00 Praktikum EEF EMP Ver24 Color

Саша Штаткић
Милан Бебић
Лепосава Ристић
Борислав Јефтенић
ПРАКТИКУМ ЗА ПРИМЕНУ ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНИХ

КАВЕЗНИХ АСИНХРОНИХ МОТОРА У
ЕЛЕКТРОМОТОРНИМ ПОГОНИМА
Косовска Митровица, 2016. године

Милан Бебић
Лепосава Ристић
Борислав Јефтенић
ПРАКТИКУМ ЗА ПРИМЕНУ ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНИХ КАВЕЗНИХ

АСИНХРОНИХ МОТОРА У ЕЛЕКТРОМОТОРНИМ ПОГОНИМА
Рецезенти
др Жарко Милкић, ван. професор, ФТН КМ
др Небојша Арсић, ред. професор, ФТН КМ
Издавач
Београд
Дизајн корице
Штампа
Кварк
Жича
Тираж
100 Примерака
ISBN 978-86-920211-0-7
Наставно-научно веће Факултета техничких наука у Косовској Митровици на својој седници одржаној
22.06.2016. године, донело је одлуку под редним бројем 716/3-3 да се одобрава публиковање помоћног
уџбеника под насловом: "Практикум за примену енергетски ефикасних кавезних асинхроних мотора у
електромоторним погонима", аутора др Саше Штаткића, др Милана Бебића, др Лепосаве Ристић и др Борислава
Јефтенића.
НАПОМЕНА: Фотокопирање или умножавање на било који начин или поновно објављивање ове књиге у
целини или у деловима - није дозвољено без сагласности и писменог одобрења издавача.
Предговор
Овај практикум је намењен студентима као помоћно наставно средство у савладавању

градива из предмета "Електромоторни погони", "Регулација електромоторних погона" и
"Пројекат из електромоторних погона", који су у плану Основних академских студија на
студијском програму Електротехничко и рачунарско инжењерство Факултета техничких
наука у Косовској Митровици.
Циљ овог практикума је да се студентима пренесу практична искуства о решавању проблема
при остваривању енергетске ефикасности у електромоторним погонима, у погледу примене
кавезних асинхроних мотора различитих класа енергетске ефикасности. Такође, практикум
даје солидну основу за стицање увида о стандардима у вези енергетске ефикасности у
електромоторним погонима, користећи јавно доступне документе произвођача опреме.
Због ограниченог обима у практикуму није анализирана енергетска ефикасност фреквентних
претварача, већ је анализирана енергетска ефикасност мотора кроз процентуално повећање
губитака снаге квезног асинхроног мотора при напајању из фреквентног претварача.
Коришћењем релативно простог математичког апарата извршено је повезивање теоријских
основа из наведених предмета са обиљем информацијама које дају произвођачи мотора у
својим каталозима и електронским базама података о моторима.
Приказана је упрошћена анализа примене кавезног асинхроног мотора у регулисаним
електромоторним погонима са аспекта енергетске ефикасности. Посебно је анализиран
утицај механичке карактеристике оптерећења на расположиви момент мотора при раду са
брзинама мањим од назначене.
Практикум је прилагођен практичним захтевима инжењерског пројектовања
електромоторних погона. Као такав може да послужи студентима и дипломираним
инжењерима електротехнике да се на адекватан начин односе према проблемима енергетске
ефикасности у електромоторним погонима.
Материјал који је обухваћен у практикуму представља део резултата истраживања на
пројекту ТР 33016, под називом "Истраживање, развој и примена програма и мера енергетске
ефикасности електромоторних погона" финансираног од стране Министарства просвете и
науке Републике Србије. Пројекат је развијен у оквиру Програма истраживања у области
технолошког развоја, подобласт Енергетика, рударство и енергетска ефикасност.
Група аутора
Који уче друге и који се од других уче
САДРЖАЈ
1 Увод ......................................................................................................................................................................... 1
2 Стандарди који се односе на ефикасност мотора ................................................................................................ 5
2.1 Стандарди за одређивање губитака снаге и степен искоришћења мотора ................................................ 5
2.1.1 Стандард IEC 60034-2-1 ........................................................................................................................ 6
2.1.2 Стандард IEC 60034-2-2 ........................................................................................................................ 6
2.1.3 Стандард IEC 60034-2-3 ........................................................................................................................ 6
2.2 Класе енергетске ефикасности према стандарду IEC/EN 60034-30-1 ........................................................ 7
3 Каталошки подаци о енергетски ефикасним асинхроним моторима ................................................................11
3.1 Двополни мотори ...........................................................................................................................................12
3.2 Четворополни мотори....................................................................................................................................14
3.3 Шестополни мотори ......................................................................................................................................16
4 Момент инерције у електромоторном погону.....................................................................................................19
4.1 Момент инерције мотора ..............................................................................................................................19
4.2 Момент инерције оптерећења .......................................................................................................................24
5 Одређивање механичке карактеристика асинхроног мотора на основу података са натписне плочице
мотора...............................................................................................................................................................................29
5.1 Клосова једначина - занемарен однос отпора статора и ротора ................................................................30
5.2 Клосова једначина - уважен однос отпора статора и ротора .....................................................................32
5.3 Дефинисање примера за вежбање ................................................................................................................33
5.3.1 Механичке карактеристике мотора називне снаге 75 [kW], p=1, IE2, IE3, IE4 ...............................35
6 Одређивање механичке карактеристика асинхроног мотора са двоструким кавезом на ротору на основу
података са натписне плочице мотора ..........................................................................................................................45
6.1.1 Апроксимација механичке карактеристике радног, доњег кавеза ....................................................47
6.1.2 Апроксимација промене активне отпорности и реактансе расипања полазног кавеза ротора ......48
6.1.3 Апроксимација механичке карактеристике горњег, полазног кавеза ..............................................51
7 Степен искоришћења кавезних асинхроних мотора...........................................................................................61
7.1 Оглед мерења степена искоришћења при делимичним оптерећењима према IEC/EN 60034-2-1..........61
7.2 Назначене вредности на натписној плочици мотора и дозвољене толеранције ......................................62
7.3 Одређивање степена искоришћења при оптерећењима која су различита од каталошких вредности ..64
7.3.1 Степен искоришћења мотора називне снаге 75 [kW], p=1, IE2, IE3, IE4 .........................................72
7.3.4 Израчунавање "средњих" вредности степена искоришћења и релативног оптерећења .................80
8 Губици снаге у кавезном асинхроном мотору при напајању из фреквентног претварача.............................. 83
8.1 Динамичка компонента оптерећења и укупни губици снаге у асинхронoм мотору ............................... 85
8.2 Механичка оптерећења и губици снаге ....................................................................................................... 86
8.2.1 Губици снаге у асинхроном мотору при оптерећењу које не зависи од брзине ............................. 88
8.2.2 Губици снаге у асинхроном мотору при оптерећењу које линеарно зависи од брзине ................. 90
8.2.3 Губици снаге у асинхроном мотору при оптерећењу које зависи од квадрата брзине................... 91
9 Загревање и енергетска ефикaсност кавезног асинхроног мотора у електромоторном погону ..................... 93
9.1 Димензије асинхроних кавезних мотора према IEC 60072-1 .................................................................... 93
9.2 Загревање мотора као хомогеног тела при константној брзини................................................................ 94
9.3 Загревање мотора као хомогеног тела при променљивој брзини - Део 1 ................................................. 95
9.4 Загревање мотора као хомогеног тела при променљивој брзини - Део 2 ................................................. 99
9.4.1 Константно оптерећење ....................................................................................................................... 99
9.4.2 Оптерећење које линерано зависи од брзине ................................................................................... 103
9.4.3 Оптерећење које зависи од квадрата брзине .................................................................................... 105
9.5 Уважавање отежаних услова хлађења мотора при брзинама мањим од назначене .............................. 107
9.6 Термички момент мотора ........................................................................................................................... 110
9.7 Крива степена искоришћења у зависности од брзине .............................................................................. 112
9.8 Одређивање доње граничне брзине у регулисаном погoну ..................................................................... 113
9.9 Утицај механичке карактеристике која не зависи од брзине на енергетску ефикасност регулисаних
електромоторних погона ......................................................................................................................................... 115
9.9.1 Асинхрони кавезни мотори p=1; 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4 ................................................................ 115
9.10 Утицај линеарне механичке карактеристике оптерећења на енергетску ефикасност регулисаних
9.11 Утицај квадратне механичке карактеристике оптерећења на енергетску ефикасност регулисаних
10 Литература ........................................................................................................................................................... 127
11 Додатак 1 - Каталошки подаци о моторима ...................................................................................................... 129
11.1 Коришћени подаци у практикуму .............................................................................................................. 129
11.2 Каталошки подаци за вежбање ................................................................................................................... 135
12 Додатак 2 .............................................................................................................................................................. 137
12.1 Основне теоријске поставке ....................................................................................................................... 137
12.2 Извођење Клосове формуле ........................................................................................................................138
12.3 Одређивање превалног клизања помоћу коефицијента преоптеретљивости ........................................141
12.4 Израчунавање клизања при одређеном оптерећењу.................................................................................142
Практикум за примену енергетски ефикасних кавезних асинхроних мотора у електромоторним погонима
1 Увод
Електромоторни погони у индустријски развијеним земљама троше преко половине укупно

произведене електричне енергије. У земљама ЕУ око 64 % електричне енергије претвара се у
механичку енергију посредством електромоторних погона. Од ове енергије око 90 % потроше
кавезни асинхрони мотори. Стога повећање степена искоришћења кавезних асинхроних мотора за
сваки део процента има велики утицај на могућу уштеду у потрошњи електричне енергије.
Ефикасност процеса претварања електричне енергије у механичку зависи од енергетске ефикасности
напојног трансформатора, фреквентног претварача, асинхроног мотора и механичког преноса. Свака
компонента електромоторног погона преко свог степена искоришћења утиче на укупну потрошњу
електричне енергије. Функционална усклађеност појединих компоненти електромоторног погона
такође је важан фактор који може битно утицати на оптимизацију потрошње електричне енергије.
Као једна од основних препорука стандарда за енергетску ефикасност је употреба мотора са
повишеним степеном искоришћења, односно повишене класе енергетске ефикасности. Сходно
актуелним трендовима технолошког развоја у области Електроенергетике, тема овог практикума je
анализа енергетске ефикасности асинхроних кавезних мотора и могућности њихове примене за
повећање енергетске ефикасности електромоторних погона.
У практикуму је анализиран кавезни асинхрони мотор, као најпоузданији и најзаступљенији мотор у
електромеханичком претварању енергије. У погледу начина хлађења посматрано је најјефтиније и
најједноставније конструктивно решење, а то је сопствени вентилатор на вратилу мотора. У погледу
заптивености кућишта посматрани су мотори са потпуно затвореним кућиштем (IP 55). Разматрани
мотори су пројектовани за температурни пораст класе "B", а уграђена им је изолација класе "F", чиме
је остварена додатна термичка резерва од 25 C. Поред тога термичка резерва дозвољава
краткотрајна преоптерећења мотора, као и рад на температурама амбијента које су више од
стандардне температуре амбијента, 40 C. Овим поступком произвођачи мотора имају тежњу да
продуже радни век изолације мотора који треба да се напајају из фреквентних претварача.
Познато је да допунски губици који се могу јавити у кавезном асинхроном мотору при напајању из
фреквентног претварача зависе од хармонијског садржаја на излазу инвертора и од алгоритма
управљања. С друге стране, произвођачи фреквентних претварача теже да направе фреквентни
претварач са нижом ценом. Због тога на тржишту постоје фреквентни претварачи различитих
произвођача истих назначених података, који при напајању једног мотора одговарајуће називне снаге
могу стварати у мотору веће или мање допунске губитке снаге.
У практикуму су сажето приказани међународни стандарди из области енергетске ефикасности
електромоторних погона који се спроводе у земљама Европске уније. Дате су у графичкој форми
минималне вредности степена искоришћења који су дефинисани стандардом за енергетску
ефикасност кавезних асинхроних мотора.
Међутим, сама употреба енергетски ефикасних мотора не може увек довести до повећане
ефикасности електромоторног погона. Као пример који потврђује ово су сви стандардни режими рада
са различитим обимом интермитенције у погонима где је момент инерције мотора доминантан у
односу на момент инерције механичког оптерећења.
У практикуму је посебна пажња посвећена анализи међусобног односа момента инерције мотора
различите класе енергетске ефикасности, као и утицај момента инерције механичког оптерећења на
енергетску ефикасност електромоторног погона.
На урађеним примерима, уз претпоставку да мотори различитих класа енергетске ефикасности имају
исто угаоно убрзање и употребом назначених података о степену искоришћења мотора, добијени
резултати показују да у већини случајева мотори IE4 имају већи утрошак електричне енергије у
односу на моторе са мањом класом енергетске ефикасности (IE3, IE2). Овај негативан ефекат у
погледу потрошње електричне енергије код мотора високе класе IЕ4 све више је израженији уколико
је процентуално учешће периода убрзања и успорења у односу на период рада са константном
брзином већи у току једног радног циклуса.
1
Због важности утицаја момента инерције мотора стандард 32 препоручује да се енергетски
ефикасни мотори (IE4) могу користи за уштеду енергије у стандардном режиму рада S1, док се за
остале стандардне режиме (S2-S10), ако се користе мотори IE4, мора водити рачуна о меком
пуштању, односно смањивању убрзања мотора продужавањем времена трајања брзинске рампе.
Такође, ни обавезна употреба фреквентних претварача у комбинацији са кавезним мотором не мора
значити да ће погон имати већу ефикасност у односу на погон са директним пуштањем кавезног
мотора. Ово је посебно изражено код нерегулисаних погона који раде у трајном режиму при
брзинама блиским назначеној брзини мотора. Фреквентни претварач има сопствене губитке снаге у
току рада и својим несинусним напоном изазива додатне губитке у мотору.
Апроксимација механичке карактеристике кавезних асинхроних мотора на основу података са
натписне плочице мотора урађена је ради добијања графика ових карактеристика без познавања
параметара еквивалентне шеме мотора. Циљ је да се у пракси при пројектовању и експлоатацији
електромоторних погона на једноставан и довољно тачан начин графичком методом одређује радна
тачка погона, под условом да је позната механичка карактеристика оптерећења. Апроксимације су
урађене за асинхроне моторе са двоструким кавезом на ротору. Апроксимирана механичка
карактеристика је приближно добијена употребом познате Клосове једначине за полазни и радни
кавез са одговарајућим коефицијентима преоптеретљивости и одговарајућим клизањима.
Ради процене енергетске ефикасности мотора у нерегулисаном погону одређена је апроксимација
криве степена искоришћења на основу каталошких података о вредностима степена искоришћења
при пуном и при делимичним оптерећењима. Апроксимација је проверена графичким упоређивањем
са експериментално одређеним кривама степена искоришћења које даје произвођач мотора. Дат је
детаљан опис и аналитичко извођење израза за одређивање релативних губитака који не зависе од
оптерећења и релативних губитака који зависе од оптерећења, на основу познатих вредности степена
искоришћења при делимичним оптерећењима. Одређена је вредност релативног оптерећења при коме
се има максимални степен искоришћења.
Ради процене енергетске ефикасности кавезног асинхроног мотора који се у регулисаном погону
напаја из фреквентног претварача примењена је упрошћена апроксимација губитака снаге у мотору.
Укупни губици снаге у мотору су подељени на два дела, први део су губици снаге у кавезном мотору
при напајању из синусног извора и други део су додатни губици снаге који зависе од хармонијског
састава напона на излазу из фреквентног претварача.
Губици снаге асинхроног мотора при напајању из синусног извора састоје се из три компоненте, прве
која не зависи од оптерећења, друге која зависи са квадратом од релативног момента оптерећења и
треће која зависи са квадратом од релативне брзине. Њихов утицај је дат преко три тежинска фактора
који су емпиријски одређени.
Додатни губици снаге у мотору при напајању из фреквентног претварача са напонским инвертором и
оптимизованим таласним обликом напона на излазу и прекидачкој фреквенцији од 3 kHz износе
10 % од називних губитака снаге мотора при напајању из синусног извора.
Утицај механичког оптерећења у погону је анализиран за три механичке карактеристике: прва је
константно оптерећење које не зависи од брзине, друга је линерана механичка карактеристика и трећа
је квадратна механичка карактеристика. Одговарајући коефицијенти у овим карактеристикама су тако
изабрани да се при назначеној брзини добије називни момент мотора.
У практикуму је одређена зависност коефицијента одвођења топлоте са површине мотора на основу
података из литературе и резултата испитивања мотора при огледу загревања мотора са 100 %
називним оптерећењем. Коришћени извештаји о резултатима испитивања мотора преузети су из базе
података на сајту произвођача мотора. Површина мотора је израчуната на основу конструктивних
димензија мотора које су дате стандардом.
На основу апроксимираних губитака снаге и коефицијента одвођења топлоте одређена је и зависност
пораста температуре намотаја статора мотора у стационарним термичким стањима при константној
брзини мотора. Најтежи услови рада при малим брзинама у погледу хлађења мотора имају се при
константним оптерећењима која не зависе од брзине. Знатно олакшани услови рада у погледу
хлађења добијени су код механичких оптерећења са линеарном и квадратном механичком
карактеристиком, јер се код њих губици у мотору значајно смањују са смањивањем брзине.
2
Према дозвољеном порасту температуре дефинисаном класом изолације одређена је доња гранична
вредност брзине за све врсте механичких оптерећења.
У практикуму је одређена зависност "термичког момента" мотора од брзине и она представља
расположиви момент мотора при којој пораст температуре намотаја статора није прешао дозвољену
вредност у трајном раду при брзинама мањим од назначене.
У практикуму су урађени примери са нумеричким и графичким решењима који у себи садрже
најосновније елементе за описивање енергетске ефикасности кавезног асинхроног мотора на основу
назначених података на натписној плочици мотора.
У практикуму су разматрани двополни, четворополни и шестополни кавезни асинхрони мотори
називне снаге 75 [kW], за три различите класе енергетске ефикасности (IE2, IE3, IE4).
У додатном поглављу 1 приказане су табеле са подацима који су коришћени у примерима, јер због
своје величине ремете прелом текста. У истом поглављу су дати систематизовани подаци за моторе
називних снага: 90 [kW], 110 [kW], 135 [kW], 160 [kW], 200 [kW], 250 [kW], 315 [kW], 355 [kW]. Ови
подаци ће послужити студентима за вежбање и проверу свих изложених примера у овом практикуму.
3
4
2 Стандарди који се односе на ефикасност мотора
Ефикасност мотора се до скоро мерила и разврставала према различитим стандардима за ефикасност,

у различитим земљама света. Ови стандарди су прописивали различите методе испитивања за
утврђивање губитака па је постојала значајна разлика у подацима за ефикасност код произвођача
широм света. Овакво стање је била баријера за успешну међународну трговину све док IEC није
препоручио јединствене стандарде за мерење ефикасности и класификацију асинхроних мотора: IEC
60034-1, IEC 60034-2-1, IEC 60034-30 [1-5]. Поменути стандарди су без икаквих модификација
одобрени од стране CENELEC-а (Европски комитет за електротехничку стандардизацију) као
европски стандарди. У нашој земљи су на основу Закона о стандардизацији усвојени су као важећи
српски стандарди. Прво ће бити приказан стандард IEC 60034 -1, с обзиром на то да је неопходан за
примену IEC 60034-2-1 и IEC 60034 -30 стандарда, [6].
IEC 60034-1 (IEC/TC 2, Фебруар 2010. год., 12. издање)

Идентичан је са европским стандардом
EN 60034-1:2010 (CLC/TC 2, 1.10.2010.)
и стандардом
на SRPS EN 60034-1:2011 (Статус: Нацрт, Језик: Енглески, Бр. страна: 42, Датум: 16.06.2011.)
Наслов на српском језику:
Обртне електричне машине - Део 1: Назначене вредности и карактеристике
Наслов на енглеском језику:
Rotating electrical machines - Part 1: Rating and performance
Предмет и подручје примене: Овај део серије стандарда EN 60034 је применљив на све обртне
електричне машине, осим на оне које обухвата стандард IEC 60349.
Овај стандард, поред осталог, дефинише режиме рада електромоторног погона, назначене вредности,
услове радног места (услове амбијента), електричне радне услове као и топлотне перформансе и
испитивања. Генерално стандарди који се односе на ефикасност мотора могу се поделити на две
групе и то:
 групу коју чине стандарди који дефинишу методе за одређивање губитака снаге и
степен искоришћења мотора и
 групу коју чине стандарди који дефинишу енергетске класе мотора.
2.1 Стандарди за одређивање губитака снаге и степен искоришћења

мотора
Најважнији стандарди који прописују методе за одређивање степена искоришћења су IEC 60034-2-1 и
IEEE 112 стандард. Током ревизије стандарда IEC 60034-2 предложено је да се ревидиран стандард
раздвоји на три дела, [6]:
 први део (IEC 60034-2-1) покрива машине које су обухваћене стандардом IEC 60034-1, и које се
нормално тестирају под оптерећењем;
 други део (IEC 60034-2-2) углавном се односи на велике машине код којих није економично
тестирање помоћу одређених метода, и
 трећи део (IEC 60034-2-3) за тестирање на машинама које се напајају из енергетских
претварача.
5
2.1.1 Стандард IEC 60034-2-1
Стандард IEC 60034-2-1 (IEC/TC 2, 10.09. 2007.)

Идентичан је са европским стандардом:
EN 60034 -2-1 (CLC/TC 2, ратификован 01.11.2007.)
и стандардом:
SRPS EN 60034-2-1:2008 (Статус: Објављен, Језик: Енглески, Бр. страна: 157, Датум: 27.05.2008., Сл.
Гласник 60/08)
Обртне електричне машине - Део 2-1: Стандардне методе испитивања за утврђивање губитака и
степена искоришћења (изузимајући машине за вучна возила)
Rotating electrical machines - Part 2-1: Standard methods for determining losses and efficiency from tests
(excluding machines for traction vehicles)
Предмет и подручје примене: Овај стандард примењује се на машине једносмерне струје, синхроне и
асинхроне машине. Принципи који су у њему изложени могу да се примене и на друге типове
машина као што су обртни претварачи, комутатори наизменичне струје и једнофазни асинхрони
мотори за које се користе друге методе одређивања губитака [6].
2.1.2 Стандард IEC 60034-2-2
Стандард IEC 60034-2-2 (IEC/TC 2, 16.03.2010.)

Идентичан је са европским стандардом
EN 60034-2-2 (CLC/TC 2, ратификован 1.6. 2010.)
и стандардом
на SRPS EN 60034-2-2:2011 (Статус: Нацрт, Језик: Енглески, Бр. страна: 59, Датум: 20.06.2011.)
Обртне електричне машине - Део 2-2: Специфичне испитне методе за одређивање појединачних
губитака код великих машина - Додатак на IEC 60034-2-1
Rotating electrical machines - Part 2-2: Specific methods for determining separate losses of large machines
from tests - Supplement to IEC 60034-2-1
Предмет и подручје примене: Стандард IEC 60034-2-2 се примењује на велике обртне електричне
машине и поставља додатне методе за одређивање појединачних губитака и дефинише степен
ефикасности, као додатак стандарду IEC 60034-2-1. Ови методи се примењују онда када испитивање
под пуним оптерећењем није практично изводљиво, а резултат је са већом несигурношћу, [6].
2.1.3 Стандард IEC 60034-2-3
Стандард IEC 60034-2-3 (IEC/TC 2, новембар 2013. год.)

Rotating electrical machines - Part 2-3: Specific test methods for determining losses and efficiency of
converter-fed AC motors
6
2.2 Класе енергетске ефикасности према стандарду IEC/EN 60034-30-1
Стандардом IEC/EN 60034-30-1, 2014 [5] дефинисане су четири класе енергетске ефикасности
асинхроних кавезних једнобрзинских мотора. За сваку класу енергетске ефикасности дефинисане су
минималне вредности степена искоришћења, које се одређују методама испитивања дефинисаним у
стандарду IEC/EN 60034-2-1, [3]. Овај стандард дефинише следеће четири класе ефикасности:
IE4 – супер премиум ефикасност

IE3 – премиум ефикасност (од 1.1.2015. год. само у нерегулисаним погонима)
IE2 – висока ефикасност (од 1.1.2015. год. само у регулисаним погонима)
IE1 – стандардна ефикасност (избачени из употребе 16.6.2011. год.)
Стандардом IEC/ЕН 60034-30-1 [5] обухваћене су снаге мотора у опсегу од 120 W до 1000 [kW].
Вредности степена искоришћења одређене су за моторе који се напајају директно са мреже. Овај
стандард обухвата:
Једнобрзинске асинхроне кавезне моторе (једнофазне и трофазне), 50 Hz и 60 Hz,
Моторе са 2, 4, 6 и 8 полова,
Називне снаге од 0,12 [kW] до 1000 [kW],
Називне напоне до 1 kV,
Моторе способне да трајно раде при њиховој називној снази са порастом температуре унутар границе
коју дефинише класа изолације намотаја,
Моторе који могу ради у опсегу температура амбијента од -20 C до 60 C.
Стандардом се захтева од произвођача мотора да на натписаној плочици мотора наведу назначени
степен искоришћења мотора за 100 %, 75 % и 50 % од називног оптерећења, као и којој класи
енергетске ефикасности припада мотор.
Сл. 2.1 Натписна плочица мотора са назначеним вредностима степена искоришћења

за снаге оптерећења P100%=Pn; P75%=0,75Pn; P50%=0,50Pn, и класу енергетске ефикасности IE4.
Према захтевима у погледу минималне ефикасности, тзв. стандарди минималних енергетских

перформанси мотора (Minimum Energy Performance Standards – EU MEPS) [9], сви мотори чија се
називна снага налази у опсегу 7,5 [kW] до 375 [kW], а који се напајају директно из мреже морају од
1.1.2015. год. имати класу енергетске ефикасности IE3, или класу ефикасности IE2 уколико се
напајају из фреквентних претварача.
7
100
90 IE4 IE3
80
70
60 IE2 IE1 p 1
50
1 10 100 1000
Pn[kW]
Сл. 2.2 Степен искоришћења двополних (p=1) асинхроних мотора од називне снаге, IE/ЕN 60034-30-1
100
IE4 IE3
90
80
70
60 IE2 IE1 p2
50
1 10 100 1000
Pn[kW]
Сл. 2.3 Степен искоришћења четворополних (p=2) асинхроних мотора од називне снаге, IE/ЕN 60034-30-1
100
90 IE4 IE3
80
70
60
IE2
IE1 p3
50
40
1 10 100 1000
Pn[kW]
Сл. 2.4 Степен искоришћења шестополних (p=3) асинхроних мотора од називне снаге, IE/ЕN 60034-30-1
100
IE4 IE3
80
60
IE1 p4
IE2
40
1 10 100 1000
Pn[kW]
Сл. 2.5 Степен искоришћења осмополних (p=4) асинхроних мотора од називне снаге, IE/ЕN 60034-30-1
8
Треба разликовати две криве степена искоришћења. Прву, као карактеристику степена искоришћења
асинхроног кавезног мотора, као зависност степена искоришћења једног мотора са називном датом
снагом, од снаге механичког оптерећења. Другу, зависност називних вредности степена искоришћења
од називних снага мотора. Ова друга повезује све моторе који се за дати број пари полова производе.
Према стандардима мотори су подељени у класе енергетске ефикасности према вредности називног
степена искоришћења за дату називну снагу мотора. Класа енергетске ефикасности мотора је унапред
дефинисан стандардом геометријски скуп тачака називних вредности степена искоришћења за
називне снаге мотора. Овако дефинисана крива линија представља доњу граничну вредност степена
искоришћења мотора датих називних снага коју произвођач мотора мора постићи да би се дати мотор
могао сврстати у одређену класу енергетске ефикасности.
На основу захтева које поставља стандард IEC/EN 60034-30-1 у погледу класе енергетске
ефикасности пред произвођаче мотора јасна је предност примене мотора са највишом класом
енергетске ефикасности у електромоторном погону. Међутим, сам избор мотора са високом класом
енергетске ефикасности не може бити гаранција да ће посматрани електромоторни погон радити са
максималним степеном искоришћења.
Мотори са највишом класом енергетске ефикасности имају већу масу а тиме и већи момент инерције
од мотора исте снаге са нижом класом енергетске ефикасности. Већа инерција мотора значи и већу
динамичку компоненту момента оптерећења у току убрзања регулисаних електромоторних погона.
Због овога ће потребна механичка снага погона у току убрзавања мотора са већим моментом инерције
бити већа од механичке снаге погона у току убрзавања мотором са мањим моментом инерције. Ово
даље значи да ће бити утрошен и већи износ електричне енергије, чиме се смањује енергетска
ефикасност читавог погона као сложене функционалне целине, иако је изабран мотор са највишом
класом енергетске ефикасности.
Стандард дефинише минималне вредности степена искоришћења које треба да постигну произвођачи
мотора да би се њихови мотори могли сврстати у одређену класу енергетске ефикасности. Међутим,
начин на који ће то остварити, какве ће материјале употребити, какву ће конструкцију мотора и
димензије машине добити, зависи од самог произвођача.
Зато упоређивањем каталошких података о основним електричним и механичким карактеристикама
мотора који припадају у три различите класе енергетске ефикасности можемо извести одређене
закључке о томе на које детаље треба обратити пажњу при пројектовању електромоторних погона са
моторима који имају већу класу енергетске ефикасности.
9
10
3 Каталошки подаци о енергетски ефикасним асинхроним

моторима
На основу каталошких података о асинхроним кавезним моторима са побољшаним карактеристикама

(Process performance) фирме ABB (Low voltage Process performance motors according to EU MEPS,
Catalog, November 2014 ) [8] извршена је анализа кавезних асинхроних мотора за три класе енергетске
ефикасности IE2, IE3 и IE4. Подаци се односе на моторе чије је кућиште од ливеног гвожђа (cast iron).
Мотори класе IE4 израђују се за синхроне брзине 3000 [о/min], 1500 [о/min] и 1000 [о/min], у опсегу
снага од 75 [kW] до 355 [kW]. Према захтевима EU MEPS-а није дефинисан временски оквир за
уградњу мотора класе енергетске ефикасности IE4, [9]. Наведени произвођач постепено уводи у
производњу моторе мањих снага у овој класи енергетске ефикасности.
Мотори класе IE3 израђују се за синхроне брзине 3000 [о/min], 1500 [о/min] и 1000 [о/min], у опсегу
снага од 0,75 [kW] до 355 [kW]. Овим асортиманом мотора произвођач је омогућио потенцијалним
купцима да изврше усклађивање својих електромоторних погона према захтевима EU MEPS-а, [9].
Према захтевима у погледу минималне ефикасности, тзв. стандарди минималних енергетских
перформанси мотора (Minimum Energy Performance Standards – EU MEPS) [9], сви мотори чија се
називна снага налази у опсегу 0,75 [kW] до 375 [kW], а који се напајају директно из мреже морају од
1.1.2017. године имати класу енергетске ефикасности IE3, или класу ефикасности IE2 уколико се
напајају из фреквентних претварача. Мотори класе IE2 израђују се за синхроне брзине 3000 [о/min],
1500 [о/min], 1000 [о/min], 750 [о/min] и 500 [о/min], у опсегу снага од 0,37 [kW] до 900 [kW].
У табели (Таб. 11-1)1 приказане су називне снаге асинхроних кавезних мотора подељене према класи
енергетске ефикасности и према броју пари полова. Подаци у овој табели преузети су из каталога
мотора са побољшаним карактеристикама за 2014 годину (ABB, Low voltage Process performance
motors according to EU MEPS, Catalog, November 2014), [8].
Pn Бр. полова
Класа ЕЕ
[kW] p
2 IE2
75 4 IE3
6 IE4
2 IE2
110 4 IE3
6 IE4
2 IE2
132 4 IE3
6 IE4
2 IE2
160 4 IE3
6 IE4
2 IE2
200 4 IE3
6 IE4
2 IE2
250 4 IE3
6 IE4
2 IE2
315 4 IE3
6 IE4
2 IE2
355 4 IE3
6 IE4
Таб. 3-1 Називне снаге
асинхроних кавезних мотора
Сл. 3.1 Графички приказ каталошких података
које су заједничке за све класе
енергетске ефикасности
Ради упоређивања каталошких података асинхроних кавезних мотора који припадају различитим
класама енергетске ефикасности и који имају различити број полова, изабран је заједнички опсег
1
У поглављу 12, Таб. 12 1 Називне снаге асинхроних кавезних мотора према класи енергетске ефикасности и
према броју полова
11
снага који обухвата све три класе енергетске ефикасности. Тај опсег снага дефинише управо класа
IE4 и он се креће од 75 [kW] до 355 [kW], (Таб. 3-1 и Таб. 11-4).
На сл. 3.1 је дат начин на који су приказани дијаграми степена искоришћења у зависности од називне
снаге у наставку текста, за различите класе енергетске ефикасности и при различитом процентуалном
оптерећењу. Дијаграми су подељени према броју пари полова мотора.
Шематски приказ (Сл. 3.1) поделе дијаграма степена искоришћења од називне снаге мотора, по
ординати даје поделу по броју пари полова мотора, процентуалном оптерећењу и класи енергетске
ефикасности мотора. По апсциси дате су називне вредности снага.
3.1 Двополни мотори
У табели (Таб. 11-2)2 приказани су систематизовани каталошки подаци двополних мотора, за три
различите класе енергетске ефикасности, при чему су подаци груписани по називној снази мотора, и
графички представљени на Сл. 3.2.
Сл. 3.2 Степен искоришћења асинхроних кавезних двополних мотора (p=1) у зависности од називних снага за
оптерећења P100%=Pn; P75%=0,75Pn; P50%=0,50Pn и класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
2
У поглављу 12, Таб. 12 2 Систематизовани каталошки подаци о двополним кавезним асинхроним моторима за
класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4
12
За посматрани опсег називних снага двополних мотора од 75 [kW] до 250 [kW] мотори класе IE4
имају значајно већи степен искоришћења (Сл. 3.2) у односу на двополне моторе истих називних снага
класа IE2 и IE3. Највећа разлика је при оптерећењу од 50 % називног, (Таб. 11-2).
Посматрањем вредности у колонама за момент инерције (Сл. 3.4) и тежину мотора (Сл. 3.3) може се
уочити да мотори класа IE2 и IE3 имају приближно блиске вредности ових величина, док мотори
класе IE4 имају веће вредности у односу на класе IE2 и IE3.
Повећана тежина мотора указује на то да је више бакра, ливеног гвожђа и магнетних лимова
употребљено за израду мотора класе IE4, што утиче на њихову већу набавну цену.
Повећани момент инерције мотора је последица повећане масе мотора и утиче на додатне губитке у
току радних циклуса где постоје честа убрзања погона.
Двополни мотори класе IE4 имају већи момент инерције од мотора класе IE2 и IE3, осим за случај
мотора називне снаге 250 [kW].
5
4
[kgm ]
J IE 4 _ p 1
2
3
J IE 3_ p 1
2
1 J IE 2 _ P 1
0
100 150 200 250 300 350
Pn[kW]
Сл. 3.3 Момент инерције асинхроних кавезних двополних мотора (p=1) у зависности од називних снага
и класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4..
Сл. 3.4 Тежина асинхроних кавезних двополних мотора (p=1) у зависности од називних снага
и класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4..
Мотор називне снаге 250 [kW]3 класе енергетске ефикасности IE4 има мањи момент инерције
(2.9 кgm2) од мотора исте снаге, а ниже класе енергетске ефикасности IE2 и IE3 (3.0 kgm2).
3
Погледати детаљно објашњење у поглављу 12, табела (Таб. 12 4) -Поређење три двополна мотора исте називне
снаге 250 kW и различитих класа енергетске eфикасности IE2, IE3 и IЕ4
13
3.2 Четворополни мотори
У табели (Таб. 11-3)4 приказани су систематизовани каталошки подаци четворополних мотора, за три
различите класе енергетске ефикасности, при чему су подаци груписани по називној снази мотора, а
графички су представљени на Сл. 3.5.
Сл. 3.5 Степен искоришћења асинхроних кавезних четворополних мотора (p=2) у зависности од називних снага
за оптерећења P100%=Pn; P75%=0,75Pn; P50%=0,50Pn и класе енергетске eфикасности IЕ2, IЕ3 и IЕ4.
За посматрани опсег називних снага четворополних мотора од 75 [kW] до 250 [kW] мотори класе IE4
имају значајно већи степен искоришћења (Сл. 3.5) у односу на четворополне моторе, истих називних
снага класа IЕ2 и IЕ3. Највећа разлика је при оптерећењу од 75 % називног. Четворополни мотори
класе IE4 имају већи момент инерције од мотора класе IЕ2 и IЕ3, осим за случај мотора називне снаге
250 [kW].
4
У поглављу 12, Таб. 12 3 Систематизовани каталошки подаци о четворополним кавезним асинхроним
моторима за класе енергетске ефикасности IЕ2, IЕ3 и IЕ4
14
Анализом дијаграма за момент инерције (Сл. 3.6) и тежину мотора (Сл. 3.7), може се уочити да
мотори класа IЕ2 и IЕ3 имају приближно блиске вредности ових величина, док мотори класе IЕ4
имају веће вредности у односу на класе IЕ2 и IЕ3.
10
8
[kgm ]
J IE 4 _ p  2
2 6
J IE 3_ p  2
4
2
J IE 2 _ p 2
0
100 150 200 250 300 350
Pn[kW]
Сл. 3.6 Момент инерције асинхроних кавезних четворополних мотора (p=2) у зависности од називних снага и
класе енергетске ефикасности IЕ2, IЕ3 и IЕ4.
Сл. 3.7 Тежина асинхроних кавезних четворополних мотора (p=2) у зависности од називних снага
и класе енергетске ефикасности IЕ2, IЕ3 и IЕ4.
Мотор називне снаге 250 [kW] класе енергетске ефикасности IЕ4 има мањи момент инерције (5.5
kgm2) од мотора исте снаге и ниже класе енергетске ефикасности IЕ2 и IЕ3 (5.9 kgm2). Мотори
називне снаге 250 [kW] имају приближно исту масу за све три класе енергетске ефикасности.
Међутим, мотор који припада класи IЕ4 има мању вредност осне висине вратила (hH=315 [mm]), а
тиме и мању вредност пречника ротора, у односу на моторе исте снаге ниже класе енергетске
ефикасности IЕ2 и IЕ3 (hH=355[mm]). Како момент инерције мотора зависи од квадрата пречника
ротора, при приближно истим тежинама, добија се мањи момент инерције за мотор класе IЕ4.
Конструктор мотора је потребну снагу мотора са сниженим пречником ротора добио на рачун
повећања аксијалне дужине мотора. Словни симбол ”L” у ознаци мотора, након броја који означава
осну висину ротора, према стандарду (IEC 60072-1) показује да посматрани мотор има већу аксијалну
дужину у односу на моторе који у ознакама садрже словне симболе ”S” и ”М”.
Таб. 3-2 Поређење три четворополна мотора називне снаге 250 [kW] и различитих класа ен. eф. IЕ2, IЕ3 и IЕ4
Снага Бр. Обртаја
Степен искоришћења Фактор In Ip/In Tn Tp/Tn Tm/Tn J ТежинаКласа ЕЕ
Oзнака
[kW] [o/min] 100% 75% 50% снаге [A] [Nm] [kgm2] [kg]
250 M3BP 355 SMA 4 1,488 95.90 95.90 95.50 0.86 437 7.1 1,604 2.3 2.7 5.9 1,610 IE2
250 M3BP 355 SMA 4 1,491 96.20 96.20 95.80 0.86 436 6.4 1,601 2.1 2.9 5.9 1,610 IE3
250 M3BP 315 LKC 4 1,491 97.00 97.20 97.00 0.87 427 7.8 1,601 2.3 3 5.5 1,600 IE4
15
3.3 Шестополни мотори
У табели (Таб. 11-5)5 приказани су систематизовани каталошки подаци шестополних мотора, за три
различите класе енергетске ефикасности, при чему су подаци груписани по називној снази мотора и
графички су представљени на Сл. 3.8.
100
hIE4_100% hIE3_100%
98
96
[%]
94 p3
92 hIE2_100%
90
100 150 200 250 300 350
Pn[kW]
100
hIE4_75% hIE3_75%
98
96
[%]
94
p3
92 hIE2_75%
90
100 150 200 250 300 350
Pn[kW]
100
hIE4_50% hIE3_50%
98
96
[%]
94
p3
92
hIE2_50%
90
100 150 200 250 300 350
Pn[kW]
Сл. 3.8 Степен искоришћења асинхроних кавезних шестополних мотора (p=3) у зависности од називних снага
за оптерећења P100%=Pn; P75%=0,75Pn; P50%=0,50Pn и класе енергетске ефикасности IЕ2, IЕ3 и IЕ4.
5
Таб. 12 5 Систематизовани каталошки подаци о шестополним кавезним асинхроним моторима за класе
енергетске ефикасности IЕ2, IЕ3 и IЕ4
16
За посматрани опсег називних снага шестополних мотора од 75 [kW] до 250 [kW] мотори класе IЕ4
имају значајно већи степен искоришћења (Сл. 3.8) у односу на шестополне моторе истих називних
снага класе IЕ2, док је разлика у односу на моторе класе IЕ3 мања. Највећа разлика је при оптерећењу
од 100% називног.
Анализом дијаграма за момент инерције (Сл. 3.9) и тежину мотора (Сл. 3.10), може се уочити да
мотори класа IЕ2 и IЕ3 имају приближно блиске вредности ових величина, док мотори класе IЕ4
имају веће вредности у односу на класе IЕ2 и IЕ3.
20
15
[kgm ]
2
J IE 4 _ p 3
10 J IE 3_ p 3
5
J IE 2 _ p 3
0
100 150 200 250 300 350
Pn[kW]
Сл. 3.9 Момент инерције асинхроних кавезних шестополних мотора (p=3) у зависности од називних снага и
класе енергетске ефикасности IЕ2, IЕ3 и IЕ4.
3000
2500
2000 M IE 4 _ p 3
[kg]
M IE 3_ p 3
1500
1000
500 M IE 2 _ p 3
0
100 150 200 250 300 350
Pn[kW]
Сл. 3.10 Тежина асинхроних кавезних шестополних мотора (p=3) у зависности од називних снага.
Шестополни мотори имају најизраженију разлику између класе IЕ4 и класа IЕ2 и IЕ3 у погледу масе
и момента инерције мотора.
17
18
4 Момент инерције у електромоторном погону
У току поласка мотора, електромагнетни момент мотора мора да буде у сваком тренутку једнак
укупном моменту оптерећења, који се састоји из стационарне и динамичке компоненте 10:
d
me  mst .  mdin.  mm  J sv . (4.1)
dt
Где су:
'
J sv  J m  J opt .
- Укупни момент инерције електромоторног погона, који је једнак збиру момента
инерције мотора и момента инерције механичког оптерећења сведеног на вратило мотора;
J m - момент инерције мотора;
'
J opt .
- момент инерције механичког оптерећења сведен на вратило мотора;
d
[rad / s 2 ] - угаоно убрзање вратила мотора;
dt
 [rad / s ] - угаона брзина вратила мотора.
Динамичка компонента момента оптерећења састоји се из два дела, од којих један зависи од момента
инерције самог мотора, а други од момента инерције оптерећења, 10:
d d
mdin.m  J sv   J m  J opt
`
  mdin.m  mdin.opt . (4.2)
dt dt
4.1 Момент инерције мотора
При анализи енергетске ефикасности асинхроних мотора различитих класа ефикасности

посматраћемо динамичку компоненту момента мотора:
d
mdin.m  J m . (4.3)
dt
Према каталошким подацима о једнобрзинским асинхроним кавезним моторима са два, четири и
шест полова, за класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4 могу се извести уопштени закључци.
Посматрано за исту називну снагу мотора и исти број полова, маса мотора расте са порастом класе
енергетске ефикасности:
M IE 4  M IE 3  M IE 2 . (4.4)
Такође, посматрано за исту називну снагу мотора и исти број полова, момент инерције мотора расте
са порастом класе енергетске ефикасности:
J m IE 4  J m IE 3  J m IE 2 . (4.5)
У анализи мотора различитих класа енергетске ефикасности, поставићемо претпоставку да
стационарна компонента момента оптерећења има исту вредност за све посматране комбинације
мотора.
За једно механичко оптерећење треба направити избор између три мотора, три различите класе
енергетске ефикасности,
h IE 2  h IE 3  h IE 4 . (4.6)
истих називних снага,
Pn . IE 2  Pn . IE 3  Pn. IE 4 . (4.7)
и истог броја полова са истим убрзањем.
19
p IE 2  p IE 3  p IE 4 . (4.8)
Потребно је упоредити динамичке компоненте момената оптерећења мотора за класе енергетске
ефикасности мотора IE2, IE4 и IE4:
d 
mdin.m IE 2  J m IE 2
dt 

d 
mdin.m IE 3  J m IE 3 . (4.9)
dt 
d 
mdin.m IE 4  J m IE 4
dt 
Релације које важе између момената инерције мотора исте називне снаге, а различитих класа
енергетске ефикасности, као и претпоставка о константној вредности угаоног убрзања, важиће у свим
даљим разматрањима, а могу се написати као:
d
 const., J m IE 4  J m IE 3  J m IE 2 . (4.10)
dt
На основу претходног следи да је динамичка компонента момента оптерећења која потиче од
момента инерције самог мотора, највећа код мотора са највећом класом енергетске ефикасности IE4,
затим следи мотор са класом IE3, док је најмања код мотора класе IE2 :
d d d 
J m IE 4  J m IE 3  J m IE 2 
dt dt dt

d 
 const. . (4.11)
dt 
mdin.m IE 4  mdin.m IE 3  mdin.m IE 2 


Брзина расте линеарно у току убрзања.
d
 t     t  t . (4.12)
dt
Потребна механичка снага у посматраном примеру је:
2
d  d 
Pm din.m  t   mdin.m    t   mdin.m   t  Jm   t . (4.13)
dt  dt 
Механичка енергија која је потребна да се савлада момент инерције мотора у току поласка износи:
t pol 2 t pol 2 2
 d   d   t pol
Wm din.m   mdin .m    t  dt  J m    tdt  J m   . (4.14)
0  dt  0  dt  2
За посматрани случај са три мотора различитих класа енергетске ефикасности, истих називних снага,
истог броја полова, са истим убрзањем и истим периодом трајања процеса поласка, може се добити:
2 2
 d  t pol 
Wm _ din.m _ IE 2  J m _ IE 2   
 dt  2 
2 2 
 d  t pol 
Wm _ din.m _ IE 3  J m _ IE 3   . (4.15)
 dt  2 
2 2 
 d  t pol 
Wm _ din.m _ IE 4  J m _ IE 4  
 dt  2 
На основу претходног разматрања следи да је механичка енергија потребна за савладавање момента
инерције самог мотора највећа код мотора са највишом класом енергетске ефикасности IE4, затим
следи мотор са класом IE3, док је најмања код мотора класе IE2 :
20
Wm _ din.m _ IE 4  Wm _ din.m _ IE 3  Wm _ din .m _ IE 2 . (4.16)

Утрошена електрична енергија при поласку мотора једнака је:
Wm _ din.m _ IE 2 J m _ IE 2  d  2 t 2pol 
Wel _ din.m _ IE 2   
hIE 2 h IE 2  dt  2 
2 
Wm _ din.m _ IE 3 J m _ IE 3  d 2 t pol 
Wel _ din.m _ IE 3     . (4.17)
hIE 3 hIE 3  dt  2 
2 2 
Wm _ din.m _ IE 4 J  d  t pol 
Wel _ din.m _ IE 4   m _ IE 4 
hIE 4 h IE 4  dt  2 
Однос утрошених електричних енергија за класе IE4 и IE3 износи:
Wm _ din.m _ IE 4 J m _ IE 4  d 2 t 2pol
Wel _ din.m _ IE 4   J m _ IE 4 h IE 3
h IE 4 h  dt  2
.   IE 4 2 2
 (4.18)
Wel _ din.m _ IE 3 Wm _ din.m _ IE 3 J m _ IE 3  d   t pol J m _ IE 3 h IE 4
h IE 3 hIE 3  dt  2
Однос момената инерција мотора за класе IE4 и IE3, истих називних снага и исте називне брзине је:
J m _ IE 4
J m _ IE 4  J m _ IE 3 ,  1. (4.19)
J m _ IE 3
Однос степена искоришћења мотора за класе IE4 и IE3, истих називних снага и исте називне брзине
је:
h IE 3
h IE 4  h IE 3 , 1. (4.20)
h IE 4
Утрошена електрична енергија за савладавање момента инерције мотора класе IE4, у односу на
утрошену електричну енергију за савладавање момента инерције мотора класе IE3, већа је онолико
колико је већи момент инерције мотора класе IE4 од момента инерције мора класе IE3, а истовремено
је мања онолико колико је степен искоришћења мотора класе IE4 већи од степена искоришћења
мотора класе IE3.
Ако важи да је однос момента инерције мотора класе IE4 према мотору класе IE3 већи од односа
степена искоришћења мотора за класе IE3 и IE4,
J m _ IE 4 h IE 3
 , (4.21)
J m _ IE 3 h IE 4
онда је:
Wel _ din.m _ IE 4
1. (4.22)
Wel _ din.m _ IE 3
Утрошена електрична енергија за савладавање момента инерције при покретању двополних мотора
исте називне снаге, већа је код мотора класе IE4 у односу на мотор класе IE3, за све вредности
називних снага, осим за снагу 250 [kW]. У овом случају постоји одступање од добијених резултата за
друге вредности називних снага. Двополни мотор називне 250 [kW] снаге који припада класи IE4 има
мању вредност осне висине вратила (hH=315 [mm]), а тиме и мању вредност пречника ротора, у
односу на моторе исте снаге ниже класе енергетске ефикасности IE3 (hH=355 [mm]). Како момент
инерције мотора зависи од квадрата пречника ротора, при приближно истим тежинама, добија се
мањи момент инерције за мотор класе IE4. Конструктор мотора је потребну снагу мотора са
сниженим пречником ротора добио на рачун повећања аксијалне дужине мотора.
21
Таб. 4-1 Однос утрошених електричних енергија при покретању двополних мотора исте називне снаге, а
различитих класа енергетске ефикасности IE4 и IE3
p=1
Снага IE3 IE4 Однос Wel_IE4/Wel_IE3
[kW] Стeпен искоришћ. ЈIE3 Стeпен искоришћ. ЈIЕ4 h IE3 /h IE4 ЈIЕ4/ЈIE3 100% 75% 50%
75 94.7 94.5 93.6 0.9 96.3 96.3 95.6 0.9 0.98 0.98 0.98 1.00 1.02 1.02 1.02
90 95 95 94.3 1 96.5 96.4 95.8 1.15 0.98 0.99 0.98 1.16 1.18 1.18 1.18
110 95.2 95 94 1.3 96.4 96.3 95.7 1.4 0.99 0.99 0.98 1.08 1.09 1.09 1.10
132 95.4 95.3 94.4 1.5 96.6 96.6 96.1 1.7 0.99 0.99 0.98 1.13 1.15 1.15 1.15
160 95.6 95.5 94.9 1.7 97.1 97.2 96.9 2.1 0.98 0.98 0.98 1.24 1.25 1.26 1.26
200 95.8 95.8 95.4 2.1 97.1 97.2 97 2.2 0.99 0.99 0.98 1.05 1.06 1.06 1.07
250 96 95.8 94.9 3 96.9 97.1 97.1 2.9 0.99 0.99 0.98 0.97 0.98 0.98 0.99
315 96.1 96 95.4 3.4 97 96.9 96.3 3.6 0.99 0.99 0.99 1.06 1.07 1.07 1.07
355 96.2 96.1 95.5 3.6 97 97 96.6 4.1 0.99 0.99 0.99 1.14 1.15 1.15 1.15
1,40
1,30
W el _ IE 4 / Wel _ IE 3  p 1
1,20
1,10
1,00
0,90
0,80
0 50 100 150 200 250 300 350 400
Pn[kW]
Сл. 4.1 Графички приказ односа утрошених електричних енергија при покретању двополних мотора исте
називне снаге, а различитих класа енергетске ефикасности IE4 и IE3
Таб. 4-2 Однос утрошених електричних енергија при покретању четворополних мотора исте називне снаге, а
различиитих класа енергетске ефиканости IE4 и IE3
p=2
[kW] Стeпен искоришћ. ЈIE3 Стeпен искоришћ. ЈIЕ4 h IE3 /h IE4 ЈIЕ4/ЈIE3 100% 75% 50%
75 95 95.1 94.6 1.4 96.2 96.3 96 1.85 0.99 0.99 0.99 1.34 1.36 1.36 1.36
90 95.2 95.4 94.9 1.7 96.4 96.5 96.1 2.3 0.99 0.99 0.99 1.33 1.35 1.34 1.35
110 95.4 95.4 94.8 2.4 96.8 96.8 96.5 2.9 0.99 0.99 0.98 1.19 1.21 1.21 1.21
132 95.6 95.7 95.3 2.9 96.9 96.9 95.6 3.2 0.99 0.99 1.00 1.10 1.12 1.12 1.11
160 95.8 95.9 95.5 3.2 96.9 97 96.8 3.9 0.99 0.99 0.99 1.22 1.23 1.23 1.24
200 96 96.3 96.1 3.9 97 97.1 96.9 5 0.99 0.99 0.99 1.28 1.30 1.29 1.29
250 96.2 96.2 95.8 5.9 97 97.2 97 5.5 0.99 0.99 0.99 0.93 0.94 0.94 0.94
315 96.2 96.3 95.8 6.9 97.2 97.2 96.9 7.2 0.99 0.99 0.99 1.04 1.05 1.05 1.06
355 96 96.1 95.8 7.2 97 97 96.6 8.4 0.99 0.99 0.99 1.17 1.18 1.18 1.18
22
1,40
1,30 W el _ IE 4 / Wel _ IE 3  p2
1,20
1,10
1,00
0,90
0,80
0 50 100 150 200 250 300 350 400
Pn[kW]
Сл. 4.2 Графички приказ односа утрошених електричних енергија при покретању четворополних мотора исте
називне снаге, а различиитих класа енергетске ефиканости IE4 и IE3
Таб. 4-3 Однос утрошених електричних енергија при покретању шестополних мотора исте називне снаге, а
различиитих класа енергетске ефиканости IE4 и IE3
p=3
Ј Ј
[kW] Стeпен искоришћ. IE3 Стeпен искоришћ. IЕ4 h IE3 /h IE4 Ј /Ј
IЕ4 IE3 100% 75% 50%
75 94.6 94.8 94.3 4.1 96.2 96.3 95.9 4.9 0.98 0.98 0.98 1.20 1.22 1.21 1.22
90 94.9 95.1 94.5 4.6 96.1 96.1 95.7 4.9 0.99 0.99 0.99 1.07 1.08 1.08 1.08
110 95.1 95.3 94.8 4.9 96.4 96.5 96.2 6.3 0.99 0.99 0.99 1.29 1.30 1.30 1.30
132 95.4 95.5 94.8 6.3 96.4 96.5 96.2 7.3 0.99 0.99 0.99 1.16 1.17 1.17 1.18
160 95.7 96 95.7 7.9 96.7 96.8 96.4 9.2 0.99 0.99 0.99 1.16 1.18 1.17 1.17
200 95.8 96.1 95.9 9.7 96.5 96.6 96.2 11.3 0.99 0.99 1.00 1.16 1.17 1.17 1.17
250 95.9 96.1 95.8 11 96.6 96.7 96.4 13.5 0.99 0.99 0.99 1.19 1.20 1.20 1.20
315 96 96.3 96 14 96.6 96.7 96.4 15.5 0.99 1.00 1.00 1.15 1.16 1.15 1.15
355 96 96.2 95.9 16 96.7 96.7 96.1 16.5 0.99 0.99 1.00 1.06 1.07 1.07 1.07
1,40
1,30 W el _ IE 4 / Wel _ IE 3  p 3
1,20
1,10
1,00
0,90
0,80
0 50 100 150 200 250 300 350 400
Pn[kW]
Сл. 4.3 Графички приказ односа утрошених електричних енергија при покретању шестополних мотора исте
називне снаге, а различиитих класа енергетске ефиканости IE4 и IE3
Без обзира на класу енергетске ефикасности мотора, електрична енергија потребна за савладавање
момента инерције мотора при покретању сразмерна је моменту инерције мотора, квадрату убрзања,
квадрату периода трајања убрзања и обрнуто је сразмерна степену искоришћења мотора.
Wm _ din.m _ IE _ x J m _ IE _ x  d   2 t pol
2
Wel _ din .m _ IE _ x   . (4.23)

h IE _ x h IE _ x  dt  2
23
Електрична енергија за савладавање укупног момента инерције при покретању, сразмерна је укупном
моменту инерције електромоторног погона сведеном на вратило мотора, квадрату убрзања, квадрату
периода трајања убрзања и обрнуто је сразмерна степену искоришћења мотора.
` 2 2
Wm _ din.m _ IE _ x  Wm _ s J m _ IE _ x  J opt  d   t pol
Wel _ pol .     . (4.24)
h IE _ x h IE _ x  dt  2
На крају процеса покретања, након достизања константне брзине, ова електрична енергија прелази у
кинетичку енергију обртних маса и сразмерна је укупном моменту инерције погона и квадрату угаоне
брзине у стационарном стању:
n2
Wkin.e   J m _ IE _ x  J `
opt  . (4.25)
2
Већи момент инерције мотора са вишом класом енергетске ефикасности, нема утицаја на повећање
потрошње електричне енергије у погонима који раде у трајном режиму рада S1. Међутим, у погонима
у којима се циклично понављају периоди убрзања и успорења, као што су радни режими од S3 до
S10, инерција механичког оптерећења, као и инерција самог мотора, морају се узети у обзир при
пројектовању електромоторног погона.
4.2 Момент инерције оптерећења
За анализу енергетске ефикасности комплетног електромоторног погона, поред момента инерције

мотора различитих класа енергетске ефикасности, неопходно је узети у обзир динамичку компоненту
момента мотора, која потиче од момента инерције механичког оптерећења, 10,11:
d
mdin.opt  J opt . . (4.26)
dt
На динамичку компоненту момента мотора, која потиче од момента инерције механичког
оптерећења, не може да утиче класа енергетске ефикасности мотора, односно момент инерције
мотора. Врло често у електромоторним погонима, ова компонента оптерећења може да буде већа од
динамичке компоненте, која потиче од инерције самог мотора. За задату вредност убрзања, једини
начин да се смањи динамичка компонента која потиче од оптерећења погона је уградња редуктора,
механичких преносника у електромоторном погону изнеђу мотора и механичког оптерећења.
J p 2
1
J opt.
M mm
 me me
Jm 
I 1
M 2
mm J opt. 1 m
e
JM
M
'
Jm mm' J opt .
d ` d  J opt . d 
mdin.opt  J opt . mdin.opt  J opt .  2
dt dt I dt
Сл. 4.4 Утицај механичког преносника на динамичку компоненту момента оптерећења
Посматрамо две конфигурације електромоторног погона са ваљком као оптерећењем.У првој
конфигурацији ваљак је директно механички повезан са вратилом мотора, лево на Сл. 4.4.
Оптерећење се окреће истом брзином као и вратило мотора, због чега у изразу за динамичку
компоненту момента оптерећења фигурише укупни момент инерције оптерећења.
24
У другој конфигурацији, ваљак је повезан на мотор преко механичког преносника, редуктора са

преносним односом I, десно на Сл. 4.4. Сведена вредност момента инерције оптерећења на вратило
мотора, смањена је у односу на пуну вредност са квадратом преносног односа. Значајно мања
вредност сведеног момента инерције фигурише у изразу за динамичку компоненту момента
оптерећења.
На примеру пуног цилиндра, полупречника Rm, аксијалне дужине Lm, израђеног од материјала
густине kg/m3, који се обрће око своје подужне осе угаоном брзином rad/s, анализиран је утицај
момента инерције механичког оптерећења на динамичку компоненту момента мотора, 12 .
dr
R

L
Сл. 4.5 Пун цилиндар обрће се око своје подужне осе
Према дефиницији момента инерције, елементарни момент инерције dJ који се има услед ротације
eлементарне масе dm на растојању r од центра ротације је једнак интегралу производа квадрата
полупречника ротације и елементарне масе:
dJ  r 2  dm . (4.27)
3
Елементарна маса dm једнака је производу густине материјала kg/m  од којег је израђен цилиндар
и елементарне запремине dV:
dm    dV    dS  L    d  r 2   L    2  L  rdr . (4.28)
Интеграљењем елементарне масе која ротира око подужне осе ротације на полупречнику r по маси
тела, добија се:
M R R
2 2 3 R4
Ј   r dm   r    2  L  rdr    2  L  r dr      L  2 . (4.29)
0 0 0
4
Момент инерције пуног цилиндра који се обрће око своје подужне осе сразмеран је маси цилиндра и
квадрату полупречника цилиндра:
R2 R2 R2 R 2 MR 2
Ј     L  R2     S   V M  . (4.30)
2 2 2 2 2
25
Пример: 4.1
Извршити упоредну анализу покретања два погона, са два ваљка различитих димензија од истог
материјала 1=2 kg/m3, једнаких дужина L1=L2m, једнаких угаоних убрзања d1/dt=d2/dt rad/s2,
и различитих полупречника R2m=2 R1m. Мотори који покрећу механичко оптерећење директно су
повезани са ваљцима.
М1 R2=2R1  me
М2
M
mm J opt .
JM
R1
R2
Сл. 4.6 Два ваљка од истог материјала, једнаких дужина и различитих пречника, без редуктора
d d
mdin.opt1  J opt1 mdin.opt 2  J opt 2
dt dt
M 1  R12 M 2  R22
J opt1  J opt 2 
2 2
M 1  1  V1  1    R12  L1 M 2   2  V2   2    R22  L2
1  2 , L1  L2
M 1    V1      L  R12 M 2    V2      L  R22
1 1 1 1
J opt1  M 1  R12      L  R12  R12  k J  R14 J opt 2  M 2  R22      L  R22  R22  k J  R24
2 2 2 2
R2  2 R1
J opt1  k J  R14 J opt 2  k J  R24  k J  (2R1 )4  k J 16  R14  16 J opt1
d 1 d d 2 d d 2
mdin.opt1  J opt1  k J  R14  1 mdin.opt 2  J opt 2  k J  R24  2  16 J opt 2
dt dt dt dt dt
d 1 d 2

dt dt
d d d
mdin.opt1  J opt1 mdin.opt 2  J opt 2  16 J opt 2  16mdin.opt1
dt dt dt
Ваљак већег полупречника има и већу запремину, тако да за исту густину материјала има и већу
масу, која је сразмерна квадрату полупречника. Момент инерције већег ваљка сразмеран је маси и
квадрату полупречника, тако да се добија зависност момента инерције од полупречника са четвртим
степеном. За ваљак који има два пута већи полупречник у односу на први, при истим дужинама и
густини материјала, динамичка компонента момента оптерећења је 16 пута већа.
26
Пример: 4.2
Извршити упоредну анализу покретања два погона, са два ваљка различитих димензија од истог
материјала 1=2 kg/m3, једнаких дужина L1=L2m, једнаких угаоних убрзања d1/dt=d2/dt rad/s2,
и различитих полупречника R2m=2 R1m. Мотори су преко механичких преносника (редуктора)
повезани са ваљцима. Преносни однос редуктора је I1 и I2.
J p 2
1
J opt .
M mm
М1 R2=2R1
М2
Jm me

I 1
2
1 m
R1 e
R2
M
' '
Jm mm J opt .
Сл. 4.7 Два бубња од истог материјала, једнаких дужина и различитих пречника, са редукторима
M 1 R12 ` M1R12 1 M 2 R22 ` M 2 R22 1

Ј opt1  Ј opt1  Ј opt 2  Ј opt 2 
2 , 2 I12 2 , 2 I 22
` d1 J opt1 d1 ` d2 J opt 2 d2

mdin.opt1  Ј opt 1  2 mdin.opt 2  Ј opt 2  2
dt I1 dt dt I 2 dt
M 1  1  V1  1    R12  L1 M 2   2  V2   2    R22  L2
1  2 , L1  L2
M 1    V1      L  R12 M 2    V2      L  R22
` M 1 R12 1     L  1 4 ` M 2 R22 1     L  1 4
Ј opt 1   R1 Ј opt 2   R2
2 I12 2 I12 2 I 22 2 I 22
R2  2 R1
` M 1 R12 1 1 M 2 R22 1 1 1 4
Ј opt 1  2
 k J 2 R14 `
Ј opt 2  2
 kJ 2 R24  kJ 2  2R1 
2 I1 I1 2 I2 I2 I2
` d 1 1 d 1 d2 1 d2
mdin .opt1  Ј opt 1  k J 2 R14 `
mdin.opt 2  Ј opt 2  k J 2 R24
dt I1 dt dt I2 dt
d1 d2

dt dt
` d 1 1 d d2 16 d 
mdin .opt1  Ј opt 1  k J  R14 2 `
mdin.opt 2  Ј opt 2  k J  R14 2
dt I1 dt dt I 2 dt
За ваљак који има два пута већи полупречник у односу на први, при истим дужинама и густини
материјала, динамичка компонента момента оптерећења је 16 пута већа. Међутим, у овом случају
механички преносници смањују утицај момента инерције са квадратом преносног односа, тако да је
динамичка компонента момента оптерећења смањена са квадратом преносног односа редуктора.
27
28
5 Одређивање механичке карактеристика асинхроног

мотора на основу података са натписне плочице мотора
Промена параметара еквивалентне шеме асинхроног мотора при поласку мотора битно утиче на
облик механичке карактеристике при поласку мотора директним укључењем на извор константне
мрежне фреквенције. Вредности параметара еквивалентне шеме се одређују у огледима празног хода
и кратког споја асинхроног мотора. Када се овако одређени параметри замене у познати аналитички
израз за момент асинхроног мотора, добија се позната механичка карактеристика асинхроног мотора.
Међутим, реални облик механичке карактеристике за брзине мање од превалне одступа од
уобичајеног облика и зависи од динамичких процеса у току поласка мотора. Динамички модели
мотора који не узимају у обзир облик жлебова на ротору и статору, такође праве одређену грешку
при симулацијама поласка асинхроног мотора, иако узимају у обзир разлику учестаности статора и
ротора у току поласка мотора, 14,15.
Прецизну механичку карактеристику при поласку мотора може дати произвођач мотора који је
пројектовао магнетно коло ротора и статора, облик и димензије жлебова на ротору и статору, и има
на основу тога прорачунске податке о променљивим вредностима параметара еквивалентне шеме у
току поласка мотора.
У овом практикуму су анализирани енергетски ефикасни двополни, четворополни и шестополни
мотори снаге 75 [kW], класа енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4, произвођача који је дао
комплетну механичку карактеристику асинхроног мотора уважавајући и променљиве параметре при
поласку мотора 8. На Сл. 5.1 дате су механичке карактеристике ових мотора.
3,0 3,0 3,0
mIE4_ P  n
2,5 mIE3_ P  n 2,5 2,5 mIE 4_ P  n
Me/Mn [%]
2,0
Me/Mn [%]
Me/Mn [%]
2,0 2,0
1,5 mIE4_ P  n mIE3_ P  n
1,5 1,5
mIE2_ P  n mIE 2_ P  n mIE3_ P  n mIE 2_ P  n
1,0 1,0 1,0
0,5 p 1 0,5 p2 0,5 p3
0,0 0,0 0,0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 0 200 400 600 800 1000
n [o/min] n [o/min] n [o/min]
Сл. 5.1 Механичке карактеристике двополних, четворополних и шестополних мотора називне снаге 75[kW],
класа енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4
На основу датих механичких карактеристика, може се уочити да асинхрони мотори имају велики
полазни момент и да се ова вредност момента одржава константном у току убрзања мотора до брзина
које одговарају 70 % - 80 % синхроне брзине. Након области са контантним моментом, механичка
карактеристика има своју екстремну вредност, превални момент при превалној брзини. Друга
карактеристична област механичке карактеристике обухвата брзине од превалне до синхроне брзине,
и након превалне брзине момент опада са великим нагибом према синхроној брзини у којој је момент
једнак нули.
На основу великих вредности полазног момента при пуштању директним прикључењем на мрежу, а
које могу да буду веће од 200 % назначеног момента мотора, може се закључити да сви посматрани
асинхрони мотори имају посебну конструкцију ротора, односно да спадају у асинхроне моторе са
двоструким кавезом на ротору.
У овом практикуму су обрађени ови мотори специјалне конструкције са повишеним полазним
моментом, јер се као такви често сусрећу у индустријским електромоторним погонима, било да се
ради о нерегулисаним или регулисаним електромоторним погонима.
Назначени подаци о двополним, четворополним и шестополним моторима називне саге 75 [kW],
класа енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4 из каталога мотора 8 приказани су у табели (Таб. 5-1).
На основу назначених података на натписној плочици мотора није могуће прецизно одредити график
механичке карактеристике асинхроног мотора са двоструким кавезом у целом опсегу брзина, од нуле
до синхроне брзине. Применом познате Клосове једначине и назначених података са натписне
плочице могуће је приближно одредити механичку карактеристику у опсегу брзина од превалне
брзине до синхроне.
29
Превално клизање мотора je величина која фигурише у свим апроксимацијама механичке

карактеристике асинхроног мотора и израчунава се преко познатог израза, 12:
s pr  sn    2  1  . (5.1)
 
Таб. 5-1 Називни подаци о моторима и ознаке мотора

ns nn  mn sn In I p / In m p / mn
Oзнака мотора ЕЕ
[o/min] [o/min] [%] [Nm] [р.ј.] [A] [р.ј.] [р.ј.]
M3BP 280 SMA 2 IE2 3000 2978 3,0 240 0,0073 130 7,6 2,10
M3BP 280 SMB 2 IE3 3000 2978 3,0 240 0,0073 130 7,0 2,3
M3BP 280 SMB 2 IE4 3000 2979 2,9 240 0,007 129 7,3 2,1
M3BP 280 SMA 4 IE2 1500 1484 2,80 482 0,010667 134 6,9 2,50
M3BP 280 SMB 4 IE3 1500 1484 2,8 482 0,010667 134 6,5 2,3
M3BP 280 SMC 4 IE4 1500 1487 2,9 481 0,008667 130 7,8 2,8
M3BP 315 SMA 6 IE2 1000 992 2,8 721 0,008 139 7,4 2,4
M3BP 315 SMB 6 IE3 1000 994 2,6 720 0,006 136 6,8 1,8
M3BP 315 SMC 6 IE4 1000 994 2,8 721 0,006 133 7 2,2
Ознаке величина у овој табели имају следеће значење:

ns - Синхрона брзина обртног магнетног поља, [o/min].
nn - Назначена вредност брзине мотора, [o/min].
mn - Назначена вредност момента мотора, [Nm].
 - Коефицијент преоптеретљивости (mpr/mn), [р.ј.].
mpr - Превални момент мотора, [Nm].
sn - Клизање при назначеној брзини, [р.ј.].

I n - Назначена струја мотора на натписној плочици , [р.ј.].
I p / I n - Однос полазне струје мотора према назначеној струји, [р.ј.].
m p / mn - Однос полазног момента мотора према назначеном моменту, [р.ј.].
У наредним подпоглављима биће описане апроксимације механичке карактеристике асинхроног

мотора које се заснивају на примени Клосове формуле у различитим облицима. Прецизност ових
апроксимација ће се проверавати у опсегу брзина од нуле до синхроне брзине. Као референтна
механичка карактеристика у односу на коју ће се графичким путем проверавати тачност
апроксимација, биће употребљена механичка карактеристика асинхроног мотора, коју је дао
произвођач мотора.
5.1 Клосова једначина - занемарен однос отпора статора и ротора
При занемареном односу отпора статора и сведеног отпора ротора, Клосова једначина је другог реда
по клизању, 12:
mе 2v
 . (5.2)
mn s pr s

s s pr
30
Ако се клизање и превално клизање изразе преко одговарајућих брзина, Клосова једначина је другог
реда по брзини:
mе 2
mkl1  n    n  n  n . (5.3)
mn s p ns  n

ns  n ns  np
У анализи механичких карактеристика асинхроног мотора на основу назначених података са
натписне плочице мотора, помоћу Клосове једначина другог реда mkl1(n) ће се вршити апроксимација
мехнаичке карактеристике на први начин.
При раду мотора у области малих клизања, због мале вредности клизања, ефективна вредност отпора
ротора је много већа од реактивне компоненте импедансе мотора:
Rr R
 Rs , r  s   s  r  . (5.4)
s s
При томе je момент мотора пропорционалан клизању. Овај однос се може применити и на Клосову
једначину, јер превално клизање директно зависи од отпора ротора. При малим вредностима клизања
важи неједнакост дата у изразу 5.5, тако да Клосову једначину другог реда можемо апроксимирати
функцијом првог реда, тиме што ћемо уважити:
s pr s
 . (5.5)
s s pr
Према Клосовој линеаризованој једначини, момент мотора је сразмеран клизању и превалном
моменту, а обрнуто сразмеран превалном клизању:
mе 2v 2v 2
s  s 
s pr
 s. (5.6)
mn pr s s pr
 0
s s pr s 0
s
Свођењем Клосове једначине на први ред mkl2(n), извршиће се апроксимација механичке
карактеристике асинхроног мотора на други начин:
ns  n
m ns 1 ns  n
mkl 2  n   е  n   2  2 . (5.7)
mn s pr s pr ns
Применом усвојених функција (5.3 и 5.7) за апроксимацију механичке карактеристике мотора са
назначеним подацима за двополни мотор датим у Таб. 5-1, класе енергетске ефикасности IE2,
добијају се одговарајући графици приказани на Сл. 5.2 и Сл. 5.3.
4 4 4 4
mIE2_ kl 2  n
IE 2, p  1
mIE2_ kl 2  n IE 2, p  1
3 3 3 mIE 2_ P  n 3
Me/Mn [%]
Me/Mn [%]
mIE 2_ P  n mIE2_ kl1  n

2 2 2 2
1 1 1 1
mIE2_ kl1  n
0 0 0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 2600 2700 2800 2900 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 5.2 Механичке карактеристике, двополни мотор Сл. 5.3 Увећани детаљ, механичке карактеристике
називне снаге 75 [kW], класе IE2. двополни мотор називне снаге 75 [kW], класе IE2.
31
Апроксимација са Клосовом једначином другог реда mkl1(n) у области малих клизања даје боље
резултате у односу на апроксимацију са једначином првог реда mkl2(n). Према дијаграмима крива
mkl1(n) има мање одступање од криве mIE2_P(n) која представља референту механичку карактеристику
мотора коју је одредио произвођач мотора.
5.2 Клосова једначина - уважен однос отпора статора и ротора

При уваженом односу отпора статора и сведеног отпора ротора датом у изразу (5.4), Клосова
једначина је другог реда по клизању, 10,12:
Rs
s 1
me Rr' pr
2 . (5.8)
mepr Rs s pr s
2 '  s pr  
Rr s s pr
Применом закључака који су изведени према релацијама (5.3 и 5.4) на Клосову једначину (5.8),
добија се апроксимација при брзинама већим од превалне брзине:
Rs Rs
'
s pr  1 s pr  1
me Rr Rr'
2 2 . (5.9)
mepr Rs s pr Rs s pr
2 '  s pr  0 2 '  s pr 
Rr s Rr s
Ако се не зна тачан однос отпора статора и сведеног отпора ротора, може се сматрати да је овај однос
једнак јединци:
Rs
 1, (5.10)
Rr'
па једначина 5.9 постаје:
me 1  s pr s
 2 . (5.11)
mn s pr 1  2s
Клосова једначина у облику количника два полинома првог реда mkl3(n), представљаће апроксимацију
механичке карактеристике на трећи начин:
ns  n
m 1  s pr ns
mkl 3  n   е  n   2 . (5.12)
mn s pr 1  2 ns  n
ns
Апроксимација механичке карактеристике Клосовом једначином у облику количника два полинома
првог реда mkl3(n) у области малих клизања, у опсегу брзина од превалне до синхроне брзине, даје
исте резултате у односу на апроксимацију са једначином првог реда mkl2(n).
nn
mkl 2  n   mkl 3  n  n  n .
s
(5.13)
pr
Из тог разлога, на свим наредним дијаграмима дата је само једна линерана апроксимација механичке
к-ке мотора, а то је mkl2(n).
32
5.3 Дефинисање примера за вежбање
Oписане апроксимације механичке карактеристике асинхроног мотора (5.3 и 5.7) не захтевају

познавање параметара еквивалентне шеме и биће примењене на цртање механичких карактеристика
на примеру 9 кавезних асинхроних мотора називне снаге 75 [kW]. Из електронске базе произвођача
мотора (Motor Size) 15,16, преузети су подаци о експериментално одређеним механичким
карактеристикама мотора, (Сл. 5.1). Ови графици биће референтни, а у односу на њих ће се вршити
поређење тачности усвојених апроксимација.
Сл. 5.4 Изглед радне површине програма MotSize (ABB) у коме је дефинисана група од девет мотора називне
снаге 75 [kW].
Мотори су најпре подељени у три групе према броју полова:

 двополни мотори, 2p=2, (Пример: 5.1)
 четворополни мотори, 2p=4 (Пример: 5.2), и
 шестополни мотори, 2p=6 (Пример: 5.3).
Затим су мотори који имају једнаки број полова подељени према класи енергетске ефикасности:
 мотор класе енергетске ефикасности IE2,
 мотор класе енергетске ефикасности IE3, и
 мотор класе енергетске ефикасности IE4.
На следећој слици приказане су механичке карактеристике асинхроних мотора које су коришћене као
референтне у примерима 5.1; 5.2 и 5.3.
3,0
2,5 mIE3_ P  n
Me/Mn [%]
2,0
1,5 mIE 4_ P  n
mIE2_ P  n
1,0
0,5 p 1
0,0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 5.5 Механичке карактеристике двополних мотора; 75[kW], класа енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4 који
суупотребљене у примерима 5.1, 5.2 и 5.3.
33
Каталошки подаци дополних мотора дати су Таб. 5-2.

Таб. 5-2 Називни подаци и израчуната превална клизања двополних мотора, класа IE2, IE3, IE4
Oзнака мотора ЕЕ ns nn  mn sn In I p / In m p / mn sp np
[o/min] [o/min] [%] [Nm] [р.ј.] [A] [р.ј.] [р.ј.] [р.ј.] [o/min]
M3BP 280 SMA 2 IE2 3000 2978 3,0 240 0,0073 130 7,6 2,10 0,042742 2872
M3BP 280 SMB 2 IE3 3000 2978 3,0 240 0,0073 130 7,0 2,3 0,042742 2872
M3BP 280 SMB 2 IE4 3000 2979 2,9 240 0,007 129 7,3 2,1 0,039355 2882
Каталошки подаци четворополних мотора називне снаге 75 [kW] дати су у Таб. 5-3
Таб. 5-3 Називни подаци и израчуната превална клизања четворополних мотора, класа IE2, IE3, IE4
M3BP 280 SMA 4 IE2 1500 1484 2,8 482 0,010667 134 6,9 2,50 0,057764 1413
M3BP 280 SMB 4 IE3 1500 1484 2,8 482 0,010667 134 6,5 2,3 0,057764 1413
M3BP 280 SMC 4 IE4 1500 1487 2,9 481 0,008667 130 7,8 2,8 0,048725 1427
Каталошки подаци шестополних мотора називне снаге 75 [kW] дати су у Таб. 5-4.
Таб. 5-4 Називни подаци и израчунате величине шестополних мотора (75 [kW]), класа IE2, IE3, IE4
M3BP 315 SMA 6 IE2 1000 992 2,8 721 0,008 139 7,4 2,4 0,043323 957
M3BP 315 SMB 6 IE3 1000 994 2,6 720 0,006 136 6,8 1,8 0,03 970
M3BP 315 SMC 6 IE4 1000 994 2,8 721 0,006 133 7 2,2 0,032492 968
Употребљене ознаке кривих на дијаграмима у овом поглављу, у свом индексу садрже и ознаку класе
енергетске ефикасности којој дати мотор припада, и имају следеће значење:
m IE 2 _ P ( n ) - Механичка карактеристика мотора класе IE2 дата од стране произвођача.
I IE 2 (n) - Зависност струје статора од брзине мотора класе IE2 дата од стране произвођача.
mIE 2 _ kl1 (n) - Апроксимирана механичка карактеристика мотора класе IE2, квадратна к-ка
mIE 2 _ kl 2 ( n) - Апроксимирана механичка карактеристика мотора класе IE2, линеарна к-ка
mIE 3_ kl1 (n) - Апроксимирана механичка карактеристика мотора класе IE3, квадратна к-ка
mIE 3 _ kl 2 ( n) - Апроксимирана механичка карактеристика мотора класе IE3, линерна к-ка
mIE 4 _ kl1 (n) - Апроксимирана механичка карактеристика мотора класе IE4, квадратна к-ка
mIE 4 _ kl 2 ( n) - Апроксимирана механичка карактеристика мотора класе IE4, линеарна к-ка
34
5.3.1 Механичке карактеристике мотора називне снаге 75 [kW], p=1, IE2, IE3, IE4
Пример: 5.1
У овом делу је извршено поређење механичких карактеристика за двополне моторе називне снаге
75[kW], за три класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
3,0
2,5 mIE3_ P  n
Me/Mn [%]
2,0
1,5 mIE 4_ P  n
mIE 2_ P  n
1,0
0,5 p 1
0,0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
8
I s _ IE 2  n 
6
I s _ IE 3  n 
I s _ IE 4  n 
Is/In [%]
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 5.6 Структура дијаграма механичких Сл. 5.7 Поређење експериментално одређених
карактеристика me(n) двополних мотора снаге 75 [kW]. карактеристика me(n) и Is(n) двополних мотора 75
[kW], класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и
IE4.
На Сл. 5.7 (горњи део) приказане су механичке карактеристике за три двополна мотора исте називне
снаге 75 [kW], и три различите класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4, (mIE2_P(n), mIE3_P(n),
mIE4_P(n)). Највећи полазни момент има мотор класе IE3 mIE3_P(0)=2,3 r.j., док су полазни моменти
мотoра класе IE2 и IE4 једнаки mIE2_P(0)=mIE4_P(0)=2,1 r.j..
Превални моменти за IE2 и IE3 моторе су једнаки и износе IE2=IE3=3,0 r.j., док је превални момент
мотoра класе IE4 IE4=2,9 r.j.. Превалне брзине за IE2 и IE3 моторе су једнаке
nIE2_p=nIE2_p=2.872 o/min, док је превалнa брзина мотoра класе IE4 nIE4_p=2.882 o/min.
На Сл. 5.7 (доњи део) приказани су дијаграми зависности струје статора од брзине три двополна
мотора исте називне снаге 75 [kW], за три различите класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4,
(IIE2(n), IIE3(n), IIE4(n)). Највећу полазну струју има мотор класе IE2, затим мотор класе IE4, док мотор
класе IE3 има најмању полазну струју:
I IE 2 (0)  7, 6  r.j.  I IE 4 (0)  7,3 r.j.  I IE 3 (0)  7,0  r.j. . (5.14)
На Сл. 5.8 приказана је механичка карактеристика двополног мотора снаге 75 [kW], класе енергетске
ефикасности IE2, као и зависност струје статора од брзине. Подаци о овим карактеристикама
преузети су из електронске базе произвођача мотора (MotSize), 15,16. Применом описаног поступка
за упрошћено цртање механичких карактеристика асинхроног мотора при брзинама већим од
35
превалне брзине (чеони део карактеристике), добијене су две апроксимиране механичке

карактеристике које су упоредо приказане са реалном механичком карактеристиком на Сл. 5.8.
ефикасности IE3, као и зависност струје статора од брзине.
4 8 4 8
I s _ IE 2  n  I s _ IE 3  n 
3 6 3 6
Me/Mn [%]
Me/Mn [%]
mIE3_ P  n
Is [A]
Is [A]
mIE 2_ P  n 2 4
2 4
1 2 1 2
IE 3, p  1
IE 2, p  1
0 0 0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
4 4 4 4
IE 3, p  1
mIE3_kl 2  n
IE 2, p  1
mIE2_ kl 2  n
3 3 3 3
Me/Mn [%]
mIE3_ P  n
Me/Mn [%]
mIE 2_ P  n 2 2
2 2
1 1
1 1 mIE3_ kl1  n
mIE2_kl1  n
0 0
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
n [o/min]
4 4 4 4
mIE2_ kl 2  n mIE3_kl 2  n
IE 2, p  1
IE 3, p  1
3 mIE 2_ P  n 3 3 mIE3_ P  n 3
Me/Mn [%]
Me/Mn [%]
2 2 2 2
mIE2_kl1  n mIE3_ kl1  n
1 1 1 1
0 0 0 0
2600 2700 2800 2900 3000 2600 2700 2800 2900 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 5.8 Механичке карактеристике me(n) двополног Сл. 5.9 Механичке карактеристике me(n) двополног
мотора 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE2 мотора 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE3
На истој слици, упоредо са реалном механичком карактеристиком, приказане су и две апроксимиране

механичке карактеристике.
Према дијаграмима на Сл. 5.8 и Сл. 5.9 за моторе класа енергетске ефикасности IE2 и IE3,
апроксимација механичке карактеристике у области малих клизања једначином првог реда mkl2(n)
даје приближно исте резултате у односу на апроксимацију једначином другог реда mkl1(n). При томе
је добијен бољи резултат за мотор класе енергетске ефикасности IE3 у погледу слагања са стварном
механичком карактеристиком мотора.
36
4 8
I s _ IE 4  n 
3 6
Me/Mn [%]
mIE 4_ P  n
Is [A]
2 4
1 2
IE 4, p  1
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
4 4
IE 4, p  1 mIE4_ kl 2  n
3 3
Me/Mn [%]
mIE 4_ P  n
2 2
1 1
mIE4_ kl1  n
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
4 4
mIE4_ kl 2  n
IE 4, p  1
3 mIE 4_ P  n 3
Me/Mn [%]
2 2
mIE4_kl1  n
1 1
0 0
2600 2700 2800 2900 3000
n [o/min]
Сл. 5.10 Механичке карактеристике me(n) двополног мотора 75 [kW],

класе енергетске ефикасности IE4
ефикасности IE4, као и зависност струје статора од брзине. На истој слици, упоредо са реалном
механичком карактеристиком, приказане су и две апроксимиране механичке карактеристике.
Према дијаграмима на Сл. 5.10 за мотор класе енергетске ефикасности IE4, апроксимација механичке
карактеристике у области малих клизања једначином првог реда mkl2(n) даје исте резултате у односу
на апроксимацију mkl1(n) једначином другог реда.
За двополне моторе називне снаге 75 [kW], класа енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4, резултате са
највећим одступањем даје апроксимација механичке карактеристике у области малих клизања
Клосовом једначином првог реда. Тек при брзинама блиским назначеној брзини и линеарна
апроксимација има добро слагање са реалном механичком карактеристиком асинхроног мотора.
На основу презентованих података произвођача о реалним механичким карактеристикама
асинхроних кавезних мотора и апроксимираних механичких карактеристика може се закључити да за
групу двополних мотора називне снаге 75[kW], класа енергетске ефикасности не утиче на тачност
наведених апроксимација.
37
Пример: 5.2
У овом делу је извршено поређење механичких карактеристика за четворополне моторе називне снаге
75 [kW], за три класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
3,0
IE 4, p  2
2,5
Me/Mn [%]
2,0
IE 2, p  2
1,5
1,0 IE 3, p  2
0,5
0,0
0 200 400 600 800 1000 1200 1400
n [o/min]
8
I s _ IE 4  n 
6
I s _ IE 2  n 
Is/In [%]
4
I s _ IE 3  n 
2
0
0 200 400 600 800 1000 1200 1400
n [o/min]
Сл. 5.11 Структура дијаграма механичких Сл. 5.12 Поређење експериментално одређених
карактеристика me(n) четворополних мотора карактеристика me(n) и Is(n) четворополних мотора
снаге 75 [kW]. 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и
IE4.
На Сл. 5.12 (горњи део) приказане су механичке карактеристике за три четворополна мотора исте
називне снаге 75 [kW], и три различите класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4, (mIE2_P(n),
mIE3_P(n), mIE4_P(n)). Највећи полазни момент има мотор класе IE4 mIE4_P(0)=2,8 r.j., док полазни
моменти мотoра класе IE2 износи mIE2_P(0)=2,5 r.j. и мотoра класе IE3 mIE3_P(0)=2,3 r.j.. Превални
моменти за мотoре класе IE2 и IE3 имају исту вредност IE2=IE3=2,8 r.j., док је превални момент
мотoра класе IE4 IE4=2,9 r.j.. Превалне брзине за мотoре класе IE2 и IE3 су једнаке
nIE2_p=nIE2_p=1.413 o/min, док је превалнa брзина мотoра класе IE4 nIE4_p=1.427 o/min.
На Сл. 5.12 (доњи део) приказани су дијаграми зависности струје статора од брзине три четворополна
мотора исте називне снаге 75 [kW], за три различите класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4,
(IIE2(n), IIE3(n), IIE4(n)). Највећу полазну струју има мотор класе IE4, затим мотор класе IE2, док мотор
класе IE3 има најмању полазну струју:
I IE 4 (0)  7,8  r.j.  I IE 2 (0)  6,9  r.j.  I IE 3 (0)  6,5 r.j. . (5.15)
На Сл. 5.13 приказана је механичка карактеристика четворополног мотора снаге 75 [kW], класе
енергетске ефикасности IE2, као и зависност струје статора од брзине. Подаци о овим
карактеристикама преузети су из електронске базе произвођача мотора (MotSize), 15,16. Применом
описаног поступка за упрошћено цртање механичких карактеристика асинхроног мотора при
брзинама већим од превалне брзине (чеони део карактеристике), добијене су две апроксимиране
38
механичке карактеристике, које су упоредо приказане са реалном механичком карактеристиком на

Сл. 5.13.
енергетске ефикасности IE3, као и зависност струје статора од брзине.
4 8 4 7
I s _ IE 2  n  I s _ IE 3  n  6
3 6 3 5
Me/Mn [%]
Me/Mn [%]
mIE2_ P  n mIE3_ P  n 4
Is [A]
Is [A]
2 4 2
3
1 2
1 2
IE 2, p  2 IE 3, p  2 1
0 0 0 0
0 200 400 600 800 1000 1200 1400 0 200 400 600 800 1000 1200 1400
n [o/min] n [o/min]
4 4 4 4
IE 2, p  2 IE 3, p  2
mkl 2  n  mkl 2  n 
3 3 3 3
Me/Mn [%]
Me/Mn [%]
me  n  me  n 
2 2 2 2
1 1 1 mkl1  n  1
mkl1  n 
0 0 0 0
0 200 400 600 800 1000 1200 1400 0 200 400 600 800 1000 1200 1400
n [o/min] n [o/min]
4 4 4 4
IE 2, p  2 IE 3, p  2
mkl 2  n  mkl 2  n 
3 3 3 3
me  n 
Me/Mn [%]
Me/Mn [%]
me  n 
2 2 2 2
mkl1  n  mkl1  n 
1 1 1 1
0 0 0 0
1200 1250 1300 1350 1400 1450 1500 1200 1250 1300 1350 1400 1450 1500
n [o/min] n [o/min]
Сл. 5.13 Механичке карактеристике me(n) Сл. 5.14 Механичке карактеристике me(n)
четворополног мотора 75 [kW], класе енергетске четворополног мотора 75 [kW], класе енергетске
ефикасности IE2 ефикасности IE3
На истој слици, упоредо са реалном механичком карактеристиком приказане су и две апроксимиране
Према дијаграмима на Сл. 5.13 и Сл. 5.14, за моторе класа енергетске ефикасности IE2 и IE3,
даје исте резултате у односу на апроксимацију једначином другог реда mkl1(n). При томе је добијен
приближно исти резултат за моторе класа енергетске ефикасности IE2 и IE3 у погледу слагања са
стварном механичком карактеристиком мотора.
39
4 10
I s _ IE 4  n  8
3
Me/Mn [%]
6
mIE 4_ P  n
Is [A]
2
4
1
2
IE 4, p  2
0 0
0 200 400 600 800 1000 1200 1400
n [o/min]
4 4
IE 4, p  2 mkl 2  n 
3 3
me  n 
Me/Mn [%]
2 2
1 1
mkl1  n 
0 0
0 200 400 600 800 1000 1200 1400
n [o/min]
4 4
IE 4, p  2
mkl 2  n 
3 me  n  3
Me/Mn [%]
2 2
mkl1  n 
1 1
0 0
1200 1250 1300 1350 1400 1450 1500
n [o/min]
Сл. 5.15 Механичке карактеристике me(n) четворополног мотора 75 [kW],

енергетске ефикасности IE4, као и зависност струје статора од брзине. На истој слици, упоредо са
реалном механичком карактеристиком су приказане и две апроксимиране механичке карактеристике.
карактеристике у области малих клизања једначином првог реда mkl2(n) даје бољи резултат у односу
на апроксимацију mkl1(n) једначином другог реда. Наиме, крива mIE4_kl1(n) значајније одступа од
механичке карактеристике mIE4_P(n), дате од стране произвођача.
За четвороплне моторе називне снаге 75 [kW] класа енергетске ефиксаности IE2, IE3 и IE4, резултате
са највећим одступањем даје апроксимација механичке карактеристике у области малих клизања
Клосовом једначином првог реда, mIE4_kl2(n). Тек при брзинама блиским назначеној брзини и линеарна
апроксимација има добро слагање са реалном механичком карактеристиком асинхроног мотора.
На основу презентованих података произвођача о реалним механичким карактеристикама
асинхроних кавезних мотора и апроксимираних механичких карактеристика може се закључити да за
групу четворополних мотора називне снаге 75[kW], класа енергетске ефикасности не утиче на
тачност наведених апроксимација.
40
Пример: 5.3
У овом делу је извршено поређење механичких карактеристика за шестополне моторе називне снаге
75 [kW], за три класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
3,0
2,5 mIE 4_ P  n
Me/Mn [%]
2,0
1,5
mIE3_ P  n mIE 2_ P  n
1,0
0,5 p3
0,0
0 200 400 600 800 1000
n [o/min]
I s _ IE 2  n 
Is/In [%] 6
I s _ IE 4  n 
4 I s _ IE 3  n 
2
p 3
0
0 200 400 600 800 1000
n [o/min]
Сл. 5.16 Структура дијаграма механичких карактеристика Сл. 5.17 Поређење експериментално одређених
me(n) шестополних мотора снаге 75 [kW]. карактеристика me(n) и Is(n) шестополних мотора
75 [kW], класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и
IE4
На Сл. 5.17 (горњи део) приказане су механичке карактеристике за три шестополна мотора исте
називне снаге 75 [kW], и три различите класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4, (mIE2_P(n),
mIE3_P(n), mIE4_P(n)). Највећи полазни момент има мотор класе IE2 mIE2_P(0)=2,4 r.j., док полазни
моменти мотoра класе IE3 износи mIE3_P(0)=1,8 r.j. и мотoра класе IE4 mIE4_P(0)=2,2 r.j.. Превални
моменти за мотoре класе IE2 и IE4 имају исту вредност IE2=IE4=2,8 r.j., док превални момент
мотoра класе IE3 има вредност IE3=2,6 r.j.. Превална брзина мотoра класе IE2 је nIE2_p=957 o/min,
мотора класе IE4 nIE4_p=968 o/min, док је превалнa брзина мотoра класе IE3 nIE3_p=970 o/min.
На Сл. 5.17 (доњи део) приказани су дијаграми зависности струје статора од брзине за три
шестополна мотора исте називне снаге 75 [kW], и три различите класе енергетске ефикасности IE2,
IE3 и IE4, (IIE2(n), IIE3(n), IIE4(n)). Највећу полазну струју има мотор класе IE2, затим мотор класе IE4,
док мотор класе IE3 има најмању полазну струју:
I IE 2 (0)  7, 4  r.j.  I IE 4 (0)  7, 0  r.j.  I IE 3 (0)  6,8  r.j. . (5.16)
На Сл. 5.18 приказана је механичка карактеристика шестополног мотора снаге 75 [kW], класе
енергетске ефикасности IE2, као и зависност струје статора од брзине. Подаци о овим
карактеристикама преузети су из електронске базе произвођача мотора (MotSize) 15,16. Применом
описаног поступка за упрошћено цртање механичких карактеристика асинхроног мотора при
брзинама већим од превалне брзине (чеони део карактеристике), добијене су две апроксимиране
механичке карактеристике, које су упоредо приказане са реалном механичком карактеристиком на
Сл. 5.18.
41
4 8 4 8
I s _ IE 2  n  I s _ IE 3  n 
3 6 3 6
Me/Mn [%]
Me/Mn [%]
mIE2_ P  n
Is [A]
Is [A]
2 4 2 4
mIE3_ P  n
1 2 1 2
IE 2, p  3 IE 3, p  3
0 0 0 0
0 200 400 600 800 1000 0 200 400 600 800 1000
n [o/min] n [o/min]
4 4 4 4
IE 2, p  3 mIE2_kl 2  n IE 3, p  3
mIE3_ kl 2  n
3 3 3 3
Me/Mn [%]
Me/Mn [%]
mIE 2_ P  n
2 2 2 2
mIE3_ P  n
1 1 1 1
mIE2_kl1  n mIE3_ kl1  n
0 0 0 0
0 200 400 600 800 1000 0 200 400 600 800 1000
n [o/min] n [o/min]
4 4 4 4
IE 2, p  3 mIE2_kl 2  n IE 3, p  3 mIE3_kl2  n
3 3 3 3
Me/Mn [%]
Me/Mn [%]
mIE 2_ P  n
2 2 2 2
mIE3_ P  n
mIE2_kl1  n
1 1 1 1
mIE3_ kl1  n
0 0 0 0
700 750 800 850 900 950 1000 700 750 800 850 900 950 1000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 5.18 Механичке карактеристике me(n) Сл. 5.19 Механичке карактеристике me(n)
шестополног мотора 75 [kW], класе енергетске шестополног мотора 75 [kW], класе енергетске
ефикасности IE2 ефикасности IE3
енергетске ефикасности IE3, као и зависност струје статора од брзине. На истој слици, упоредо са
реалном механичком карактеристиком, приказане су и две апроксимиране механичке карактеристике.
Према дијаграмима на Сл. 5.18 и Сл. 5.19 за моторе класа енергетске ефикасности IE2 и IE3,
даје исте резултате у односу на апроксимацију једначином другог реда mkl1(n). При томе је добијен
приближно исти резултат за моторе класа енергетске ефикасности IE2 и IE3 у погледу слагања са
стварном механичком карактеристиком мотора.
енергетске ефикасности IE4, као и зависност струје статора од брзине. На истој слици упоредо са
реалном механичком карактеристиком приказане су и две апроксимиране механичке карактеристике.
карактеристике у области малих клизања једначином првог реда mkl2(n) даје лошији резултат у односу
на апроксимацију mkl1(n) једначином другог реда. Наиме, крива mIE4_kl2(n) значајније одступа од
механичке карактеристике mIE4_P(n) дате од стране произвођача. На основу презентованих података
произвођача о експериментално одређеним механичким карактеристикама асинхроних кавезних
мотора и апроксимираних механичких карактеристика, може се закључити да за групу шестополних
42
мотора називне снаге 75[kW], класа енергетске ефикасности не утиче на тачност наведених
апроксимација.
За шестополне моторе називне снаге 75 [kW] класа енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4, резултате
са највећим одступањем даје апроксимација механичке карактеристике у области малих клизања
једначином првог реда, mIE4_kl2(n). Тек при брзинама блиским назначеној брзини и линеарна
апроксимација има добро слагање са експериментално одређеном механичком карактеристиком
асинхроног мотора.
4 8
I s _ IE 4  n 
3 6
Me/Mn [%]
Is [A]
2 mIE 4_ P  n 4
1 2
IE 4, p  3
0 0
0 200 400 600 800 1000
n [o/min]
4 4
IE 4, p  3
mIE4_kl2  n
3 3
Me/Mn [%]
mIE 4_ P  n
2 2
1 1
mIE4_ kl1  n
0 0
0 200 400 600 800 1000
n [o/min]
4 4
IE 4, p  3 mIE4_kl 2  n
3 3
Me/Mn [%]
2
mIE 4_ P  n 2
1 1
mIE4_kl1  n
0 0
700 750 800 850 900 950 1000
n [o/min]
Сл. 5.20 Механичке карактеристике me(n) шестополног мотора 75 [kW],
Добра страна поменутих апроксимација је та што за њихову примену није потребно познавати
параметре еквивалентне шеме мотора. Применљиве су на основу података назначених на натписној
плочици мотора.
Лоша страна је та што се апроксимације не могу применити код асинхроних мотора са двoструким
кавезом на цео опсег брзина, од нуле до синхроне, већ важе у мањем опсегу брзина, од прeвалне
брзине до синхроне брзине.
У следећем поглављу изведена је апроксимација механичке карактеристике, асинхроног мотора са
двоструким кавезом, која се може применити на цео опсег брзина, од нуле до синхроне брзине.
43
44
6 Одређивање механичке карактеристика асинхроног

мотора са двоструким кавезом на ротору на основу
података са натписне плочице мотора
У овом поглављу изведен је упрошћени поступак помоћу кога се може приближно одредити
механичка карактеристика асинхроног кавезног мотора са двоструким жлебовима на ротору на
основу назначених података, без познавања параметара еквиваленте шеме, у опсегу брзина од нуле до
синхроне брзине. За проверу предложеног поступка, употребљени су каталошки подаци о моторима
произвођача 8, као и апроксимације промене активне отпорности ротора и реактансе расипања
ротора у зависности од клизања 17,18.
На Сл. 5.1 приказане су механичке карактеристике двополних, четворополних и шестополних мотора
класа енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4, исте називне снаге 75 [kW]. Према великим
вредностима полазног момента при пуштању директним прикључењем на мрежу, које иду преко
200 % назначеног момента мотора, може се закључити да сви посматрани асинхрони мотори имају
посебну конструкцију ротора, односно да спадају у асинхроне моторе са двоструким кавезом на
ротору.
Сл. 6.1 Aсинхрони мотора са двоструким кавезом на ротору са великим полазним моментом, 19.
Асинхрони мотори са двоструким кавезом имају два одвојена кавеза која су концентрично
постављена један према другом. Спољашњи кавез има улогу кавеза за покретање; изведен је од
штапова малог попречног пресека и због тога има велики активни отпор. Унутрашњи кавез
представља основни радни кавез мотора; изведен је од штапова већег попречног пресека и због тога
има мали активни отпор, 14.
Гвожђе ротора
Горњи,
полазни кавез
Конструкција
Доњи,
радни кавез
Сл. 6.2 Попречни пресек дела ротора асинхроног Сл. 6.3 Попречни пресек дела ротора асинхроног
мотора са двоструким кавезом на ротору, 14. мотора са двоструким кавезом на ротору, 20.
45
Скин ефекат има посебну важност код асинхроних мотора са двоструким кавезом и асинхроних
мотора са дубоким жлебовима, 17.
Када је ротор укочен, фреквенција индукованог напона у проводницима ротора је иста као и
фреквенција намотаја статора (при директном прикључењу на мрежу). Релуктанса у ваздушном
зазору изнад роторског намотаја је већа у односу на релуктансу гвожђа ротора.
Како је индуктивност намотаја инверзно пропорционална релуктанси, а реактанса намотаја је
сразмерна производу индуктивности и фреквенције, реактанса горњег кавеза (на врху жлеба код
мотора са дубоким жлебовима) ће бити мања од реактансе доњег кавеза (при дну жлеба код мотора са
дубоким жлебовима). Због смањене реактансе у горњем кавезу ће бити већа густина струје у односу
на доњи кавез. Већа густина струје у горњем кавезу смањује ефективну површину пресека кроз коју
протиче струја и тиме повећава активну отпорност горњег кавеза. Велика отпорност горњег кавеза
ротора повећава и момент мотора у току поласка.
У току рада са малим клизањима фреквенција индукованог напона на ротору тежи малој вредности и
реактанса се може занемарити. При томе се има равномерна расподела струје кроз попречни пресек
проводника, што смањује активну отпорност. Магнетно поље ротора наилази на мању вредност
релуктансе магнетног кола ротора, што повећава индуктивност намотаја ротора. Због тога, кад год је
отпорност ротора пропорционална клизању, индуктивност ће расти са смањивањем клизања. Према
теорији која је дата у 18, параметри ротора, активна отпорност и индуктиност, мењају се сразмерно
квадратном корену из клизања.
На Сл. 6.4 и Сл. 6.5 момент асинхроног мотора са двоструким кавезом се састоји из две компоненте,
момента полазног, спољашњег кавеза, и момента унутрашњег-радног кавеза. Односно, момент
мотора је једнак збиру ове две компоненте.
Сл. 6.4 Механичка карактеристика асинхроног мотора са двоструким кавезом на ротору, 21
Сл. 6.5 Механичка карактеристика асинхроног мотора са двоструким кавезом на ротору, 18
46
У току поласка мотора, због великог расипног флукса око доњег кавеза долази до потискивања струје
у горњи кавез. Попречни пресек штапа у горњем кавезу је мали и због тога је велика активна
отпорност ротора. Велика отпорност у току поласка доводи до померања превалног клизања према
полазном клизању, док се превални момент помера према нижим брзинама. Овај процес залетања
асинхроног мотора са двоструким кавезом, помоћу момента који генерише горњи кавез, има сличан
ефекат као и залетање асинхроног мотора са намотаним ротором и додатним отпором у колу ротора.
У току поласка мотора, утицај горњег-полазног кавеза на резултујући момент мотора је доминантан,
док је утицај доњег-радног кавеза занемарљив.
Резултујућа механичка карактеристика асинхроног мотора са двоструким кавезом 18, 21 добија се
сумирањем механичке карактеристике која потиче од доњег-радног кавеза mе1(n), и механичке
карактеристике која потиче од горњег-полазног кавеза mе2(n):
me (n)  me1 (n)  me 2 (n) . (6.1)
6.1.1 Апроксимација механичке карактеристике радног, доњег кавеза
Утицај доњег радног кавеза у току поласка мотора је занемарљив. Тек након повећања брзине ротора,
када почне да се смањује фреквенција у ротору, почиње постепено враћање равномерне расподеле
густине струје у доњи, радни кавез. Тек тада доњи-радни кавез преузима доминантну улогу у
генерисању момента кавезног мотора са двоструким жлебовима. Из тог разлога за апроксимацију
рада доњег, радног кавеза, употребљени су назначени подаци мотора и Клосова једначина.
На примеру двополног мотора називне снаге 75 [kW], класе енергетске ефикасности IЕ2, биће
изведена апроксимација механичке карактеристике радног-доњег кавеза. Као апроксимација на први
начин, употребљена је Клосова једначина у којој је занемарен однос отпора статора и сведеног отпора
ротора:
mе1  n  2v
 . (6.2)
mn s pr s

s s pr
Као апроксимација на други начин, употребљена је Клосова једначина у којој је узет у обзир однос
отпора статора и сведеног отпора ротора:
Rs
s 1
me11  n  Rr' pr
 2 . (6.3)
mn Rs s pr s
2 '  s pr  
Rr s s pr
Односно, ако не познајемо однос отпора статора и сведеног отпора ротора, може се усвојити да је
овај однос једнак јединици, тако да претходни израз добија следећи облик:
me11  n  s pr  1
 2 . (6.4)
mn s pr s
2  s pr  
s s pr
На Сл. 6.6 приказане су механичке карактеристике me1(n), која је дата једначином 6.2, и механичка
карактеристика me11(n), која је дата једначином 6.4. На основу поклапања графика ове две
карактеристике може се закључити да су апроксимације me1(n) и me11(n) истоветне.
Утицај радног кавеза на укупан момент у току поласка, узет је у обзир на тај начин што је полазни
момент доњег кавеза изједначен са нулом, односно од механичке карактеристике доњег кавеза me1(n)
одузета је вредност полазног момента и добијена механичка карактеристика доњег радног кавеза
me13(n), која ће се даље користити за одређивање укупног момента мотора.
47
me13  n   me11  n   me11  0  . (6.5)
IE 2, p  1
3
Me/Mn [%]
2
me1 ( n)
1
me11 (n)
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 6.6 Поређење механичких карактеристика me1(n) и me11(n)
Добијена механичка карактеристика има полазни момент који је једнак нули и има превални момент
који је мањи од превалног момента кавезног мотора, који је дат као каталошки податак преко
коефицијента преоптеретљивости мотора. За посматрани двополни кавезни мотор, класе енергетске
ефикасности IЕ2, преоптеретљивост мотора је =3.0, што значи да је превални момент једнак 3mn.
4
IE 2, p  1
3
Me/Mn [%]
2
me1 ( n)
1
me13 (n)
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 6.7 Mеханичкa карактеристика доњег радног кавеза је me13(n)
Оваква апроксимација механичке карактеристике доњег кавеза значи да превални момент мотора не
ствара само доњи-радни кавез, већ једним делом има утицај и горњи-полазни кавез. Што је и реално,
јер не долази до тренутног пребацивања са полазног кавеза на радни кавез при некој одређеној
брзини, већ се овај процес замене улога горњег-полазног и доњег-радног кавеза одвија континуално.
6.1.2 Апроксимација промене активне отпорности и реактансе расипања полазног

кавеза ротора
Велики полазни момент мотора са двоструким кавезом остварује се захваљујући полазном кавезу,
чија је активна отпорност повећана у току поласка због неравномерне расподеле струје. Према
теорији, параметри ротора асинхроног кавезног мотора при директном прикључењу на мрежу у току
поласка мењају се сразмерно квадратном корену из клизања 22,23. Према референци 18,
дефинисана је монотона нелинеарна функција клизања која моделује ову зависност параметара
ротора.
Моделована зависност активног отпора ротора од клизања дата је следећим изразом:
48
 s 
Rr,  s   Rr, 0  a1  b1 . (6.6)
 sk 
Моделована зависност реактансе ротора од клизања дата је следећим изразом:
 s 
X r,  s   X r, 0  a2  b2 k  . (6.7)
 s 
Клизање при коме се има вредност момента која је једнака полазном моменту, дато је преко:
 2
sk  sn  pol   pol 1 .  (6.8)
где је,
m pol
 pol  - Коефицијент преоптеретљивости при поласку мотора; однос полазног момента и
mn
назначеног момента мотора. Представља каталошки податак, [р.ј.].
m pol - Полазни момент мотора, [Nm].
mn - Назначена вредност момента мотора, [Nm].
ns  n
s - Клизање при датој брзини, [р.ј.].
ns
sn - Клизање које одговара назначеној брзини, [р.ј.].
sk - Клизање које одговара полазној вредности момента у опсегу малих клизања, на линераном делу
механичке карактеристике мотора [р.ј.].
a1 , b1 - Бездимензионални параметри који се подешавају.
Rr, 0 - Параметар који се подешава [].
a2 , b2 - Бездимензионални параметри који се подешавају.
X r, 0 - Параметар који се подешава [].

Коефицијенти у изразима за апроксимацију отпорности ротора, (6.6.), као и за апроксимацију
реактансе расипања ротора, (6.7) могу се одредити захваљујући познатим параметрима еквивалентне
шеме. Подаци еквиваленте шеме асинхроног мотора које даје произвођач помоћу свог програма
MotSize 15,16; дати су у следећој табели:
Таб. 6-1 Параметри еквивалентне шеме двополног асинхроног кавезног мотора, 75 [kW], IЕ2
Тип мотора M3BP 280 SMA 2
Називна снага kW 75
Режим рада S1(IEC) 100%
Напон V 400 Струја А 130 Фактор снаге 0,88
Фреквенција Hz 50 Брзина o/min 2978 Степен искоришћења при називној снази 94,3
Фазни напон V 231 R1s [m] 19,1 X1s [m] 111
Xm. [m] 6,4 Rm [m] 70
X2 r nom [m] 329 R2 r nom [m] 14,1
X2 start [m] 111 R2 start [m] 54
X2 max [m] 224 R2 max [m] 16,8
Према назначеним подацима мотора који су дати у табели (Таб. 5-2), и према параметрима
еквивалентне шеме који су дати у табели (Таб. 6-1), извршена је апроксимација коришћењем израза
(6.6 и 6.7).
Клизање 18, при коме се има вредност момента која је јeднака полазном моменту, дато је као:
49
 2
sk  sn  pol   pol  
 1  0.07 2,1  2,12  1  0.029 .  (6.9)
Моделована зависност активног отпора ротора од клизања 18 дата је следећим изразом:
 s 
Rr,  s   0,017 0,5  0,5 . (6.10)
 sk 
Моделована зависност реактансе ротора од клизања 18 дата је следећим изразом:
 s 
X r,  s   0.21 0, 4  0, 6 k  . (6.11)
 s 
Провера тачности постављених израза за апроксимацију активне отпорности ротора извршена је у
две радне тачке. Прва радна тачка је при старту мотора када је клизање мотора једнако јединици, при
чему разлика у односу на измерену вредност износи 58-54=4 [m]. Друга радна тачка је при
назначеном клизању. У овој радној тачки, разлика у односу на измерену вредност износи 14,1-
13=1,1 [m].
Таб. 6-2 Поређење параметара ротора двополног асинхроног кавезног мотора, 75 [kW], IЕ2
Активна отпорност Апроксимација, Ректанса Апроксимација,
Произвођач Произвођач
ротора Јед. 6.6 расипања ротора Јед. 6.7
[m] [m] [m] [m]
, ,
R  sn 
r
14,1 13 X  sn 
r
329 334
Rr,  s  1 54 58 X r,  s  1 111 105
Такође, провера тачности постављених израза за апроксимацију реактансе расипања ротора извршена
је у две радне тачке. У првој радној тачки, при старту мотора, када је клизање мотора једнако
јединици, разлика у односу на измерену вредност износи 111-105=6 [m]. У другој радној тачки при
назначеном клизању, разлика добијене вредности помоћу апроксимираног израза у односу на
измерену вредност износи 329-334=-5 [m].
0,30
0,25 IE 2, p  1
0,20
X r` (n)
[]
0,15
0,10
Rr` ( n)
0,05
0,00
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 6.8 Промена активне отпорности и реактансе расипања ротора од брзине у току поласка
У току поласка мотора због великог расипног флукса који обухвата доњи кавез и мале активне
отпорности доњег кавеза, промена активне отпорности и промена расипне реактансе приказана на
горњој слици односи се практично само на горњи -полазни кавез.
50
6.1.3 Апроксимација механичке карактеристике горњег, полазног кавеза
За упрошћену апроксимацију механичке карактеристике горњег-полазног кавеза помоћу назначених

података мотора најпре је детаљно представљен процес залетања и промене фамилије механичких
карактеристика мотора у току овог процеса. Јер, као што је познато, активна отпорност ротора и
расипна реактанса ротора зависе од клизања. Ова два параметра утичу на облик механичке
карактеристике асинхроног мотора. Фамилија механичких карактеристика горњег-полазног кавеза
добија се када се у изразу за механичку карактеристику мотора замене променљиви параметри
ротора, који зависе од брзине у току поласка мотора, 18:
Rr,  n 
1 3  p  U s2 s n
me 2  n   2
. (6.12)
mn s  Rr,  n   2
,
 Rs     X s1  X r  n  
 s  
n
У следећој табели дате су израчунате вредности активне отпорности ротора (6.10) и расипне
реактансе ротора (6.11) за одређене дискретне вредности брзине ротора. Параметри статора дати су у
табели (Таб. 6-1). За сваку дискретну брзину и одговарајуће израчунате вредности параметара ротора
одређена је механичка карактеристика. Активна отпорност горњег-полазног кавеза ротора највећа је
при старту мотора, затим, са порастом брзине опада. Расипна реактанса горњег-полазног кавеза,
најмања је на старту, док са порастом брзине расте.
Таб. 6-3 Дискретне вредности параметара ротора за одређене вредности брзине
Брзина Rr,  sn  X r,  sn  Ознака

[о/min] [m] [m] мех. кар.
1 0 58 105 me 20  n 
2 500 54 107 me 201  n 
3 1000 49 110 me 202  n 
4 1500 44 114 me 203  n 
5 2000 37 121 me 204  n 
6 2500 29 137 me 205  n 
7 2700 24 152 me 206  n 
8 nn=2978 13 334 me 207  n 
Посматране механичке карактеристике нису статичке криве зависности момента асинхроног мотора
од брзине у класичном смислу. Оне осликавају прелазни процес залетања мотора са променљивим
параметрима горњег-полазног кавеза. Свака крива је нацртана само за једну дискретну вредност
брзине која се има само у једном тренутку у току процеса залетања мотора. Како брзина расте и ове
"привремене" механичке карактеристике се померају дуж хоризонталне осе.
51
5 me 20 (n) IE 2, p  1
me 201 (n)
4 me 202 ( n)
me 203 ( n)
M e/M n [%]
3 me 204 ( n )
2
me205 (n)
1 me 206 (n)
me 207 (n)
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 6.9 Фамилија механичких карактеристика горњег-полазног кавеза ротора за параметре ротора који су дати у
табели Таб. 6-3
У почетном тренутку, при самом стару мотора, механичка карактеристика me20(n) има највећи
полазни момент, највећи превални момент и највеће превално клизање од свих механичких
карактеристика посматране фамилије кривих.
Са порастом брзине превално клизање опада и превална тачка се помера удесно, у смеру пораста
брзине. Такође, порастом брзине активна отпорност горњег-полазног кавеза ротора опада, док
истовремено реактанса расипања расте. Како је превално клизање сразмерно активном отпору
горњег-полазног кавеза и обрнуто сразмерно реактанси расипања горњег-полазног кавеза, то је
смањење вредности превалног клизања са повећањем брзине сасвим очекивано.
Rr,  n 
s pr  n   . (6.13)
2
R   X s1  X r,  n  
2
s
0,4
IE 2, p  1
0,3
s pr (n)
[r.j.]
0,2
0,1
0,0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 6.10 Промена превалног клизања горњег- полазног кавеза у току поласка
Поређењем прелазног процеса поласка асинхроног мотора са намотаним ротором и роторским
отпорником, код кога се за дискретне вредности додатног отпора у коло ротора добијају одговарајуће
механичке карактеристике, са прелазним процесом у горњем-полазном кавезу ротора при поласку
двокавезног асинхроног мотора, може се успоставити одређена аналогија.
52
Асинхрони мотор са двоструким жлебовима на Асинхрони мотор са намотаним ротором и

ротору, горњи-прелазни кавез роторским упуштачем
Највећа вредност отпора је на самом старту мотора

На самом старту струја је потиснута у горњи- У тренутку старта сви контактори на степенима
полазни кавез, који има мали пресек проводника упуштача су отворени, у колу ротора је
и због тога велику активну отпорност. У максимална вредност отпора.
тренутку старта ова отпорност има максималну
вредност и са порастом брзине опада.
На самом старту највећа је вредност превалног клизања
Због максималне вредности отпора ротора у оба Због максималне вредности отпора у колу
случаја се има максимална вредност превалног ротора има се максимална вредност превалног
клизања. Увек је мања од јединице по клизања. Може бити једнака јединици
вредности.
Превални момент
Променљива вредност превалног момента при Константа вредност при свим вредностима
различитим брзинама. Поред промене отпора и при свим брзинама. Не мења се
отпорности, мења се реактанса расипања. Са расипна реактанса ротора, она је константна у
порастом брзине, расте реактанса расипања току поласка.
ротора и смањује се превални момент.
У току поласка превални момент горњег-полазног кавеза мења се по вредности са променом брзине,
јер зависи од рeактансе расипања ротора према следећем изразу, 18:
1 3  p U s2 1
mpr 20  n   . (6.14)
mn 2s R  R 2   X  X , n  2
s s  s1 r  
Према горњем изразу превлани момент који потиче од горњег-полазног кавеза је обрнуто сразмеран
реактанси расипања. Са порастом брзине расте вредност расипне реактансе горњег-полазног кавеза и
опада вредност превалног момента. Ова промена превалног момента у функцији брзине мотора је
илустрована на Сл. 6.11, и представља геометријско место тачака по којима се превални момент
горњег-полазног кавеза помера у току поласка. Међутим, у току поласка, ниједна вредност превалног
момента горњег-полазног кавеза нема практичног утицаја на момент двокавезног асинхроног мотора.
Први разлог је што се превални момент горњег-полазног кавеза јавља при брзинама већим од 70 %
синхроне брзине, када доминантну улогу у генерисању момента преузима доњи-радни кавез. Момент
доњег-радног кавеза у функцији брзине me13(n), дат је на Сл. 6.7. Други разлог је што се превални
момент горњег-полазног кавеза не јавља при брзинама мањим од 70 % када доминантну улогу у
генерисању момента има горњи-полазни кавез.
Посматрајући фамилије механичких карактеристика на Сл. 6.9 у опсегу брзина од 0 % до 70 %,
може се уочити да са порастом брзине радна тачка прелази са једне механичке карактеристике на
следећу у низу. Односно, при самом старту мотора, механичка карактеристика me20(n) је прва активна,
затим радна тачка прелази на me201(n), све до me207(n). Брзина при којој се дешава прелаз са једне
карактеристике на другу је непозната величина и ограничавајући фактор да се одреди средња
вредност момента горњег-полазног кавеза у току поласка.
53
Посматрајући експериментално одређене механичке карактеристике мотора (Сл. 5.1), може се уочити
да механичке карактеристике асинхроних кавезних мотора имају велики полазни момент, чија
вредност премашује 200 % назначеног момента мотора. Такође, може се уочити да се ова вредност
момента одржава константном у току убрзања мотора, до брзина које одговарају 70 % - 80 % од
синхроне брзине.
Имајући у виду наведене чињенице, затим познату вредност коефицијента преоптерећења у току
поласка pol, као и располагање аналитичким изразом за промену превалног момента горњег-полазног
кавеза, извршено је свођење промене превалног момента горњег-полазног кавеза на полазни момент
мотора. Сведени превални момент горњег-полазног кавеза добијен је дељењем израза за промену
превалног момента горњег-полазног кавеза (6.14) са коефицијентом преоптеретљивости при поласку:
m pr 20  n  1 1 3  p U s2 1
m pr10  n    . (6.15)
 pol  pol mn 2s R  R 2   X  X , n  2
s s  s1 r  
Овако одређен сведени превални момент горњег-полазног кавеза мотора на почетку процеса залетања
има вредност која је приближно једнака полазном моменту мотора. При томе је добијен и аналитички
облик (6.15) сведеног превалног момента горњег-полазног кавеза мотора у зависности од брзине.
5
IE 2, p  1
4 mepr 20 (n)
Me/Mn [%]
2
mepr10 (n)
1
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 6.11 Превални момент mpr20(n) и сведени превални момент mpr10(n) горњег-полазног кавеза
Таб. 6-4 Сведени превални момент горњег-полазног кавеза ротора
Брзина Rr,  sn  X r,  sn  Ознака

[о/min] [m] [m] мех. кар. m pr 20  n   pol m pr10  n   m pr 20  n  /  pol
1 0 58 105 me 20  n  4,45 2,1 2,12
2 500 54 107 me 201  n  4,407 2,1
2,10
3 1000 49 110 me 202  n  4,357 2,1
2,07
4 1500 44 114 me 203  n  4,285 2,1
2,04
5 2000 37 121 me 204  n  4,17 2,1
1,99
6 2500 29 137 me 205  n  3,93 2,1
1,87
7 2700 24 152 me 206  n  3,719 2,1
1,77
8 nn=2978 13 334 me 207  n  2,26 2,1
1,08
mpr20(n) - Превални момент горњег-полазног кавеза.
mpr10(n) - Сведени превални момент горњег-полазног кавеза.
pol - Полазна преоптеретљивост, однос полазног и назначеног момента - каталошки податак.
54
Међутим, сведени превални момент горњег-полазног кавеза не представља и механичку

карактеристику горњег-полазног кавеза која може да се употреби за израчунавање укупног момента
двокавезног асинхроног мотора, сабирањем са механичком карактеристиком доњег-радног кавеза. То
се може видети ако једначину:
mеu  n   mе13  n   mpr10  n  . (6.16)
представимо на следећем дијаграму (Сл. 6.12). Дијаграм укупног момента мотора превазилази
стварну механичку карактеристику анализираног двополног мотора. Најуочљивија је вредност
превалног момента која износи преко четири релативне јединице, 4 р.ј., док је превални момент на
експериментално одређеној механичкој карактеристици једнак три релативне јединице, 3 р.ј.,
односно преоптеретљивост мотора је =3.
5
IE 2, p  1
4
Me/Mn [%]
3
m eu ( n )
2
mepr10 (n)
1
me13 ( n )
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 6.12 Укупни момент мотора као сума момента доњег-радног кавеза mе13(n) и сведеног превалног момента
mpr10(n) горњег-полазног кавеза
Промена сведеног превалног момента горњег-полазног кавеза је употребљена за одређивање
механичке карактеристике горњег-полазног кавеза помоћу Клосове једначине, у којој се отпорност
ротора мења у зависности од брзине (односно од клизања) према изразу (6.10):
Rs
s pr  1 ,
me12  n  R  n r
 2 . (6.17)
mn Rs s pr s( n)
2 , s pr  
Rr  n  s (n) s pr
На следећој слици, приказане су две механичке карактеристике, прва која не уважава однос отпора
статора и ротора me11(n); дата изразом (6.4) и друга me12(n) која уважава овај однос; дата изразом
(6.17):
4
IE 2, p  1
3
Me/Mn [%]
2
me11 (n)
1
me12 ( n)
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 6.13 Испитивање утицаја односа отпора статора и ротора на механичку карактеристику мотора
55
На основу добијених графика на Сл. 6.13 који се преклапају на целом опсегу брзина може се извести
закључак да однос отпора статора и ротора не утиче на механичку карактеристику мотора, која је
изведена помоћу Клосове формуле. На основу претходног закључка употребићемо следећи облик
Клосове формуле за одређивање механичке карактеристике горњег-полазног кавеза:
me12  n  s pr  1
2 . (6.18)
m pr s pr s (n)
2  s pr  
s (n) s pr
Како крива промене сведеног превалног момента горњег-полазног кавеза mpr10(n), који је дат изразом
(6.15), има максималну вредност при старту мотора (Сл. 6.12), то се може уврстити као посебан услов
за Клосову формулу (6.18), да је превално клизање једнако јединици spr=1,
11
me 41  n   2m pr10  n  . (6.19)
1 s(n)
2 1  
s(n) 1
4
IE 2, p  1
3 mpr10 (n) me51 (n)

Me/Mn [%]
2
me 41 (n)
1
me13 (n)
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
Сл. 6.14 Резултујућа механичка карактеристика me51(n) кавезног мотора са двоструким кавезом, апроксимацијa
добијена коришћењем параметара еквивалентне шеме.
Крива me41(n), дата једначинама (6.19 и 6.20), представља механичку карактеристику горњег-полазног
кавеза
1 1 3  p  U s2 1 2
me 41  n   2 , (6.20)
 pol mn 2s R  R 2   X  X , n  2 2 1  1  s (n)
s s  s1 r  
s ( n)
која може да се употреби за израчунавање укупног момента двокавезног асинхроног мотора
сабирањем са механичком карактеристиком доњег-радног кавеза me13(n) која је дата изразом (6.5).
m51  n   mе13  n   mе 41  n  . (6.21)
Добијени график резултујуће механичке карактеристике me51(n), има приближно исти облик као и
график експериментално одређене механичке карактеристике коју је дао произвођач за анализирани
мотор.
Велики недостатак описаног начина за одређивање механичке карактеристике мотора са двоструким
кавезом је потреба да се за одређивање механичке карактеристике горњег-полазног кавеза познају
параметри еквивалентне шеме, као и њихова промена у току поласка. Овај недостатак се јасно уочава
на основу израза (6.20, 6.10, 6.11 и 6.15).
Циљ овог извођења није био да се дође до закључка како је описани поступак практично неизводљив
без познавања параметара еквивалентне шеме, већ је сам поступак послужио за верификацију
једноставне апроксимације механичке карактеристике горњег-полазног кавеза, која је дата изразом
(6.20).
Наиме, полазећи од изведене чињенице да крива промене сведеног превалног момента горњег-
полазног кавеза mpr10(n), која је дата изразом (6.15) има максималну вредност при старту двокавезног
56
мотора (Сл. 6.12, Сл. 6.14), то се може уврстити као посебан услов за Клосову формулу, да је сведени
превални момент горњег-полазног кавеза при старту једнак полазном моменту мотора. Односно:
m pr10 (0)  m pol . (6.22)
Добија се да је полазна преоптеретљивост једнака полазном моменту у релативним јединицама,
односно сведеном превалном моменту у релативним јединицама:
 pol  m pol  m pr10 (0) . (6.23)
Једноставна апроксимација механичке карактеристике горњег-полазног кавеза добија се када се у
израз 6.19, уместо сведеног превалног момента mpr10(n) (који је дат у релативним јединицама према
назначеном моменту мотора), замени вредност полазне преоптеретљивости pol:
11
me 42  n   2 pol . (6.24)
1 s (n)
2 1  
s ( n) 1
График резултујуће механичке карактеристике (me52(n)) двокавезног асинхроног мотора добија се
сумирањем механичких карактеристика, за доњи-радни кавез (me13(n)) и горњи-полазни кавез
(me42(n)). Заједничко за оба наведена израза је да су изведена на основу Клосове формуле и да не
зависе од параметара еквивалентне шеме.
m52  n   mе13  n   mе 42  n  . (6.25)
Ово значи да се резултујућа механичка карактеристика асинхроног мотора са двоструким кавезом,
може приближно одредити на основу познавања назначених података мотора.
s pr  1 s pr  1 11 . (6.26)
m52  n   2  2  2 pol
s pr s (n) s pr 1 1 s ( n)
2  s pr   2  s pr   2 1  
s(n) s pr 1 s pr  s ( n) 1
    
m 42
me13
Апроксимирана механичка карактеристика me52(n) која је добијена употребом назначених података

мотора врло мало одступа од апроксимиране механичке карактеристике me51(n) која је добијена
употребом параметара еквиваленте шеме.
4
IE 2, p  1
3 me 52 (n)
Me/Mn [%]
2
me 42 (n)
1
me13 (n)
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
Сл. 6.15 Упрошћена резултујућа механичка карактеристика me52(n) кавезног мотора са двоструким жлебовима,
апроксимација коришћењем само назначених података мотора
Апроксимиране механичке карактеристике имају од синхроне брзине до превалне брзине, потпуно
слагање са експериментално одређеном механичком карактеристиком mIE2_P(n) асинхроног двополног
мотора са двоструким жлебовима, класе енергетске ефикасности IE2. Од превалне брзине до 80 %
синхроне брзине (2400 o/min), одступања апроксимираних карактеристика незнатно су повећана, док
је при мањим брзинама у току поласка мотора одступања имају највећу вредност.
57
4 4
IE 2, p  1
3 me52  n  3
Me/Mn [%]
2 2
mIE 2_ P  n me51  n 
1 1
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 6.16 Поређење апроксимираних механичких карактеристика me51(n) и me52(n) са експериментално одређеном
механичком карактеристиком mIE2_P(n) асинхроног двополног мотора са двоструким жлебовима, класе
енергетске ефикасности IE2.
4 4
IE 2, p  1
me52  n 
3 3
Me/Mn [%]
2 2
me51  n 
1 1
mIE 2_ P  n
0 0
2200 2400 2600 2800 3000
n [o/min]
Сл. 6.17 Увећани детаљ механичких карактеристика me51(n), me52(n) и mIE2_P(n) са Сл. 6.16.
58
Пример: 6.1
Параметри ротора из еквивалентне шеме двополног асинхроног мотора називне снаге 75 [kW] и класе
енергетске ефикасности IЕ3, дати су у доњој табели.
Таб. 6-5 Параметри ротора двополног асинхроног кавезног мотора, 75 [kW], IЕ3
Ротора Јед. 6.6 расипања ротора Јед. 6.7
[m] [m] [m] [m]
, ,
R  sn 
r 15 X  sn 
r 259
, ,
R  s  1
r 66 X  s  1
r 118
Називни и назначени подаци мотора су:

Таб. 6-6 Називни и назначени подаци двополног мотора називне снаге 75 [kW] и класе енергетске ефикасности
IЕ3.
M3BP 280 SMB 2 IE3 3000 2978 3,0 240 0,0073 130 7,0 2,3
Експериментално одређена механичка карактеристика је приказана на доњој слици :

4
IE 3, p  1
3
Me/Mn [%]
mIE3_ P  n
2
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 6.18 Експериментално одређена механичка карактеристика mIE2_P(n) двополног асинхроног мотора, називне
снаге 75 [kW] и класе енергетске ефикасности IЕ3.
Урадити:
а) Применити описани поступак у поглављу 6 за одређивање апроксимиране механичке
карактеристике me51(n) кавезног мотора са двоструким кавезом коришћењем роторских параметара
еквивалентне шеме.
б) Применити описани поступак у поглављу 6 за одређивање апроксимиране механичке
карактеристике me41(n) кавезног мотора са двоструким кавезом коришћењем Клосове једначине и
назначених података мотора.
59
Пример: 6.2
Параметри ротора из еквивалентне шеме двополног асинхроног мотора називне снаге 75 [kW] и класе
енергетске ефикасности IЕ4, дати су у доњој табели.
Таб. 6-7 Параметри ротора двополног асинхроног кавезног мотора, 75 [kW], IЕ4
Ротора Јед. 6.6 расипања ротора Јед. 6.7
[m] [m] [m] [m]
, ,
R  sn 
r 12 X  sn 
r 272
, ,
R  s  1
r 58 X  s  1
r 119
Називни и назначени подаци мотора су:

Таб. 6-8 Називни и назначени подаци двополног мотора називне снаге 75 [kW] и класе енергетске ефикасности
IЕ4.
M3BP 280 SMB 2 IE4 3000 2979 2,9 240 0,007 129 7,3 2,1
Експериментално одређена механичка карактеристика је приказана на доњој слици :

4
IE 4, p  1
3
Me/Mn [%]
mIE 4_ P  n
2
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 6.19 Експериментално одређена механичка карактеристика mIE2_P(n) двополног асинхроног мотора, називне
снаге 75 [kW] и класе енергетске ефикасности IЕ4.
Урадити:
а) Применити описани поступак у поглављу 6 за одређивање апроксимиране механичке
карактеристике me51(n) кавезног мотора са двоструким кавезом коришћењем роторских параметара
еквивалентне шеме.
б) Применити описани поступак у поглављу 6 за одређивање апроксимиране механичке
карактеристике me41(n) кавезног мотора са двоструким кавезом коришћењем Клосове једначине и
назначених података мотора.
60
7 Степен искоришћења кавезних асинхроних мотора
Два су основна разлога који доводе до предимензионисања асинхроних кавезних мотора при
њиховом избору за рад у електромоторним погонима. Први разлог су захтеви механичког дела погона
за привременим повећањем вредности момента у току поласка погона, или у другим екстремним
режимима рада, док у трајном раду момент оптерећења има значајно нижу вредност 24-26.
Други разлог су називне снаге мотора које су дефинисане стандардом и које се разликују од потребне
снаге механичког оптерећења. Постоје различити опсези снага између две суседне стандардне
вредности називних снага. Односно, за једну групу мотора са истим бројем полова, постоје различити
опсези називних момената између два суседна мотора у каталогу мотора. Према израчунатим
вредности момента оптерећења бира се мотор који има већи називни момент од момента оптерећења.
Ово значи да мотори у електромоторним погонима раде уобичајено са снагом у опсегу од 50 % до
100 % називне снаге. Због тога је за ефикаснији рад мотора у погону најважније да произвођачи
мотора повећају вредност степена искоришћења мотора при 50 % и 75 % оптерећења 24-26.
Називно оптерећење мотора једнако је назначеној снази мотора на натписној плочици и представља
називну снагу која је дефинисана стандардом. Досадашњи начин описивања енергетске ефикасности
мотора са назначеним степеном искоришћења при називном оптерећењу не даје реалну слику
потрошње мотора при нижим вредностима оптерећења. Из тог разлога, у новим стандардима је
прописано да произвођачи мотора морају као назначене податке на натписној плочици мотора да дају
и степен искоришћења мотора при 50 % и 75 % оптерећења.
Према аутору [27] могуће је дефинисати средњу вредност степена искоришћења мотора користећи
вредности делимичних оптерећења као тежинске факторе у дефинисању средње вредности степена
искоришћења мотора. "Усредњени пондерисани степен искоришћења" (“average weighted efficiency”)
може се написати као:
1,0  h100%  0,75  h75%  0,50  h50%
hsr  . (7.1)
1, 0  0,75  0,5
У овом поглављу, дат је кратки опис огледа за мерење степена искоришћења при делимичним
оптерећењима којег прописују стандарди [26]. Такође, дат је детаљан опис и аналитичко извођење
израза за одређивање релативних губитака који не зависе од оптерећења и релативних губитака који
зависе од оптерећења, на основу познатих вредности степена искоришћења при делимичним
оптерећењима (100 %, 75 % и 50 %), [28]. Употребом овако одређених релативних губитака,
апроксимирана је карактеристика степена искоришћења, односно одређен је график зависности
степена искоришћења од релативног оптерећења, h(p).
7.1 Оглед мерења степена искоришћења при делимичним оптерећењима

према IEC/EN 60034-2-1
У огледу загревања асинхроног мотора у називном режиму рада успоставља се стационарно стање у
погледу пораста температуре намотаја статора у односу на температуру амбијента. Мотор ради са
константним називним оптерећењем при назначеној брзини и при температури амбијента од 25[C],
која је дефинисана стандардом. У овом режиму рада са оптерећењем од 100 %, одређен је и степен
искоришћења мотора у називном режиму рада.
У стационарном стању у огледу загревања мотора при називном оптерећењу мотора, називни пораст
температуре је измерени пораст температуре намотаја статора у односу на називну температуру
амбијента (25C). Према процедури дефинисаној у стандарду IEC/EN 60034-30-1 2 (за одређивање
криве зависности степена искоришћења од релативног механичког оптерећења), одмах се у наставку
огледа загревања, при називном оптерећењу, врши оглед мерења степена искоришћења при
делимичним оптерећењима. Оваква процедура подразумева да се мотор који се још није охладио из
огледа загревања са називним оптерећењем, одмах, без паузе оптерећује делимичним оптерећењима
75 %, 50 % и 25 % релативног оптерећења и врши се мерење степена искоришћења у овим
61
тачкама. При промени оптерећења, не успоставља се ново стационарно стање у процесу хлађења
мотора које одговара сниженим вредностима губитака при сниженим вредностима оптерећења, већ
губици при делимичним оптерећењима остају исти као и код називног оптерећења
Стварни укупни губици у мотору који ради у устаљеном радном режиму са релативним оптерећењем
од 100 %су већи од укупних губитака мотора када мотор ради у устаљеним радним режимима са
делимичним оптерећењима од 75 %, 50 % и 25 %.
P100%  P 75%  P 50% . (7.2)
Пораст температуре намотаја статора када мотор ради у стационарном стању делимично оптерећен је
увек мањи од пораста температуре при називном оптерећењу, јер су укупни губици у мотору мањи.
Међутим, да би се избегло понављање одвојених огледа загревања при делимичним оптерећењима,
који би требало да се одвијају увек са истим почетним условима, да је мотор на температури
амбијента, стандардима је предвиђена описана скраћена процедура за мерење стена искоришћења при
делимичним оптерећењима. Овим је постигнута уштеда у утрошеној електричној енергији, јер би
мотор морао да се загреје при сваком делимичном оптерећењу после одређеног времена које зависи
од временске константа загревања мотора. Такође постигнута је и уштеда у времену потребном за
обављање огледа.
Према усвојеној процедури, укупни губици у машини при делимичним оптерећењима су једнаки
укупним губицима при називном оптерећењу:
P100%  P 75%  P 50% . (7.3)
Према дефиницији степена искоришћења могу се написати следећи изрази:
p100% 
h100%  
p100%  P100% 
p75% 
h75%  . (7.4)
p75%  P100% 
p50% 
h50%  
p50%  P100% 
При оваквом мерењу степена искоришћења за делимична оптерећења добија се мања измерена
вредност у односу на стварну вредност, јер су отпори статора и ротора већи због пораста температуре
при називном оптерећењу, у односу пораст отпора при делимичним оптерећењима.
7.2 Назначене вредности на натписној плочици мотора и дозвољене

толеранције
Према стандарду SRPS EN 60034-30: 2013, Oбртне електричне машине — Део 30: "Класе енергетске
ефикасности једнобрзинских, трофазних, кавезних асинхроних мотора", дефинисане су величине
"називни степен искоришћења" и "назначен степен искоришћења".
Називни степен искоришћења (nominal efficiency) је дефинисан као вредност степена искоришћења
која испуњава захтев класе енергетске ефикасности према табелама у овом стандарду. У литератури
на српском језику је често у употреби директан превод од "nominal efficiency " као "номинални степен
искоришћења".
Назначен степен искоришћења (rated efficiency) је дефинисан као вредност степена искоришћења
коју је назначио произвођач, и треба да је једнака вредности називног степена искоришћења или већа
од ње.
62
Уобичајен је приступ да се очитавају утиснуте цифре на натписној плочици асинхроног мотора и

користе се као веродостојне вредности датих величина. Међутим, ово не важи за све податке са
натписне плочице мотора. Назначена снага мотора (у [kW]) и осна висина вратила мотора су тачно
дати и одговарају стварним вредностима. Остали назначени параметри: напон, фреквенција, струја,
брзина и степен искоришћења имају одређене дозвољене толеранције 42.
Стандард IEC Std. 60034-1, дефинише толеранцију мотора на варијацију напона и фреквенције
напојне мреже у току рада мотора. Ако се напон мреже мења у границама 5 % од назначеног
напона (зона А), мотор мора да развије назначену снагу, али не може да испуњава остала својства као
при назначеним вредностима напона и фреквенције. У вези са овим у стандарду се наглашава да ће
пораст температуре бити већи него у случају када су напон и фреквенција мреже једнаки назначеном
напону и фреквенцији мотора, а тиме ће бити већи губици и лошији степен искоришћења у односу на
назначену вредност.
Зона B није пожељна за трајан рад мотора. Рад у овој зони треба бити ограничен по трајању и
учесталости појављивања, као и по износу напона и фреквенције. Стандард сугерише и могућност
умањења назначене снаге мотора при раду у зони B.
Промена мрежног напона и фреквенције на месту прикључења мотора треба да је у оквиру граница
дозвољене толеранције за назначени напон мотора и фреквенцију мотора.
Према 60034-1 1] толеранције назначених вредности на натписаној плочици мотора дате су у
следећој табели:
Таб. 7-1 Дозвољене толеранције назначених података асинхроних мотора према стандарду IEC 60034-1
Параметар Дозвољена толеранција
±5 % од назначене вредности, зона А

Напон
±10 % од назначене вредности, зона B
±2 % од назначене вредности, зона А
Фреквенција
+3 % и -5 % од назначене вредности, зона B
Струја Није предвиђена варијација толеранције
±20 % од назначене вредности клизања за моторе називних снага
Брзина
1 [kW]
-15 % од (1-hn) за моторе називних снага  150 [kW]
Степен искоришћења
-10 %од (1-hn) за моторе називних снага  150 [kW]
Према стандарду IEC Std. 60034-1, за струју мотора, није предвиђена варијација толеранције.
Толеранција на назначену брзину мотора износи ±20 % од назначене вредности клизања за моторе
називних снага 1[kW]. Дог год је брзина мотора при пуном оптерећењу у дозвољеним границама,
мотор ће радити према назначеним вредностима на његовој натписној плочици.
За моторе назначене снаге мање од 150 [kW] дозвољена толеранција за степен искоришћења је
дефинисана као -15 % вредности од децималне разлике (1-hn), односно као -0,15(1-hn).
За моторе назначене снаге веће од 150 [kW] дозвољена толеранција за степен искоришћења је
дефинисана као -10 % вредности од децималне разлике (1-hn), односно као -0,10(1-hn).
63
7.3 Одређивање степена искоришћења при оптерећењима која су

различита од каталошких вредности
Стандардом IEC/EN 60034-30-1, [2,6]

[2,6 се захтева
ахтева од произвођача мотора да на натписаној плочици
мотора наведу назначену вредност степена искоришћења мотора за 100 %,, 75 % и 50 %
оптерећења од називног оптерећења мотора, као и којој класи енергетске ефикасности припада
мотор.
Напомена: Разликаа између "назначене" и "називне" вредности. Назначену вредност степена
искоришћења мотора одређује произвођач мотора при испитивању мотора стандардним методама за
испитивање и инструментима који имају дефинисану класу тачности. Називна
азивна вредност степена
искоришћења мотора је вредност коју прописују стандарди испод које не сме бити назначена
вредност степена искоришћења одређеног мотора,
мотора да би се мотор сврстао у одређену класу
енергетске ефикасности.
Једино је назначена снага мотора једнака називној снази мотора.
мо . Произвођач мотора конструише
мотор према стандардом дефинисаној називној снази, и ту вредност исписује на таблици мотора
мотора. За
све остале величине које су назначене на натписној плочици мотора стандардом су дефинисане
дозвољене толеранције.
Сл. 7.1 Натписна плочица четворополног кавезног асинхроног мотора називне снаге 110 [kW]
Класа енергетске ефикасности мотора на горњој слици је IE4. Значење процентуалних вредности
поред ознаке за класу енергетске ефикасности
ефикасности мотора на натписној плочици мотора дато је у следећој
табели:
Таб. 7-2 Назначене вредности степена искоришћења мотора
h100% P/Pn h75% P/Pn h50% P/Pn
96,8% (100%) 96,8% (75%) 96,5% (50%)
У заградама су дате
ате процентуалне вредности релативног оптерећења мотора (три вредности 100 %,
75 % и 50 %), док
ок је са леве стране заграда дата одговарајућа процентуална вредност степена
искоришћења мотора коју је назначио произвођач мотора.
Међутим, стварно релативно о оптерећење мотора се разликује од датих каталошких података за три
тачке на карактеристици оптерећења h(P/Pn). При томе постоје два случаја у погледу расположивих
података о карактеристици оптерећења мотора:
карактеристик оптерећења мотора h(P/Pn) за опсег оптерећења
Произвођач мотора даје комплетну карактеристику
од 25 % до 120 %.. Ово је случај када постоје детаљни извештаји о испитивањима мотора у којим
су дате све карактеристичне криве.
Произвођач мотора даје три тачке са карактеристике оптерећења мотора h(P/Pn), степен
искоришћења мотора при називном оптерећењу (P/P ( n=100%) и при делимичним вредностимa
називног оптерећења (P/Pn=75%, P/Pn=50% ). Ово је случај код свих произвођача мотора који су
64
дужни да дате податке упишу на натписној плочици мотора. Према овим подацима мотор се сврстава
у одговарајућу класу енергетске ефикасности.
У реалним погонима, релативна механичка снага оптерећења је променљива величина која зависи од
типа механичке карактеристике оптерећења, затим од потребне вредности момента и брзине, као и од
њихове промене у току времена.
Вредности стварног релативног механичког оптерећења у електромоторним погонима не подударају
се са дискретним вредностима датим на натписној плочици мотора (P/Pn=100%, P/Pn=75%,
P/Pn=50%). С тога је неопходно проценити или израчунати степен искоришћења мотора дате класе
енергетске ефикасности за релативна оптерећења која се разликују од датих дискретних вредности.
То се односи на три опсега промене релативног оптерећења мотора:
P/Pn=100 % -75 %, или "175" - скраћени назив за овај опсег,
P/Pn=75 % -55 %, или "755" - скраћени назив за овај опсег,
P/Pn=100 % -50 %, или "150" - скраћени назив за овај опсег.
Према начину извођења огледa мерења степена искоришћења при делимичним оптерећењима, за сва
делимична оптерећења губици су једнаки укупним губицима при огледу загревања при пуном
оптерећeњу:
P100%  P 75%  P 50% . (7.5)
Крива зависности степена искоришћења мотора од релативног оптерећења одређена је губицима
мотора као и процентуалним учешћем појединачних компоненти губитака у укупним губицама снаге.
Процентуални однос појединачних губитака снаге зависи од називне снаге мотора и конструкције
мотора [29]. У литератури [28, 30] је позната аналитичка апроксимација криве степена искоришћења
мотора у зависности од релативног оптерећења мотора. Најпре ћемо поћи од општег израза за
дефиницију степена искоришћења код мотора:
P
h . (7.6)
P  P
У стандардима и литератури примењује се апроксимирана зависност степена искоришћења од
релативног оптерећења мотора. Према овом приступу губици снаге мотора деле се на два дела,
губици који не зависе од оптерећења и губици који зависе од оптерећења:
2
P
P  P0  PL    P0  PL  p 2 , (7.7)
 Pn 
P0 - губици снаге мотора који не зависе од оптерећења,
PL - губици снаге мотора који зависе од оптерећења,
P
p - релативнo механичко оптерећење мотора,
Pn
P - механичка снага оптерећења мотора,
Pn - називна механичка снага мотора.
Дељењем корисне механичке снаге на вратилу мотора и укупних губитака снаге у режиму рада са
оптерећењем мањим од називног са називном снагом мотора, израз за степен искоришћења добија
следећи облик:
P / Pn p
h  , (7.8)
P / Pn  P / Pn p  P / Pn
P
p - релативнo механичко оптерећење мотора,
Pn
P
- релативни сумарни губици снаге мотора према називној снази мотора.
Pn
65
Дељењем израза за укупне губитке снаге мотора са називном снагом мотора добијају се релативни
сумарни губици снаге мотора:
P
 v0  vL  p 2 , (7.9)
Pn
Po
v0  - релативни губици снаге који не зависе од оптерећења,
Pn
PL
vL  - релативни губици који зависе од оптерећења.
Pn
У стандарду [3] и литератури [28] примењује се апроксимирана зависност степена искоришћења од
релативног оптерећења мотора.
p
h p   . (7.10)
p  v0  vL  p 2
За цртање криве степена искоришћења у функцији релативног оптерећења h(p) потребно је одредити
релативне губитке који не зависе од оптерећења v0 и релативне губитке који зависе од оптерећења vL.
Из каталошких података познате су три тачке на карактеристици степена искоришћења, и то:
( p100% , h100% ), ( p75% , h75% ), ( p50% , h50% ) . (7.11)
Између сваке две тачке дефинисан је један опсег на коме се израчунавају потребне релативне
компоненте губитака. То значи да се за две крајње тачке једног опсега поставља по једна једначина
(7.10), у којима се замењују познате вредности за степен искоришћења и релативно оптерећење
мотора.
За прву и другу тачку једног опсега добијају се две линеране једначине са две непознате величине, а
то су релативни губици који не зависе од оптерећења v0 и релативни губици снаге који зависе од
оптерећења vL:
p1
h1  p1   . (7.12)
p1  v0  vL  p12
p2
h2  p1   . (7.13)
p2  v0  vL  p22
Релативни губици се из ових једначина могу изразити преко степена искоришћења и релативног
оптерећења:
 1 
v0  vL  p12  p1  1 . (7.14)
 h  p  
 1 1 
 1 
v0  vL  p22  p2  1 . (7.15)
 h  p  
 2 2 
Одузимањем једначине (7.15) од (7.14) добија се:
 1   1 

vL  p12  p22  p1   1   p2 
h p  
 1 .
h p  
(7.16)
 1 1   2 2 
Сређивањем претходног израза добија се решење по релативним губицима vL који зависе од
 1   1 
p1   1   p2   1
h p   h p  
vL     2 2 .
1 1
2 2
(7.17)
p1  p2
Релативни губици који не зависе од оптерећења v0 добијају заменом једначине (7.17) у једначину
(7.15), или у једначину (7.14):
66
 1 
v0  p1   1  v  p2 . (7.18)
 h  p   L 1
 1 1 
 1 
v0  p2  1  v  p2 . (7.19)
 h  p   L 2
 2 2 
Овако израчунате вредности за v0 и vL на основу познатих каталошких вредности степена
искоришћења при делимичним оптерећењима и израза (7.17), (7.18) или (7.19), замењују се у израз
(7.10). Тиме је добијена могућност графичког приказа карактеристике степена искоришћења h(p), на
основу познавања каталошких података о вредностима степена искоришћења и релативног
оптерећења у две тачке.
С гледишта енергетске ефикасности асинхроног кавезног мотора у електромоторним погонима
значајнију улогу имају вредности степена искоришћења при делимичним оптерећењима у односу на
назначени степен искоришћења. Ова тврдња проистиче из чињеница да мотори у реалним погонима
раде при оптерећењима која су мања од називног оптерећења.
Конструкција савремених асинхроних кавезних мотора са вишом класом енергетске ефикасности је
прилагођена овој особини електромоторних погона у индустријској пракси, тако да је код ових
мотора конструктивно остварена вредност степена искоришћења при делимичним оптерећењима већа
од називног степена искоришћења. Посебно важну улогу има максимални степен искоришћења, као и
износ релативног оптерећења при коме се има ова екстремна вредност.
Екстремна вредност зависности степена искоришћења h(p) од релативног оптерећења мотора добија
се када се први извод функције (7.10) по релативном оптерећењу изједначи са нулом:
d
 h  p   
 
1  p  v0  p 2 vL  p  1  2 pv L 
. (7.20)
dp  
p  v  p 2v
2

0 L
d v0  p 2 vL
 h  p    2
. (7.21)
dp p  v0  p 2 vL 
d v0  p 2 vL
 h  p    0, 0. (7.22)
dp   p  v0  p 2 vL 
2
v0  p 2 vL  0 . (7.23)
Вредност релативног оптерећења, [28,30] при коме се има максимални степен искоришћења између
две познате тачке на карактеристици степена искоришћења је:
v0
pmax  . (7.24)
vL
Заменом вредности релативног оптерећења при коме се има максимални степен искоришћења (7.24) у
израз за степен искоришћења (7.10), добија се износ максималног степена искоришћења, [28,30]:
1
hmax  pmax   . (7.25)
v
1  0  vL  pmax
pmax
1
hmax  pmax   . (7.26)
v v
1  0  vL  0
v0 vL
vL
1 1
hmax  pmax    . (7.27)
1  v0 v L  v0 v L 1  2 v0 v L
67
Теоријска, или математичка, максимална вредност степена искоришћења ("1" јединица) добија се
када би релативни губици снаге били једнаки нули. Међутим, у реалним условима релативни губици
снаге постоје и нису једнаки нули.
За износ релативног оптерећења (pmax) при коме се има максимални степен искоришћења, константни
губици снаге износе:
v0 v
 0  v0 vL . (7.28)
pmax v0
vL
За износ релативног оптерећења (pmax) при коме се има максимални степен искоришћења,
променљиви губици снаге који зависе од оптерећења износе:
v0
vL  pmax  vL   v0 vL . (7.29)
vL
На основу израза (7.28) и (7.29) може се закључити да се максимални степен искоришћења мотора
има у тачки у којој су релативни губици снаге, који не зависе од оптерећења (константни губици),
једнаки променљивим губицима снаге:
v0
 vL  pmax ,
pmax . (7.30)
v0 vL  v0 vL
Изведени однос између губитака снаге је широко примењиван у литератури о електричним машинама
и при конструкцији асинхроних кавезних мотора. Такође се многи управљачки алгоритми за
оптимизацију енергетске ефикасности асинхроних кавезних мотора у раду, заснивају на постизању
једнакости константних и променљивих губитака у асинхроном мотору.
У следећој табели је дат преглед поступка за одређивање графика функције степена искоришћења
h(p) од релативног оптерећења, за познате податке које произвођачи мотора дају у својим каталозима.
Таб. 7-3 Поступак одређивања графика функције h(p) од релативног оптерећења

Израчунавање
Израчунавање релативних максималног степена
График
Подаци из каталога или са губитака у посматраном искоришћења и
функције
натписне плочице мотора опсегу релативних релативног оптерећења
h(p)
оптерећења при коме се има ова
максимална вредност
Тачка 1 Тачка 2 Јед. 7.17 Јед. 7.18 Јед. 7.24 Јед. 7.27 Јед. 10
( p100% , h100% ) ( p75% , h75% ) vL1 v01 pmax1 hmax1 h175  p 
( p75% , h75% ) ( p50% , h50% ) vL 2 v02 pmax2 hmax2 h755  p 
( p100% , h100% ) ( p50% , h50% ) vL 3 v03 pmax3 hmax3 h150  p 
Описани поступак за цртање графика функције степена искоришћења h(p) од релативног оптерећења
биће примењен на примеру 9 кавезних асинхроних мотора називне снаге 75 [kW]. Мотори су најпре
подељени у три групе према броју полова:
 двополни мотори, 2p=2,
 четворополни мотори, 2p=4, и
 шестополни мотори, 2p=6.
Затим су мотори који имају једнаки број полова подељени према класи енергетске ефикасности:
 мотор класе енергетске ефикасности IE2,
68
 мотор класе енергетске ефикасности IE3, и

 мотор класе енергетске ефикасности IE4.
За сваки од 9 мотора, приказани су графици функције h(p) са апроксимираним параметрима, за три
опсега релативног оптерећења:
 h175(p), индекс "175" представља скраћени назив за опсег P/Pn=100 % -75 %,
 h755(p), индекс "755" представља скраћени назив за опсег P/Pn=75 % -55 %, и
 h155(p), индекс "150" представља скраћени назив за опсег P/Pn=100 % -50 %.
Из електронске базе произвођача мотора (Motor Size) 15,16 преузети су подаци о експериментално
одређеним кривама hP(p) за сваки мотор. Ови графици су референтни и у односу на њих је извршено
поређење тачности апроксимација за сваки од опсега релативних оптерећења.
На Сл. 7.2 је приказана структура групе од 9 мотора исте називне снаге 75 [kW]. Први ниво ове
структуре је називна снага од 75 [kW]. Следећи подниво образују три подгрупе мотора које се
разликују по броју полова (двополни, четворополни и шестополни мотори). Последњи ниво поделе
односи се на класу енергетске ефикасности мотора. По три мотора различитих класа енергетске
ефикасности (IE2, IE3 и IE4) чине двополни, четворополни и шестополни мотори.
Сл. 7.2 Структура разматраних 9 мотора, снаге 75 [kW] према броју полова и класи ЕЕ
Оваква подела је неопходна у циљу валидног поређења енергетске ефикасности мотора. Поређење
мотора по енергетској ефикасности могуће је извршити између мотора исте називне снаге и истог
броја полова, односно приближно исте назначене брзине.
У доњој табели, дати су каталошки подаци кавезних асинхроних мотора: назначена брзина,
назначени степен искоришћења (h100%), као и степени искоришћења при делимичним оптерећењима
од 75 % (h75%) и 50 % (h50%). Сви подаци се односе на моторе називне снаге 75 [kW]. Може се
уочити да двополни и четворополни мотори за све класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4 имају
исту осну висину вратила од 280 [mm]. Шестополни мотори за све класе енергетске ефикасности IE2,
IE3 и IE4 имају осну висину вратила 315 [mm].
Таб. 7-4 Називни подаци о моторима и ознаке мотора
Pn nn Степен искоришћења Класа
енергетске 2p
Oзнака мотора [kW] [o/min] 100% 75% 50% ефикасности
M3BP 280 SMA 2 75 2978 94,30 94,10 92,80 IE2 2
M3BP 280 SMB 2 75 2978 94,70 94,50 93,60 IE3 2
M3BP 280 SMB 2 75 2979 96,30 96,30 95,60 IE4 2
M3BP 280 SMA 4 75 1484 94,50 94,50 93,90 IE2 4
M3BP 280 SMB 4 75 1484 95,00 95,10 94,60 IE3 4
M3BP 280 SMC 4 75 1487 96,20 96,30 96,00 IE4 4
M3BP 315 SMA 6 75 992 94,40 94,40 93,50 IE2 6
69
M3BP 315 SMB 6 75 994 94,60 94,80 94,30 IE3 6

M3BP 315 SMC 6 75 994 96,20 96,30 95,90 IE4 6
На основу каталошких података произвођача о степенима искоришћења за делимична оптерећења,
израчуната је релативна вредност губитака који не зависе од оптерећења v0i и релативна вредност
губитака који зависе од оптерећења vLi, за три опсега делимичних оптерећења, и то за двополне,
четворополне, и шестополне моторе називне снаге 75 [kW] класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и
IE4. За сваки опсег, израчунати су максималне вредности степена искоришћења hmaxi, као и релативно
оптерећење pmaxi при коме се има максимални степен искоришћења. Резултати ових прорачуна,
приказани су у Таб. 7-5. за двополне, у Таб. 7-6 за четворополне и у у Таб. 7-7. за шестополне.
Таб. 7-5 Израчунати релативни губици v0, vL двополних мотора за три опсега релативних оптерећења
vL1 v01 pmax1 hmax1 vL 2 v02 pmax2 hmax2 vL 3 v03 pmax3 hmax3
Oзнака мотора ЕЕ [р.ј.] [р.ј.] [%] [%] [р.ј.] [р.ј.] [%] [%] [р.ј.] [р.ј.] [%] [%]
Опсег 1 - P/Pn=100% -75%, Опсег 2 - P/Pn=75% -50%, Опсег 3 - P/Pn=100% -50%,
M3BP 280 SMA 2 IE2 0,0307 0,0298 98,51 94,30 0,0263 0,0273 101,75 94,91 0,0289 0,0316 104,58 94,31
M3BP 280 SMB 2 IE3 0,0281 0,0278 99,41 94,70 0,0303 0,0209 83,16 95,21 0,0290 0,0269 96,30 94,70
M3BP 280 SMB 2 IE4 0,0220 0,0165 86,60 96,34 0,0186 0,0149 89,53 96,78 0,0205 0,0179 93,28 96,31
Таб. 7-6 Израчунати релативни губици v0, vL четворополних мотора за три опсега релативних оптерећења
M3BP 280 SMA 4 IE2 0,0333 0,0249 86,60 94,55 0,0357 0,0168 68,65 95,32 0,0343 0,0239 83,50 94,58
M3BP 280 SMB 4 IE3 0,0320 0,0207 80,38 95,11 0,0323 0,0144 66,74 95,86 0,0321 0,0205 79,91 95,12
M3BP 280 SMC 4 IE4 0,0244 0,0151 78,58 96,30 0,0255 0,0097 61,49 96,95 0,0249 0,0146 76,62 96,33
Таб. 7-7 Израчунати релативни губици v0, vL шестополних мотора за три опсега релативних оптерећења
M3BP 315 SMA 6 IE2 0,0339 0,0254 86,60 94,45 0,0311 0,0211 82,38 95,12 0,0328 0,0266 90,07 94,43
M3BP 315 SMB 6 IE3 0,0364 0,0206 75,26 94,80 0,0349 0,0149 65,40 95,63 0,0358 0,0213 77,07 94,77
M3BP 315 SMC 6 IE4 0,0244 0,0151 78,58 96,30 0,0238 0,0110 67,85 96,87 0,0242 0,0153 79,66 96,29
Употребљене ознаке кривих на дијаграмима у овом поглављу имају следеће значење:

h IE 2 _ P ( p ) - Експериментално одређена крива степена искоришћења h(p) мотора класе IE2 од стране
произвођача.
hIE 2 _175 ( p) - Апроксимирана крива степена искоришћења h(p) мотора класе IE2 за опсег 100%-75%.
hIE 2 _ 755 ( p) - Апроксимирана крива степена искоришћења h(p) мотора класе IE2 за опсег 75%-50%.
70
hIE 3_175 ( p) - Апроксимирана крива степена искоришћења h(p) мотора класе IE3 за опсег 100%-75%.
hIE 3_155 ( p) - Апроксимирана крива степена искоришћења h(p) мотора класе IE3 за опсег 100%-50%.
Анализа енергетске ефикасности групе од 9 мотора исте називне снаге 75 [kW] извршена је према
броју полова и зато је подељена у три наредна подпоглавља.
71
7.3.1 Степен искоришћења мотора називне снаге 75 [kW], p=1, IE2, IE3, IE4
Пример: 7.1
У овом делу је извршено поређење карактеристика степена искоришћења за двополне моторе називне
снаге 75 [kW], три класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
0,98
0,96 hIE 4 _175
0,94
0,92
[%]
0,90 hIE 3_175
0,88
0,86
0,84 hIE 2 _175 p 1
0,82
0,80
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
0,98
0,96 hIE 4 _ P
0,94
0,92
[%]
0,90
0,88 hIE 3_ P hIE 2 _ P
0,86
0,84 p 1
0,82
0,80
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
Сл. 7.3 Структура приказаних дијаграма Сл. 7.4 Апроксимиране и експериментално одређене
апроксимираних к-ка степена искоришћења h(p) карактеристике h(p) двополних мотора 75 [kW], класе
двополних мотора снаге 75 [kW], за три наведена енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
опсега релативног оптерећења
На Сл. 7.4 (горњи део) приказане су апроксимиране карактеристике степена искоришћења h(p) три
двополна мотора исте називне снаге 75 [kW], за три класе енергетске ефикасности IE2, IE4 и IE4,
(hIE2_175(p), hIE3_175(p), hIE4_175(p),). Апроксимација карактеристика је извршена на основу израчунатих
вредности релативних оптерећења v01 и vL1.у оспегу бр.1, 100 % - 75 %.
Апроксимирана крива степена искоришћења hIE3_175(p), је незнатно изнад апроксимиране криве
степена искоришћења hIE2_1755(p), за све вредности релативног оптерећења. Апроксимирана крива
степена искоришћења hIE4_175(p) је значајно изнад апроксимиране криве степена искоришћења
hIE3_175(p) за све вредности релативног оптерећења.
На Сл. 7.4 (доњи део) приказане су експериментално одређене карактеристике степена искоришћења
h(p) три двополна мотора исте називне снаге 75 [kW], за три класе енергетске ефикасности IE2, IE4 и
IE4, (hIE2_P(p), hIE3_P(p), hIE4_P(p)). Податке о вредностима степена искоришћења дао је произвођач
мотора у својој електронској бази мотора (MotorSize), 15,16. Експериментално одређена крива
степена искоришћења hIE3_P(p) је незнатно изнад експериментално одређене степена искоришћења
hIE2_P(p) за све вредности релативног оптерећења. Експериментално одређена крива степена
искоришћења hIE4_P(p) је значајно изнад експериментално одређене криве степена искоришћења
hIE3_P(p) за све вредности релативног оптерећења.
72
На Сл. 7.5 приказане су карактеристике степена искоришћења h(p) двополног мотора снаге 75 [kW],
класе енергетске ефикасности IE2 за дефинисана три опсега релативног оптерећења.
1,00 1,00
hIE 2 _ P hIE 3 _ P
0,95 0,95
0,90 0,90
[%]
[%]
0,85 0,85
hIE3_175
0,80 hIE2_175 0,80
p 1 p 1
0,75 0,75
0,70 0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn P/Pn
1,00 1,00
0,95 0,95
0,90 0,90
hIE 2 _ P hIE 3_ P
[%]
[%]
0,85 0,85
hIE2_755 hIE3_755
0,80 0,80
p 1 p 1
0,75 0,75
0,70 0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn P/Pn
1,00 1,00
hIE 2 _ P hIE 3 _ P
0,95 0,95
0,90 0,90
[%]
[%]
0,85 0,85
hIE2_150 hIE3_150
0,80 0,80
p 1 p 1
0,75 0,75
0,70 0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn P/Pn
Сл. 7.5 Kарактеристике h(p) двополног мотора 75 Сл. 7.6 Kарактеристике h(p) двополног мотора 75
[kW], класе енергетске ефикасности IE2 [kW], класе енергетске ефикасности IE3
Према дијаграмима на Сл. 7.5, за релативна оптерећења од 50 % до 100 %, највеће одступање
апроксимиране карактеристике степена искоришћења h(p) (hIE2_755(p)) од експериментално одређене
карактеристике степена искоришћења hIE2_P(p), има се за случај опсега бр. 2, 75 % - 50 % .
Апроксимиране криве степена искоришћења h(p) мотора класе IE2 за опсег 100 %-75 %
(hIE2_175(p)) и за опсег 100 % - 50 % (hIE2_150(p)) имају добро поклапање са експериментално
одређеном карактеристиком степена искоришћења hIE2_P(p).
карактеристике степена искоришћења hIE3_P(p) има се за случај опсега бр. 2, 75 % - 50 %.
Апроксимиране криве степена искоришћења h(p) мотора класе IE3 за опсег 100 % - 75 %
73
1,00
hIE 4 _ P
0,95
[%] 0,90
0,85
hIE 4 _175
0,80
p 1
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
1,00
hIE 4 _ P
0,95
0,90
[%]
0,85
hIE 4 _ 755
0,80
p 1
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
1,00
hIE 4 _ P
0,95
0,90
[%]
0,85
hIE 4 _150
0,80
p 1
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
Сл. 7.7 Kарактеристике h(p) двополног мотора 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE4
Поређење се односи на двополне моторе исте називне снаге 75 [kW]. На основу приказаних података
произвођача и апроксимираних кривих, може се закључити да за групу двополних мотора, мотор
класе енергетске ефикасности IE4 има значајно већи потенцијал уштеде енергије према мотору класе
IE3, у односу на потенцијал за уштеду енергије који има мотор класе IE3 према мотору класе IE2.
74
Пример: 7.2
У овом делу је извршено поређење карактеристика степена искоришћења за четворополне моторе

називне снаге 75 [kW], три класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
1,00
hIE 4 _175
0,95
0,90
hIE 3_175
[%]
0,85
hIE 2 _175
0,80
p2
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
1,00
hIE 4 _ P
0,95
0,90
[%]
0,85 hIE 2 _ P
hIE 3_ P
0,80
p2
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
Сл. 7.8 Структура приказаних дијаграма
Сл. 7.9 Апроксимиране и експериментално одређене
апроксимираних к-ка степена искоришћења h(p)
карактеристике h(p) четворополних мотора 75 [kW],
четворополних мотора снаге 75 [kW], за три наведена
класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
опсега релативног оптерећења
На Сл. 7.9 (горњи део), приказане су апроксимиране карактеристике степена искоришћења h(p) за три
четворополна мотора исте називне снаге 75 [kW], и три класе енергетске ефикасности IE2, IE4 и IE4,
( hIE2_175(p), hIE3_175(p), hIE4_175(p)). Апроксимација карактеристика је извршена на основу израчунатих
вредности релативних оптерећења v01 и vL1, у опсегу бр. 1, 100 % - 75 %.
Апроксимирана крива степена искоришћења hIE3_175(p) је незнатно изнад апроксимиране криве
степена искоришћења hIE2_175(p) за све вредности релативног оптерећења, док је апроксимирана крива
степена искоришћења hIE4_175(p) значајно изнад апроксимиране криве степена искоришћења hIE3_175(p),
за све вредности релативног оптерећења.
На Сл. 7.9 (доњи део), приказане су експериментално одређене карактеристике степена искоришћења
h(p) за три четворополна мотора исте називне снаге 75 [kW], и три класе енергетске ефикасности IE2,
IE4 и IE4, (hIE2_P(p),hIE3_P(p),hIE4_P(p)). Експерименталне податке о вредностима степена искоришћења
дао је произвођач мотора у својој електронској бази мотора (MotorSize)15,16. Експериментално
одређена крива степена искоришћења hIE3_P(p) је незнатно изнад експериментално одређене криве
степена искоришћења hIE2_P(p) за све вредности релативног оптерећења. Експериментално одређена
крива степена искоришћења hIE4_P(p) је значајно изнад експериментално одређене криве степена
искоришћења hIE3_P(p) за све вредности релативног оптерећења.
75
На Сл. 7.10 приказане су карактеристике степена искоришћења h(p) четворополног мотора снаге 75
[kW], класе енергетске ефикасности IE2 за дефинисана три опсега релативног оптерећења.
1,00 1,00
hIE 2 _ P hIE 3 _ P
0,95 0,95
0,90 0,90
[%]
[%]
0,85 0,85
hIE2_175 hIE3_175
0,80 0,80
p2 p2
0,75 0,75
0,70 0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn P/Pn
1,00 1,00
0,95 0,95
0,90 0,90
hIE 2 _ P hIE 3_ P
[%]
[%]
0,85 0,85
hIE2_755
0,80
p2
0,80 hIE3_755
p2
0,75 0,75
0,70 0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn P/Pn
1,00 1,00
hIE 2 _ P hIE 3 _ P
0,95 0,95
0,90 0,90
[%]
[%]
0,85 0,85
hIE2_150 hIE3_150
0,80 0,80
p2 p2
0,75 0,75
0,70 0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn P/Pn
Сл. 7.10 Kарактеристике h(p) четворополног мотора Сл. 7.11 Kарактеристике h(p) четворополног мотора
75 [kW], класе енергетске ефикасности IE2 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE3
(hIE2_175(p)) и за опсег 100 % - 50 %) (hIE2_150(p)) имају добро поклапање са експериментално
На Сл. 7.11 приказане су карактеристике степена искоришћења h(p) четворополног мотора снаге
75[kW], класе енергетске ефикасности IE3 за дефинисана три опсега релативног оптерећења.
На Сл. 7.12 приказане су карактеристике степена искоришћења h(p) четворополног мотора снаге
75 [kW], класе енергетске ефикасности IE4 за дефинисана три опсега релативног оптерећења.
76
1,00
hIE 4 _ P
0,95
0,90
[%]
0,85
hIE 4 _175
0,80
p2
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
1,00
0,95
0,90 hIE 4 _ P
[%]
0,85
hIE 4 _ 755
0,80
p2
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
1,00
0,95
0,90 hIE 4 _ P
[%]
0,85
hIE 4 _150
0,80
p2
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
Сл. 7.12 Kарактеристике h(p) четворополних мотора 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE4
карактеристике степена искоришћења hIE4_P(p) има се за случај опсега бр.2, 75 % - 50 %.
(hIE4_175(p))) и за опсег 100 % - 50 % (hIE4_150(p)) имају добро поклапање са експериментално
Поређење се односи на четворополне моторе исте називне снаге 75 [kW]. На основу приказаних
података произвођача и апроксимираних кривих може се закључити да за групу четворополних
мотора, мотор класе енергетске ефикасности IE4 има значајно већи потенцијал уштеде енергије
према мотору класе IE3, у односу на потенцијал за уштеду енергије који има мотор класе IE3 према
мотору класе IE2.
77
Пример: 7.3
У овом делу је извршено поређење карактеристика степена искоришћења за шестополне моторе

називне снаге 75 [kW], три класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
1,00
hIE 4 _175
0,95
0,90
hIE 3_175
[%]
0,85
hIE 2 _175
0,80
p3
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
1,00
hIE 4 _ P
0,95
0,90
[%]
0,85 hIE 2 _ P
hIE 3_ P
0,80
p 3
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
Сл. 7.13 Структура приказаних дијаграма Сл. 7.14 Апроксимиране и експериментално
апроксимираних карактеристика степена одређене карактеристике h(p) шестополних мотора
искоришћења h(p) шестополних мотора снаге 75 [kW], 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и
за три наведена опсега релативног оптерећења IE4
На Сл. 7.14 (горњи део), приказане су апроксимиране карактеристике степена искоришћења h(p) за
три шестополна мотора исте називне снаге 75 [kW], и три класе енергетске ефикасности IE2, IE4 и
IE4, ( hIE2_175(p), hIE3_175(p), hIE4_175(p)). Апроксимација карактеристика је извршена на основу
израчунатих вредности релативних оптерећења v0i и vLi у опсегу бр.1, 100 % - 75 %.
Апроксимирана крива степена искоришћења hIE3_175(p) је незнатно изнад апроксимиране криве
степена искоришћења hIE2_175(p) за све вредности релативног оптерећења, док је апроксимирана крива
степена искоришћења hIE4_175(p) значајно изнад апроксимиране криве степена искоришћења hIE3_175(p),
за све вредности релативног оптерећења.
На Сл. 7.14 (доњи део), приказане су експериментално одређене карактеристике степена
искоришћења h(p) три шестополна мотора исте називне снаге 75 [kW], за три класе енергетске
ефикасности IE2, IE4 и IE4, (hIE2_P(p),hIE3_P(p), hIE4_P(p)). Податке о експериментално одређеним
вредностима степена искоришћења дао је произвођач мотора у својој електронској бази мотора
(MotorSize), 15,16. Експериментално одређена крива степена искоришћења hIE3_P(p) је незнатно
изнад експериментално одређене криве степена искоришћења hIE2_P(p) за све вредности релативног
оптерећења. Експериментално одређена крива степена искоришћења hIE4_P(p) је значајно изнад
експериментално одређене криве степена искоришћења hIE3_P(p) за све вредности релативног
оптерећења.
78
На Сл. 7.15, приказане су карактеристике степена искоришћења h(p) шестополног мотора снаге 75
[kW], класе енергетске ефикасности IE2 за дефинисана три опсега релативног оптерећења.
1,00 1,00
hIE 2 _ P hIE 3_ P
0,95 0,95
0,90 0,90
[%]
[%]
0,85 0,85
hIE2_175 hIE3_175
0,80 0,80
p 3 p3
0,75 0,75
0,70 0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn P/Pn
1,00 1,00
0,95 0,95
0,90 0,90
hIE 3_ P
[%]
hIE 2 _ P
[%]
0,85 0,85
hIE2_755 hIE3_755
0,80 0,80
p3 p3
0,75 0,75
0,70 0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn P/Pn
1,00 1,00
hIE 2 _ P hIE 3_ P
0,95 0,95
0,90 0,90
[%]
[%]
0,85 0,85
0,80 hIE2_150 0,80 hIE3_150
p 3 p3
0,75 0,75
0,70 0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn P/Pn
Сл. 7.15 Kарактеристике h(p) шестополног мотора 75 Сл. 7.16 Kарактеристике h(p) шестополног мотора 75
[kW], класе енергетске ефикасности IE2 [kW], класе енергетске ефикасности IE3
На Сл. 7.16 приказане су карактеристике степена искоришћења h(p) шестополног мотора снаге
На Сл. 7.17 приказане су карактеристике степена искоришћења h(p) шестополног мотора снаге
79
1,00
hIE 4 _ P
0,95
0,90
[%]
0,85
hIE 4 _175
0,80
p 3
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
1,00
0,95
0,90 hIE 4 _ P
[%]
0,85
hIE 4 _ 755
0,80
p3
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
1,00
0,95
0,90 hIE 4 _ P
[%]
0,85
hIE 4 _150
0,80
p 3
0,75
0,70
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2
P/Pn
Сл. 7.17 Kарактеристике h(p) шестополног мотора 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE4
Према дијаграмима на Сл. 7.17 за релативна оптерећења од 50 % до 100 %, највеће одступање
Поређење се односи на шестополне моторе исте називне снаге 75 [kW]. На основу приказаних
података произвођача и апроксимираних кривих може се закључити да за групу шестополних мотора,
мотор класе енергетске ефикасности IE4 има значајно већи потенцијал уштеде енергије према мотору
класе IE3, у односу на потенцијал за уштеду енергије који има мотор класе IE3 према мотору класе
IE2.
7.3.4 Израчунавање "средњих" вредности степена искоришћења и релативног оптерећења

На основу добијених резултата апроксимација на примеру мотора 75 [kW], двополних,
четворополних и шестополних мотора, различитих класа енергетске ефикасности, може се закључити
да се највеће одступање апроксимираних карактеристика степена искоришћења од експериментално
одређених карактеристика степена искоришћења јавља за случај опсега бр.2, односно 75 % - 50 %.
У овом опсегу се користе вредности степена искоришћења h75% и h50%. Разлог за овакво одступање
може се објаснити на основу процедуре дефинисане у стандарду IEC/EN 60034-30-1 за одређивање
криве зависности степена искоришћења од релативног механичког оптерећења при делимичним
80
оптерећењима. Према овој процедури, одмах се у наставку огледа загревања при називном
оптерећењу врши оглед мерења степена искоришћења при делимичним оптерећењима.
Из овог разлога, резултати израчунавања на основу података из другог опсега нису употребљени за
израчунавање "средње" максималне вредности степена искоришћења.
hmax1  hmax 3
hsr _ max  . (7.31)
2
"Средња вредност" релативног оптерећења при коме се има "средња" максимална вредност степена
искоришћења је:
p  pmax 3
psr _ max  max1 . (7.32)
2
"Усредњени пондерисани степен искоришћења" (“average weighted efficiency”), [27] може се написати
као:
1,0  h100%  0,75  h75%  0,50  h50%
hsr  . (7.33)
1, 0  0,75  0,5
Карактеристично за анализирану групу мотора је да се "средње" максималане вредности степена
искоришћења не јављају при називном оптерећењу p100% =1, већ при мањим вредностима релативног
оптерећења од 1, осим за први мотор.
Таб. 7-8 Средње вредности степа искоришћења

Степен искоришћења Израчунате вредности Класа
Pn nn енергетске 2p
100% 75% 50% hsr p sr _ max h sr _ max ефикасности
Oзнака мотора
[kW] [o/min] [%] [%] [%] [%] [%] [%]
M3BP 280 SMA 2 75 2978 94,30 94,10 92,80 93,90 101,55 94,30 IE2 2
M3BP 280 SMB 2 75 2978 94,70 94,50 93,60 94,39 97,85 94,70 IE3 2
M3BP 280 SMB 2 75 2979 96,30 96,30 95,60 96,14 89,94 96,32 IE4 2
M3BP 280 SMA 4 75 1484 94,50 94,50 93,90 94,37 85,05 94,57 IE2 4
M3BP 280 SMB 4 75 1484 95,00 95,10 94,60 94,94 80,15 95,11 IE3 4
M3BP 280 SMC 4 75 1487 96,20 96,30 96,00 96,19 77,60 96,31 IE4 4
M3BP 315 SMA 6 75 992 94,40 94,40 93,50 94,20 88,34 94,44 IE2 6
M3BP 315 SMB 6 75 994 94,60 94,80 94,30 94,60 76,16 94,78 IE3 6
M3BP 315 SMC 6 75 994 96,20 96,30 95,90 96,17 79,12 96,30 IE4 6
81
82
8 Губици снаге у кавезном асинхроном мотору при напајању

из фреквентног претварача
Губици снаге у асинхроном мотору који је напаја из фреквентног претварача деле се на синусне
губитке и губитке услед хармоника, као што је дато следећом релацијом:
P  P sin  Pharm. . (8.1)
Где су:
P  kW  - укупни губици снаге у мотору,
P sin .  kW  - губици снаге у мотору при синусном напајању,
Pharm .  kW  - губици снаге у мотору који потичу од хармоника.

Губици снаге у асинхроном мотору при напајању из синусног извора састоје се из три компоненте
губитака 32, 33:
2 2
 f  m 
P sin  0, 2 P n  0,15   Pn  0, 65  e  Pn . (8.2)
 fn   mn 
У претходној једначини, употребљене ознаке имају следеће значење:
P n  kW  - називни губици мотора,
f  H z  - фреквенција на излазу из фреквентног претварача,
f n  Hz  - називна фреквенција на излазу из фреквентног претварача,
me  Nm  - актуелни момент на вратилу мотора,
m n  N m  - називни момент на вратилу мотора.
Прва компонента, константни губици снаге у асинхроном мотору који не зависе од брзине и
оптерећења; износе 20 % називних губитака мотора. Друга компонента су губици снаге у
асинхроном мотору који зависе од квадрата брзине, односно квадрата фреквенције. Процентуални
утицај ових губитака снаге је 15 % називних губитака снаге у асинхроном мотору.
И трећа компонента су губици снаге у асинхроном мотору који зависе од квадрата момента мотора,
односно квадрата момента оптерећења. Процентуални утицај ових губитака је 65 % називних
губитака снаге у асинхроном мотору. Коефицијенти 0,2; 0,15 и 0,65 су емпиријски тежински фактори
за различите врсте губитака 31,32.
Губици снаге у кавезном асинхроном мотору услед виших хармоника, пропорционални су називној
снази мотора и обрнуто пропорционални прекидачкој фреквенцији инвертора, што се може
представити следећим изразом, 31,32:
1
Pharm .  Pn . (8.3)
f sw
f sw - фреквенција прекидања полупроводничких прекидача инвертора у Hz.
Pn - називна снага мотора у kW.
Пропорционалност зависи од начина рада инвертора и таласног облика PWM сигнала.
На основу препорука стандарда IEC 60034-17- Упутство за моторе који се напајају из претварача, 33
пример задњи десно на Сл. 8.1, при напајању кавезног асинхроног мотора, осне висине 315 [mm], из
фреквентног претварача при оптимизованом таласном облику напона и прекидачкој учестаности од
3 kHz, губици у мотору услед виших хармоника су за 10 % већи од називних губитака мотора при
напајању из синусног извора.
Према подацима произвођача фреквентних претварача са DTC алгоритмом управљања (који раде са
директом контролом момента) за нисконапонске моторе и индустријску примену у једномоторним
83
погонима 34, називна прекидачка фреквенција напонских инвертора фреквентних претварача је

фабрички подешена на 3 kHz.
Сл. 8.1 Губици снаге у кавезном асинхроном мотору (осне висине 315[mm]) при напајању из фреквентног
претварача, према литератури 33.
У практикуму су анализирани кавезни асинхрони мотори за индустријску употребу, уз претпоставку
да ће се напајати из фреквентних претварача описаних карактеристика.
За усвојене карактеристике фреквентног претварача губици услед виших хармоника имају вредност
од 10 % називних губитака:
1  hn
Pharm.  0,1  Pn  0,1 Pn . (8.4)
hn
Према (Mohan 2003, p. 15-7)6, укупно повећање губитака кавезног асинхроног мотора који се напаја
из фреквентног претварача креће се у границама од 10 % до 20 % називних губитака, што доводи
до смањења енергетске ефикасности кавезног мотора за 1 % до 2 % од називне.
Губици снаге у асинхроном мотору који се напаја из фреквентног претварача могу се написати као:
2 2
 f  m 
P  0, 2 P n  0,15   Pn  0,65  e  Pn  0,1  Pn . (8.5)
 fn   mn 
6
Mohan, N. (2003), Electric Drives: An Integrative Approach. Minneapolis: MNPERE.
ISBN 0-9715292-5-6.
84
Односно, губици услед хармоника у напајању не зависе од оптерећења мотора и сабирају се са

губицима који не зависе од оптерећења:
2 2
  f   me  

P  0,3  0,15    0, 65    P n . (8.6)
  fn   mn  
8.1 Динамичка компонента оптерећења и укупни губици снаге у

асинхронoм мотору
У току убрзавања и успоравања електромоторног погона јавља се динамичка компонента момента

оптерећења, која је описана Њутновом једначином за механички део погона 10-12:
d
J  me  , t   mm  , t  . (8.7)
dt
Саставни део свих радних режима рада електромоторног погона су прелазни механички процеси,
убрзање погона и успорење погона, у току којих важи равнотежа између момента мотора и статичке и
динамичке компоненте момента оптерећења:
d
me  , t   mm  , t   J
. (8.8)
dt
Заменом једначине (8.8) у израз за укупне губитке снаге у мотору (8.6), добија се израз који може да
се примени на сваки подпериод у оквиру једног радног циклуса рада асинхроног мотора, који се
напаја из фреквентног претварача:
2 2
  f t    me  , t   
P  t    0,3  0,15    0, 65    P n . (8.9)
  f n   mn  
 
Раздвајањем статичког и динамичког оптерећења помоћу Њутнове једначине у претходној једначини,
добија се наредни израз за укупне губитке снаге у мотору, у коме се могу издвојити губици снаге,
који се јављају само у току механичких прелазних процеса у електромоторном погону.
2
  d  
  f t  
2
 mm  , t   J 
P  t   0,3  0,15  dt   P . (8.10)
  0,65   n
  fn   mn  
   

Како су укупни губици зависни од релативне брзине и релативног механичког оптерећења, према
одговарајућим називним вредностима, може се даље написати:
2 2
  f t    mm  , t  J n d     
P  t    0,3  0,15    0, 65       P n . (8.11)
  f n   mn mn dt  n   
 
Након нормализације израза за статичку и динамичку компоненту момента оптерећења:
mm  , t 
mm*  * , t   , (8.12)
mn
J n d    d *
   Tm , (8.13)
mn dt  n  dt
добија се следећа зависност:
2
  f t    d *  
2
P  t   0,3  0,15 
   0, 65  mm*  * , t   Tm  P n . (8.14)
  f n   dt  
 
85
Ако претпоставимо да је момент оптерећења константан и да не зависи од брзине, као што је случај
код потенцијалне механичке карактеристика оптерећења, онда претходни израз добија следећи облик:
2
  f t    d *  
2
P  t   0,3  0,15 
   0, 65  mm*  Tm  P n . (8.15)
  f n   dt  
 
У зависности тога да ли је први извод брзине позитиван или негативан, разликују се и изрази за
укупне губитке снаге у машини:
При убрзању погона, укупни губици снаге у асинхроном мотору су увећани због динамичке
компоненте момента оптерећења:
d * 
0 
dt
. (8.16)
  f t  
2 2 
 d *  
Pub  t    0,3  0,15    0, 65  mm*  Tm  P
dt  
n
  fn   
  
При успорењу погона, укупни губици у асинхроном мотору су умањени због динамичке компоненте
момента оптерећења, која је променила знак јер мотор ради у генераторском режиму:
d * 
0 
dt
. (8.17)
  f t  
2 2 
 d *  
Pkoc  t    0,3  0,15    0, 65  mm*  Tm  P
dt  
n
  fn   
  
Два претходна израза су применљива за периодичне режиме рада који садрже сегменте убрзања и
успорења, односно за све стандардне режиме рада од S3 до S10. Ако знамо промену брзине у
регулисаном погону, као и механичку карактеристику оптерећења, може се вршити детаљна анализа
загревања у току радног циклуса, као и одређивање степена искоришћења мотора у оквиру једног
радног циклуса.
8.2 Механичка оптерећења и губици снаге
Врста оптерећења које електромоторни погон покреће је најважнији фактор у планирању и

пројектовању погона. Зависност момента оптерећења од брзине у теорији електричних машина и
електромоторним погонима назива се механичка карактеристика оптерећења 6,7,10. У практикуму
је анализиран утицај три основне врсте механичких карактеристика оптерећења.
Прву групу чине оптерећења са потенцијалном карактеристиком, у коју спадају различити типови
уређаја за вертикални транспорт (Сл. 8.2-а). За ова оптерећења је карактеристично да им моменат не
зависи од брзине, док се ангажована снага повећава линеарно са брзином.
Према функционалној зависности момента од брзине, механичке карактеристике се могу поделити на
линеране у нелинеарне. Као пример са линераном зависношћу момента од брзине могу се навести
погони који су део производне линије у индустрији папира. (Сл. 8.2-б). Код ових погона момент расте
линеарно са брзином, док снага расте са квадратом брзине.
86

mm P
mm ( )  const. p 
а)
 
v
 mm P

p  2
)
v 
m(
б)
m
 

mm P
p  3
2

в) )

m(
m
 
Сл. 8.2 Механичке карактеристике оптерећења за различите технолошке процесе.
Погони пумпи и вентилатора су примери оптерећења код којих је зависност момента од брзине
нелинеарна, односно квадратна. Ову групу (Сл. 8.2 -в) чине погони радних машина са квадратном
механичком карактеристиком као што су вентилатори, центрифугалне пумпе и слично. Код ових
радних машина моменат расте са квадратом брзине, док се механичка снага мења са трећим степеном
брзине.
На Сл. 8.3 приказане су три врсте механичких карактеристика у опсегу брзине од 0 о/min до
3000 о/min. За двополни кавезни асинхрони мотор класе енергетске ефикасности IE2, вредност
момента при назначеној брзини једнака је називном моменту мотора (mm=mn=240 Nm).
300
mm1 ( n )
250
200
[Nm]
150
100 mm 2 (n)
50 mm 3 ( n)
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 8.3 Механичке карактеристике оптерећења, при назначеној брзини има се називни момент од 240 Nm,
двополног кавезног асинхроног мотора називне снаге 75 kW.
87
8.2.1 Губици снаге у асинхроном мотору при оптерећењу које не зависи од брзине
Претпоставимо да оптерећење не зависи од брзине и да је по вредности једнако називном моменту

мотора, онда следи:
m m1  m n 
2 2 
  f   mn    . (8.18)
P1 ( f )   0.3  0.15    0.65    Pn 
  fn   mn   
2
  f  
P 1  f    0.95  0.15    P n . (8.19)
  f n  
Називна фреквенција fn на излазу из фреквентног претварача је фреквенција при којој се обртно
магнетно поље у асинхроном мотору обрће синхроном брзином, чији износ зависи од броја полова
асинхроног мотора. При фреквенцији f на излазу из фреквентног претварача обртно поље у
асинхроном мотору обрће се брзином која је сразмерна односу f / fn.
Уводећи претпоставку да је брзина обртног магнетног поља приближно једнака брзини ротора,
односно да је релативна брзина ротора приближно једнака нули, однос фреквенција можемо
изједначити односу одговарајућих брзина ротора:
f n
 . (8.20)
f n nn
Назначена брзина мотора је nn, док је са n означена брзина мотора при фреквенцији f на излазу и
фреквентног претварача.
Утом случају, укупни губици снаге у асинхроном мотору који се напаја из фреквентног претварача и
покреће оптерећење које не зависи од брзине, добијају следећи облик:
2
  n 
P 1  n    0.95  0.15    P n . (8.21)
  ns  
Промена укупних губитака од брзине при константном називном оптерећењу (mm=mn), приказана је
на Сл. 8.4, Сл. 8.5 и Сл. 8.6 за три двополна, четворополна и шестополна кавезна асинхрона мотора,
називне снаге 75[kW], класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
6000
5000 P M 1 ( n ) IE2
4000 PM 2 (n) IE3
[W]
3000
PM 3 (n) IE4
2000
1000
75[kW], p  1
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 8.4 Промена губитака од брзине за три двополна асинхрона кавезна мотора називне снаге 75 [kW], PM1(n) -
IE2, PM2(n) - IE3 и PM3(n) - IE4
88
6000
5000
P M 1 ( n ) IE2
4000
PM 2 (n) IE3
[W]
3000
PM 3 (n) IE4
2000
1000
75[kW], p  2
0
0 300 600 900 1200 1500
n [o/min]
Сл. 8.5 Промена губитака од брзине за три четворополна асинхрона кавезна мотора називне снаге 75 [kW],
PM1(n) - IE2, PM2(n) - IE3 и PM3(n) - IE4
6000
5000 P M 1 ( n ) IE2
4000
PM 2 (n) IE3
[W]
3000
PM 3 (n) IE4
2000
1000
75[kW], p  3
0
0 200 400 600 800 1000
n [o/min]
Сл. 8.6 Промена губитака од брзине за три шестополна асинхрона кавезна мотора називне снаге 75 [kW], PM1(n)
- IE2, PM2(n) - IE3 и PM3(n) - IE4
За дијаграме на Сл. 8.4, Сл. 8.5 и Сл. 8.6 важе следеће релације:
P М 1  n   P М 2  n   P М 3  n  

P n1  P n 2  P n 3 . (8.22)
h n1 IE 2  h n 2 IE 3  h n 3 IE 4 
Све криве су добијене применом релације (8.19) и података о назначеном степену искоришћења при
пуном оптерећењу. Велики је процентуални износ дела губитака снаге који не зависи од брзине,
(95 %). При малим вредностима брзине укупни губици снаге у мотору имају вредност од
приближно 95 % називних губитака. Са порастом брзине постепено расту и достижу вредност
110 % називних губитака при назначеној брзини.
Основна карактеристика губитака снаге у асинхроном мотору који се напаја из фреквентног
претварача и покретању константног механичког оптерећења, је да се губици не мењају у великом
износу са променом брзине мотора.
Анализирани двополни мотори снаге 75 kW, са највишом класом енергетске ефикасности IE4 имају
најмање називне губитке. У складу са тим и према изразу (8.19), криве зависности губитака од брзине
ових мотора PM3(n) одсецају на вертикалној оси најмању вредност.
89
8.2.2 Губици снаге у асинхроном мотору при оптерећењу које линеарно зависи од брзине
Претпоставимо случај да оптерећење линеарно зависи од брзине и да је по вредности једнако

називном моменту мотора при назначеној брзини, онда следи:
mn 
mm 2  k 2   , k 2  
n

 2 2
 . (8.23)
 f   k 2    
P 2  f   0.3  0.15    0.65    P n 
 f
 n  m n 
  
2 2
  f   n   
P 2  f    0.3  0.15    0.65  k 1   P n . (8.24)
  fn   mn n  

2 2
  f   mn n   
P 2  f    0.3  0.15    0.65    P n . (8.25)
  fn   n mn n  
2 2
  f    
P 2  f   0.3  0.15    0.65    P n .
 (8.26)
  fn   n  
Уводећи претпоставку дату релацијом (8.20), укупни губици у асинхроном мотору добијају следећи
облик:
2 2
  n  n 
P 2  n   0.3  0.15    0.65    P n . (8.27)
  ns   ns  
2
 n 
P 2  n   0.3  0.8    P n . (8.28)
  ns  
Промена укупних губитака снаге од брзине при оптерећењу које линеарно зависи од брзине,
приказана је на Сл. 8.7 за три двополна кавезна асинхрона мотора, називне снаге 75[kW], класе
енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
5000
PM 21 (n) IE2
4000
PM 22 (n) IE3
3000
[W]
2000
1000 PM 23 (n) IE4
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 8.7 Промена губитака од брзине за три двополна асинхрона кавезна мотора називне снаге 75 [kW] при
линеарној механичкој карактеристици, PM21(n) - IE2, PM22(n) - IE3 и PM23(n) - IE4
За дијаграме на Сл. 8.7 важе следеће релације:
90
P М 21  n   P М 22  n   P М 23  n  

P n1  P n 2  P n 3 . (8.29)
h n1 IE 2  h n 2 IE 3  h n 3 IE 4 

У случају оптерећења које линеарно зависи од брзине добија се квадратна зависност губитака снаге у
асинхроном мотору од брзине, али са другачијим коефицијентима у односу на константно
оптерећење. Процентуални износ дела губитака снаге који не зависи од брзине је 30 % од називних
губитака снаге, док је удео губитака који зависе са квадратом брзине 80 % од називних губитака при
назначеној брзини мотора. Са повећањем брзине губици расту у већем износу у односу на случај са
константним оптерећењем.
претварача и покретању механичког оптерећења које линерано зависи од брзине, је да се губици
мењају у великом износу са променом брзине мотора.
Двополни мотор снаге 75 kW, са највишом класом енергетске ефикасности IE4 има најмање називне
губитке. У складу са тим и према изразу (8.28), крива зависности губитака од брзине овог мотора
PM23(n) одсеца на вертикалној оси најмању вредност.
8.2.3 Губици снаге у асинхроном мотору при оптерећењу које зависи од квадрата брзине
Претпоставимо случај да оптерећење зависи од квадрата брзине и да је по вредности једнако

називном моменту мотора при назначеној брзини, онда следи:
mn 
mm 3  k 3   2 , k 3  2 
 n 
 2 2 2 . (8.30)
 f   k 3    
P 3  f    0.3  0.15    0.65    P n 
 f
 n  m n 
  
2 2
  f   n2  2  
P 3  f    0.3  0.15    0.65  k 3   P n . (8.31)
  fn   mn n2  

2 2
  f   mn n2  2  
P 3  f   0.3  0.15    0.65  2
 2 
 P n . (8.32)
  fn   n mn n  
2 4
  f    
P 3  f    0.3  0.15    0.65    P n . (8.33)
  fn   n  
Уводећи претпоставку дату релацијом (8.20), укупни губици у асинхроном мотору добијају следећи
облик:
2 4
  n  n 
P 3  n   0.3  0.15    0.65    P n . (8.34)
  ns   ns  
Промена укупних губитака снаге од брзине при оптерећењу које се мења са квадратом брзине,
приказана је на Сл. 8.8 за три двополна кавезна асинхрона мотора, називне снаге 75[kW], класе
91
6000
5000
PM 31 ( n) IE2
4000
PM 32 (n) IE3
[W]
3000
2000
1000 IE4
PM 33 (n)
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 8.8 Промена губитака од брзине за три двополна асинхрона кавезна мотора називне снаге 75 [kW] при
квадратној механичкој карактеристици, PM31(n) - IE2, PM32(n) - IE3 и PM33(n) - IE4
За дијаграме на Сл. 8.8 важе следеће релације:

P М 31  n   P М 32  n   P М 33  n  

P n1  P n 2  P n3 . (8.35)
h n1 IE 2  h n 2 IE 3  h n3 IE 4 

У случају оптерећења са квадратном механичком карактеристиком добија се квадратна и биквадратна
зависност губитака снаге у асинхроном мотору од брзине, са другачијим коефицијентима у односу
претходне случајеве. Процентуални износ дела губитака снаге који не зависи од брзине је 30 % од
називних губитака снаге. Удео губитака који зависе са квадратом брзине је 15 % од називних
губитака при назначеној брзини мотора. Удео губитака који зависе са четвртим степеном брзине је
65 % од називних губитака при назначеној брзини мотора.
претварача и покретању механичког оптерећења које има квадратну карактеристику, је да се губици
мењају у великом износу са променом брзине мотора.
Двополни мотор снаге 75 kW, са највишом класом енергетске ефикасности IE4 има најмање називне
губитке. У складу са тим и према изразу (8.34), крива зависности губитака од брзине овог мотора
PM33(n) одсеца на вертикалној оси најмању вредност.
Упоређујући криве губитака снаге у двополном асинхроном мотору снаге 75 kW, класе енергетске
ефикасности IE4, за три описана механичка оптерећења, може се закључити да су за исту брзину
погона:
1. губици снаге у мотору најмањи код квадратне механичке карактеристике,
2. затим, већи губици снаге у мотору имају се код механичке карактеристике са линеарном
зависношћу момента од брзине, и на крају,
3. највећи губици снаге у мотору су код механичке карактеристике са константним
оптерећењем.
92
9 Загревање и енергетска ефикaсност кавезног асинхроног

мотора у електромоторном погону
9.1 Димензије асинхроних кавезних мотора према IEC 60072-1

Према IEC стандарду о спољашњим димензијама обртних електричних машина (IEC-publication
60072-1, 1991) 35, дефинисане су ознаке основних конструктивних делова обртне електричне
машине, као што је приказано на Сл. 9.1.
Сл. 9.1 Приказ ознака основних конструктивних димензија мотора

На Сл. 9.1, ознаке основних димензија мотора имају следеће значење:
hH - осна висина вратила мотора
bA - растојање између осa навојака у постољу мотора посматрано у попречној равни
bC - растојање између краја погонске стране мотора и осе предњих навојака у постољу мотора
bB - растојање између осa предњих и задњих навојака у постољу мотора
На основу основних конструктивних димензија мотора (Таб. 11-6)7 које препоручују стандарди, могу
се израчунати и основне димензије мотора које утичу на моменат мотора, а то су пречник попречног
пресека мотора и аксијална дужина мотора:
D  2  hH - пречник попречног пресека мотора
L  bC  bB - аксијална дужина мотора
Површина цилиндричног омотача чији облик има кућиште мотора износи:
S  D  L
Таб. 9-1 Одређивање површине кућишта мотора према основним димензијама, према IEC 60072-1 (1991)8
Oсна висина вратила L D Површина омотача
bB bC hH 2* hH S
mm mm mm mm mm mm2
250 311 168 406 812 1,221
280 368 190 280 560 0,981
315 406 216 315 630 1,230
355 500 254 355 710 1,681
7
У поглављу 12, Таб. 12 6 Основне димензије асинхроних кавезних мотора према према IEC 60072-1 (1991)
8
У поглављу 12, Таб.12-7, Детаљна табела
93
У групи од девет посматраних мотора, називне снаге 75 [kW], двополни и четворополни мотори
имају исту осну висину вратила од 280 mm, док шестополни имају осну висину вратила од 315[mm].
Имајући у обзир основне димензије асинхроних кавезних мотора које дате у стандарду IEC 60072-1,
oдређена је површина правоугаоног омотача која је једнака расхладној површини кућишта мотора, по
којој постоји струјање ваздуха.
Површина кућишта мотора је податак који се користи у даљим прорачунима за израчунавање укупне
количине топлоте, која се одводи са површине кућишта мотора.
9.2 Загревање мотора као хомогеног тела при константној брзини
Упрошћени топлотни модел мотора 2 посматра мотор као хомогено тело, чија је површина једнака
површини кућишта мотора (S) и уводи претпоставку да је топлотни капацитет (C) овог хомогеног
тела сразмеран маси мотора (М) и специфичном топлотном капацитету гвожђа (cFe ). Губици мотора
претварају се у топлоту.
P  const  Q . (9.1)
Један део ове топлоте утиче на пораст температуре кућишта мотора (     a ) у односу на
температуру околине а , други део се предаје околини.
Хлађење хомогеног тела се остварује принудним (при обртању мотора) и природним (у периодима
мировања мотора) струјањем ваздуха. При томе се у топлотном моделу занемарује одвођење топлоте
провођењем и зрачењем, јер је количина топлоте која се одводи на овај начин значајно мања од
топлоте која се одводи принудним струјањем.
Топлота која се одводи принудним струјањем ваздуха у околни простор представљена је аналитички,
помоћу следеће једначине за топлотну равнотежу код загревања хомогеног тела 10,12:
d   
C  A    Q . (9.2)
dt
C d    Q
    . (9.3)
A dt A
d    Q
Tz    
. (9.4)
dt A
Количина развијене топлоте у јединици времена једнака је снази губитака:
Q  P  1  h  P / h ,  W  . (9.5)
Диференцијална једначина која описује топлотну равнотежу асинхроног мотора који се посматра као
хомогено тело при константној брзини обртања има следећи облик:
d    P
Tz    
. (9.6)
dt A
Пораст температуре мотора у односу на околину једнак је :
    a ,  0 C  . (9.7)
Временска константа загревања:
C
Tz  s  . (9.8)
A
Топлотни капацитет мотора:
 Ws 
C  0  , C  cFe  mFe . (9.9)
 C
94
Специфична снага одвођења топлоте А:

W
A 0  . (9.10)
 C
Временска промена пораста температуре:
t t
P  
Tz
 
Tz
  t     1  e   0  e . (9.11)
A  

t t
 
Tz
 
Tz
  t   max   1  e   0  e . (9.12)
 
 
При назначеној (константној брзини) важи једнакост:
W
  S  A  const .  0  . (9.13)
 C
Специфична снага одвођења топлоте је константна величина, јер се не мења брзина струјања
расхладног ваздуха.
9.3 Загревање мотора као хомогеног тела при променљивој брзини - Део 1
Као и код загревања при константној брзини и код загревања асинхроног мотора који ради у
регулисаном погону променљивом брзином важи иста претпоставка, да се сви губици претварају у
топлоту. Разлика је у томе што губици снаге у асинхроном мотору нису константни јер се мења
брзина, односно учестаност напајања.
Q  P  const. (9.14)
При променљивој брзини и услови одвођења топлоте струјањем ваздуха нису константни и зависе од
брине мотора, односно од периферне брзине вентилатора, што доводи до тога да је специфична снага
одвођења топлоте са расхладне површине мотора променљива:
W
  n   S  A  n   const.  0  . (9.15)
 C
 W  - Јединична снага одвођења топлоте (одвођење топлоте са јединичне површине) зависи
 n   0 2 
 Cm 
од брзине струјања ваздуха, односно од брзине вентилатора којег окреће вратило мотора.
S   m 2  - Површина мотора која се хлади циркулацијом ваздуха.
Асинхрони мотор се посматра као хомогено тело у погледу загревања:

d   
C  A  n     Q  n  . (9.16)
dt
C d    Q n
    . (9.17)
A n dt An
d    Q n
Tz  n      . (9.18)
dt A n
Количина развијене топлоте у јединици времена je:
Q  n   P  n   W  . (9.19)
Диференцијална једначина која описује топлотну равнотежу асинхроног мотора, који се посматра као
хомогено тело при променљивој брзини обртања има следећи облик:
95
d    P  n 
Tz  n      . (9.20)
dt An
Решење горње диференцијалне једначине се разликује од решења исте, која описује загревање
асинхроног мотора при константној брзини. Губици снаге и коефицијент одвођења топлоте са
расхладне површине при раду асинхроног мотора са променљивом брзином зависе од промене
брзине. Промена брзине у регулисаним погонима, између две стационарне вредности се дешава
линеарно и то са десне стране горње једначине уноси нови члан, који се мења у функцији времена.
Након увођења промене губитака снаге у зависности од момента оптерећења и брзине, предложено
решење ове једначине дато је у наредним подпоглављима.
Пораст температуре мотора у односу на околину је:
    a ,  0 C  . (9.21)
Временска константа загревања износи:
C
Tz  n   s  . (9.22)
An
Топлотни капацитет мотора се дефинише као:
 Ws 
C  0  , C  cFe  mFe . (9.23)
 C
Специфична снага одвођења топлоте је променљива величина јер се мења брзина струјања
расхладног ваздуха, због промене брзине мотора.
Након искључења мотора са напајања, брзина вентилатора на вратилу мотора је једнака нули и нема
одвођења топлоте са површине кућишта мотора принудним струјањем ваздуха. У периоду пре
искључења, због губитака снаге кућиште мотора је достигло одређену температуру. У овом случају
настаје природно струјање ваздуха. У пракси се усваја јединична снага одвођења топлоте природним
струјањем ваздуха са површине обртних електричних машина које су у стању миривања у износу од
36,37:
 W 
 0  14  2 
. (9.24)
 °C  m 
При принудном струјању ваздуха, произведеном при обртању вентилатора на ротору електричне
обртне машине, јединична снага расте са брзином и срачунава се по једном од два следећа обрасца
36,37:

  v    0 1  0,8 v .  (9.25)
  vt    0 1  0,1  vt  . (9.26)
у којима v означава брзину ваздушне струје по хлађеној површини, а vt обимну брзину вентилатора.
Како је брзина струјања ваздуха по расхладној површини мотора v мања од обимне брзине
вентилатора vt, и при томе је тешко одредити њену подужну расподелу по дужини расхладног канала,
практичнији за употребу је образац (9.26), који даје јединичну снагу одвођења топлоте (јединичну у
погледу одвођења топоте са јединичне површине хлађења) у зависности од обимне (периферне)
брзине vt вентилатора.
Коефицијент "0,1" је усвојена средња вредност и зависи од конструкције мотора, облика вентилатора,
од геометрије канала у којима струји ваздух, као што је дато у рефренци 36.
Уколико постоје резултати испитивања мотора у огледу загревања при 100 % оптерећењу, онда се
може употребити следећи израз за одређивање тачне зависности коефицијента одвођења топлоте (vt)
од периферне брзине вентилатора.
P n P n
   . (9.27)
An  0 1  k  vt  S
96
При томе је непозната величина коефицијент k, док су све остале величине познате. Коефицијент k
даје сразмеру између јединичне снаге одвођења топлоте са јединичне површине и периферне брзине
вентилатора,  vt.
  t  - Измерени пораст температуре намотаја статора у току огледа загревања при називном
оптерећењу, 16.
1  hn
P n  P - Називни губици мотора.
hn  n
 W 
 0  14  2
- Јединична снага одвођења топлоте природним струјањем.
 °Cm 
S  D  L  W  - Површина расхладне површине мотора.
D 2 n  m 
vt  - Периферна брзина вентилатора.
2 60  s 
n  o/min  - Брзина обртаја вратила мотора.
Полазећи од претходне једначине може се извести потребна зависност за коефицијент k:

P n
 0 1  k  vt  S  . (9.28)

P n1 P n 1
1 1
  0  S   0  S
k  . (9.29)
vt D 2 n
2 60
Пример: 9.1
За групу девет мотора називне снаге 75 [kW] 8,16 коју чине по три двополна, четворополна и
шестополна мотора, са различитим класама енергетске ефикасности, IE2, IE3 и IE4 , а на основу
резултата добијених у огледима загревања при 100 % оптерећењу, користећи претходни израз
(9.29), могу се одредити вредности коефицијента k при назначеној брзини, које су дате у следећој
табели.
Таб. 9-2 Израчунавање стварних вредности коефицијента k на основу огледа загревања
Снага 75 [kW] nn S n vt P n  D/2 k А nn 

Oзнака мотора [o/min] [m2] [rad/s] [m/s] [kW] [°C] [m] [Ws/°Cm3] [W/°C]
M3BP 280 SMA 2 IE2 2978 0,9801 311,70 87,28 4,53 55,7 0,28 0,057 82,0
M3BP 280 SMB 2 IE3 2978 0,9801 311,70 87,28 4,20 46,9 0,28 0,063 89,2
M3BP 280 SMB 2 IE4 2979 0,9801 311,80 87,30 2,88 45,9 0,28 0,041 62,8
M3BP 280 SMA 4 IE2 1484 0,9801 155,33 43,49 4,37 59,3 0,28 0,100 73,61
M3BP 280 SMB 4 IE3 1484 0,9801 155,33 43,49 3,95 51,2 0,28 0,106 77,10
M3BP 280 SMC 4 IE4 1487 0,9801 155,64 43,58 2,96 * 0,28 * *
M3BP 315 SMA 6 IE2 992 1,23 103,83 32,71 4,45 55,2 0,315 0,113 73,8
M3BP 315 SMB 6 IE3 994 1,23 104,04 32,77 4,28 45 0,315 0,138 86,3
M3BP 315 SMC 6 IE4 994 1,23 104,04 32,77 2,96 30,8 0,315 0,140 87,3
* - У наведеној референци није доступан извештај са испитивања овог мотора
97
Средња вредност коефицијента k, за анализиране податке у горњој табели износи 0,095, што је
приближно једнако средњој вредности "0,1" која је коришћена у литератури, 36, 37.
Изрази за промену специфичне снаге одвођења топлоте од брзине са површине двополних мотора
називне снаге називне снаге 75 [kW], различитих класа енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4, дати
су следећим једначинама:
 2 
Аp 1_ IE 2  n    0  1  k p 1_ IE 2  0, 28  n  S p 1_ IE 2 . (9.30)
 60 
 2 
Аp 1_ IE 3  n    0  1  k p 1_ IE 3  0, 28  n  S p 1_ IE 3 . (9.31)
 60 
 2 
Аp 1_ IE 4  n    0  1  k p 1_ IE 4  0, 28  n  S p 1_ IE 4 . (9.32)
 60 
Дијаграми, добијени на основу претходних израза приказани су на Сл. 9.2.
100
Аp1_ IE3  n Аp1_ IE2  n

80
[W/ C]
60
o
40 Аp1_ IE4  n
20
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 9.2 Промена специфичне снаге одвођења топлоте од брзине, 75 [kW], p=1, IE2, IE3 и IE4
Изрази за промену специфичне снаге одвођења топлоте од брзине са површине четворополних
мотора називне снаге 75 [kW], различитих класа енергетске ефикасности IE2 и IE3 дати су следећим
једначинама:
 2 
Аp  2 _ IE 2  n    0  1  k p  2 _ IE 2  0, 28  n  S p  2 _ IE 2 . (9.33)
 60 
 2 
Аp  2 _ IE 3  n    0  1  k p  2 _ IE 3  0, 28  n  S p  2 _ IE 3 . (9.34)
 60 
Дијаграми, добијени на основу претходних израза приказани су на Сл. 9.3.
100
80 Аp2_ IE2  n
[W/ C]
60
o
40 Аp2_ IE3  n
20
0
0 300 600 900 1200 1500
n [o/min]
Сл. 9.3 Промена специфичне снаге одвођења топлоте од брзине, 75 [kW], p=2, IE2 и IE3
98
Изрази за промену специфичне снаге одвођења топлоте од брзине са површине шестополних мотора
називне снаге називне снаге 75 [kW], различитих класа енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4, дати
су следећим једначинама:
 2 
Аp 3 _ IE 2  n    0  1  k p  3 _ IE 2  0, 315  n  S p 3 _ IE 2 . (9.35)
 60 
 2 
Аp 3 _ IE 3  n    0  1  k p  3 _ IE 3  0, 315  n  S p  3 _ IE 3 . (9.36)
 60 
 2 
Аp 3 _ IE 4  n    0  1  k p  3 _ IE 4  0, 315  n  S p 3 _ IE 4 . (9.37)
 60 
Дијаграми, добијени на основу претходних израза приказани су Сл. 9.4.
100
Аp 3_ IE 4  n 
80
[W/oC]
60
40 Аp3_ IE2  n
20 Аp3_ IE3  n
0
0 200 400 600 800 1000
n [o/min]
Сл. 9.4 Промена специфичне снаге одвођења топлоте од брзине, 75 [kW], p=3, IE2, IE3 и IE4
Према нумерички одређеним вредностима коефицијент k, у Таб. 9-2, може се закључити да se
најспорија промена специфичне снаге одвођења топлоте од брзине А(n) има код двополних мотора,
затим код четворополних мотора, док је код шестоплоних мотора ова промена најбржа. Добијени
графици на претходним сликама показују повећање нагиба ових промена. Треба имати у виду да на
овим дијаграмима размера по хоризонталној оси за брзину није иста, јер она зависи од синхроне
брзине мотора.
9.4 Загревање мотора као хомогеног тела при променљивој брзини - Део 2
У делу 1, дата дифeренцијална једначина (9.20) која описује топлотну равнотежу асинхроног мотора,
који се посматра као хомогено тело при променљивој брзини обртања, има следећи облик:
d    P  n 
Т z n    . (9.38)
dt A n
Специфична снага одвођења топлоте при променљивој брзини има следећи облик:
 D 2 
А  n     n  S   0 1  k  vt  S   0  1  k  nS . (9.39)
 2 60 
9.4.1 Константно оптерећење
Ако посматрамо случај да мотор покреће оптерећење које не зависи од брзине, можемо да
употребимо израз за снагу губитака у мотору, који гласи:
99
2
  n 
P 1  n    0.95  0.15    P n . (9.40)
  ns  
У регулисаним погонима, брзина се мења линерано између две стационарне вредности, како при
убрзавању погона , тако и при успоравању погона.
n 
n  t   n1  t убрзавање 
t 
. (9.41)
n
n  t   n1  t успоравање 
t 
Најпре ћемо размотрити пример када регулисани погон убрзава са задатом рампом, која се задаје као
параметар у управљачки алгоритам фреквентног претварача.
n
n  t   n1  t. (9.42)
t
Са уважавањем промене брзине, специфична снага одвођења топлоте при убрзању погона има
 D 2  n  
А  t    0 1  0,1   n1  t S . (9.43)
 2 60  t  
Заменом израза за промену брзине у израз за снагу губитака у мотору добијамо:
2
  n  
  n1  t 
t  
P  t    0,95  0.15  P . (9.44)
 ns2  n
 
 
Након квадрирања израза за линеарну промену брзине добија се следећи израз за снагу губитака:
2
 2 n  n  2 
 n1  2n1 t  t 
t  t   P .
P  t    0,95  0.15 (9.45)
 ns2  n
 
 
У претходном изразу постоји линеарни и квадратни члан по променљивој t, време. Ово додатно
усложњава решавање једначине динамичке равнотеже при загревању мотора у погону са
променљивом брзином.
Међутим, узимајући у обзир да динамику загревања мотора одређује временска константа загревања
мотора, која је значајно већа од механичке временске константе погона:
Т z  Tm . (9.46)
Временски период у току кога се погон убрзава је значајно мањи од временске константе загревања
мотора:
t  Т z . (9.47)
Тако да у погледу термичких динамичких процеса, механичка величина промена брзине, траје
исувише кратко да би могла да утиче на вредности температуре у стационарном стању. С тога,
механичке прелазне процесе можемо да занемаримо у односу на термичке прелазне процесе:
2
 n  n  2 
 n12  2n1 t   t 
 t  t  
P  n   0.95  0.15 P . (9.48)
 ns2  n
 
 
У том случају, снага губитака зависи само од стационарне брзине на крају процеса убрзања.
100
 n2 
P  n1    0.95  0.15 12  P n . (9.49)
 ns 
Уважавањем брзине у одређеном стационарном стању, специфична снага одвођења топлоте има
 D 2 
А  n1    0 1  k  n1 S . (9.50)
 2 60 
На основу претходног разматрања, када посматрамо стационарно стање при новој брзини након
завршеног механичког прелазног процеса, дифeренцијална једначина која описује топлотну
равнотежу асинхроног мотора који се посматра као хомогено тело има следећи облик:
d    P  n1 
Т z  n1     . (9.51)
dt A  n1 
Временска промена пораста температуре при константној брзини n1 износи:
t t
P  n1     
  t     1  e Tz  n1    0  e Tz  n1  . (9.52)
A  n1   

 n12 
 0.95  0.15  P n  t
 t
 ns2   
  1  e z  1    0  e z  1  .
T n T n
  t   (9.53)
 D 2   
 0 1  k  n1  S  
 2 60 
Временска константа загревања зависи од брзине у новом стационарном стању:
C C
Т z  n1    . (9.54)
A  n1   D 2 
 0 1  k  n1 S
 2 60 
Пример: 9.2
На примеру двополног мотора називне снаге 75 [kW] класе енергетске ефикасности IE2, за случај
оптерећења које не зависи од брзине, анализиран је утицај губитака у мотору и специфичне снаге
одвођења топлоте на пораст температуре у стационарним стањима, за све вредности брзина у опсегу
од нулте до синхроне брзине. Момент оптерећења је константан и једнак називном моменту мотора.
Промена губитака у мотору од брзине, при напајању из фреквентног претварача усвојених
карактеристика као у поглављу (1), дата је следећим изразом:
2
  n 
P 1  n    0.95  0.15    P nIE 2 . (9.55)
  ns  
Називни губици у мотору су:
1  h100% _ IE 2 1  0,943
P nIE 2  Pn  75  4,53 kW  . (9.56)
h100% _ IE 2 0,943
Губици снаге при назначеној брзини су 110 % од називних, због додатних губитака од виших
хармоника при напајању из фреквентног претварача, док при нултој брзини, уколико алгоритам
управљања подржава генерисање момента мотора у стању мировања, губици износе 95 % од
називних губитака. Према Сл. 9.5, губици постепено опадају са вредности 110 % до вредности
95 % називних губитака, због мале вредности константе (0,15) уз квадратни члан брзине.
Промена специфичне снаге одвођења топлоте одвија се линерано према изразу:
101
 2 
АIE 2  n   14 1  0,057  0, 28 n 0,98 . (9.57)
 60 
6000 100
5000 80
4000
P 1 ( n ) A IE 2 ( n )
[W/oC]
60
[W]
3000
40
2000
IE2 20
1000 IE2
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 9.5 Промена губитака од брзине, 75 [kW], P1(n) - Сл. 9.6 Промена специфичне снаге одвођења
IE2, константно оптерећење топлоте од брзине, 75 [kW], p=1, IE2,
Пораст температуре у стационарним стањима за све вредности брзина, на Сл. 9.7, у опсегу од нулте
до синхроне брзине, дат је следећим изразом:
2
  n 
 0.95  0.15    P nIE 2 t
  ns     
1_ IE 2  t     1  e TzIE 2  n   . (9.58)
 2   
14 1  0,057  0, 28 n  0,98  
 60 
Временска константа загревања за све вредности брзина у опсегу од нулте до синхроне брзине дата је
следећим изразом:
c fFe  mFe _ IE 2 444  625
Т zIE 2  n    . (9.59)
AIE 2  n   2 
14 1  0,057  0, 28 n  0,98
 60 
Према дијаграму на Сл. 9.7, пораст температуре у стационарним стањима при мањим вредностима
брзина, значајно се повећава у односу на пораст температуре при назначеној брзини, који износи око
60 C. Овај пораст температуре, последица је смањене вредности специфичне снаге одвођења
топлоте при мањим брзинама, видети на Сл. 9.6, док су губици снаге у мотору већи од 95 %
називних губитака за све брзине
400 350
1_ IE2 (n) 300
300 250
Tz _ IE 2 (n)
[min]
200
[oC]
200
150
IE2 100
100
50 IE2
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 9.7 Пораст температуре у стационарним стањима, Сл. 9.8 Временска константа загревања, мотор 75
мотор 75 [kW], 1(n) - IE2, константно оптерећење [kW], p=1, IE2,
Према Сл. 9.8, временска константа загревања за све вредности брзина у опсегу од нулте до синхроне
брзине, зависи обрнуто пропорционално од промена специфичне снаге одвођења топлоте. Смањењем
брзине специфична снаге одвођења топлоте опада, што има за последицу да временска константа
загревања расте.
102
9.4.2 Оптерећење које линерано зависи од брзине
У електромоторним погонима, када асинхрони мотор напајан из фреквентног претварача покреће

оптерећење које линерано зависи од брзине,можемо да употребимо израз за снагу губитака у мотору:
2
  n 
P  n    0.3  0.8    P n . (9.60)
  ns  
Временска промена пораста температуре у новом стационарном стању са брзином n1 (завршен
механички прелазни процес али не и термички) износи:
 n12 
 0.3  0.8 2  P n  t
 t
ns   
  t   
Tz  n1  Tz  n1 
 1  e   0  e . (9.61)
 D 2   
 0 1  k  n1  S  
 2 60 
И у овом случају, временска контантна зависи од брзине, а не зависи од врсте механичког
 n12 
 0.3  0.8  P n  t
 t
 ns2   
  1  e z  1    0  e z  1  .
T n T n
  t   (9.62)
 D 2   
 0 1  k  n1  S  
 2 60 
Пример: 9.3
оптерећења које линеарно зависи од брзине, анализиран је утицај губитака у мотору и специфичне
снаге одвођења топлоте на пораст температуре у стационарним стањима за све вредности брзина у
опсегу од нулте до синхроне брзине. Коефицијент вискозног трења је дефинисан тако да је момент
оптерећења при назначеној брзини једнак називном моменту мотора.
Промена губитака у мотору у зависности од брзине при напајању из фреквентног претварача
усвојених карактеристика, као у поглављу (1), дата је следећим изразом:
2
  n 
P 2 _ IE 2  n    0.3  0.8    P nIE 2 . (9.63)
  ns  
Називни губици у мотору су:
1  h100% _ IE 2 1  0,943
P nIE 2  Pn  75  4,53 kW  . (9.64)
h100% _ IE 2 0,943
Губици снаге при назначеној брзини су 110 % од називних, због додатних губитака услед виших
хармоника при напајању из фреквентног претварача, док при нултој брзини, уколико алгоритам
управљања подржава генерисање момента мотора у стању мировања, губици износе 30 % од
називних губитака. Према Сл. 9.9, губици нагло опадају са вредности 110 % до вредности 30 %
називних губитака, због велике вредности константе (0,8) уз квадратни члан брзине.
Како се овде и даље анализира исти мотор промена специфичне снаге одвођења топлоте одвија се
линерано према већ коришћеном изразу у примеру (Пример: 9.2).
103
6000 100
5000 80
4000
A IE 2 ( n )
[W/oC]
60
[W]
3000
2000
P 2 (n) 40
IE2 20
1000 IE2
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 9.9 Промена губитака од брзине, 75 [kW], P2(n) - Сл. 9.10 Промена специфичне снаге одвођења
IE2, линеарна механичка карактеристика топлоте од брзине, 75 [kW], p=1, IE2,
На Сл. 9.11 приказан је пораст температуре у стационарним стањима за све вредности брзина у
опсегу од нулте до синхроне брзине, а добијен је применом следећег израза:
2
  n 
 0.3  0.8    P nIE 2 t
  ns    
TzIE 2  n 

2 _ IE 2  t    1  e . (9.65)
 2   
14 1  0,057  0, 28 n  0,98  
 60 
За исти анализирани мотор, временска константа загревања за све вредности брзина у опсегу од нулте
до синхроне брзине дата је изразом које је дефинисан у претходном случају:
c fFe  mFe _ IE 2 444  625
Т zIE 2  n    . (9.66)
AIE 2  n   2 
14 1  0,057  0, 28 n 0,98
 60 
Према дијаграму на Сл. 9.11 пораст температуре при назначеној брзини износи око 60 C. У
стационарним стањима при мањим вредностима брзина од назначене, пораст температуре почиње да
опада у односу на пораст температуре при назначеној брзини. Овакав тренд у промени пораста
температуре последица је наглог смањења губитака снаге мотора у стационарним стањима при
мањим брзинама, што се може видети на Сл. 9.9. Ово је последица механичке карактеристике
оптерећења које линеарно зависи од брзине.
400 350
2 _ IE 2 (n) 300
300
250
Tz _ IE 2 (n)
[min]
[oC]
200
200
150
IE2 100
100
50 IE2
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 9.11 Пораст температуре у стационарним стањима, Сл. 9.12 Временска константа загревања, мотор 75
мотор 75 [kW], 2(n) - IE2, линеарна механичка [kW], , p=1, IE2
карактеристика
Временска константа загревања има исту промену (Сл. 9.8 и Сл. 9.12) за све вредности брзина у
опсегу од нулте до синхроне брзине, јер не зависи од врсте механичке карактеристике оптерећења већ
зависи обрнуто пропорционално од промена специфичне снаге одвођења топлоте.
104
9.4.3 Оптерећење које зависи од квадрата брзине
У случају да је механичко оптерећење зависно од квадрата брзине и да њега покреће асинхрони

мотор који се напаја из фреквентног претварача, губитке снаге у мотору можемо да изразимо преко
следећег израза:
2 4
 n  n 
P  n    0.3  0.15    0.65    P n . (9.67)
  ns   ns  
Након завршеног механичког прелазног процеса брзина погона у новом стационарном стању је n1,
термички прелазни процес је у току и временска промена пораста температуре износи:
 n12 n14 
 0.3  0.15  0.65  P n  t

 ns2 ns4  
 1  e z  1   .
T n
  t   (9.68)
 D 2   
 0 1  k  n1  S  
 2 60 
Временска константа не зависи од врсте механичког оптерећења:
C C
Т z  n1    . (9.69)
A  n1   D 2 
 0 1  k  n1 S
 2 60 
Пример: 9.4
оптерећења које зависи са квадратом брзине, анализиран је утицај губитака у мотору и специфичне
снаге одвођења топлоте на пораст температуре у стационарним стањима за све вредности брзина у
опсегу од нулте до синхроне брзине. Коефицијент трења ваздуха је дефинисан тако да је момент
оптерећења при назначеној брзини једнак називном моменту мотора.
Промена губитака снаге у мотору у зависности од брзине при напајању из фреквентног претварача
усвојених карактеристика као у поглављу (1), дати су следећим изразом:
2 4
  n  n 
P 3 _ IE 2  n    0.3  0.15    0.65    P nIE 2 . (9.70)
  ns   ns  
Називни губици у мотору су исти:
1  h100% _ IE 2 1  0,943
P nIE 2  Pn  75  4,53 kW  . (9.71)
h100% _ IE 2 0,943
Губици снаге при назначеној брзини су 110 % од називних, због додатних губитака снаге услед
виших хармоника при напајању из фреквентног претварача, док при нултој брзини, уколико
алгоритам управљања подржава генерисање момента мотора у стању мировања, губици снаге износе
30 % од називних губитака снаге. Према Сл. 9.13, губици снаге нагло опадају са вредности
1,14,53 [kW] до вредности 0,3 4,53 [kW], због велике вредности константе (0,65) уз биквадратни
члан брзине и вредности константе (0,15) уз квадратни члан брзине.
Према дијаграму на Сл. 9.14, пораст температуре при назначеној брзини износи око 60 C. У
стационарним стањима при брзинама у опсегу од синхроне брзине до брзине 1000 [о/min] пораст
температуре опада у односу на пораст температуре при назначеној брзини. Овакав тренд у промени
пораста температуре, последица је наглог смањења губитака снаге мотора у стационарним стањима
за посматрани опсег брзина, као што је приказано на Сл. 9.13. На истој слици може се видети да у
стационарним стањима при брзинама чије су вредности мање од 1000 [о/min] губици снаге су
приближно константни. Као последица појаве да губици снаге у мотору при овим брзинама остају
приближно константи, према дијаграму на Сл. 9.14, пораст температуре почиње да расте, док
специфична снага одвођења топлоте има мале вредности.
105
6000 400
5000
3_ IE 2 (n)
300
4000
[oC]
[W]
3000 200
2000
P 3 ( n)
IE2
100
1000 IE2
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 9.14 Пораст температуре у стационарним
Сл. 9.13 Промена губитака од брзине, 75 [kW], P3(n) -
стањима, мотор 75 [kW], 3(n) - IE2, квадратна
IE2, квадратна механичка карактеристика
механичка карактеристика
На основу претходно разматраних примера загревања асинхроног мотора који се напаја из

фреквентног претварача при брзинама мањим од назначене брзине, за три врсте механичких
карактеристика:
 момент оптерећења не зависи од брзине (Пример: 9.2),
 момент оптерећења линерано зависи од брзине (Пример: 9.3),
 момент оптерећења зависи са квадратом брзине (Пример: 9.4),
могу се извести следећи закључци:
 Крајњи пораст температуре у термичким стационарним стањима зависи од брзине и врсте
 Временска константа загревања мотора не зависи од врсте механичке карактеристике
оптерећења, већ само од вредности брзине у стационарном стању након завршеног
механичког прелазног процеса.
 Промена специфичне снаге одвођења топлоте од брзине за један мотор не зависи од
механичке карактеристике оптерећења
6000 400
IE2
5000 P1 (n) 1_ IE 2 (n)
300
4000
[W]
[oC]
3000 P 2 ( n) 200 3_ IE 2 ( n)

2000 3_ IE 2 (n)
100
1000 P 3 ( n) IE2
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 9.15 Поређење губитака снаге од брзине у Сл. 9.16 Поређење пораста температуре у
стационарним стањима, двополни мотор 75 [kW], IE2, стационарним стањима, мотор 75 [kW], IE2, за три
за три различите механичке карактеристике различите механичке карактеристике
Упоредни приказ утицаја механичке карактеристике оптерећења у регулисаним електромоторним
погонима на загревање кавезног асинхроног мотора са сопственим хлађењем дат је на Сл. 9.15 и Сл.
9.16. При раду погона на малим брзинама највећи пораст температуре намотаја има се у случају
оптерећења које не зависи од брзине, док се код линеарног и квадратног оптерећења пораст
температуре у једном делу опсега смањује.
106
9.5 Уважавање отежаних услова хлађења мотора при брзинама мањим од

назначене
У анализи загревања асинхроних мотора у регулисаним погонима посматрамо само асинхрони

кавезни мотор са затвореним кућиштем и сопственим вентилатором на вратилу мотора за принудно
хлађење (IC411), 38.
Сл. 9.17 Кавезни асинхрони мотор затворене конструкције (IP 44 - IP55) са вентилатором на вратилу -IC411
Регулисани електромоторни погони раде у унапред дефинисаном опсегу брзина. За поуздан рад
асинхроних мотора са сопственим хлађењем, неопходно је при избору мотора за одређени регулисани
електромоторни погон знати доњу границу опсега регулисања брзине. При малим вредностима
брзине мотора, мала је и периферна брзина вентилатора, од које зависи брзина струјања ваздуха у
расхладним каналима на кућишту мотора. Од брзине струјања ваздуха зависи ефикасност одвођена
топлоте са површине мотора.
Код мотора са сопственим хлађењем класа изолације намотаја статора утиче на доњу граничну
вредност регулисања брзине.
Најтежи услови рада при малим брзинама у погледу хлађења мотора имају се при константним
оптерећењима, која не зависе од брзине. Код ових оптерећења, губици у мотору највећем делом не
зависе од брзине мотора и опадају незнатно са смањењем брзине.
Код механичких оптерећења са линеарном и квадратном механичком карактеристиком губици у
мотору се значајно смањују са смањивањем брзине и због тога је мањи пораст температуре и
олакшани су услови хлађења.
Због свега наведеног, анализираћемо услове хлађења асинхроног кавезног мотора у регулисаном
електромоторном погону који покреће константно механичко оптерећење,које не зависи од брзине.
Ако посматрамо случај да мотор покреће оптерећење које не зависи од брзине, можемо да
употребимо израз за снагу губитака у мотору за овај случај, који гласи:
2
  n 
P  n   0.95  0.15    P n .
 (9.72)
  ns  
Дозвољени пораст температуре намотаја статора у току рада мотора ограничен је класом изолације
намотаја. На Сл. 9.18 дати су дозвољени порасти температура намотаја за класе изолације намотаја
које дефинишу стандарди.
Пораст температуре намотаја у устаљеном стању, при назначеном оптерећењу и назначеној брзини,
мора бити мањи или једнак порасту температуре који одређује класа изолације намотаја:
P n
 max  nn     max_ kl .iz . . (9.73)
 D 2 
 0 1  k nn   S
 2 60 
107
   an  doz .   m arg.
Апсолутна температура
 m arg. Термичка маргина
Дозвољени пораст
doz . температуре
 an  40o C Температура амбијента
Класа изолације A E B F H
Дозвољени порст doz [oC] 60 70 80 105 125
Сл. 9.18 Класе изолације намотаја дефинисане стандардима

Кад мотор ради у трајном режиму при максималној дозвољеној температури намотаја, коју одређује
класа изолације намотаја, очекивани радни век изолације је око 10 година. Већина мотора не ради у
овако екстремним условима, због тога што се при пројектовању електромоторног погона увек усваја
дозвољена сигурносна маргина између прорачунских захтева механичке карактеристике оптерећења
и изабраног мотора. Стога, за очекивани радни век мотора, који је коректно пројектован у погледу
оптерећења са одређеном сигурносном маргином, може се разложно претпоставити да се креће од 15
до 20 година, 39.
Ако се поред тога захтева додатна резерва у погледу загревања, мотор може бити пројектован да ради
на нижој температури. За постизање бољег квалитета, у пракси произвођачи пројектују мотор за
пораст температуре према B класи, а у стварности употребљавају изолациони материјал F класе. На
овај начин се остварује додатна термичка резерва од 25 C, што може да повећа очекивани радни
век мотора и преко 20 година.
На основу литературе 40, може се констатовати да пораст температуре намотаја у односу на
температуру амбијента ( max  n  ) у устаљеном стању при брзинама мањим од називне ( n  nn ) и
константном називном оптерећењу има тенденцију пораста, иако су губици у гвожђу и механички
губици мањи у односу на вредности при назначеној брзини. Такође, према 40 коефицијент преноса
топлоте струјањем ваздуха опада са смањивањем брзине. На доњим сликама приказани резултати
добијени су лабораторијским условима са четвороплним кавезним мотором називне снаге 7,5 kW.
Сл. 9.19 Нормализована крива промене пораста Сл. 9.20 Нормализована крива промене коефицијента
температуре од брзине, слика 10, 40 преноса топлоте од брзине, слика 10, 40
У примеру 9.2 анализирано је загревање асинхроног мотора (75 kW, p=1) који се напаја из
фреквентног претварача при брзинама мањим од назначене брзине са константним моментом
оптерећења. Као резултат ове анализе добијена је крива промене пораста температуре (у апсолутном
домену, на Сл. 9.21), која има тенденцију пораста при смањивању брзине. Криве на Сл. 9.19 и Сл.
9.21 показују идентичну промену пораста температуре при брзинама мањим од назначене.
108
400 100
1_ IE2 (n)
80
300
A IE 2 ( n )
[W/ C]
60
[oC]
o
200
40
IE2
100 20
IE2
0
0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
n [o/min]
Сл. 9.21 Крива пораста температуре при брзинама Сл. 9.22 Крива промене коефицијента преноса топлоте
мањим од називне, апроксимација при брзинама мањим од називне, апроксимација
Ова појава се објашњава отежаним условима хлађења принудним струјањем ваздуха због смањене
брзине мотора, односно вентилатора. Према добијеном графику на Сл. 9.21, када мотор покреће
оптерећење чији момент оптерећења не зависи од брзине, пораст температуре намотаја статора у
односу на температуру амбијента расте при смањивању брзине мотора. Услед промене брзине нису се
повећавали губици снаге у мотору. Напротив, код оваквих оптерећења губици снаге у мотору се
смањују у одређеном малом износу смањивањем брзине. Ипак, иако се губици смањују са
смањивањем брзине (Сл. 9.5), пораст температуре намотаја статора према температури амбијента се
увећава, што значи да се при мањим брзинама у погледу дозвољеног пораста температуре
употребљене изолације намотаја, смањује снага мотора. При сниженим брзинама снага мотора је
мања од називне снаге за коју је мотор декларисан на натписној плочици мотора. Из тог разлога,
потребно је срачунати нову, "еквивалентну називну снагу" мотора, која ће уважити ефекат отежаног
хлађења мотора са сопственим вентилатором при малим брзинама:
Pn'  n   Pn  Pks  n  . (9.74)
За срачунавање "еквиваленте називне снаге" уводи се корекциона снага, која зависи од брзине
обртања мотора због смањеног коефицијента преноса топлоте, проузрокованог смањењем брзине
обртања.
При раду у устаљеном стању са малим вредностима брзина, пораст температуре може бити већи од
пораста температуре који се има при назначеној брзини (Сл. 9.7), као што је описано следећом
неједначином:
2
 n 
 0.95  0.15    P n
  ns  
 max  n      max  nn  . (9.75)
 D 2 
 0 1  k nS
 2 60 
Ако пораст температуре који се има при назначеној брзини изразимо као количник називних губитака
и снаге одвођења топлоте са површине мотора при константној назначеној брзини, претходни израз
добија следећи облик:
2
  n 
 0.95  0.15    P n
  ns   P n
 (9.76)
 D 2   D 2 
 0 1  k n S  0 1  k nn   S
 2 60   2 60 
Нова, коригована вредност називне снаге мотора Pn(n) при сниженој брзини мора стога бити
умањена за одређени износ, да би се надокнадио ефекат повећања температуре услед смањења
коефицијента преноса топлоте. Ако корекциони износ снаге означимо са ΔPks(n), он се може
одредити из једнакости:
109
2
  n 
 0.95  0.15    P n
  ns   P n  Pks  n 
 , (9.77)
 D 2   D 2 
 0 1  k n S  0 1  k nn   S
 2 60   2 60 
одакле се добија израз за корекциону снагу:
D 2
1 k
nn  2

Pks  n   2 60  0.95  0.15  n   P  P . (9.78)
D 2    n n
1 k n   n  
s 
2 60
Промена корекционе снаге од брзине за двополни кавезни мотор називне снаге 75 [kW], класе
енергетске ефикасности IE2, приказана је на следећој слици:
1,0
0,8 IE2
0,6
[r.j.]
Pks  n 
0,4
Pn
0,2
0,0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
Сл. 9.23 Корекциона снага у зависности од брзине за пораст температуре "B" , мотор 75 [kW], p=1, IE2
Са појмом "еквиваленте називне снаге" асинхроних мотора затворене конструкције са сопственим

вентилатором услед отежаног хлађења, повезан је и појам "термичког момента" мотора 40, 8. У
устаљеним стањима при малим брзинама са смањеном називном снагом мотора, смањен је и називни
момент мотора.
9.6 Термички момент мотора
У пројектовању и експлоатацији електромоторних погона користе се методе еквивалентних величина

на основу којих се процењује да ли изабрани мотор задовољава у погледу загревања. Међутим,
примена еквивалентних метода подразумева непромењене услове хлађења, па се не могу са успехом
примењивати у изворном облику код погона са моторима са сопственим хлађењем, који раде са
променљивом брзином. Постоје емпиријски коефицијенти који уважавају квар на систему за хлађење
мотора, али не дају никакву зависност са брзином вентилатора, који када ради са смањеном брзином
није у квару, али има лош ефекат хлађења.
Утицај отежаних услова хлађења регулисаног асинхроног кавезног мотора при брзинама мањим од
назначене, огледа се у расположивости називног момента мотора. Расположивост момента мотора,
или "термички момент" мотора је она вредност момента мотора, при којој пораст температуре
намотаја статора није прешао дозвољену вредност у трајном раду са брзинама мањим од назначене.
Експериментално одређена крива "термичког момента" асинхроног кавезног мотора који се напаја из
фреквентног претварача дата је на Сл. 9.24.
110
Практикум за примену
римену енергетски ефикасних кавезних асинхроних мотора у електромоторним погонима
Сл. 9.24 Добијена крива „термичког

„терм момента“ у раду 40 на основу експеримента
Неки произвођачи мотора и фреквентних претварача 41 у својим каталозима и програмским
пакетима за избор опреме, дају криве расположивог момента асинхроног момента при сниженим
брзинама (loadability curve), уз претпоставку да је оптерећење мотора константно и независно од
брзине. Криве се одређују у огледима загревања при сниженим брзинама.. На овим кривама, које су
дате на Сл. 9.25 и Сл. 9.26 на основу података произвођача, може се уочити да расположиви момент
мотора опада са смањењем брзине.
брзине
Код мотора са принудним хлађењем са вентилатором који има независни помоћни мотор, усл услови
одвођења топлоте са површине мотора не зависе од брзине мотора и расположиви момент мотора је
константан и једнак називном моменту, и при брзинама мањим од називне брзине.
Због смањене брзине мотора, брзина протицања струје ваздуха коју ствара вентилат
вентилатор на вратилу
мотора је мања и смањује се количина топлоте која се одводи са површине мотора. Ово утиче на
повећање температуре намотаја. Из тог разлога,
разлога потребно је смањити момент мотора испод називне
вредности да би губици у мотору били мањи од називних и тиме се ограничио пораст температуре
намотаја услед погоршаних услова хлађења мотора.
Сл. 9.25 Термални момент мотора, класа изолације B, Сл. 9.26 Термални момент мотора, класа изолације F,
фреквентни претварача са DTC,
DTC 8, 41 фреквентни претварача са DTC
DTC, 8, 41
Називни момент мотора при називним условима хлађења,

хлађења, одређује на основу дате називне снаге
мотора и назначене вредности брзине мотора, из следећег израза:
60 Pn
mn  . (9.79)
2 nn
"Термички момент" мотора при отежаним условима хлађења, хлађења добија се преко "еквиваленте називне
снаге":
60 ' 60
mn' _ B  n   Pn  n    Pn  Pks  n   . (9.80)
2 nn 2 nn 
Називна снага мотора, чији су подаци анализирани у практикуму,

практикуму односе се н
на дозвољени пораст за
класу изолације "B",, а изолациони материјал проводника има примењену изолациону класу "F".
111
mn' _ F  n   1,1  mn' _ B  n  . (9.81)

1,2 1,0
1,0
0,9
mn` _ B  n 
0,8
mn 0,8 h1 (n) h 2 (n) h 3 (n )
[r.j.]
[r.j.]
mn` _ F  n 
0,6 mm1  const. mm 2  k2  n mm3  k3  n 2
mn 0,7
0,4
0,6 IE2
0,2 IE2
0,5
0,0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min]
n [o/min]
Сл. 9.27 Термички момент мотора за пораст Сл. 9.28 Промена степена искоришћења мотора са
температуре B и класу изолације F, 75 [kW], p=1, IE2 брзином, 75 [kW], p=1, IE2, за три различите врсте
механичких карактеристика
9.7 Крива степена искоришћења у зависности од брзине
Претходно изведене изразе за зависност губитака снаге у кавезном асинхроном мотору од брзине
употребићемо за приближну процену промене степена искоришћења асинхроних кавезних мотора
затвореног типа са сопственим вентилатором на вратилу мотора. Разматрана су три варијанте
регулисаног електромоторног погона које садрже исти фреквентни претварач, исти кавезни
асинхрони мотор и три различита механичка оптерећења.
У регулисаном електромоторном погону са фреквентним претварачем који напаја асинхрони мотор и
механичким оптерећењем чији момент не зависи од брзине, према упрошћеној анализи описаној у
8.2.1, изведена је зависност укупних губитака снаге у асинхроном мотору од брзине мотора P1(n),
која је дата једначином 8.19. Заменом добијеног израза 8.19, у познати израз за степен искоришћења
код мотора, добија се промена степена искоришћења у зависности од брзине:
Pn
h1  n   . (9.82)
Pn  P 1  n 
У другој конфигурацији регулисаног електромоторног погона са механичким оптерећењем које
линеарно зависи од брзине, у делу (8.2.2) изведена је зависност укупних губитака снаге у асинхроном
мотору од брзине мотора P2(n), која је дата једначином 8.26. Заменом добијеног израза 8.26, у
познати израз за степен искоришћења код мотора, добија се промена степена искоришћења у
зависности од брзине:
Pn
h2  n   . (9.83)
Pn  P 2  n 
У трећој конфигурацији регулисаног електромоторног погона са механичким оптерећењем које има
вентилаторску карактеристику, у делу (8.2.3), изведена је зависност укупних губитака снаге у
асинхроном мотору од брзине мотора P3(n), која је дата једначином 8.34. Заменом добијеног израза
8.34 у познати израз за степен искоришћења код мотора, добија се промена степена искоришћења у
зависности од брзине:
Pn
h3  n   . (9.84)
Pn  P 3  n 
112
9.8 Одређивање доње граничне брзине у регулисаном погoну
Пример: 9.5
Одређивање доње граничне брзине у регулисаном електромоторном погону приказано је на примеру

електромоторног погона са двополним кавезним асинхроним мотором, називне снаге 75 [kW], класе
енергетске ефикасности IE2, који покреће механичко оптерећење чији момент не зависи од брзине.
Временска зависност пораста температуре у стационарним стањима при вредностима брзина у опсегу
од нулте до синхроне брзине дата је следећим изразом:
2
  n 
 0.95  0.15    P nIE 2 t
  ns    
TzIE 2  n 

1_ IE 2  t    1  e . (9.85)
 2   
14 1  0,057  0, 28 n  0,98  
 60 
При анализи спорих термичких прелазних процеса могу се занемарити механички прелазни процеси.
Уз ову претпоставку, претходна временска функција пораста температуре није функција две
променљиве, времена и брзине, већ је параметарска функција једне променљиве, времена, док је
параметар брзина. За различите вредности параметра брзине добија се фамилија временских
функција пораста температуре у зависности од времена.
2
  1250  
 0.95  0.15    P nIE 2  t


  3000   
1_ IE 2  t     1  e TzIE 2 1250   . (9.86)
n1 1250
 2   
14 1  0, 057  0, 28 1250  0,98  
 60 
У стационарном стању, при сниженој брзини од 1250 о/min, пораст температуре износи 104,1 C,
што задовољава дозвољени пораст температуре коју поставља класа изолације материјала F.
1_ IE 2 max n1 1250
 104,1 0C  doz _ F  105 0C . (9.87)
Временска константа загревања при сниженој брзини од 1250 [о/min] износи 96,11 min:
c fFe  mFe _ IE 2 444  625 (9.88)

Т zIE 2 1250     109,1 min 
AIE 2 1250   2 
14 1  0, 057  0, 28 1250  0,98
 60 
120
doz_F 105[C]
100
doz _ B  80[C]
80
[oC]
60
1_ IE 2 (t )
n1 1250 o/min 
40
2_ IE 2 (t )
n1 1900 o/min 
20
n _ IE 2 (t )
n1  nn  2978 o/min 
IE2
0
0 100 200 300 400 500 600
t [min]
Сл. 9.29 Термички прелазни процеси при различитим брзинама, motor p=1, 75 [kW], IE2;
1(t), n1=1250 o/min; 2(t), n2=1900 o/min; n(t), nn=2978 o/min;
113
У стационарном стању, при сниженој брзини од 1900 о/min, пораст температуре износи 79,9 C,
што задовољава дозвољени пораст температуре коју поставља класа изолације материјала B.
2
  1900  
 0.95  0.15    P nIE 2  t


  3000   
TzIE 2 1900  (9.89)
2 _ IE 2  t    1  e 
n1 1900
 2   
14 1  0, 057  0, 28 1900  0,98  
 60 
2 _ IE 2max  79,9 0C  doz _ B  80 0C (9.90)
n2 1900
Временска константа загревања, при сниженој брзини од 1900 о/min, износи 80,7 min:
c fFe  mFe _ IE 2 444  625 (9.91)
Т zIE 2 1900     80, 7  min 
AIE 2 1900   2 
14 1  0, 057  0, 28 1900  0, 98
 60 
У стационарном стању, при назначеној брзини од 2978 [о/min], пораст температуре износи 60,6 C,
што такође задовољава дозвољени пораст температуре коју поставља класа изолације материјала B.
2
  2978  
0.95  0.15    P nIE 2  t

  3000   
(9.92)
 1  e zIE 2   
T 2978
n _ IE 2  t  
nn  2978
 2   
14 1  0, 057  0, 28 2978 0,98  
 60 
n _ IE 2max  60, 6 0C  doz _ B  80 0C (9.93)
nn  2978
Временска константа загревања, при назначеној брзини од 2978 [о/min], износи 56,3 min:
c fFe  mFe _ IE 2 444  625 (9.94)
Т zIE 2  2978     56,9  min 
AIE 2  2978   2 
14 1  0, 057  0, 28 2978 0,98
 60 
За трајан рад посматраног електромоторног погона при брзинама нижим од 1250 [о/min], мотор
називних података p=1, 75 [kW], IE2, класе изолације F, није дозвољено употребити јер би дошло до
пораста температуре изнад дозвољеног пораста, односно дошло би до убрзаног старења изолације.
На основу примера 9.5 решити следеће задатке:
9.5.1
Проверити двополне моторе исте називне снаге 75 [kW], више класе енергетске ефикасности IE3 и
IE4. За исте услове рада одредити доњу граничну брзину.
9.5.2
Проверити двополни мотор називне снаге од 90 [kW], различитих класа енергетске ефикасности IE2,
IE3 и IE4. За исте услове рада одредити доњу граничну брзину.
9.5.4
Проверити четворополни мотор исте називне снаге 75 [kW, различитих класа енергетске
ефикасности IE2, IE3 и IE4. За исте услове рада одредити доњу граничну брзину.
114
9.9 Утицај механичке карактеристике која не зависи од брзине на

енергетску ефикасност регулисаних електромоторних погона
У електромоторном погону са константним моментом оптерећења који је по вредности једнак

називном моменту мотора, укупни губици у асинхроном мотору добијају следећи облик:
2
 n 
P 1  n   0.95  0.15    P n (9.95)
  ns  
9.9.1 Асинхрони кавезни мотори p=1; 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4
Пример: 9.6
Таб. 9-3 Називни подаци о двополним моторима називне снаге 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4
Снага 75 [kW] nn S n vt P n  D/2 k А nn  Jm M

2 2
Oзнака мотора [o/min] [m ] [rad/s] [m/s] [kW] [°C] [m] [W/°C] [kgm ] [kg]
M3BP 280 SMA 2 IE2 2978 0,9801 311,70 87,28 4,53 55,7 0,28 0,057 82,0 0,80 625
M3BP 280 SMB 2 IE3 2978 0,9801 311,70 87,28 4,20 46,9 0,28 0,063 89,2 0,9 665
M3BP 280 SMB 2 IE4 2979 0,9801 311,80 87,30 2,88 45,9 0,28 0,041 62,8 0,9 665
Промена укупних губитака у зависности од брзине при константном називном оптерећењу (mm=mn),
приказана је на Сл. 8.4 за три двополна кавезна асинхрона мотора, називне снаге 75 [kW], класе
Изрази за промену специфичне снаге одвођења топлоте у зависности од брзине са површине
двополних мотора називне снаге 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4, дати су
примеру (Пример: 9.1), а њихови дијаграми на Сл. 9.2.
Пораст температуре у устаљеним стањима, при константним вредностима брзине, приказан је на Сл.
9.30. За исту брзину обртања, најмањи пораст температуре има мотор класе енергетске ефикасности
IE4, што је и очекивано јер су и најмањи губици снаге код овог мотора.
За исту брзину, временска константа загревања (Сл. 9.31) је највећа за мотор класе енергетске
ефикасности IE4, што је повољније јер се мотор спорије загрева при истим губицима и истој брзини
обртања.
400 350
p=1 300 TzM1_ IE2 (n) p=1
300
M1_IE2 (n)
250
TzM2_ IE3 (n)
M2_IE3 ( n)
[min]
200
[oC]
200 TzM3_ IE4 (n)

M3_IE4 ( n) 150
100 100
50
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 9.30 Пораст температуре у стационарним стањима, Сл. 9.31 Временска константа загревања, мотори 75
мотори 75 [kW], М1(n) - IE2, М2(n) - IE3, М3(n) - [kW], p=1, ТZМ1(n) - IE2, ТZМ2(n) - IE3, ТZМ3(n) - IE4
IE3, константно оптерећење
115
120 120
doz_F 105[C] doz_F 105[C]
100 100
doz _ B  80[ C] doz _ B  80[C]
80 80
[oC]
[oC]
1_IE3 (t )
60 60 n1 1000 o/min 
1_ IE 2 (t )
n1 1250 o/min 
40 40 2_IE3 (t )
2_ IE 2 (t ) n1 1600 o/min 
n1 1900 o/min 
20 20 n_IE3 (t )
n _ IE 2 (t )
n1  nn  2978 o/min 
IE2 n1 nn  2978 o/min  IE3
0 0
0 100 200 300 400 500 600 0 100 200 300 400 500 600
t [min] t [min]
Сл. 9.32 Загревање мотора 75 [kW], IE2 при Сл. 9.33 Загревање мотора 75 [kW], IE3 при граничним
граничним брзинама n1, 1(t) - "F"; n2, 2(t) - "B" и брзинама n1, 1(t) - "F"; n2, 2(t) - "B" и nn, n(t)
nn, n(t)
2
 n 
120  0.95  0.15    P nIE 2 t
doz_F 105[C]   ns     
1_ IE 2  t      1  e TzIE 2  n  
100  2    
14 1  0, 057  0, 28 n  0, 98  
doz _ B  80[ C]  60 
80
2
 n 
60 1_IE4 (t )  0.95  0.15    P nIE 3
n1 720 o/min  t
  ns     
40 1_ IE 3  t      1  e TzIE 3  n  
2_IE4 (t )  2    
n1 1300 o/min  14 1  0, 063  0, 28 n  0, 98  
20  60 
n_IE4 (t ) IE4
n1  nn  2979  o/min 
2
0   n 
 0.95  0.15    P nIE 4
0 100 200 300 400 500 600   ns    
t

1_ IE 4  t      1  e zIE 4   
T n
t [min]  2   
14 1  0, 041  0, 28 n  0, 98  
 60 
Сл. 9.34 Загревање мотора 75 [kW], IE4 при
граничним брзинама n1, 1(t) - "F"; n2, 2(t) - "B" и
nn, n(t)
Таб. 9-4 Граничне брзине према класама изолације "F" и "B", мотори p=1, 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4, константни
момент оптерећења
Снага 75 [kW] nn P n n1 
doz _ F
IE _  n1_ F  n1 
doz _ B
IE _  n1_ B  IE _  nn 
Oзнака мотора [o/min] [kW] [o/min] [°C] [o/min] [°C] [°C]
M3BP 280 SMA 2 IE2 2978 4,53 1250 104,15 1900 79,9 60,6
M3BP 280 SMB 2 IE3 2978 4,20 1000 103,3 1600 76,7 51,56
M3BP 280 SMB 2 IE4 2979 2,88 720 104,5 1300 79,4 50,3
n1  - Доња гранична вредност брзине која задовољава пораст температуре за класу изолације F.
doz _ F
IE _ i  n1_ F  - Пораст температуре у устаљеном стању при брзини n1_F.

i  2,3,4
n1  - Доња гранична вредност брзине која задовољава пораст температуре за класу изолације B.
doz _ B
IE _ i  n1_ B  - Пораст температуре у устаљеном стању при брзини n1_B.

i  2,3,4
IE _ i  nn  - Пораст температуре у устаљеном стању при брзини nn.

i  2,3,4
116
енергетске ефикасности IE2, приказана је на Сл. 9.23. Према поступку који је изведен у поглављу
(9.5), врши се одређивање зависности корекционе снаге од брзине за сва три двополна мотора (IE2,
IE3 и IE4).
 D 2 
 1  k IE _ i nn 
 2 60 
Pks _ IE _ i  n   P  P nIE _ i (9.96)
mm1
 D 2   nIE _ i mm1 mm1
1  k IE _ i n
 2 60  i  2,3,4
"Термички момент" мотора при отежаним условима хлађења добија се преко "еквиваленте називне
снаге", за сва три двополна мотора (IE2, IE3 и IE4) и дат је у релативном односу према називном
моменту:
' 60  P  P  1
mtM _ IE _ i  n    n ks _ IE _ i  n  m  (9.97)
mm1 2 nn m1  m
n i  2,3,4
Промена степена искоришћења у зависности од брзине у регулисаним електромоторним погонима са

механичким оптерећењем које не зависи од брзине за двополне моторе (IE2, IE3 и IE4) дата је као:
Pn
h1_ IE _ i  n  i 2,3,4  (9.98)
Pn  P 1_ IE _ i  n 
i  2,3,4
1,2 1,00
1,0
0,95
0,8 `
m n
[r.j.]
[r.j.]
` tM_IE2
0,6 mtM_IE4 n 0,90
mn h1_IE4 (n) h1_IE3 (n) h1_IE2 (n)
mn
`
0,4 m tM_IE3 n
mn 0,85
0,2 p 1 p 1
mm1  const .
0,0 0,80
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 9.35 Зависност од брзине термичког момента за Сл. 9.36 Зависност од брзине степена искоришћења за
моторе p=1, 75 [kW], IE2, IE3 и IE4, константни моторе p=1, 75 [kW], IE2, IE3 и IE4, константни
момент оптерећења момент оптерећења
Степен искоришћења двополних мотора при покретању оптерећења које не зависи од брзине, према
дијаграмима на Сл. 9.36, са смањивањем брзине има тенденцију пораста код двополних мотора, за
три различите класе енергетске ефикасности, при чему је пораст најизраженији код мотора класе IE4.
Треба нагласити да у претходном изразу за израчунавање зависности степена искоришћења од
брзине, није узета у обзир корекциона снага, тако да добијени графици степена искоришћења не
уважавају отежано хлађење мотора при брзинама мањим од назначене. Због услова хлађења и
дозвољеног пораста температуре одређене су доње граничне вредности брзина за сваку класу
енергетске ефикасности мотора. Најмању доњу граничну вредност брзине има мотор класе IE4.
Таб. 9-5 Граничне вредности момента и степена искоришћења, мотори p=1, 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4, константни
момент оптерећења.
doz _ F
hi' (n1) hn mt (n1 )
Oзнака мотора [o/min] [kW] [o/min] [r.j.] [r.j.] [r.j.]
M3BP 280 SMA 2 IE2 2978 4,53 1250 0,944 0,943 0,898
M3BP 280 SMB 2 IE3 2978 4,20 1000 0,949 0,947 0,89
M3BP 280 SMB 2 IE4 2979 2,88 720 0,964 0,963 0.917
117

(Пример: 9.6 је претходно урађен. Решити Пример: 9.7 применом исте методологије за
четворополне моторе)
Пример: 9.7
Таб. 9-6 Комбиновани подаци о четворополним моторима називне снаге 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4

2 2
M3BP 280 SMA 4 IE2 1484 0,9801 155,33 43,49 4,37 59,3 0,28 0,100 73,61 1,25 625
M3BP 280 SMB 4 IE3 1484 0,9801 155,33 43,49 3,95 51,2 0,28 0,106 77,10 1,38 645
M3BP 280 SMC 4 IE4 1487 0,9801 155,64 43,58 2,96 * 0,28 * * 1,85 725
Промена укупних губитака у зависности од брзине при константном називном оптерећењу (mm=mn),
приказана је на Сл. 8.5, за три четворополна кавезна асинхрона мотора, називне снаге 75[kW], класе
Изрази за промену специфичне снаге одвођења топлоте од брзине са површине четворополних
мотора називне снаге 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4 дати су примеру (Пример:
9.1), а њихови дијаграми на Сл. 9.3.

(Пример 9.6 је претходно урађен. Решити Пример 9.8 применом исте методологије за шестополне
моторе)
Пример: 9.8
Таб. 9-7 Комбиновани подаци о шестополним моторима називне снаге 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4

Oзнака мотора [o/min] [m2] [rad/s] [m/s] [kW] [°C] [m] [W/°C] [kgm2] [kg]
M3BP 315 SMA 6 IE2 992 1,23 103,83 32,71 4,45 55,2 0,315 0,113 73,8 3,2 830
M3BP 315 SMB 6 IE3 994 1,23 104,04 32,77 4,28 45 0,315 0,138 86,3 4,1 930
M3BP 315 SMC 6 IE4 994 1,23 104,04 32,77 2,96 30,8 0,315 0,140 87,3 4,9 1000
Промена укупних губитака од брзине при константном називном оптерећењу (mm=mn), приказана је
на Сл. 8.6, за три шестополна кавезна асинхрона мотора, називне снаге 75 kW, класе енергетске
ефикасности IE2, IE3 и IE4.
шестополних мотора називне снаге називне снаге 75 [kW], класа енергетске ефикасности IE2, IE3 и
IE4 дати су у примеру (Пример: 9.1), а њихови дијаграми на Сл. 9.4.
118
9.10 Утицај линеарне механичке карактеристике оптерећења на

У електромоторним погонима са оптерећењем које има линеарну механичку карактеристику, код које
коефицијент вискозног трења има такву вредност да је при назначеној брзини момент оптерећења
једнак називном моменту мотора, укупни губици снаге у асинхроном мотору добијају следећи облик:
2
 n 
P 2  n    0.3  0.8    P n (9.99)
  ns  
Пример: 9.9
Таб. 9-8 Комбиновани подаци о двополним моторима називне снаге 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4.

M3BP 280 SMA 2 IE2 2978 0,9801 311,70 87,28 4,53 55,7 0,28 0,057 82,0 0,80 625
M3BP 280 SMB 2 IE3 2978 0,9801 311,70 87,28 4,20 46,9 0,28 0,063 89,2 0,9 665
M3BP 280 SMB 2 IE4 2979 0,9801 311,80 87,30 2,88 45,9 0,28 0,041 62,8 0,9 665
Промена укупних губитака у зависности од брзине за линерану механичку карактеристику (mm=k*),
приказана је на Сл. 8.7 за три двополна кавезна асинхрона мотора, називне снаге 75 [kW], класе
двополних мотора називне снаге називне снаге 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4
дати су примеру (Пример: 9.1), а њихови дијаграми на Сл. 9.2.
9.37. За исту брзину обртања, најмањи пораст температуре има мотор класе енергетске ефикасности
IE4, што је и очекивано јер су код овог мотора и најмањи губици снаге.
За исту брзину временска константа загревања (Сл. 9.38) је највећа за мотор класе енергетске
ефикасности IE4, што је повољније у погледу термичког оптерећења намотаја, јер се мотор спорије
загрева при истим губицима и истој брзини обртања.
400 350
p=1 300 TzM1_ IE2 (n) p=1
300 250
TzM2_ IE3 (n)
M1_IE2 (n)
[min]
200
[oC]
200 TzM3_ IE4 ( n)

M2_IE3 (n) 150
100
100 M3_IE4 (n)
50
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
мотори 75 [kW], p=1, М1(n) - IE2, М2(n) - IE3, [kW], p=1, ТZМ1(n) - IE2, ТZМ2(n) - IE3, ТZМ3(n) - IE4
М3(n) - IE3, линеарно оптерећење
119
120 120
doz_F 105[C] doz_F 105[C]
100 100
doz _ B  80[ C] doz _ B  80[ C]
80 80
[oC]
[oC]
60 60
1_ IE 2 (t )
40 n1 50 o/min  40 1_IE3 (t )
2_ IE 2 (t ) n1 30 o/min 
n1 150 o/min  2_IE3 (t )
20 20 n1 100 o/min 
n _ IE 2 (t )
n1 nn  2978 o/min  IE2 n_IE3 (t )
n1 nn  2978 o/min 
IE3
0 0
0 200 400 600 800 1000 0 200 400 600 800 1000
t [min] t [min]
Сл. 9.39 Загревање мотора 75 [kW], IE2 при граничним Сл. 9.40 Загревање мотора 75 [kW], IE3 при
брзинама n1, 1(t) - "F"; n2, 2(t) - "B" и nn, n(t); граничним брзинама n1, 1(t) - "F"; n2, 2(t) - "B" и
линеарно оптерећење nn, n(t); линеарно оптерећење
2
  n 
 0.3  0.8    P nIE 2
120  ns    t

doz_F 105[C] 1_ IE 2  t  
 
  1  e zIE 2   
T n
100  2   
14 1  0, 057  0, 28 n  0, 98  
doz _ B  80[ C]  60 
80
2
  n 
[oC]
60  0.3  0.8    P nIE 3 t

  ns     
40 1_IE4 (t ) 1_ IE 3  t     1  e TzIE 3  n  
n1  20 o/min   2   
2_IE4 (t ) 14 1  0, 063  0, 28 n  0, 98  
20 n1 50 o/min   60 
n_IE4 (t )
n1 nn  2979 o/min 
IE4
2
0   n 
0 200 400 600 800 1000  0.3  0.8    P nIE 4 t
  ns     
t [min] 1_ IE 4  t     1  e TzIE 4  n  
 2   
14 1  0, 041  0, 28 n  0, 98  
 60 
Сл. 9.41 Загревање мотора 75 [kW], IE4 при граничним

брзинама n1, 1(t) - "F"; n2, 2(t) - "B" и nn, n(t);
линеарно оптерећење
Таб. 9-9 Граничне брзине према класама изолације F и B, мотори p=1, 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4, линеарна
зависност момента оптерећења од брзине.
doz _ F
IE _  n1_ F  n1 
doz _ B
IE _  n1_ B  IE _  nn 
M3BP 280 SMA 2 IE2 2978 4,53 50 80,8 150 73,0 60,6
M3BP 280 SMB 2 IE3 2978 4,20 30 74,7 100 69,1 51,6
M3BP 280 SMB 2 IE4 2979 2,88 20 52,3 50 51,1 50,3
doz _ F

i  2,3,4
doz _ B

i  2,3,4

i  2,3,4
120
(9.5) врши се одређивање зависности корекционе снаге од брзине за сва три двополна мотора (IE2,
IE3 и IE4).
 D 2 
 1  k IE _ i nn 
 2 60 
Pks _ IE _ i  n   P  P nIE _ i (9.100)
mm 2
 D 2   nIE _ i mm 2 mm 2
1  k IE _ i n
 2 60  i  2,3,4
снаге", за сва три двополна мотора (IE2, IE3 и IE4), при чему се његова релативна вредност према
називном моменту може одредити као :
' 60  P  P  1
mm 2 2 nn m2  m
n i  2,3,4

линеарном механичком карактеристиком за двополне моторе (IE2, IE3 и IE4) дата је као:
Pn
h2 _ IE _ i  n  i 2,3,4  (9.102)
Pn  P 2 _ IE _ i  n 
i  2,3,4
1,1 1,00
1,0 0,95
`
h1_IE4 (n)
mtM_IE4  n
[r.j.]
[r.j.]
0,9 mn 0,90
h1_IE3 (n)
`
h1_IE2 (n)
mtM_IE3  n `
mtM_IE2 n
0,8 mn mn 0,85
p 1 p 1
mm 2  k2  n mm 2  k2  n
0,7 0,80
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 9.42 Зависност од брзине термичког момента за Сл. 9.43 Зависност од брзине степена искоришћења за
моторе p=1, 75 [kW], IE2, IE3 и IE4, линеарна моторе p=1, 75 [kW], IE2, IE3 и IE4; линеарна
механичка карактеристика механичка карактеристика
Степен искоришћења, при покретању оптерећења које линеарно зависи од брзине, према дијаграмима
на Сл. 9.43, са смањивањем брзине има тенденцију пораста код двополних мотора, за три различите
класе енергетске ефикасности, при чему је пораст најизраженији код мотора класе IE4. Због малих
губитака снаге у мотору при нижим брзинама, отежани услови хлађења не доводе до пораста
температуре намотаја (Сл. 9.37) за сваку класу енергетске ефикасности мотора. Према дозвољеном
порасту температуре одређене су доње граничне вредности брзина за сваку класу енергетске
ефикасности мотора. У поређењу са резултатима добијеним код рада погона са константним
механичким оптерећењем, у овом случају доње граничне брзине имају значајно мање вредности.
Таб. 9-10 Граничне вредности момента и степена искоришћења, мотори p=1, 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4; линеарна
doz _ F
M3BP 280 SMA 2 IE2 2978 4,53 150 0,982 0,943 0,973
M3BP 280 SMB 2 IE3 2978 4,20 100 0,983 0,947 0,964
M3BP 280 SMB 2 IE4 2979 2,88 50 0,989 0,963 0,989
121

(Пример 9.9 је претходно урађен. Решити пример 9.10 применом исте методологије за четворополне
моторе)
Пример: 9.10
Таб. 9-11 Називни подаци о четворополним моторима називне снаге 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4, линеарна

M3BP 280 SMA 4 IE2 1484 0,9801 155,33 43,49 4,37 59,3 0,28 0,100 73,61 1,25 625
M3BP 280 SMB 4 IE3 1484 0,9801 155,33 43,49 3,95 51,2 0,28 0,106 77,10 1,38 645
M3BP 280 SMC 4 IE4 1487 0,9801 155,64 43,58 2,96 * 0,28 * * 1,85 725
моторе)
Пример: 9.11
Таб. 9-12 Називни подаци о шестополним моторима називне снаге 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4; линеарна

2 2
M3BP 315 SMA 6 IE2 992 1,23 103,83 32,71 4,45 55,2 0,315 0,113 73,8 3,2 830
M3BP 315 SMB 6 IE3 994 1,23 104,04 32,77 4,28 45 0,315 0,138 86,3 4,1 930
M3BP 315 SMC 6 IE4 994 1,23 104,04 32,77 2,96 30,8 0,315 0,140 87,3 4,9 1000
122
9.11 Утицај квадратне механичке карактеристике оптерећења на

У електромоторним погонима са оптерећењем које има квадратну механичку карактеристику

оптерећења код које коефицијент трења флуида који се покреће (ваздух-вентилатори или течности -
пумпе) има такву вредност да је при назначеној брзини момент оптерећења једнак називном моменту
мотора, укупни губици у асинхроном мотору добијају следећи облик:
2 4
 n n 
P 3  n   0.3  0.15    0.65    P n (9.103)
  ns   ns  
Пример: 9.12
Таб. 9-13 Комбиновани подаци о двополним моторима називне снаге 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4.

M3BP 280 SMA 2 IE2 2978 0,9801 311,70 87,28 4,53 55,7 0,28 0,057 82,0 0,80 625
M3BP 280 SMB 2 IE3 2978 0,9801 311,70 87,28 4,20 46,9 0,28 0,063 89,2 0,9 665
M3BP 280 SMB 2 IE4 2979 0,9801 311,80 87,30 2,88 45,9 0,28 0,041 62,8 0,9 665
Промена укупних губитака у зависности од брзине за квадратну механичку карактеристику
(mm=k2*2), приказана је на Сл. 8.8 за три двополна кавезна асинхрона мотора, називне снаге
75 [kW], класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4.
Изрази за промену специфичне снаге одвођења топлоте од брзине са површине двополних мотора
називне снаге 75 [kW], класе енергетске ефикасности IE2, IE3 и IE4 дати су примеру (Пример: 9.1), а
њихови дијаграми на Сл. 9.2.
9.44. За исту брзину обртања најмањи пораст температуре има мотор класе енергетске ефикасности
IE4, што је и очекивано јер су и најмањи губици снаге код овог мотора.
За исту брзину временска константа загревања (Сл. 9.45) је највећа за мотор класе енергетске
ефикасности IE4, што је повољније у погледу термичког оптерећења намотаја, јер се мотор спорије
загрева при истим губицима и истој брзини обртања.
400 350
p=1 300 TzM1_ IE2 (n) p=1
300 250
TzM2_ IE3 (n)
M1_IE2 ( n)
[min]
200
[oC]
200 TzM3_ IE4 ( n)

M2_IE3 (n) 150
100
100 M3_IE4 (n)
50
0 0
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
мотори 75 [kW], p=1, М1(n) - IE2, М2(n) - IE3, [kW], p=1, ТZМ1(n) - IE2, ТZМ2(n) - IE3, ТZМ3(n) - IE4
М3(n) - IE3, квадратно оптерећење
123
120 120
doz_F 105[C] doz_F 105[C]
100 100
doz _ B  80[C] doz _ B  80[C]
80 80
[oC]
[oC]
60 60
1_ IE 2 (t )
40 n1 50 o/min  40 1_IE3 (t )
2_ IE 2 (t ) n1 30 o/min 
n1 150 o/min  2_IE3 (t )
20 20 n1 100 o/min 
n _ IE 2 (t ) n_IE3 (t ) IE3
n1 nn  2978 o/min  IE2 n1  nn  2978 o/min 
0 0
0 200 400 600 800 1000 0 200 400 600 800 1000
t [min] t [min]
Сл. 9.46 Загревање мотора 75 [kW], p=1, IE2 при Сл. 9.47 Загревање мотора 75 [kW], p=1, IE3 при
граничним брзинама n1, 1(t) - "F"; n2, 2(t) - "B" и граничним брзинама n1, 1(t) - "F"; n2, 2(t) - "B" и nn,
nn, n(t); квадратна механичка карактеристика n(t); квадратна механичка карактеристика
2 4
 n  n 
 0.3  0.15    0.65    P nIE 2
120   ns   ns    t

doz_F 105[C]

1_ IE 2  t      1  e zIE 2   
T n
100  2   
14 1  0, 057  0, 28 n  0, 98  
doz _ B  80[C]  60 
80  2 4
 n  n 
[oC]
 0.3  0.15    0.65    P nIE 3

60   ns   ns    
t

1_ IE 3  t      1  e TzIE 3  n  
40  2   
1_IE4 (t ) 14 1  0, 063  0, 28 n 0, 98  
2_IE4 (t )
n1  20 o/min 
 60 
20 n1 50 o/min  2 4
n_IE4 (t ) IE4  n  n 
n1  nn  2979 o/min   0.3  0.15    0.65    P nIE 4
0   ns   ns    
t

0 200 400 600 800 1000 1_ IE 4  t      1  e TzIE 4  n  
 2   
t [min] 14 1  0, 041  0, 28 n 0, 98  
 60 
Сл. 9.48 Загревање мотора 75 [kW], p=1, IE4 при

граничним брзинама n1, 1(t) - "F"; n2, 2(t) - "B" и
nn, n(t); квадратна механичка карактеристика
Таб. 9-14 Граничне брзине према класама изолације F и B, мотори p=1, 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4, квадратна
doz _ F
IE _  n1_ F  n1 
doz _ B
IE _  n1_ B  IE _  nn 
M3BP 280 SMA 2 IE2 2978 4,53 50 80,7 150 72,6 60,6
M3BP 280 SMB 2 IE3 2978 4,20 30 74.7 100 68.9 51,6
M3BP 280 SMB 2 IE4 2979 2,88 20 52,3 50 51.1 50.3
doz _ F

i  2,3,4
doz _ B

i  2,3,4
124

i  2,3,4
(9.5) врши се одређивање зависности корекционе снаге од брзине за сва три двополна мотора (IE2,
IE3 и IE4).
 D 2 
1  k IE _ i nn 
 2 60 
Pks _ IE _ i  n   P  P nIE _ i (9.104)
mm 3
 D 2   nIE _ i mm 3 mm 3
 1  k IE _ i n
 2 60  i  2,3,4
снаге", за сва три двополна мотора (IE2, IE3 и IE4), при чему се његова релативна вредност према
називном моменту може одредити као:
' 60  P  P  1
mm 3 2 nn m3  m
n i  2,3,4

квадратном механичком карактеристиком за двополне моторе (IE2, IE3 и IE4) дата је као:
Pn
h3 _ IE _ i  n  i 2,3,4  (9.106)
Pn  P 3_ IE _ i  n 
i  2,3,4
1,1 1,00
1,0 0,95 h1_IE4 (n)

`
mtM_IE4  n
[r.j.]
[r.j.]
0,9 mn 0,90
h1_IE3 (n)
`
h1_IE2 (n)
mtM_IE3 n `
mtM_IE2  n
0,8 mn mn 0,85
p 1 p 1
mm 3  k3  n 2 mm 3  k3  n 2
0,7 0,80
0 500 1000 1500 2000 2500 3000 0 500 1000 1500 2000 2500 3000
n [o/min] n [o/min]
Сл. 9.49 Зависност од брзине термичког момента за Сл. 9.50 Зависност степена искоришћења од брзине
моторе p=1, 75 [kW], IE2, IE3 и IE4, квадратна за моторе p=1, 75 [kW], IE2, IE3 и IE4; квадратна
механичка карактеристика механичка карактеристика
Степен искоришћења, при покретању оптерећења које зависи од квадрата брзине, према дијаграмима
на Сл. 9.50, има тенденцију пораста код двополних мотора, за три различите класе енергетске
ефикасности, при чему је пораст најизраженији код мотора класе IE4. Због малих губитака снаге у
мотору при нижим брзинама, отежани услови хлађења не доводе до пораста температуре намотаја
(Сл. 9.44) за сваку класу енергетске ефикасности мотора. Према дозвољеном порасту температуре
одређене су доње граничне вредности брзина за сваку класу енергетске ефикасности мотора.
Код механичких оптерећења са линеарном и квадратном механичком карактеристиком губици снаге
у мотору се значајно смањују са смањивањем брзине и због тога је мањи пораст температуре и
олакшани услови хлађења у односу на оптерећења са константном механичком карактеристиком. С
друге стране, смањивање губитака у мотору утиче повољно на енергетску искоришћеност самог
мотора, јер код ових механичких карактеристика степен искоришћења мотора са смањивањем брзине,
има тенденцију пораста. При томе треба напоменути да је утицај фреквентног претварача на додатне
губитке снаге у мотору узет са фиксним повећањем губитака снаге у мотору за 10 % од називних
губитака снаге, без узимања у разматрање промену губитака снаге у мотору при брзинама мањим од
назначене.
125
Таб. 9-15 Граничне вредности момента и степена искоришћења, мотори p=1, 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4; квадратна
механичка карактеристика.
doz _ F
M3BP 280 SMA 2 IE2 2978 4,53 150 0,982 0,943 0,974
M3BP 280 SMB 2 IE3 2978 4,20 100 0,983 0,947 0,964
M3BP 280 SMB 2 IE4 2979 2,88 50 0,989 0,963 0,989

моторе)
Пример: 9.13
Таб. 9-16 Комбиновани подаци о четворополним моторима називне снаге 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4.

M3BP 280 SMA 4 IE2 1484 0,9801 155,33 43,49 4,37 59,3 0,28 0,100 73,61 1,25 625
M3BP 280 SMB 4 IE3 1484 0,9801 155,33 43,49 3,95 51,2 0,28 0,106 77,10 1,38 645
M3BP 280 SMC 4 IE4 1487 0,9801 155,64 43,58 2,96 * 0,28 * * 1,85 725

моторе)
Пример: 9.14
Таб. 9-17 Комбиновани подаци о шестополним моторима називне снаге 75 [kW]; IE2, IE3 и IE4.

M3BP 315 SMA 6 IE2 992 1,23 103,83 32,71 4,45 55,2 0,315 0,113 73,8 3,2 830
M3BP 315 SMB 6 IE3 994 1,23 104,04 32,77 4,28 45 0,315 0,138 86,3 4,1 930
M3BP 315 SMC 6 IE4 994 1,23 104,04 32,77 2,96 30,8 0,315 0,140 87,3 4,9 1000
126
10 Литература
[1] IEC 60034-1, Rotating electrical machines – Part 1: Rating and performance, 2010.
[2] Стандард SRPS EN 60034-30: 2013, Oбртне електричне машине — Део 30: "Класе енергетске
ефикасности једнобрзинских, трофазних, кавезних асинхроних мотора.
[3] IEC 60034-2-1, Rotating electrical machines - Part 2-1: Standard methods for determining losses and efficiency
from tests (excluding machines for traction vehicles), 2007.
[4] IEC 60034-31, Rotating Electrical Machines Guide to the Selection and Application of Energy Efficient
Motors Including Variable Speed Applications, 2011
[5] Стандард IEC/EN 60034-30-1, Обртне електричне машине —Део 30-1: Класе ефикасности мрежно
напајаних мотора наизменичне струје (IE кôд)
[6] Bjekić, M., Stojanović, D., Milovanović, A., Koprivica, B., Rosić, M., Božić, M., Plazinić, M. Antić, S., Bjekić,
D., Krneta, R., Jeftenić, B., Štatkić, S., Bebić, M., Ristić. L., “Energetska efikasnost elektromotornih pogona“,
Tehnički fakultet Čačak, 2012, ISBN 978-86-7776-137-0 [M42]
[7] Јефтенић, Б., Штаткић, С., Бебић, М., Ристић. Л., поглавље “Вишемоторни регулисани погони и
енергетска ефикасности у пракси“ у монографији „Енергетска ефикасност електромоторних погона”,
Технички факултет Чачак, 2012, стр. 219-337, ISBN 978-86-7776-147-9.
[8] Low Voltage Process performance motors according EU MEPS, Catalog, November 2014.
[9] EU MEPS - European Minimum Energy Performance Standard, European Parliament, July, 2009.
[10] Werner Leonhard, Control of Electric Drives, ISBN 3-540-41820-2, Springer 2001
[11] Fitzgerald, A.E, Kingsley, C, Umans, S. Electric Machinery, McGraw- Hill, 2003.
[12] B. Jeftenić, V. Vasić, Đ. Oros, N. Mitrović, M. Petronijević, M. Bebić, S. Štatkić,: Elektromotorni pogoni,
Zbirka rešenih zadataka, ISBN 86-7466-106-8, Beograd, 2003.
[13] B. Jeftenić, M. Bebić, S. Štatkić,: Višemotorni električni pogoni, ISBN 978-86-7466-402-5, Beograd, 2011.
[14] Fitzgerald, A.E, Kingsley, C, Umans, S. Electric Machinery, McGraw- Hill, 2003., CHAPTER 6 Polyphase
Induction Machines, 6.7 Effects of Rotor Resistance; Wound and Double-Squirrel-Cage Rotors, page 344, Fig.
6.20.
[15] http://new.abb.com/motors-generators/iec-low-voltage-motors/drivesize-motsize
[16] http://www145.abb.com/selection
[17] João Marcondes Corrêa Guimarães ; José Vitor Bernardes ; Antonio Eduardo Hermeto ; Edson da Costa Bortoni,
Parameter Determination of Asynchronous Machines From Manufacturer Data Sheet, IEEE TRANSACTIONS
ON ENERGY CONVERSION, VOL. 29, NO. 3, SEPTEMBER 2014
[18] Joaquín Pedra, On the Determination of Induction Motor Parameters From Manufacturer Data for
Electromagnetic Transient Programs, , IEEE TRANSACTIONS ON POWER SYSTEMS, VOL. 23, NO. 4,
NOVEMBER 2008.
[19] http://www.civilengineeringhandbook.tk/induction-motors/2000.html
[20] Electromechanical Energy Conversion - II, i By M.V.Bakshi, U.A.Bakshi, ISBN 81-8431-213-X, page 7-28,
Figure 7.21.
127
[21] Electromechanical Energy Conversion - II, i By M. V. Bakshi, U. A. Bakshi, ISBN 81-8431-213-X, page 7-29,
Figure 7.22.
[22] M. Kostenko and L. Piotrovsky, Electrical Machines—Part 2.Moscow, USSR: Mir Pub., 1977
[23] P. L. Alger,Induction Machines, Their Behavior and Uses, 2nd ed. New York, NY, USA: Gordon and Breach,
1965
[24] Bjekic, M., Stojanovic, D., Bozic, M., Antic, S. „Potential electricity saving by using energy efficient electric
motors―, International scientific conference UNITECH ’11, Gabrovo, Bulgaria, pp I53-I58, 18-19. Nov. 2011
[25] Kostić, Miloje M., Povećanje energetske efikasnosti elektromotora u pogonima. Beograd : Elektrotehniĉki
institut Nikola Tesla, 2010
[26] Kostić, M., Standardi i metode za određivanje gubitaka snage i stepen iskorišćenja asinhronih motora,
Elektroprivreda, Vol. 62, No.1, 2009, str.16 -30.
[27] Van Roy P., Belmans R. 2002. Assessment of efficiency of low voltage, three phase motors. In Proceedings of
Energy Efficiency in Motor Driven Systems (EEMODS'02). Energy Efficiency in Motor Driven Systems
(EEMODS'02), Treviso, Italy, September 18-20, 2002. , pp. 6.
[28] Emmanuel B. Agamloh, The Partial-Load Efficiency of Induction Motors, IEEE TRANSACTIONS ON
INDUSTRY APPLICATIONS, VOL. 45, NO. 1, JANUARY/FEBRUARY 2009.
[29] He Zhang, Pericle Zanchetta, Chris Gerada, Keith Bradley, Junyi Liu, Performance Evaluation of Induction
Motor Efficiency and In-service Losses Measurement Using Standard Test Methods, 2011 IEEE International
Electric Machines & Drives Conference (IEMDC).
[30] H. Auinger, "Determination and designation of the efficiency of electrical machines," Power Engineering
Journal [see also Power Engineer], vol. 13, pp. 15-23, 1999.
[31] Z. Łukasik, L. Szychta, ANALYSIS OF EFFICIENCY CHARACTERISTICS OF SQUIRREL-CAGE

INDUCTION MOTOR LOADED WITH WATER SYSTEM PUMP, Advances in Electrical and Electronic
Engineering 6.2 (2007): 72 - 76. Web. 26 May. 2016.
[32] Efficiency Tool.: Energy savings calculator for AC Motor and Driver Replacements, ABB, 2002.
[33] IEC 60034-17, Cage induction motors when fed from converters - Application guide, 2006.
[34] ASC800-01, Drive Hardware Manual, ABB Oy 2013.
[35] Juha Pyrhönen Tapani Jokinen, Chapter 7. "Design Process and Properties of Rotating Electrical Machines",
Published Online: 16 DEC 2008, DOI: 10.1002/9780470740095. ch7.
[36] Владимир В. Петровић - Упут у прорачун асинхроног мотора, Београд, 1973.
[37] Электрические машины, Иванов - Смоленский, 1980.
[38] http://www.w-winkelmann.com/publications/files/notes/cooling_types.pdf
[39] Malcolm Barnes, Practical Variable Speed Drives and Power Electronics, ISBN 07506 58088
[40] M. A. Valenzuela ; Dept. of Electr. Eng., Univ. of Concepcion, Chile ; J. A. Tapia ; J. A. Rooks, Thermal
evaluation of TEFC induction motors operating on frequency-controlled variable-speed drives, IEEE
Transactions on Industry Applications (Volume:40 , Issue: 2 ), 2004.
[41] Technical guide No. 7, Dimensioning of a drive system, ABB, 2011

[42] Tom Bishop, P.E., How Precise Are Motor Nameplate Ratings, Electrical Apparatus Service Association, 2013.
128
11 Додатак 1 - Каталошки подаци о моторима
11.1 Коришћени подаци у практикуму
Таб. 11-1 Називне снаге асинхроних кавезних мотора према класи енергетске ефикасности и према броју
полова, 8.
Класа ЕЕ IE2 IE3 IE4
Бр. полова 2 4 6 2 4 6 2 4 6
Pn [kW] [kW] [kW] [kW] [kW] [kW] [kW] [kW] [kW]
1 0.18
2 0.25 0.25
3 0.37 0.37 0.37
4 0.55 0.55 0.55
5 0.75 0.75 0.75 0.75 0.75 0.75
6 1.1 1.1 1.1 1.1 1.1 1.1
7 1.5 1.5 1.5 1.5 1.5 1.5
8 2.2 2.2 2.2 2.2 2.2 2.2
9 3 3 3 3 3 3
10 4 4 4 4 4 4
11 5.5 5.5 5.5 5.5 5.5 5.5
12 7.5 7.5 7.5 7.5 7.5 7.5
13 11 11 11 11 11 11
14 15 15 15 15 15 15
15 18.5 19 15 18.5 18.5 18.5
16 22 22 18.5 22 22 22
17 30 30 22 30 30 30
18 37 37 30 37 37 37
19 45 45 37 45 45 45
20 55 55 45 55 55 45 45
21 75 75 55 75 75 55 55
22 90 90 75 90 90 75 75 75 75
23 110 110 90 110 110 90 90 90 90
24 132 132 110 132 132 110 110 110 110
25 160 160 132 160 160 132 132 132 132
26 200 200 200 200 200 160 160 160 160
27 250 250 250 250 250 200 200 200 200
28 315 315 315 315 315 250 250 250 250
29 355 355 355 355 355 315 315 315 315
30 400 400 400 355 355 355 355
31 450 450 400
32 500 500 400
33 560 560 450
34 560 630 450
35 560 710 500
36 630 800 500
37 630 900 560
38 710 1000 560
39 710 630
40 800 710
41 900 800
129
Таб. 11-2 Систематизовани каталошки подаци о двополним кавезним асинхроним моторима за класе енергетске
ефикасности IE2, IE3 и IE4, 8.
Oзнака
75 M3BP 280 SMA 2 2,978 94.30 94.10 92.80 0.88 130 7.6 240 2.1 3 0.8 625 IE2
75 M3BP 280 SMB 2 2,978 94.70 94.50 93.60 0.88 130 7 240 2.3 3 0.9 665 IE3
75 M3BP 280 SMB 2 2,979 96.30 96.30 95.60 0.87 129 7.3 240 2.1 2.9 0.9 665 IE4
90 M3BP 280 SMB 2 2,976 94.60 94.50 93.50 0.90 152 7.4 288 2.1 2.9 0.9 665 IE2
90 M3BP 280 SMC 2 2,975 95.00 95.00 94.30 0.88 155 6.4 288 2.1 2.8 0.99 690 IE3
90 M3BP 280 SMC 2 2,981 96.50 96.40 95.80 0.88 152 8 152 2.5 3.1 1.15 725 IE4
110 M3BP 315 SMA 2 2,982 94.90 94.40 92.90 0.86 194 7.6 352 2 3 1.2 940 IE2
110 M3BP 315 SMB 2 2,982 95.20 95.00 94.00 0.87 192 7 352 1.8 2.7 1.3 910 IE3
110 M3BP 315 SMB 2 2,982 96.40 96.30 95.70 0.87 189 6.7 352 1.9 2.6 1.4 940 IE4
132 M3BP 315 SMB 2 2,982 95.10 94.80 93.60 0.88 227 7.4 422 2.2 3 1.4 940 IE2
132 M3BP 315 SMC 2 2,982 95.40 95.30 94.40 0.88 227 6.8 422 2 2.8 1.5 965 IE3
132 M3BP 315 SMC 2 2,984 96.60 96.60 96.10 0.88 224 7.9 422 2.4 3 1.7 1,025 IE4
160 M3BP 315 SMC 2 2,981 95.40 95.20 94.20 0.89 271 7.5 512 2.3 3 1.7 1,025 IE2
160 M3BP 315 SMD 2 2,983 95.60 95.50 94.90 0.88 275 7.4 512 2.2 2.8 1.7 1,025 IE3
160 M3BP 315 MLA 2 2,982 97.10 97.20 96.90 0.9 264 7.3 512 2.2 2.7 2.1 1,190 IE4
200 M3BP 315 MLA 2 2,980 95.70 95.70 94.90 0.90 335 7.7 640 2.6 3 2.1 1,190 IE2
200 M3BP 315 MLA 2 2,983 95.80 95.80 95.40 0.88 342 7.7 640 2.5 3.1 2.1 1,190 IE3
200 M3BP 315 MLB 2 2,982 97.10 97.20 97.00 0.9 330 6.8 640 1.9 2.6 2.2 1,220 IE4
250 M3BP 355 SMA 2 2,984 95.70 95.50 94.50 0.89 423 7.7 800 2.1 3.3 3 1,600 IE2
250 M3BP 355 SMA 2 2,984 96.00 95.80 94.90 0.89 422 7.7 1,009 2.1 3.3 3 1,600 IE3
250 M3BP 315 LKB 2 2,981 96.90 97.10 97.10 0.91 409 7.9 800 2.5 2.7 2.9 1,540 IE4
315 M3BP 355 SMB 2 2,980 95.70 95.70 95.10 0.89 533 7 1,009 2.1 3 3.4 1,680 IE2
315 M3BP 355 SMB 2 2,980 96.10 96.00 95.40 0.89 532 7 1,009 2.1 3.3 3.4 1,680 IE3
315 M3BP 355 SMC 2 2,984 97.00 96.90 96.30 0.89 526 7.8 1,008 2.3 2.8 3.6 1,750 IE4
355 M3BP 355 SMC 2 2,984 95.70 95.70 95.20 0.88 608 7.2 1,136 2.2 3 3.6 1,750 IE2
355 M3BP 355 SMC 2 2,985 96.20 96.10 95.50 0.88 605 7.2 1,136 2.2 3 3.6 1,750 IE3
355 M3BP 355 MLA 2 2,982 97.00 97.00 96.60 0.9 586 7.5 1,136 2.3 2.6 4.1 2,000 IE4
130
Таб. 11-3 Систематизовани каталошки подаци о четворополним кавезним асинхроним моторима за класе
енергетске ефикасности IЕ2, IЕ3 и IЕ4, 8.
Oзнака
75 M3BP 280 SMA 4 1,484 94.50 94.50 93.90 0.85 134 6.9 482 2.5 2.8 1.25 625 IE2
75 M3BP 280 SMB 4 1,484 95.00 95.10 94.60 0.85 134 6.5 482 2.3 2.8 1.38 645 IE3
75 M3BP 280 SMC 4 1,487 96.20 96.30 96.00 0.86 130 7.8 481 2.8 2.9 1.85 725 IE4
90 M3BP 280 SMB 4 1,483 94.70 94.80 94.40 0.86 160 7.2 579 2.5 2.7 1.5 665 IE2
90 M3BP 280 SMC 4 1,485 95.20 95.40 94.90 0.86 159 7.1 578 2.5 2.9 1.73 700 IE3
90 M3BP 280 MLA 4 1,489 96.40 96.50 96.10 0.85 158 8.8 577 3.4 3.2 2.3 840 IE4
110 M3BP 315 SMA 4 1,487 95.10 95.10 94.30 0.86 194 7.2 706 2 2.5 2.3 900 IE2
110 M3BP 315 SMB 4 1,489 95.40 95.40 94.80 0.85 195 7 705 2.1 3 2.43 930 IE3
110 M3BP 315 SMC 4 1,490 96.80 96.80 96.50 0.85 192 7.8 704 2.4 3.1 2.9 1,000 IE4
132 M3BP 315 SMB 4 1,487 95.40 95.40 94.70 0.86 232 7.1 847 2.3 2.7 2.6 960 IE2
132 M3BP 315 SMC 4 1,488 95.60 95.70 95.30 0.86 231 6.7 847 2.2 2.9 2.9 1,000 IE3
132 M3BP 315 SMD 4 1,490 96.90 96.90 95.60 0.85 231 7.9 845 2.6 3.2 3.2 1,065 IE4
160 M3BP 315 SMC 4 1,487 95.60 95.60 95.10 0.85 284 7.2 1,027 2.4 2.9 2.9 1,000 IE2
160 M3BP 315 SMD 4 1,488 95.80 95.90 95.50 0.85 284 6.9 1,026 2.2 3 3.2 1,065 IE3
160 M3BP 315 MLB 4 1,489 96.90 97.00 96.80 0.86 277 7.9 1,026 2.7 3 3.9 1,220 IE4
200 M3BP 315 MLA 4 1,486 95.60 95.60 95.30 0.86 351 7.2 1,285 2.5 2.9 3.5 1,160 IE2
200 M3BP 315 MLB 4 1,487 96.00 96.30 96.10 0.86 350 6.8 1,284 2.4 3 3.9 1,220 IE3
200 M3BP 315 LKB 4 1,490 97.00 97.10 96.90 0.87 342 7.6 1,281 2.5 2.9 5 1,520 IE4
250 M3BP 355 SMA 4 1,488 95.90 95.90 95.50 0.86 437 7.1 1,604 2.3 2.7 5.9 1,610 IE2
250 M3BP 355 SMA 4 1,491 96.20 96.20 95.80 0.86 436 6.4 1,601 2.1 2.9 5.9 1,610 IE3
250 M3BP 315 LKC 4 1,491 97.00 97.20 97.00 0.87 427 7.8 1,601 2.3 3 5.5 1,600 IE4
315 M3BP 355 SMB 4 1,488 95.90 95.90 95.60 0.86 551 7.3 2,021 2.3 2.8 6.9 1,780 IE2
315 M3BP 355 SMB 4 1,491 96.20 96.30 95.80 0.86 550 7.2 2,017 2.3 3.3 6.9 1,780 IE3
315 M3BP 355 SMC 4 1,491 97.20 97.20 96.90 0.85 550 7.4 2,017 2.8 2.9 7.2 1,820 IE4
355 M3BP 355 SMC 4 1,487 95.90 95.90 95.70 0.86 621 6.8 2,279 2.4 2.7 7.2 1,820 IE2
355 M3BP 355 SMC 4 1,490 96.00 96.10 95.80 0.86 621 6.3 2,273 2.3 2.8 7.2 1,820 IE3
355 M3BP 355 MLA 4 1,491 97.00 97.00 96.60 0.86 614 7.9 2,273 2.7 2.9 8.4 2,140 IE4
Мотор називне снаге 250 [kW] класе енергетске ефикасности IE4 има мањи момент инерције (2.9
кgm2) од мотора исте снаге ниже класе енергетске ефикасности IE2 и IE3 (3.0 kgm2). Мотори називне
снаге 250 [kW] имају приближно исту масу за све три класе енергетске ефикасности. Међутим, мотор
који припада класи IE4 има мању вредност осне висине вратила (hH=315 [mm]), а тиме и мању
вредност пречника ротора, у односу на моторе исте снаге ниже класе енергетске ефикасности IE2 и
IE3 (hH=355 [mm]). Како момент инерције мотора зависи од квадрата пречника ротора, при
приближно истим тежинама, добија се мањи момент инерције за мотор класе IE4. Конструктор
мотора је потребну снагу мотора са сниженим пречником ротора добио на рачун повећања аксијалне
дужине мотора. Словни симбол ”L” у ознаци мотора, након броја који означава осну висину ротора,
према стандарду (IEC 60072-1) показује да посматрани мотор има већу аксијалну дужину у односу на
моторе који у ознакама садрже словне симболе ”S” и ”М”.
Таб. 11-4 Поређење три двополна мотора исте називне снаге 250 [kW] и различитих класа енергетске
eфикасности IE2, IE3 и IЕ4
Oзнака
250 M3BP 355 SMA 2 2,984 95.70 95.50 94.50 0.89 423 7.7 800 2.1 3.3 3 1,600 IE2
250 M3BP 355 SMA 2 2,984 96.00 95.80 94.90 0.89 422 7.7 1,009 2.1 3.3 3 1,600 IE3
250 M3BP 315 LKB 2 2,981 96.90 97.10 97.10 0.91 409 7.9 800 2.5 2.7 2.9 1,540 IE4
131
Таб. 11-5 Систематизовани каталошки подаци о шестополним кавезним асинхроним моторима за класе
енергетске ефикасности IЕ2, IЕ3 и IЕ4, 8.
Oзнака
75 M3BP 315 SMA 6 992 94.4 94.4 93.5 0.82 139 7.4 721 2.4 2.8 3.2 830 IE2
75 M3BP 315 SMB 6 994 94.6 94.8 94.3 0.84 136 6.8 720 1.8 2.6 4.1 930 IE3
75 M3BP 315 SMC 6 994 96.2 96.3 95.9 0.84 133 7 721 2.2 2.8 4.9 1000 IE4
90 M3BP 315 SMB 6 992 94.8 94.8 94.2 0.84 163 7.5 866 2.4 2.8 4.1 930 IE2
90 M3BP 315 SMC 6 994 94.9 95.1 94.5 0.84 163 7.2 864 2 3 4.6 1000 IE3
90 M3BP 315 SMD 6 994 96.1 96.1 95.7 0.83 162 7.2 864 2.4 2.9 4.9 1040 IE4
110 M3BP 315 SMC 6 991 95 95 94.6 0.83 201 7.4 1059 2.5 2.9 4.9 1000 IE2
110 M3BP 315 SMD 6 994 95.1 95.3 94.8 0.83 201 7.3 1056 2.2 3.1 4.9 1000 IE3
110 M3BP 315 MLB 6 993 96.4 96.5 96.2 0.84 196 6.9 1057 2.3 2.7 6.3 1200 IE4
132 M3BP 315 MLA 6 991 95.3 95.4 94.9 0.83 240 7.5 1271 2.7 3 5.8 1150 IE2
132 M3BP 315 MLB 6 995 95.4 95.5 94.8 0.82 244 7.3 1266 2.3 3.2 6.3 1200 IE3
132 M3BP 315 LKA 6 993 96.4 96.5 96.2 0.83 238 6.9 1269 2.4 2.7 7.3 1410 IE4
160 M3BP 355 SMA 6 993 95.7 96 95.7 0.82 294 6.7 1538 2.5 2.6 7.9 1520 IE3
160 M3BP 315 LKC 6 994 96.7 96.8 96.4 0.83 287 7.4 1537 2.7 2.9 9.2 1600 IE4
200 M3BP 355 SMB 6 993 95.7 95.7 95.1 0.84 359 7.2 1923 2.2 2.7 9.7 1680 IE2
200 M3BP 355 SMB 6 993 95.8 96.1 95.9 0.82 367 6.7 1923 2.6 2.5 9.7 1680 IE3
200 M3BP 355 SMC 6 995 96.5 96.6 96.2 0.83 360 7.3 1919 2.3 2.8 11.3 1820 IE4
250 M3BP 355 SMC 6 993 95.7 95.7 95.1 0.83 454 7.4 2404 2.6 2.9 11.3 1820 IE2
250 M3BP 355 SMC 6 993 95.9 96.1 95.8 0.81 465 7.7 2404 3 3.1 11.3 1820 IE3
250 M3BP 355 MLB 6 995 96.6 96.7 96.4 0.83 450 7.1 2399 2.3 2.7 13.5 2180 IE4
315 M3BP 355 MLB 6 992 95.7 95.7 95.2 0.83 572 7 3032 2.5 2.7 13.5 2180 IE2
315 M3BP 355 MLB 6 993 96 96.3 96 0.83 571 6.8 3029 2.6 3.2 13.5 2180 IE3
315 M3BP 355 LKA 6 994 96.6 96.7 96.4 0.83 567 6.9 3026 2.3 2.6 15.5 2500 IE4
355 M3BP 355 LKA 6 992 95.7 95.7 95.1 0.83 645 7.6 3417 2.7 2.9 15.5 2500 IE2
355 M3BP 355 LKA 6 993 96 96.2 95.9 0.81 659 7.5 3413 2.9 3.2 15.5 2500 IE3
355 M3BP 355 LKB 6 995 96.7 96.7 96.1 0.8 662 7.7 3407 2.7 2.9 16.5 2600 IE4
132
Таб. 11-6 Основне димензије асинхроних кавезних мотора према према IEC 60072-1 (1991), 35.
hА bА bB bC DD lЕ lF lG hH
mm mm mm mm mm mm mm mm mm
71-14 112 90 45 14 30 5 11 71
80-19 125 100 50 19 40 6 15.5 80
90S24 140 100 56 24 50 8 20 90
90L24 140 125 56 24 50 8 20 90
100L28 160 140 63 28 60 8 24 100
112М28 190 140 70 28 60 8 24 112
132S38 216 140 89 38 80 10 33 132
132М38 216 178 89 38 80 10 33 132
160М42 254 210 108 42 110 12 37 160
160L42 254 254 108 42 110 12 37 160
180М48 279 241 121 48 110 14 42.5 180
180L48 279 279 121 48 110 14 42.5 180
200М55 318 267 133 55 110 16 49 200
200L55 318 305 133 55 110 16 49 200
225SМ p=1 356 286 149 55 110 16 48 225
p>1 60 140 18 53
250SМ p=1 406 311 168 60 140 18 53 250
p>1 65 58
280SМ p=1 457 368 190 65 140 18 58 250
p>1 75 67.5
315СМ p=1 508 406 216 65 140 18 58 315
p>1 80 170 22 71
315МL p=1 508 457 216 65 140 18 58 315
p>1 90 170 25 81
355S p=1 610 500 254 70 140 20 62.5 355
p>1 100 210 28 90
355SМ p=1 610 500 254 70 140 20 62.5 355
p>1 100 210 28 90
355МL p=1 610 560 254 70 140 20 62.5 355
p>1 100 210 28 90
400М p=1 686 630 280 70 140 20 62.5 400
p>1 100 210 28 90
400LK p=1 686 710 280 80 170 22 71 400
p>1 100 210 28 90
133
Таб. 11-7 Одређивање површине кућишта мотора према основним димензијама, према IEC 60072-1 (1991), 35.
Oсна висина вратила L D Површина омотача
bB bC hH 2* hH S
mm mm mm mm mm mm2
71 90 45 71 142 0,060
80 100 50 80 160 0,075
90 100 56 90 180 0,088
100 140 63 100 200 0,127
112 140 70 112 224 0,148
132 140 89 132 264 0,190
160 254 108 160 320 0,364
180 241 121 180 360 0,409
200 267 133 200 400 0,502
225 286 149 225 450 0,615
250 311 168 406 812 1,221
280 368 190 280 560 0,981
315 406 216 315 630 1,230
355 500 254 355 710 1,681
400 630 280 400 800 2,286
134
11.2 Каталошки подаци за вежбање
Таб. 11-8 Мотори (p=1, p=2, p=3) називне снаге 75 [kW], класе енергетске ефикасности (IE2, IE3, IE4)
Снага 75 [kW] Бр. ОбртајаСтепен искоришћења Фактор In Ip/In Tn Tp/Tn Tm/Tn J ТежинаКласа ЕЕ p
Oзнака [o/min] 100% 75% 50% снаге [A] [Nm] [kgm2] [kg]
M3BP 280 SMA 2 2978 94,30 94,10 92,80 0,88 130 7,6 240 2,10 3,00 0,80 625 IE2 1
M3BP 280 SMB 2 2978 94,70 94,50 93,60 0,88 130 7 240 2,3 3 0,9 665 IE3 1
M3BP 280 SMB 2 2979 96,30 96,30 95,60 0,87 129 7,3 240 2,1 2,9 0,9 665 IE4 1
M3BP 280 SMA 4 1484 94,50 94,50 93,90 0,85 134 6,9 482 2,50 2,80 1,25 625 IE2 2
M3BP 280 SMB 4 1484 95,00 95,10 94,60 0,85 134 6,5 482 2,3 2,8 1,38 645 IE3 2
M3BP 280 SMC 4 1487 96,20 96,30 96,00 0,86 130 7,8 481 2,8 2,9 1,85 725 IE4 2
M3BP 315 SMA 6 992 94,40 94,40 93,50 0,82 139 7,4 721 2,4 2,8 3,2 830 IE2 3
M3BP 315 SMB 6 994 94,60 94,80 94,30 0,84 136 6,8 720 1,8 2,6 4,1 930 IE3 3
M3BP 315 SMC 6 994 96,20 96,30 95,90 0,84 133 7 721 2,2 2,8 4,9 1000 IE4 3
Снага 90 [kW] Бр. ОбртајаСтепен искоришћења Фактор In Ip/In Tn Tp/Tn Tm/Tn J Тежина Класа p
Oзнака [o/min] 100% 75% 50% снаге [A] [Nm] [kgm2] [kg] ЕЕ
M3BP 280 SMB 2 2976 94,60 94,50 93,50 0,90 152 7,40 288 2,1 2,90 0,90 665 IE2 1
M3BP 280 SMB 4 1483 94,70 94,80 94,40 0,86 160 7,20 579 2,5 2,70 1,50 665 IE2 2
M3BP 315 SMB 6 992 94,80 94,80 94,20 0,84 163 7,5 866 2,4 2,8 4,1 930 IE2 3
M3BP 280 SMC 2 2975 95,00 95,00 94,30 0,88 155 6,4 288 2,1 2,8 0,99 690 IE3 1
M3BP 280 SMC 4 1485 95,20 95,40 94,90 0,86 159 7,1 578 2,5 2,9 1,73 700 IE3 2
M3BP 315 SMC 6 994 94,90 95,10 94,50 0,84 163 7,2 864 2 3 4,6 1000 IE3 3
M3BP 280 SMC 2 2981 96,50 96,40 95,80 0,88 152 8 152 2,5 3,1 1,15 725 IE4 1
M3BP 280 MLA 4 1489 96,40 96,50 96,10 0,85 158 8,8 577 3,4 3,2 2,3 840 IE4 2
M3BP 315 SMD 6 994 96,10 96,10 95,70 0,83 162 7,2 864 2,4 2,9 4,9 1040 IE4 3
M3BP 315 SMA 2 2982 94,90 94,40 92,90 0,86 194 7,60 352 2 3 1,20 940 IE2 1
M3BP 315 SMA 4 1487 95,10 95,10 94,30 0,86 194 7,20 706 2 2,5 2,30 900 IE2 2
M3BP 315 SMC 6 991 95,00 95,00 94,60 0,83 201 7,4 1059 2,5 2,9 4,9 1000 IE2 3
M3BP 315 SMB 2 2982 95,20 95,00 94,00 0,87 192 7 352 1,8 2,7 1,3 910 IE3 1
M3BP 315 SMB 4 1489 95,40 95,40 94,80 0,85 195 7 705 2,1 3 2,43 930 IE3 2
M3BP 315 SMD 6 994 95,10 95,30 94,80 0,83 201 7,3 1056 2,2 3,1 4,9 1000 IE3 3
M3BP 315 SMB 2 2982 96,40 96,30 95,70 0,87 189 6,7 352 1,9 2,6 1,4 940 IE4 1
M3BP 315 SMC 4 1490 96,80 96,80 96,50 0,85 192 7,8 704 2,4 3,1 2,9 1000 IE4 2
M3BP 315 MLB 6 993 96,40 96,50 96,20 0,84 196 6,9 1057 2,3 2,7 6,3 1200 IE4 3
M3BP 315 SMB 2 2982 95,10 94,80 93,60 0,88 227 7,40 422 2,20 3,00 1,40 940 IE2 1
M3BP 315 SMB 4 1487 95,40 95,40 94,70 0,86 232 7,10 847 2,30 2,70 2,60 960 IE2 2
M3BP 315 MLA 6 991 95,30 95,40 94,90 0,83 240 7,5 1271 2,7 3 5,8 1150 IE2 3
M3BP 315 SMC 2 2982 95,40 95,30 94,40 0,88 227 6,8 422 2 2,8 1,5 965 IE3 1
M3BP 315 SMC 4 1488 95,60 95,70 95,30 0,86 231 6,7 847 2,2 2,9 2,9 1000 IE3 2
M3BP 315 MLB 6 995 95,40 95,50 94,80 0,82 244 7,3 1266 2,3 3,2 6,3 1200 IE3 3
M3BP 315 SMC 2 2984 96,60 96,60 96,10 0,88 224 7,9 422 2,4 3 1,7 1025 IE4 1
M3BP 315 SMD 4 1490 96,90 96,90 95,60 0,85 231 7,9 845 2,6 3,2 3,2 1065 IE4 2
M3BP 315 LKA 6 993 96,40 96,50 96,20 0,83 238 6,9 1269 2,4 2,7 7,3 1410 IE4 3
135
M3BP 315 SMC 2 2981 95,40 95,20 94,20 0,89 271 7,50 512 2,30 3,00 1,70 1025 IE2 1
M3BP 315 SMC 4 1487 95,60 95,60 95,10 0,85 284 7,20 1027 2,40 2,90 2,90 1000 IE2 2
M3BP 315 SMD 2 2983 95,60 95,50 94,90 0,88 275 7,4 512 2,2 2,8 1,7 1025 IE3 1
M3BP 315 SMD 4 1488 95,80 95,90 95,50 0,85 284 6,9 1026 2,2 3 3,2 1065 IE3 2
M3BP 355 SMA 6 993 95,70 96,00 95,70 0,82 294 6,7 1538 2,5 2,6 7,9 1520 IE3 3
M3BP 315 MLA 2 2982 97,10 97,20 96,90 0,9 264 7,3 512 2,2 2,7 2,1 1190 IE4 1
M3BP 315 MLB 4 1489 96,90 97,00 96,80 0,86 277 7,9 1026 2,7 3 3,9 1220 IE4 2
M3BP 315 LKC 6 994 96,70 96,80 96,40 0,83 287 7,4 1537 2,7 2,9 9,2 1600 IE4 3
M3BP 315 MLA 2 2980 95,70 95,70 94,90 0,90 335 7,70 640 2,60 3,00 2,10 1190 IE2 1
M3BP 315 MLA 4 1486 95,60 95,60 95,30 0,86 351 7,20 1285 2,50 2,90 3,50 1160 IE2 2
M3BP 355 SMB 6 993 95,7 95,7 95,1 0,84 359 7,2 1923 2,2 2,7 9,7 1680 IE2 3
M3BP 315 MLA 2 2983 95,8 95,8 95,4 0,88 342 7,7 640 2,5 3,1 2,1 1190 IE3 1
M3BP 315 MLB 4 1487 96 96,3 96,1 0,86 350 6,8 1284 2,4 3 3,9 1220 IE3 2
M3BP 355 SMB 6 993 95,8 96,1 95,9 0,82 367 6,7 1923 2,6 2,5 9,7 1680 IE3 3
M3BP 315 MLB 2 2982 97,1 97,2 97 0,9 330 6,8 640 1,9 2,6 2,2 1220 IE4 1
M3BP 315 LKB 4 1490 97 97,1 96,9 0,87 342 7,6 1281 2,5 2,9 5 1520 IE4 2
M3BP 355 SMC 6 995 96,5 96,6 96,2 0,83 360 7,3 1919 2,3 2,8 11,3 1820 IE4 3
M3BP 355 SMA 2 2984 95,70 95,50 94,50 0,89 423 7,7 800 2,1 3,3 3,00 1600 IE2 1
M3BP 355 SMA 4 1488 95,90 95,90 95,50 0,86 437 7,1 1604 2,3 2,7 5,90 1610 IE2 2
M3BP 355 SMC 6 993 95,7 95,7 95,1 0,83 454 7,4 2404 2,6 2,9 11,3 1820 IE2 3
M3BP 355 SMA 2 2984 96 95,8 94,9 0,89 422 7,7 1009 2,1 3,3 3 1600 IE3 1
M3BP 355 SMA 4 1491 96,2 96,2 95,8 0,86 436 6,4 1601 2,1 2,9 5,9 1610 IE3 2
M3BP 355 SMC 6 993 95,9 96,1 95,8 0,81 465 7,7 2404 3 3,1 11,3 1820 IE3 3
M3BP 315 LKB 2 2981 96,9 97,1 97,1 0,91 409 7,9 800 2,5 2,7 2,9 1540 IE4 1
M3BP 315 LKC 4 1491 97 97,2 97 0,87 427 7,8 1601 2,3 3 5,5 1600 IE4 2
M3BP 355 MLB 6 995 96,6 96,7 96,4 0,83 450 7,1 2399 2,3 2,7 13,5 2180 IE4 3
M3BP 355 SMB 2 2980 95,70 95,70 95,10 0,89 533 7,00 1009 2,1 3 3,40 1680 IE2 1
M3BP 355 SMB 4 1488 95,90 95,90 95,60 0,86 551 7,30 2021 2,3 2,8 6,90 1780 IE2 2
M3BP 355 MLB 6 992 95,70 95,70 95,20 0,83 572 7 3032 2,5 2,7 13,5 2180 IE2 3
M3BP 355 SMB 2 2980 96,10 96,00 95,40 0,89 532 7 1009 2,1 3,3 3,4 1680 IE3 1
M3BP 355 SMB 4 1491 96,20 96,30 95,80 0,86 550 7,2 2017 2,3 3,3 6,9 1780 IE3 2
M3BP 355 MLB 6 993 96,00 96,30 96,00 0,83 571 6,8 3029 2,6 3,2 13,5 2180 IE3 3
M3BP 355 SMC 2 2984 97,00 96,90 96,30 0,89 526 7,8 1008 2,3 2,8 3,6 1750 IE4 1
M3BP 355 SMC 4 1491 97,20 97,20 96,90 0,85 550 7,4 2017 2,8 2,9 7,2 1820 IE4 2
M3BP 355 LKA 6 994 96,60 96,70 96,40 0,83 567 6,9 3026 2,3 2,6 15,5 2500 IE4 3
136
M3BP 355 SMC 2 2984 95,70 95,70 95,20 0,88 608 7,2 1136 2,20 3,00 3,60 1750 IE2 1
M3BP 355 SMC 4 1487 95,90 95,90 95,70 0,86 621 6,8 2279 2,40 2,70 7,20 1820 IE2 2
M3BP 355 LKA 6 992 95,70 95,70 95,10 0,83 645 7,6 3417 2,7 2,9 15,5 2500 IE2 3
M3BP 355 SMC 2 2985 96,20 96,10 95,50 0,88 605 7,2 1136 2,2 3 3,6 1750 IE3 1
M3BP 355 SMC 4 1490 96,00 96,10 95,80 0,86 621 6,3 2273 2,3 2,8 7,2 1820 IE3 2
M3BP 355 LKA 6 993 96,00 96,20 95,90 0,81 659 7,5 3413 2,9 3,2 15,5 2500 IE3 3
M3BP 355 MLA 2 2982 97,00 97,00 96,60 0,9 586 7,5 1136 2,3 2,6 4,1 2000 IE4 1
M3BP 355 MLA 4 1491 97,00 97,00 96,60 0,86 614 7,9 2273 2,7 2,9 8,4 2140 IE4 2
M3BP 355 LKB 6 995 96,70 96,70 96,10 0,8 662 7,7 3407 2,7 2,9 16,5 2600 IE4 3
12 Додатак 2
12.1 Основне теоријске поставке
1. PFe  0  Rm  
2. s2  M 2  Rs2  s2  s2
Rs s r
I r
1
Us M Rr 
s
Im
Сл. 12.1 Еквивалентна шема асинхроног мотора по фази, 10
Ефективна вредност струје ротора:

 Us
I r  .
2 2
 Rs  Rr s   s2   s  r 
Момент мотора:
3  P U s2 Rr s
Me 
2 2
s  Rs  Rr s   s2   s  r 
Превално клизање:
Rr
sp   .
2
Rs  s2 
2
 s  r 
Превални момент мотора:
137
3  P U s2 1
Mp   .
2  s 2
Rs2  s2   s  r   Rs
12.2 Извођење Клосове формуле
Me
?
M pr
Момент мотора:
3  P U s2 Rr s
Me 
s  Rs  Rr s 2  s2   s  r 2
Превално клизање:
Rr
s pr 
2
Rs2  s2   s  r 
Заменом превалног клизања у једначину за момент добија се превални момент:
3  P U s2 Rr s pr
M pr 
s 2 2
 Rs  Rr s pr   s2   s  r 
3  P  U s2 Rr s
Me

s  Rs  Rr s 2  s2   s  r 2
M pr 3  P  U s2 Rr s pr
2 2
s  Rs  Rr s pr   s2   s  r 
Rr s
Me

 Rs  Rr s 2  s2   s  r 2
M pr Rr s pr
2 2
 Rs  Rr s pr   s2   s  r 
Rr 1
Me s  R  R  s    2       2
2
s r s s r

M pr Rr 1
s pr R  R s 2 2
 s   2    
r pr  s  s r 
138
2 2
Me

 2

s pr Rs  Rr s pr  s   s  r 

s pr A
M pr s  R  R  s 2   2        2 s B
s r s s r
Rr 2
 Rs2  s2   s  r 
s pr
2 2

A  Rs  Rr s pr   s2   s  r   ?
2
 
 
 Rr   2
A   Rs    s2   s  r 
Rr 
 
 2 2 2 
 Rs  s   s  r  
2
 2 2
A   Rs  Rs2  s2   s  r    s2   s  r 
 
2
2  2 2
A  Rs2  2 Rs Rs2  s2   s  r    Rs2  s2   s  r    s2   s  r 
 
2 2 2
A  Rs2  2Rs Rs2  s2   s  r   Rs2  s2   s  r   s2   s  r 
2 2
A  2 Rs2  2 Rs Rs2  s2   s  r   2s2   s  r 
2 2
A  2 Rs Rs2  s2   s  r   2  Rs2  s2   s  r  
 
2 2 2
A  2Rs Rs2  s2   s  r   2 Rs2  s2   s  r   Rs2  s2   s  r 
2  2
A  2 Rs2   s2   s  r   Rs  Rs2  s2   s  r  
 
2
 R  2 R R 2 2
B   Rs  r   s2   s  r   Rs2  2 Rs r  r  s2   s  r 
 s  s 2
s
R R 2 2
B  2 Rs r  r  Rs2  s2   s  r 
s 2
s
Rr 2
 Rs2  s2   s  r 
s pr
Rr 2 2
 Rs2  s2   s  r 
s 2pr
R R 2 R 2
B  2 Rs r  r  r
s s 2 s 2pr
139
 1 
 2  Rs 1 1 
B  Rr 2  
 Rr s s2 s2pr 
 
2 2
Me

 2
s pr Rs  Rr s pr  s   s  r 

s pr A
M pr s  R  R  s 2   2        2 s B
s r s s r
Me s pr A

M pr s B
2 2
2 Rs2  s2   s  r   Rs  Rs2  s2   s  r  
Me s pr  

M pr s  R 1 1 1 
Rr 2  2 s  2  2 
 Rr s s s pr 

2 2
Rs2  s2   s  r  Rs  Rs2  s2   s  r 
2
Me s pr Rr Rr

M pr s R 1 1 1
2 s  
Rr s s 2 s 2pr
2  2
Rs2  s2   s  r   Rs Rs2  s2   s  r  
2 
Rr  Rr Rr 
Me s pr  

M pr s R 1 1 1
2 s  
Rr s s 2 s 2pr
2
Rr 2 2 2 Rs2  s2   s  r  1
 Rs  s   s  r   
s pr Rr s pr
1  Rs 1 
2   
Me s pr s pr  Rr s pr 

M pr s 2 Rs 1  1  1
Rr s s 2 s 2pr
R 1 
2 s  
Me 1  Rr s pr 
  
M pr s 2 Rs 1  1  1
Rr s s 2 s 2pr
140
1  Rs 
  s pr  1
2
M e 1 s pr  Rr 

M pr s 2 Rs 1  1  1
Rr s s 2 s 2pr
R 
2  s s pr  1
Me

1  Rr 
M pr s  s pr 2 Rs 1  1  1
Rr s s 2 s 2pr
R 
2  s s pr  1
Me
  Rr 
M pr 2 Rs 1 1 1
s  s pr  2 s  s pr  2 s  s pr
Rr s s s pr
R 
2  s s pr  1
Me
  Rr 
M pr Rs s pr s
2  s pr  
Rr s s pr
12.3 Одређивање превалног клизања помоћу коефицијента

преоптеретљивости
Када је занемарен отпор намотаја статора Rs  0, Клосова једначина има облик:

me 1
2
mepr s pr s

s s pr
За називну радну тачку, када је момент мотора једнак називној вредности:
me  mn
Превални момент је  пута већи од називног момента:
m pr   mn
Однос називног момента и превалног момента је:
me m 1
 n 
mepr  mn 
Клосова једначина за називну радну тачку гласи
men 1 1
 2
mepr  s pr s
 n
sn s pr
141
1 1
2
 s pr sn

sn s pr
2
1
s pr sn

sn s pr
2
1
s  sn2
2
pr
sn s pr
s 2pr  sn2  2 sn s pr
s 2pr  sn2  2 s n s pr  0
s 2pr  2 s n s pr  s n2  0
2
  2 sn    2 sn   4 1  sn2
s pr1,2 
2 1
2 sn  4v 2 sn2  4 1 sn2

s pr1,2 
2 1
2 sn  4sn2  v 2  1 2 sn  2sn v 2  1
s pr1,2    sn   v 2  1 
2 1 2 1  
Превално клизање је увек веће од назначеног:
s pr  sn  v  v 2  1 
 
12.4 Израчунавање клизања при одређеном оптерећењу
У стационарном стању електромоторног погона када је познато превално клизање са механичке

карактеристике мотора и позната вредност оптерећења непозната величина је брзина.
mе 1
2
mepr s pr s

s s pr
У стационарном стању момент мотора једнак је моменту оптерећења.
me  mm
При томе се успоставља брзина n1, односно клизање s1.
ns  n1
s1 
ns
142
mm
релативно оптерећење према називном моменту.
mn
2m pr
mm 
s pr s1

s1 s pr
m pr
 v, m pr  vmn
mn
2vmn
mm 
s pr s1

s1 s pr
mm 2v

mn s pr s1

s1 s pr
mm 2v
 2
mn s pr  s12
s1  s pr
mm 2v  s1  s pr
 2
mn s pr  s12
mm 2
mn
 s pr  s12   2v  s1  s pr
mm 2 mm 2
s pr  s1  2v  s1  s pr
mn mn
mm 2 m
s1  2v  s pr  s1  m s 2pr  0
mn mn
2
2 m m m 
  2vs pr    2vs  2vs pr  4v s  4  m  s 2pr
2 2
pr  4 m  m s 2pr pr
mn mn  mn 
s1,2  
mm m
2 2 m
mn mn
2
  mm   2
2
2vs pr  4 s v   2  m 
pr   2vs pr  2v v  
2 m

  mn    mn 
s1,2  
mm m
2 2 m
mn mn
143
2   
2
m  m
vs pr  s pr v 2   m  s pr  v  v  
2 m
 
  m    2
 mn  
n
1  m 
s1,2    s v  v  
2 m
 
mm mm mm pr   mn  
mn mn mn  
Клизање при оптерећењу мањем од превалног момента је мање од вредности превалног клизања, из
тог разлога од постојећа два решења валидно је са знаком "-":
  
2
1 m
s1  s v  v  
2 m
 
mm pr   mn  
mn  
Ако је оптерећење једнако називном оптерећењу, онда је клизање једнако називном клизању:
1
sn  s pr v  v 2  1
1  
  mm  
2
1  2   2
s s v  v 1 v  v   
mm n    mn  
mn  
144

00 Praktikum EEF EMP Ver24 Color

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

00 Praktikum EEF EMP Ver24 Color

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Саша Штаткић

ПРАКТИКУМ ЗА ПРИМЕНУ ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНИХ

Косовска Митровица, 2016. године

ПРАКТИКУМ ЗА ПРИМЕНУ ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНИХ КАВЕЗНИХ

Овај практикум је намењен студентима као помоћно наставно средство у савладавању

Електромоторни погони у индустријски развијеним земљама троше преко половине укупно

2 Стандарди који се односе на ефикасност мотора

Ефикасност мотора се до скоро мерила и разврставала према различитим стандардима за ефикасност,

IEC 60034-1 (IEC/TC 2, Фебруар 2010. год., 12. издање)

2.1 Стандарди за одређивање губитака снаге и степен искоришћења

2.1.1 Стандард IEC 60034-2-1

Стандард IEC 60034-2-1 (IEC/TC 2, 10.09. 2007.)

2.1.2 Стандард IEC 60034-2-2

Стандард IEC 60034-2-2 (IEC/TC 2, 16.03.2010.)

2.1.3 Стандард IEC 60034-2-3

Стандард IEC 60034-2-3 (IEC/TC 2, новембар 2013. год.)

2.2 Класе енергетске ефикасности према стандарду IEC/EN 60034-30-1

IE4 – супер премиум ефикасност

Сл. 2.1 Натписна плочица мотора са назначеним вредностима степена искоришћења

Према захтевима у погледу минималне ефикасности, тзв. стандарди минималних енергетских

3 Каталошки подаци о енергетски ефикасним асинхроним

На основу каталошких података о асинхроним кавезним моторима са побољшаним карактеристикама

3.1 Двополни мотори

3.2 Четворополни мотори

3.3 Шестополни мотори

4 Момент инерције у електромоторном погону

4.1 Момент инерције мотора

При анализи енергетске ефикасности асинхроних мотора различитих класа ефикасности

Wm _ din.m _ IE 4  Wm _ din.m _ IE 3  Wm _ din .m _ IE 2 . (4.16)

Wel _ din .m _ IE _ x   . (4.23)

4.2 Момент инерције оптерећења

За анализу енергетске ефикасности комплетног електромоторног погона, поред момента инерције

У другој конфигурацији, ваљак је повезан на мотор преко механичког преносника, редуктора са

J opt1  k J  R14 J opt 2  k J  R24  k J  (2R1 )4  k J 16  R14  16 J opt1

M 1 R12 ` M1R12 1 M 2 R22 ` M 2 R22 1

` d1 J opt1 d1 ` d2 J opt 2 d2

5 Одређивање механичке карактеристика асинхроног

Превално клизање мотора je величина која фигурише у свим апроксимацијама механичке

Таб. 5-1 Називни подаци о моторима и ознаке мотора

Ознаке величина у овој табели имају следеће значење:

sn - Клизање при назначеној брзини, [р.ј.].

m p / mn - Однос полазног момента мотора према назначеном моменту, [р.ј.].

У наредним подпоглављима биће описане апроксимације механичке карактеристике асинхроног

5.1 Клосова једначина - занемарен однос отпора статора и ротора

mIE 2_ P  n mIE2_ kl1  n

5.2 Клосова једначина - уважен однос отпора статора и ротора

5.3 Дефинисање примера за вежбање

Oписане апроксимације механичке карактеристике асинхроног мотора (5.3 и 5.7) не захтевају

Мотори су најпре подељени у три групе према броју полова:

Каталошки подаци дополних мотора дати су Таб. 5-2.

превалне брзине (чеони део карактеристике), добијене су две апроксимиране механичке

На истој слици, упоредо са реалном механичком карактеристиком, приказане су и две апроксимиране

Сл. 5.10 Механичке карактеристике me(n) двополног мотора 75 [kW],

механичке карактеристике, које су упоредо приказане са реалном механичком карактеристиком на

Сл. 5.15 Механичке карактеристике me(n) четворополног мотора 75 [kW],

6 Одређивање механичке карактеристика асинхроног

6.1.1 Апроксимација механичке карактеристике радног, доњег кавеза

me13  n   me11  n   me11  0  . (6.5)

6.1.2 Апроксимација промене активне отпорности и реактансе расипања полазног

Rr, 0 - Параметар који се подешава [].

a2 , b2 - Бездимензионални параметри који се подешавају.

X r, 0 - Параметар који се подешава [].

Rr,  s  1 54 58 X r,  s  1 111 105

6.1.3 Апроксимација механичке карактеристике горњег, полазног кавеза