevanja u sluaju preotereenja doi e do razdvajanja kontakata i prekida kola
- Ovaj nain okidanja je odlian za struje preoptereenja, ali ne prua gotovo nikakvu zatitu u
sluaju struja kratkog spoja
Elektromagnetni okida za struje kratkog spoja Elektromagnetni okida je u stvari prekostrujni
relej
- Kada kroz namotaje elektromagneta protie normalna struja ne indukuje se dovoljno jako polje
potrebno da se savlada sila opruge koja vue kotvu na suprotnu stranu
- U sluaju kratkog spoja kroz namotaje elektromagneta protekne mnogo vea struja i opruga
popusti pod silom polja.

60. Podela prekidaa.

Prekidae moemo podeliti na :

- Instalacione prekidae (automatske osigurae)
- Motorne zatite
- Stepenine automatske prekidae
- Prekidae snage

61. Automatski instalacioni prekidai; princip rada.

Jednofazni instalacioni prekidai-osigurai malih dimenzija za ugradnju na instalacione table, sa

malom ruicom za ponovno ukljuenje.
- Struja preoptereenja krivi bimetalni tap i on (preko skakavice) iskljuuje kontakte. Struja
kratkog spoja deluje na bimetal, ali kako bimetalu treba vremena da se zagreje i iskrivi, u cilju
brzog iskljuenja struje kratkog spoja ugranuje se i elektromagnet.

17
- Elektromagnet se aktivira u momentu pojave struje kratkog spoja i deluje na kotvu preko koje
se iskljuuje strujni krug.
- Moe se vie puta upotrebljavati (strujni krug se prekida razdvajanjem kontakta, a ne
razaranjem materijala).

62. Prekidai za zatitu motora.

Prekidai za zatitu motora poznati su jo i kao direktni pokretai motora

- Iskljuuju motor pri preoptereenju, kratkom spoju ili niskom naponu
- Ispred njih se obavezno stavljaju i neto jai topljivi osigurai kao dodatna zatita od kratkog
spoja.

63. Nabrojati zastitne komponente.

Osigurai
Prekostrujne releje
Podnaponske releje
Bimatalne releje

64. Osigurai

Osigura je namerno oslabljeno mesto u instalaciji gde se razaranjem materijala vri prekidanje
strujnog kola u sluaju prekomernih struja. Osigura se mora postavljati na poetku svakog
strujnog kola i na mestima gde se smanjuje presek provodnika.

Oznaka osiguraa je

Bez obzira na razlike, svi osigurai sigurno imaju osnovu i topljivi umetak. Osnovne
karakteristike osiguraa su:

Nazivni napon
Nazivna struja umetka i draa
Trajanje topljenja (svakako treba da bude <0,1s)
Nazivna mo topljivog umetka
Prema konstrukciji, dele se na osigurae:
Tipa B
Tipa D
Tipa N

65. Oznaavanje topljivih umetaka

a topljivi umetak sa deliminom moi prekidanja, prevashodno namenjen prekidanju struja

kratkog spoja, nema zatite od preotereenja

18
g topljivi umetak sa neogranienom moi prekidanja, namenjen kako prekidanju struja kratkog
spoja tako i prekidanju struja preoptereenja.

Drugo slovo kategorija primene

G opta upotreba
M za zatitu strujnih kola motora
L za zatitu provodnika
R - za zatitu poluprovodnika

66. ta znai oznaka topljivog umetka gG?

gG znai topljivi umetak neograniene moi prekidanja za optu upotrebu.

67. ta znai oznaka topljivog umetka aM?

aM znai da se radi o umetku sa deliminom moi prekidanja za zatitu motora.

68. Osigura tipa B.

-Valjkastog su oblika
-Imaju dve zatitne kape
-Sastavni delovi:
1. Stezaljka
2. Indikator ispravnosti
3. Dra umetka
4. Topljivi element
5. Topljivi umetak
6. Kontakt umetka
7. Kontakt osiguraa
8. Kontakt draa TU
9. Osnova osiguraa

69. Osigura tipa D.

Ovo su osigurai koje sreemo u domainstvima, instalacioni, niskouinski

1. Kapa osiguraa
2. Topljivi element
3. Topljivi umetak
4. Zatita navoja osiguraa
5. Kalibrisani prsten
6. Telo osiguraa
7. Zavrtnji su ulaz i izlaz osiguraa

Osnova (podnoje) osiguraa napravljeno je od porcelana. Unutar porcelanskog tela smetena je

dovodna spona sa lozom za privrivanje kalibrisanog prstena, a iznad spone je mesingano grlo

19
u koje se uvre kapa sa umetkom. Podnoja za osigurae se izranuju u etiri veliine: D-II do 25
A, D-III do 63 A, D-IV do 100 A i D-V 200 A.

70. Osigura tipa N.

Koriste se za prekidanje struja kratkih spojeva. Ograniavaju struju kratkog spoja tj. Prekidaju je
pre nego to dostigne maksimalnu vrednost pa se zato zovu i uinski (visokouinski). Podnoje
osiguraa je izraneno u obliku temeljne porculanske ploe sa kontaktnim viljukama i
prikljunim stezaljkama, dok je patron izranen u obliku zatvorenog keramikog tela, sa
kontaktima u obliku noa (zato se esto nazivaju noastim).

71. Zastitni uredjaj diferencijalne struje.

ZUDS (poznatiji kao FID sklopka) radi na diferencijalnom principu. Meri razliku izmenu struja
koje proteknu kroz fazne vodove i kroz nulti vod, i ukoliko postoji neravnotea to je znak da deo
struje otie ka zemlji i sklopka reaguje. Prave se kao monofazne i trofazne i imaju veoma veliku
pouzdanost. Koristi se samo sa osiguraima i ne predstavljazamenu za njih.

72. Podela ZUDS.

G (opta upotreba) za trenutne ZUDS (bez vremena odlaganja) ije je vreme okidanja trenutno, a
najvie do trenutka okidanja:
200 ms za 1x I&n
150 ms za 2x I&n
40 ms za 5x I&n
S (selektivno) ili T (vremensko odlaganje) za ZUDS sa kratkim vremenom odlaganja za okidanje
130 ms za 1x I&n
60 ms za 2x I&n
50 ms za 5x I&n
a najvie do okidanja :
500 ms za 1x I&n
200 ms za 2x I&n
150 ms za 5x I&n.

20
73. Princip rada monofazne i trofazne ZUDS.

74. Koeficijent jednovremenosti.

75. Izracunavanje pada napona u jednofaznim sistemima.

l-duzina provodnika
Un-nominalan linijski napon
P-aktivna snaga
specificna otpornost provodnika
S-presek provodnika

76. Izracunavanje pada napona u trofaznim sistemima.

21
l-duzina provodnika
Un-nominalan linijski napon
P-aktivna snaga
specificna otpornost provodnika
S-presek provodnika

Domai rad broj 1.

1. ta obuhvata opseg napona I, a ta opseg napona II ?

Opseg I obuhvata instalacije u kojima se zatita od el.udara pod odreenim uslovima obezbeuje
vrednou napona i instalacije u kojima je napon ogranien iz funkcionalnih razloga
( U~ 50V; U= 120V ).

Opseg II obuhvata napone napajanja za domainstva, trgovinu industrije.

2. ta je nazivni napon?

Pod nazivnim naponom podrazumeva se napon kojim je oznaena instalacija ili deo instalacije.

3. ta je uzemljeni sistem, a ta izolovan ili posredno uzemljen sistem?

Pod uzemljenim sistemom smatra se sistem u kojem je jedna taka (uglavnom neutralna taka)
direktno spojena sa zemljom bez ikakve namerno umetnute impedanse.

Pod izolovanom ili posredno uzemljenim sistemom smatra se sistem u kojem ni jedna taka nije
spojena sa zemljom, odnosno u kojem je jedna taka (obino neutralna taka) spojena sa
zemljom preko neke impedanse za ogranienje.

4. ta je utvreno standardom JUS N.B2.730?

Standardom JUS N.B2.730 utvruju se el.karakteristike el.instalacija:

1. namena za koju je instalacija predviena, opti sastav i napajanje

2. klasifikacija spoljanjih uticaja kojima je instalacija izloena
3. usklaenost opreme
4. potrebe odravanja
5. sigurnosni sistemi napajanja

5. Koji tipovi sistema provodnika pod naponom postoje?

Postoje el.sistemi provodnika pod naponom: naizmenini sistemi, jednofazni sa dva provodnika,
dvofazni sa tri provodnika, dvofazni sa pet provodnika, trofazni sa tri provodnika, trofazni sa
etiri provodnika.

6. Tri tipa TN-sistema?

22
 - TN-C
- TN-S
- TN-C-S

7. Nabrojati karakteristike napajanja?

Karakteristike napajanja su:

1. vrsta struje i frekvencija

2. nazivni napon
3. vrednost oekivane struje kratkog spoja na poetku instalacije
4. zahtev u pogledu najvee snage napajanja

8. Objasniti klasifikaciju spoljanjih uslova koji deluju na elektrinu instalaciju?

Delovanje spoljanjih uticaja dato je oznakom koja se sastoji od dva velika slova i brojki.

a) Prvo slovo oznaava optu kategoriju spoljanjih uticaja

A uticaj okoline
B upotreba
C konstrukcija zgrade
b) Drugo slovo oznaava vrstu spoljanjih uticaja u svakoj kategoriji (A,B,C,D,E,F)
c) Brojka na kraju oznake oznaava klasu

9. Nabrojati kategoriju uticaja okoline?

- Uticaj temperature okoline
- Uticaj prisustva vode
- Uticaj prisustva stranih vrstih tela
- Uticaj prisustva korozivnih materijala
- Uticaj mehanikih udara
- Uticaj vibracije
- Uticaj prisustva flore i gljivica
- Uticaj prisustva flaune
- Elektromagnetski uticaj
- Uticaj sunevog zraenja
- Uticaj sejzmikih efekta i uticaj munje

10. Nabrojati kategorije upotrebe?

1) osposobljenost lica
2) elektrina otpornost ljudskog tela
3) dodir lica sa potencijalom zemlje
4) mogunost evakuacije u sluaju hitnosti

23
 5) priroda materijala koji je uskladiten

11. Nabrojati kategorije konstrukcije zgrade?

Sastav meterijala i struktura zgrade

12. ta oznaava delovanje spoljanjih uticaja obeleeno sa AD2, a ta sa BE3?

AD2 slobodno padanje vodenih kapi

BE3 opasnost od eksplozija

13. Nacrtati simbol za:

a) prikljunica sa zatitnim kontaktom

b) svetiljku
c) razvodnu kutiju

a) b) c)

14. Nacrtati simbole jednopolni, dvopolni i sserijski prekida.

- jednopolni

- dvopolni

- serijski

15. Nacrtati simbol za:

a) radioaktivno zraenje
b) eksplozivne prostorije
c) rastavno merni spoj u kutiji na zidu

24
a) b) c)

Domai rad broj 2.

16. Sastav energetskih izolovanih provodnika.

Elektro izolovani provodnici sastoje se od ila jezgra, plata i omotaa. ila je Celina od
provodnika I izolacije sa eventualnim omotaem. Jezgra provodnika sastoji se od vie ila. Plat
provodnika je obloga oko jezgra koja poveava njegovu mehaniku izdrljivost. Omota
provodnika je obloga jezgra plata koji ima ulogu da titi provodnik od korozije.

17. ta znai oznaka:

a) G 1x6 jednoilni, gumeni, bakarni provodnik preseka 6 mm2

b) PP 2x4 provodnik sa izolacijom I platom od PVC mase, dvoilni, preseka 4 mm2

c) SG/U 3x1,5 provodnik za svetiljke sa gumenom izolacijom, troilni sa upredenim

ilama, preseka 1,5 mm2

18. ta znai:

a) GGT/L A 3x10+6 laki, gumeni gajtan, etvoroilni, aluminijumski, preseka faznih

provodnika 10 mm2, a nulti provodnik 6 mm2

b) P/V A 1x10 mm2 10kV aluminijumski, jednoilni provodnik, preseka 10 mm2, sa

polivinilskom izolacijom za visok napon do 10 kV

19. Instalacione cevi.

Instalacione cevi se upotrebljavaju za mehaniku, antikorozivnu I elektroizolacionu zatitu

provodnika. Instalaciona obloena cev, gumena cev I plastina cev slue kao izolacione cevi koje
se upotrebljavaju u eline cevi s preklopom. Koriste se za mehaniku zatitu elektrinih vodova
iskljuivo u svim prostorijama. Savitljive cevi koriste se za specifine sluajeve u elektrinim
instalacijama. Gasne cevi koriste se za instalaciju u vlanim prostorijama I u prostorijama koje
su ugroene eksplozivnim smesama.

20. Instalacione kutije.

Instalacione kutije za instalacione obloene cevi smetaju se u trasi cevi I mogu biti razvodne,
montane I univerzalne. Prema materijalu mogu biti od elinog lima ili plastine mase. Po
obliku mogu biti okrugle I etvrtaste. Razvodne kutije slue za nastavljanje I ravanje cevi I

25
provodnika. Montane instalacione kutije su bez poklopca, a slue za smetaj prekidaa i
prikljunica.

21. Kablovske uvodnice.

Za uvonenje kablova u razvodne ormare, urenaje I instalacione element, kao I za izlaz koriste se
kablovske uvodnice I to za kablove preseka do 3x16 mm2 koristi se tip Pg, a za vee preseke
koristi se tip KUD.

22. Pribor za energetske kablove do napona 1Kv.

Kablovske papuice slue za elektrino prikljuivanje kablovskih provodnika na prikljuke

potroaa ili drugog urenaja zavrtnjima. Za pune preseke vee od 16 mm2 I vieine vee od 6
mm2 neophodne su kablovske papuice. Stezaljke - spojnice su delovi koji slue za nastavljanje
I ravanje provodnika. Kablovske obujmice spojnice su delovi koji slue za noenje I
uvrivanje kablova.

23. Prednosti inskog kanalnog razvoda?

Prednosti:
Za izradu projekta nije neophodno precizno poznavanje mesta potroaa
Ne mora se poznavati pojedinana snaga potroaa ve samo specifino, povrinsko
optereenje radionice
Promena mesta potoraa vri se jednostavnim premetajem maine I novim prikljukom
utikaa na najpogodnijem otvoru
Nisu potrebne nikakve prerade, a proirenja se vre nastavljanjem istih elemenata
Izrada novih instalacija je brza i jeftina

24. Instalacioni osigurai.

Instalacioni osigurai slue da zatite strujna kola od preoptereenja ili kratkog spoja. Osigurai
tite prekidom kola, a delimo ih na topljive, elektromagnetne I termike.

25. Topljivi osigurai.

Ovi osigurai u svom sklopu imaju umetak sa kalibrisanom icom koja se topi kada kroz nju
protee odgovarajua struja za odreneno vreme. Dele se prema sposobnosti prekidanja struje
kratkog spoja na niskouinske (D= I visokouinski(N)).

26. Automatski osigurai.

Automatski osigurai iskljuuju kolo pomou elektromagneta ili bimetalne trake pri emu
elektromagnet reaguje na vee struje, a bimetalna traka na zagrevanje usled preoptereenja.

27. Prekidai.

26
Prekidai su naprave za runo ili automatsko prekidanje strujnog kola. Pri radu prekidaa stvara
se elektrini luk, to negativno utie na vek prekidaa. Instalacioni prekidai se dele na obrtne,
pritisne i potezne. Mogu biti za montau na razvodnu tablu i u zidu. Prema uslovima rada imamo
instalacione prekidae za suve prostorije, za rad na otvorenom, za vlane prostorije sa zapaljivim
i eksplozivnim smeama. Prema optoj funkciji mogu biti jednopolni, dvopolni i tropolni, a
prema posebnoj funkciji: grupni, redni, naizmenini i unakrsni.Stepenini automati slue da
posle odranenog vremena iskljue sijalini, strujni krug i time se utede sijalice i elektrina
energija. Runi prekidai prema konstrukciji mogu biti poluni, valjkasti, grebenasti i paketni.
Izrauju se za struje od 100A i napone 5V za naizmeninu struju i za struje od 100 do 600A i
napone 600V za jednosmernu struju. Automatski prekidai vre prekid kola bez sudelovanja
rukovaoca, a mogu biti: maximalni termiki i maximalni naponski, daljinski prekidai i
minimalni naponski prekidai. Zatitni prekidai motora iskljuuju motor pri preoptereenju,
kratkom spoju ili pri nedozvoljeno niskom naponu.

28. Prikljune naprave.

Prikljune naprave slue za napajanje pokretnih potroaa i mogu biti prikljunice, utikai,
prenosne prikljunice i natikai. Prema zatiti prikljuene naprave mogu biti nezatiene,
zatiene od kapajue vode i za rad u prostorijama s eksplozivnim smeama. Prema uzemljenju
mogu biti bez zaitnog kontakta i sa zatitnim kontaktom. Po nainu gradnje mogu biti za
ugradnju u zid i prenosni.

29. Elektrina brojila.

Elektrina brojila su aparati koji mere utroenu energiju. Postoje brojila za naizmeninu i za
jednosmernu struju. Progresivno elektrino brojilo se koristi tamo gdesvi potroai imaju istu
tarifu. Radi na principu i nazvana je indukciono brojilo. Radi se kao monofazno i trofazno.
Dvotarifno i vietarifno brojila koriste se u distributivnim sistemima gde postoje posebne tarife
za razliita doba dana. Brojila sa pokazivaem maksimalnog optereenja ima kazaljku koja
prikazuje maximalnu snagu potronje u obraunskom periodu i koja se nakon oitavanja opet
vraa na nulu. Maksimograf brojilo ima sistem za upisivanje na pisau visine optereenja u toku
vremena. Brojilo reaktivne energije slui za merenje utroene reaktivne energije sa ciljem da
konzument, da bi smanjio trokove popravi faktor snage svog potroakog sistema.

30. Razvodni ormari.

Razvodni ormari slue za prikljuak objekta na elektrinu reu i za raspodelu vodova prema
potroaima. Razvodni ormari se uglavnom izranuju od elinog lima i sa mogunou pristupa
samo sa prednje strane. Mogu da budu za grube pogonske uslove. Instalacioni se sastoje od
podnoja, osnovne ploe, instalacione opreme i zatitnog poklopca ili vrata. Razvodni ormari
prema uputstvu koje je izdala beogradska distribucija treba da se izranuju u propisanim
dimenzijama od dekadiranog lima ili plastine mase posebnog kvaliteta. Metalni ormari moraju
biti zatieni od napona dodira. Ovo isto vai i u sluaju upotrebe plastificiranog lima. U svakom
ormaru treba kao rezervu ostaviti mesto bar jednu tablu za brojilo i tablu za uklopni asovnik ili
MTK prijemnik. Za potrebe razvoda u industriji, poslovnim zgradama i sl. izgranuju se

27
slobodnonosei ormari od metala ili kvalitetne mehaniki otporne plastine mase. Imaju odreneni
broj polja za ugradnju osiguraa, prekidaa, motornih i drugih zatitnih prekidaa, strujnih
transformatora, mernih i signalnih urenaja, tastera za ranu komandu.

28