Studija - Final 93 DO 241

ELEKTROTEHNIČKI INSTITUT
"NIKOLA TESLA"
Centar za elektromerenja
Beograd, Koste Glavinića 8a
ELABORAT
ANALIZA STANJA SISTEMA ZAŠTITE U EL. EN. OBJEKTIMA
TE ''KOLUBARA A'' SA SMERNICAMA ZA NJIHOVU REKONSTRUKCIJU
2009
ELEKTROTEHNIČKI INSTITUT
"NIKOLA TESLA"
Centar za elektromerenja
Beograd, Koste Glavinića 8a
ELABORAT BROJ 409041
ANALIZA STANJA SISTEMA ZAŠTITE U EL. EN. OBJEKTIMA

TE ''KOLUBARA A'' SA SMERNICAMA ZA NJIHOVU REKONSTRUKCIJU
Korisnik: ''TERMOELEKTRANA NIKOLA TESLA''D.O.O.Obrenovac

''TE KOLUBARA A'' Veliki Crljeni
Urađeno prema: Ugovoru br: 16785 (TENT – Obrenovac) od 18.06.2007.

7172 (''TE KOLUBARA A'' V. Crljeni od 12.06.2007.
04/1546/2 Institut Nikola Tesla od 28.05.2007.
Broj strana: 233
Dokument poslat: 25.05.2009.god.
Rukovodilac izrade elaborata: Zorica Milosavljević,dipl.ing.el.
Saradnici: Dr Aleksandar Nikolić,dipl.ing.el.

Sava Marinković,dipl.ing.el.
Srđan Milosavljević,dipl.ing.el.
Mr Goran Đukić,dipl.ing.el.
Goran Ivanović,dipl.ing.el.
Marko Gostović,dipl.ing.el.
Dragan Todorić,dipl.ing.el.
Marko Matić,dipl.ing.el.
Pavle Krička,dipl.ing.el.
Miljana Zindović,dipl.ing.el.
Vladimir Jevtić
M.P. Direktor Centra elektromerenja
Srđan Milosavljević, dipl.ing.el.
2009
1. Analiza stanja sistema zaštite na objektima TE ”KOLUBARA A“ i smernice za
njihovu rekonstrukciju....................................................................................................... 1
2. Tehnički podaci „TE KOLUBARA A”............................................................................. 3
3. Formiranje matematičkog modela TE ”KOLUBARA A” ................................................ 9
4. Programski paket CAPE.................................................................................................. 12
4.1. CAPE moduli ......................................................................................................... 13
4.1.1. Editor baze podataka (Database editor – DB) .................................................. 13
4.1.2. Modul za proračun struja kratkih spojeva (Short Circuit – SC) ....................... 17
4.1.3. Modul za modelovanje jednopolne šeme (One Line Diagram – OL) .............. 19
4.1.4. Modul za koordinaciju rada relejne zaštite (Coordination graphic -
CG) ................................................................................................................... 24
4.1.5. Modul za izradu i unapređenje podešenja releja (Relay Setting - RS).............. 27
4.1.6. Modul za proveru podešenja releja (Relay Checking – RC) ............................ 28
4.1.7. Modul za simulaciju rada sistema relejne zaštite (System Simulation
– SS).................................................................................................................. 33
4.1.8. Modul za proračun parametara dalekovoda (Line Constants - LC) ................. 36
4.1.9. Modul za štampanje podešenja relejne zaštite (Order Production -
OP) ................................................................................................................... 39
4.1.10. Modul za proračun tokova snaga (Power Flow - PF) ...................................... 40
4.1.11. Modul za redukciju mreže pri proračunu struja kratkog spoja (Short
Circuit Reduction - SR) .................................................................................... 42
4.1.12. Modul za proračun prekidne moći prekidača (Breaker Duty - BD) ................. 44
4.1.13. Programi za prenos podešavanja releja (Settings Transfer Utilities) ............... 47
4.2. Modelovanje u CAPE-u ......................................................................................... 49
4.2.1. Modelovanje elemenata jednopolne šeme ........................................................ 49
4.2.2. Modelovanje postrojenja .................................................................................. 50
4.2.3. Modelovanje sabirnica ..................................................................................... 51
4.2.4. Modelovanje vodova, spojnih polja, međusobne magnetno
spregnutih vodova i serijskih kapaciteta .......................................................... 53
4.2.5. Modelovanje transformatora ............................................................................ 56
4.2.6. Modelovanje generatora, motora i otočnih elemenata ..................................... 58
4.2.7. Modelovanje releja ........................................................................................... 68
4.2.7.1. Postavljanje releja u sistem ............................................................................ 74
5. Tabelarni pregled oznaka funkcija zaštite po IEC i ANSI standardima.......................... 85
6. Opis funkcija zaštite ........................................................................................................ 93
6.1. Distantna zaštita (21) ............................................................................................ 93
6.1.1. Kvadrilateralna karakteristika .......................................................................... 94
6.1.2. MHO (kružna) karakteristika ........................................................................... 94
6.2. Zaštita od prekomerne pobude (24) ...................................................................... 95
6.3. Provera sinhronizma (25)...................................................................................... 96
6.4. Podnaponska zaštita (27) ...................................................................................... 97
6.5. Zaštita od zaostalog podnapona (27R) .................................................................. 98
6.6. Podnaponska zaštita direktne komponenete (27D/47) .......................................... 99
6.7. Zaštita direktne snage (32F).................................................................................. 99
6.8. Zaštita od povratne snage (32R) ........................................................................... 99
6.9. Aktivno preopterećenje (32P) ............................................................................. 101
6.10. Reaktivno preopterećenje (32Q) ......................................................................... 101
6.11. Zaštita po reaktivnoj snazi (32VAR) .................................................................. 102
6.12. Podstrujna zaštita (37)......................................................................................... 102
6.13. Zaštita od podopterećenja (37P) ......................................................................... 103
6.14. Zaštita od gubitka pobude (40) ........................................................................... 104
6.15. Zaštita od asimetrije (zaštita od inverzne komponente struje) (46) .................... 105
6.16. Zaštita od inverzne komponente napona (47) ..................................................... 109
6.17. Zaštita od predugog starta i ukočenog rotora motora (48/51LR) ....................... 109
6.18. Zaštita od termičkog preopterećenja (49) ........................................................... 111
6.18.1. Uticaj viših harmonika ................................................................................... 114
6.18.2. Uticaj temperature ambijenta ......................................................................... 114
6.18.3. Prilagođavanje zaštite ..................................................................................... 114
6.18.4. Uticaj inverzne komponente struje ................................................................. 115
6.18.5. Sprečavanje starta ........................................................................................... 115
6.18.6. Sprečavanje regovanja .................................................................................... 115
6.18.7. Uticaj načina hlađenja transformatora ............................................................ 115
6.19. Nadgledanje (nadzor) temperature (49T/38) ...................................................... 116
6.20. Fazna prekostrujna zaštita (50/51) ...................................................................... 117
6.21. Prekostrujna zemljospojna zaštita u direktno uzemljenim mrežama
(50N/51N) ............................................................................................................ 119
6.22. Prekostrujna zemljospojna zaštita u izolovanim, kompenzovanim i
mrežama uzemljenim preko impedanse (50G/51G) ........................................... 120
6.23. Naponski blokirana prekostrujna zaštita (50V/51V) .......................................... 122
6.24. Zaštita od otkaza prekidača (50BF) .................................................................... 122
6.25. Prenaponska zaštita (59) ..................................................................................... 123
6.26. Prenaponska zaštita nulte komponente napona (59N) ........................................ 124
6.27. Zemljospojna zaštita (64).................................................................................... 124
6.28. Zemljospojna zaštita statora (64S) ...................................................................... 124
6.29. Zemljospojna zaštita rotora (64R) ...................................................................... 126
6.30. Naponska zaštita za jednosmerni napon (64DC) ................................................ 127
6.31. Ograničena zemljospojna zaštita (64REF).......................................................... 127
6.32. Zaštita od nedozvoljenog broja uzastopnih startova i blokiranje starta
(66/86) .................................................................................................................. 128
6.33. Usmerena prekostrujna zaštita (67) .................................................................... 130
6.34. Usmerena prekostrujna zemljospojna zaštita (67N) ........................................... 132
6.35. Usmerena prekostrujna zemljospojna zaštita u kompenzovanim
mrežama (67NC) ................................................................................................. 134
6.36. Detekcija kolebanja snage (68/68T) ................................................................... 135
6.37. Zaštita od ispada iz sinhronizma (gubitka tranzijentne stabilnosti) (78) ............ 136
6.38. Automatsko ponovno uključenje (79) ................................................................. 140
6.38.1. Slučaj trajnog kvara ........................................................................................ 140
6.38.2. Slučaj uspešnog APU-a .................................................................................. 140
6.39. Podfrekventna zaštita (81L) ................................................................................ 140
6.40. Nadfrekventna zaštita (81H) ............................................................................... 141
6.41. Prijemnik za vezu releja i pilot voda (85) ........................................................... 142
6.42. Diferencijalna zaštita (87/87L) ........................................................................... 142
6.43. Diferencijalna zaštita motora (87M) ................................................................... 144
6.44. Diferencijalna zaštita generatora (87G) .............................................................. 146
6.45. Diferencijalna zaštita transformatora (87T) ........................................................ 146
7. Podešavanje zaštitnih funkcija ...................................................................................... 148
7.1. Diferencijalna zaštita generatora (ANSI 87G) ..................................................... 148
7.2. Zemljospojna zaštita statora ................................................................................. 148
7.3. Zemljospojna zaštita rotora (ANSI 64R) ............................................................. 149
7.4. Prenaponska zaštita statora (ANSI 59) ................................................................ 149
7.5. Podfrekventna zaštita (ANSI 81) ......................................................................... 150
7.6. Zaštita od fluksne prepobude generatora (ANSI 24) ........................................... 151
7.7. Zaštita od povratne snage (ANSI 32)................................................................... 151
7.8. Zaštita od ostanka generatora na pasivnoj mreži pri isključenju turbine ............. 152
7.9. Zaštita od klizanja rotora ili gubitka tranzijentne stabilnosti (ANSI 78) ............ 153
7.10. Zaštita od nesimetričnog opterećenja................................................................... 153
7.11. Zaštita od gubitka pobude (podreaktansna zaštita) (ANSI 40) ............................ 154
7.12. Rezervna podimpedansna zaštita (ANSI 21) ....................................................... 154
7.13. Turbinska zaštita .................................................................................................. 155
7.14. Diferencijalna zaštita blok-transformatora (ANSI 87T) ...................................... 155
7.15. Zemljospojna zaštita primarnog namotaja blok-transformatora (ANSI
87N) ..................................................................................................................... 156
7.16. Rezervna zemljospojna zaštita primara blok-transformatora .............................. 156
7.17. Prepobudna zaštita magnetskog kola blok-transformatora i
transformatora sopstvene potrošnje ..................................................................... 157
7.18. Buholc zaštite blok-transformatora, njegovog regulatora napona i
manometarska zaštita kotla transformatora ......................................................... 158
7.19. Blokada regulatora napona pri kvarovima ........................................................... 158
7.20. Termička zaštita blok-transformatora .................................................................. 158
7.21. Zaštita sabirnica visokonaponskog postrojenja ................................................... 159
7.22. Zaštita od otkaza prekidača .................................................................................. 159
7.23. Zaštita od asinhronog rada polova prekidača....................................................... 160
7.24. Zaštita od neželjenog (slučajnog) uključenja generatora sa malom ili
nultom brzinom .................................................................................................... 161
7.25. Rezervna podimpedansna zaštita 2 ...................................................................... 162
7.26. Kotlovska zaštita (samo za termoelektrane) ........................................................ 162
7.27. Zaštita bloka od potpunog ispada pri odvajanju elektrane od mreže
(termoelektrane) ................................................................................................... 163
7.28. Diferencijalna zaštita transformatora sopstvene potrošnje .................................. 163
7.29. Zemljospojna zaštita sekundara transformatora sopstvene potrošnje .................. 164
7.30. Zemljospojna zaštita primara transformatora sopstvene potrošnje ...................... 164
7.31. Prekostrujna zaštita visokonaponskog namotaja transformatora
sopstvene potrošnje .............................................................................................. 164
7.32. Rezervna zemljospojna zaštita sekundara transformatora sopstvene
potrošnje............................................................................................................... 165
7.33. Buholc zaštita i manometarska zaštita kotla transformatora sopstvene
potrošnje............................................................................................................... 165
7.34. Termička zaštita transformatora sopstvene potrošnje .......................................... 166
7.35. Prekostrujna zaštita na visokonaponskoj strani bloka ......................................... 166
7.36. Kratkospojna zaštita na visokonaponskoj strani bloka ........................................ 166
7.37. Prekostrujna zaštita bazirana na merenju strujnog pika....................................... 167
7.38. Dead Machine Protection ..................................................................................... 167
7.39. Prekostrujna zaštita statora .................................................................................. 167
7.40. Zaštita od međuzavojnih kratkih spojeva statora (kratkih spojeva
između navojaka statorskog namotaja) ................................................................ 167
7.41. Podstrujna zaštita ................................................................................................. 167
7.42. Nadfrekventna zaštita........................................................................................... 167
7.43. Podnaponska zaštita ............................................................................................. 167
7.44. Rezervna zaštita za tropolne kratke spojeve na krajevima generatora ................ 168
8. Ispitivanje zaštitnih sistema........................................................................................... 169
8.1. Fabričko testiranje ................................................................................................ 169
8.2. Hladno ispitivanje ................................................................................................ 170
8.3. Sekundarno injektiranje ....................................................................................... 171
8.4. Toplo ispitivanje .................................................................................................. 172
9. Osnovne šeme zaštite .................................................................................................... 177
9.1. Generatori najmanjih snaga (<500 kW)............................................................... 177
9.2. Generatori snaga približno 1MW......................................................................... 178
9.3. Generatori snaga preko 1MW .............................................................................. 178
9.4. Generator – blok transformator............................................................................ 179
9.5. Blok transformator ............................................................................................... 180
9.6. Dva blok transformatora u paralelnom radu ........................................................ 180
9.7. Veliki (važan) transformator ................................................................................ 181
9.8. Transformator male snage.................................................................................... 181
9.9. Ulazni vod i transformatorsko polje srednjenaponske izolovane mreže ............. 182
9.10. Ulazni vod i transformatorsko polje srednjenaponske mreže uzemljene
preko Petersenove prigušnice .............................................................................. 183
preko visokoomske otpornosti ............................................................................. 184
preko niskoomske otpornosti ............................................................................... 185
9.13. Ulazni kablovski vod srednjenaponske izolovane mreže .................................... 186
9.14. Korisnički ili industrijski vod srednjenaponske izolovane mreže ....................... 187
9.15. Korisnički ili industrijski kablovski vod srednjenaponske mreže
uzemljene preko niskoomske ili visokoomske impedanse .................................. 188
9.16. Korisnički vod srednjenaponske mreže uzemljene preko niskoomske
otpornosti ............................................................................................................. 189
uzemljene preko niskoomske ili visokoomske impedanse .................................. 190
9.18. Vazdušni ili duži kablovski vod........................................................................... 191
9.19. Kraći vazdušni vod ili kabl .................................................................................. 191
9.20. Visokonaponski asinhroni motor velike snage (>1 MW) .................................... 192
9.21. Asinhroni motor srednje i male snage (<1 MW) ................................................. 192
10. Predlog rekonstrukcije sistema zaštite i upravljanja u okviru TE Kolubara A -
osnovni tehnički zahtevi ................................................................................................ 193
10.1. Postojeće stanje .................................................................................................... 193
10.2. Zaštita i upravljanje.............................................................................................. 193
10.2.1. Opšti podaci .................................................................................................... 193
10.2.2. Funkcije zaštite na naponskom nivou 110 kV................................................ 196
10.2.2.1. Zaštita dalekovoda .................................................................................. 196
10.2.2.2. Zaštita mernih polja................................................................................. 196
10.2.2.3. Zaštita spojnih polja ................................................................................ 197
10.2.2.4. Zaštita sabirnica ...................................................................................... 197
10.2.2.5. Zaštita transformatora ............................................................................. 197
10.2.2.6. Zaštita od otkaza prekidača ..................................................................... 198
10.2.3. Funkcije zaštite na naponskom nivou 35 kV.................................................. 198
10.2.3.1. Zaštita dalekovoda .................................................................................. 198
10.2.3.4. Zaštita transformatora ............................................................................. 199
10.2.3.5. Zaštita sabirnica ...................................................................................... 200
10.2.4. Funkcije zaštite na naponskom nivou 10 kV.................................................. 200
10.2.4.1. Zaštita blokova generator blok-transformator na generatorskom nivou . 200
10.2.4.2. Zaštita transformatora sopstvene potrošnje ............................................. 200
10.2.5. Funkcije zaštite na naponskom nivou 6 kV.................................................... 201
10.2.5.1. Zaštita asinhronih motora ........................................................................ 201
10.2.5.4. Zaštita spojki i međuveza 6 kV ............................................................... 202
10.2.5.5. Zaštita transformatora sa pripadajućim kablovima ................................. 202
10.2.6. Zajedničke karakteristike sistema zaštita na svim naponskim
nivoima ........................................................................................................... 203
10.2.7. Lokalna automatika ........................................................................................ 204
10.2.8. Lokalno upravljanje ........................................................................................ 204
10.2.9. Daljinsko upravljanje ..................................................................................... 205
10.2.10. Merenja ........................................................................................................... 205
10.2.10.1. Obračunsko merenje.............................................................................. 205
10.2.10.2. Ostala merenja ....................................................................................... 205
10.2.11. Obezbeđenje jedinstvenog tačnog vremena ................................................... 206
10.2.12. Sopstvena potrošnja........................................................................................ 206
11. Analizirano uklopno stanje elektrane ............................................................................ 207
12. Tabelarni prikaz provere selektivnosti zaštite u TE „Kolubara A“ ............................... 210
13. Zaključci studije ............................................................................................................ 228
Institut “Nikola Tesla” Elaborat broj....409041
1. Analiza stanja sistema zaštite na objektima TE

”KOLUBARA A“ i smernice za njihovu rekonstrukciju
-Programski zadatak-
Predmet ovog Programskog zadatka su sistemi zaštite na svim naponskim nivoima koji
postoje u okviru TE ”Kolubara A“. U okviru Programskog zadatka predviđena je realizacija
sledećih ključnih aktivnosti:
• Sistematizacija i analiza postojećih sistema zaštite 0.4kV, 6kV, 35kV i 110kV na TE
”Kolubara A“
• Predlozi i smernice za rekonstrukciju sistema zaštite na naponskim nivoima 0.4kV,
6kV, 35kV i 110kV u okviru TE ”Kolubara A“
• Analiza podešenosti i koordinacija svih sistema zaštite 0.4kV, 6kV, 35kV i 110kV na
TE ”Kolubara A“ i obezbeđenje potpune selektivnosti ovih sistema zaštite.
1. Sistematizacija postojećih sistema zaštite treba da obuhvati kompletne informacije o
svakoj zaštiti ponaosob kao i relevantne podatke (sa aspekta zaštite) o svim štićenim
objektima. U okviru ovih aktivnosti za sve zaštite treba obezbediti adekvatne ispitne protokole
(oni ne bi trebalo da budu stariji od jedne godine; na svim predmetnim zaštitama koje se ne
uklapaju u ovaj kriterijum potrebno je realizovati adekvatna ispitivanja u cilju obezbeđivanja
potrebnih ispitnih protokola).
Takođe, u okviru ove tačke Programskog zadatka neophodno je realizovati analizu stanja
svih predmetnih sistema zaštite (njihove tehnološke karakteristike, karakteristike
funkcionalnosti, životni vek i zastarelost) pre svega sa aspekta njihove pouzdanosti i
preciznosti.
2. Predlozi i smernice za rekonstrukciju predmetnih sistema zaštite treba da obuhvate
sledeće:
• preporuke za dogradnju dopunu/zamenu releja za koje se pokaže da, iz bilo kojih
razloga, ne obezbeđuju zahtevani nivo pouzdanosti
• definisanje kompletnih setova zaštitnih funkcija na novim relejima, odnosno svih
potrebnih funkcija zaštite na onim pozicijama na kojima bude potrebna dopuna zaštite.
3. Analiza podešenosti svih sistema zaštite, iz tačke 2 ovog Programskog zadatka, treba da
bude realizovana na bazi svih relevantnih podataka iz tačke 1 Programskog zadatka. U okviru
ove tačke neophodno je realizovati sve proračune za proveru svih zaštitnih funkcija, i to kako
postojećih funkcija zaštite za koje se dokaže opravdanost rada i u budućem periodu, takođe i
onih zaštitnih funkcija za koje se pokaže neophodnost uvođenja, shodno rezultatima i
smernicama iz tačke 2 (na novim relejima i na onim mestima gde bude neophodna dopuna
zaštita). Za ove aktivnosti je neophodno koristiti neki od postojećih adekvatnih softverskih
paketa koji su svetski priznati u oblasti selektivnosti i koordinacije zaštite.
Osnovni cilj koji treba da bude ostvaren realizacijom predmetnog Programskog zadatka, kroz
njegove tačke 1, 2 i 3, je obezbeđenje potpune selektivnosti (koordinisanosti) i pouzdanosti
svih sistema zaštite 0.4kV, 6kV, 35kV i 110kV koji postoje u okviru TE ”Kolubara A“.
Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 1 od 233

Granice rada koje definiše Programski zadatak, odnosno područje za koje bi se radila
selektivnost, su glavni osigurači u razvodnim ormanima 0.4kV.
U Beogradu,
11.05.2007. godine

2. Tehnički podaci „TE KOLUBARA A”
1. BLOK 1
1.1. GENERATOR G1 - Turbogenerator, tip FT 490/61-3000, Siemens, 1955, br. M 20625,

10500±7.5% V, 2200A, 40000kVA, cosφ=0.8, 50Hz, 3000 obr./min., struja rotora pri punom
opterećenju 386A, napon rotora 189V, hladi se vazduhom i sistem hlađenja je zatvorenog tipa,
namotaj statora je u klasi izolacije F.
Pobuda je elektromehanička, rotaciona pobuda sa dve budilice pomoćnom i glavnom. Pomoćna
budilica je generator jednosmerne struje tip TGV 101/5, broj M 25635, 100/110V, 6/7.2A,
0.66/0.79kW (trajno/kratko), 3000 obr./min., samopobuda 110V, 1.5A. Glavna budilica je
generator jednosmerne struje sa složenom pobudom (kompaund pobuda), tip TGV 284/15,
Siemens 1955, broj M 25634, 200/240V (trajno/kratko), 405/485A, 81/116kW, 3000 obr./min.,
samopobuda 110V, 29A. Postoji ručni regulator napona i automatski regulator napona koji je
valjkasti regulator koji se sastoji od mernog mehanizma, uređaja za podešavanje i regulacionog
otpornika. Ne postoji generatorski prekidač na 10.5kV strani.
1.2. BLOK TRANSFORMATOR T1 - smeštaj u postrojenju 110kV, tip KLUM 1603n/110, fb. T
54070, proizvodnje Siemens, 1955. god., snaga 40/24MVA, 115000±5%/10500V, 201:120,
5/2200:1320A; YNd5, uk=11.8-7%, ukupna težina 60t, težina ulja 13.3t, broj ventilatora 16.
1.3. TRANSFORMATOR SOPSTVENE POTROŠNJE T7, tip TRT-0101-6,3, fb.T54073, proi. Minel,
god. 2002, snaga 6.3MVA, napon 10.5/6.3±15.2% kV, struja 346/577A, spoj Dyn11, 50Hz, napon
kratke veze 7.1/6.6/5.4%, težina ulja 5.9t, ukupna težina 23t, način hlađenja prirodno, nulta tačka
izvedena sa 6kV strane, regulacija izvedena sa strane 6kV, 19 položaja regulacione sklopke.
1.4. TRANSFORMATOR T21, 6/0.4kV, uljni, 250kVA, proizvođač Rade Končar.
1.5. POSTROJENJE 6.3kV za KOTAO 1 – sa 16 kom. zidanih ćelija (10 izvoda za motore, 1 izvod za
trafo ćeliju, 3 dovodna i 1 merni i 1 rezervni) sa jednim sistemom sabirnica, Sk=100MVA,
prekidači sa ekspanzinom i pogonom na komprinovani vazduh.
1.6. POSTROJENJE 0.4kV - 1CA - limeni slobodnostojeći ormar sa 4 polja, 2 dovodna polja (1 glavni
i 1 rezervni dovod) i 2 polja za izvode.
2. BLOK 2
2.1. GENERATOR G2 - Turbogenerator, tip FT 490/61 - 3000, Siemens, 1955, br. M 20626,
1500±7.5% V, 2200A, 40000kVA, cosφ=0.8, 50Hz, 3000 obr./min., struja rotora pri punom
opterećenju 386A, napon rotora 189V, hladi se vazduhom i sistem hlađenja je zatvorenog tipa,
namotaj statora je u F klasi izolacije.
Pobuda je elektromehanička, rotaciona pobuda sa dve budilice pomoćnom i glavnom. Pomoćna
budilica je generator jednosmerne struje tip TGV 101/5, 100/110V, 6/7.2A, 0.66/0.79kW
(trajno/kratko), 3000 obr./min., samopobuda 110V, 1.5A. Glavna budilica je generator
jednosmerne struje sa složenom pobudom (kompaund pobuda), tip TGV 284/15, Siemens 1955,
200/240V (trajno/kratko), 405/485A, 81/116kW, 3000 obr./min., samopobuda 110V, 29A. Postoji
ručni regulator napona i automatski regulator napona koji se sastoji od mernog mehanizma,
uređaja za podeševanje i regulacionog otpornika. Ne postoji generatorski prekidač na 10.5kV
strani.
2.2. BLOK TRANSFORMATOR T2 - smeštaj u postrojenju 110kV T2, tip TP-0103-40, fb. 20012366,
proizvodnje Minel, 2001. god., snage 40/24MVA, 115000/10500V, 200.8:120.5/2199.4:1319.7A;
YNd5, uk=11.86%, ukupne težine 58.5t, težina ulja 13t, broj ventilatora 16.
2.3. TRANSFORMATOR SOPSTVENE POTROŠNJE T8, tip KORM 1203n/10, fb. T54072,
proizvodnje Siemens, god. 1955, snage 6.3MVA, napona 10.5/6.3kV, struja 346/577A, spoj Dy11,
50Hz, napona kratke veze 7.1/6.6/5.4%, težina ulja 5.9t, ukupne težine 23 t, način hlađenja
prirodno, nulta tačka izvedena sa 6kV strane, 19 položaja regulacione sklopke (stanje kontakata

regulacione sklopke je sumnjivo, pa je transformator razvezan sa obe strane i van pogona je.
Inače, ovaj transformator je predviđen za napajanje potrošača kotla 2 koji već duže vreme je van
funkcije kao neispravan. Dovođenje transformatora T8 u ispravno stanje biće povezano sa
dovođenjem u ispravno stanje kotla 2).
2.5. POSTROJENJE 6.3kV za KOTAO 2 - sa 15 kom. zidanih ćelija (9 izvoda za motore, 1 izvod za
trafo ćeliju, 3 dovodna i 1 merna, 1 rezervna) sa jednim sistemom sabirnica, Sk=100MVA,
3. BLOK 3
3.1. GENERATOR G3, tip FTH 540/61-2, Siemens, 1959, br. 20780, YY, 3000 obr./min., 89000
kVA, cosφ=0.73; 10500±7.5% V, 4900A, samoppobuda 228/240A, 565/620A, hlađen vodonikom
0.037/1 At, težina statora 127t, težina rotora 31t. Namotaj statora je u klasi B. Pobuda je
elektromehanička, rotaciona pobuda sa dve budilice pomoćnom i glavnom. Pomoćna budilica je
trofazni generator tip VF 280/0-3000 Y, 380V, 9A, 6kVA, cosφ=0.5, 3000 obr./min., max 4.
Glavna budilica je jednosmerni generator, tip TGM314/18, Siemens 1959, 380V, 650A, 240kW,
3000 obr./min., samopobuda 380V, 2.4A. Automatski regulator napona izveden sa magnetskim
pojačivačima. Ne postoji generatorski prekidač na 10.5kV starni.
3.2. BLOK TRANSFORMATOR T3, smeštaj u postrojenju 110kV T3, tip tr. TR-0103-80, fb.
09862068, proiz. Minel, 2001., snaga 80/48 MVA, 11500/10500V, 402:241/4399:2639A; YNd5,
uk=11.25%, ukupna težina 97.7t, težina ulja 21.5t, broj ventilatora 16.
3.3. TRANSFORMATOR SOPSTVENE POTROŠNJE T9, tip KORM 1253n/10, fb. T84965,
proizvodnje Siemens, god. 1959, snage 8MVA, napona 10.5/6.3kV, struja 440/736A, spoj Yd11,
50Hz, napona kratke veze 9.8/9.4/9%, težina ulja 6.1t, ukupne težine 23.35 t, način hlađenja
prirodno, nulta tačka izvedena sa 10kV strane, 19 položaja regulacione sklopke. Sa transformatora
se istovremeno napajaju dva 6kV postrojenja za KOTAO3 i KOTAO4.
trafo ćeliju, 3 dovodna i 1 merna, 1 rezervna) sa jednim sistemom sabirnica, Sk=100MVA,
trafo ćeliju, 3 dovodna, 1 merni i 1 rezervni) sa jednim sistemom sabirnica, Sk=100MVA,
4. BLOK 4
4.1. GENERATOR G4, trof. gener., br. 11751, Rade Končar, tip S 1835-2, 10500+10%-5%, 2200A,
40MVA, cosφ=0.8, 3000 obr./min., 50Hz, pobuda 195V, 550A, 1961. Hladi se vazduhom i sistem
hlađenja je zatvorenog tipa, klase izolacije F. Pobuda je elektromehanička, rotaciona pobuda sa
dve budilice pomoćnom i glavnom. Pomoćna budilica je trofazni generator tip VF 280/0-3000 Y,
380V, 9A, 6kVA, cosφ=0.5, 3000 obr./min., max 4. Glavna budilica je jednosmerni generator, Ia
501-6, R. Končar, 220V, 620A, 136kW trajno, 1959., 330V, 930A, 307kW, udarno, 3000
obr./min.
Automatski regulator napona izveden sa magnetskim pojačivačima. Ne postoji
generatorski prekidač na 10.5kV strani.

4.2. BLOK TRANSFORMATOR 11, smeštaj u postrojenju 110kV, tip tr. KLUM1603n/110, fb. T
54071, proiz. Siemens, 1955., snaga 40/24MVA, 11500±7.5%/10500V, 201:120.5/2200:1320A;
Ynd5, uk=11.8-7%, ukupna težina 60t, težina ulja 13.3t, broj ventilatora 16.
4.3. TRANSFORMATOR SOPSTVENE POTROŠNJE T12, transformator T12, tip KORM 1103n/10,
fb. T9905784965, proizvodnje Siemens, god. 1961, snage 4MVA, napona 10.5/6.3kV, struja
231/367A, spoj Yd7, 50Hz, napona kratke veze 7/6.4/6%, težina ulja 4.5t, ukupne težine 15.8 t,
način hlađenja prirodno, nulta tačka izvedena sa 10kV strane, regulacija izvedena sa 10kV strane,
19 položaja regulacione sklopke.
trafo ćeliju, 3 dovodna, 1 merni i 1 rezervna) sa jednim sistemom sabirnica, Sk=100MVA,
5. BLOK 5
5.1. GENERATOR G1-IV - Turbogenerator, tip HY 644840/2HH, Škoda, 1976, fb. 051360,
137.5MVA, cosφ=0.8, 10.5kV±5% V, struja statora 7560A, 50Hz, 3000 obr./min., struja rotora
1335A, napon rotora 340V, hladi se vodonikom sa pritiskom od 2bar.
Pobuda je elektromehanička, rotaciona pobuda sa dve budilice pomoćnom i glavnom.
Glavna budilica je 1. glavna budilica, tip C5043F/8, br. 0125778, Škoda, 700kW, 440V,
160A, 1000 obr./min.; 2. Pomoćna budilica HE 352310/2, 7.5kW, 15kVA, 400V, 21.6A,
cosφ=0.5, 3000 obr./min. 3. Prekidač pobude AGP 30 -42, 3000A, 1000V. 4. Automatska
regulacija se ostvaruje preko garniture statičke pobude S-M3T (Škoda); automatski
regulator napona RNG sa PID regulatorom, tiristori u trofaznom mosnom spoju, impulsni
upravljački stepen. 5. Ručna regulacija se ostvaruje na 2 načina: preko reostata kojim se
upravlja preko servo pogona i komandovanjem tiristorima u mosnom spoju.
5.2. BLOK TRANSFORMATOR T1-IV, proiz. Škoda/Minel, 1976., tip EC 48 m, fb. 0942116, snaga
137500; 121±5%/10.5kV, struja 656/7560A, sprega Ynd5, 50Hz, hlađenje ODAF, težina
transformatora 125t, težina ulja 19t, komandni orman za daljinsko i lokalno startovanje i
zaustavljanje sa 5 uljnih pumpi i 10 motora ventilatora.
5.3. TRANSFORMATOR SOPSTVENE POTROŠNJE T10-IV, tip TRT-0102-10, fb. 942106,
proizvodnje Minel, god. 2002, 10500±9x1.78%/6300V, snage 16MVA, struja 880/1466A, spoj
YNd7, uk=8.04/7.48/7.31%, težina ulja 9.4t, ukupne težine 37 t, način hlađenja ONAN/ONAF.
5.4. TRANSFORMATOR OPŠTE POTROŠNJE T101-IV, tip TRT-0103-10, fb. O942110,
proizvodnje Minel, god. 2002, 110000±8x2%/6300V, snage 25MVA, struja 131.2/2291A, spoj
Ynyn0, uk=11.1/10.5/10.8%, težina ulja 16.5t, ukupne težine 58.5 t, način hlađenja ONAN/ONAF.
5.5. TRANSFORMATORI, 6/0.4kV, suvi, proiz. Škoda, snage 400kVA-2 kom., 630kVA-8 kom.,
1000kVA-2 kom.
5.6. POSTROJENJE 6.3kV opšte potrošnje R101AB-podeljene u 2 sekcije, R101A i R101B, svaka
sekcija ima po 15 oklopljenih ćelija (14 prekidačkih izvlačivog tipa i jedna merna) i jednim
sistemom sabirnica karakteristika Sk=350MVA, In=1250A, Iud=50kA, IK’’=30kA. Sa ovog
postrojenja napajaju se transformatori 6/0.4kV za napajanje razvoda 0.4kV iz tačke 5.9.
5.7. POSTROJENJE 6.3kV opšte potrošnje R101AB-podeljene u 2 sekcije, R101A i R101B, svaka
sekcija ima po 18 oklopljenih ćelija (17 prekidačkih izvlačivog tipa i jedna merna) i jednim
sistemom sabirnica karakteristika Sk=350MVA, In=1250A, Iud=50kA, IK’’=30kA.
5.8. POSTROJENJE 0.4kV sopstvene potrošnje-glavni razvodi su R11AB (turbinska strana), R12AB
(kotlovska strana), R13 (el. filtri) i podrazvodi koji se napajaju sa njih R11.1, R12.1 i R12.2 (sa
kojih se napajaju neposredni potrošači u sklopu tehnoloških celina bloka). Razvodi su slobodno
stojeći limeni tipski ormani proizvodnje Energoinvest, Un=3x380V/220V, 50Hz, za glavne
razvode In=1000A, a za podrazvode In=400A.
5.9. POSTROJENJE 0.4kV opšte potrošnje-glavni razvodi su R01AB, R02AB, R03, R04, R05,
R06AB, R01CD i podrazvodi R01.1. Razvodi su slobodno stojeći limeni tipski ormani

proizvodnje Energoinvest, Un=3x380V/220V, 50Hz, za glavne razvode In=2000-1000A, a za

podrazvode In=400A. Sa ovih razvoda se napajaju potrošači koji ostvaruju tehnološku funkciju
bitnu za oba bloka.
5.10. OPREMA I RAZVOD OSIGURANOG NAPONA
5.10.1. DIZEL AGREGAT SA SVOJIM RAZVODOM Rd DIZEL MOTOR, model 85597A, 169kW,
1500 obr./min., 1983., „TORPEDO“; GENERATOR Tip DRE 449-4, 400/231V, 267A,
185Kva, cosφ=0.8, 1500 obr./min., 50Hz, iz. klase E, IP23, „SEVER“ Subotica, 1982.,
RAZVOD rd sa tropolnim zaštitnim prekidačima 400A na jednom odvodnom i dva dovodna
polja sa ostalom pratećom opremom.
5.10.2. POSTROJENJE 0.4kV, RO1CD. Razvodi su slobodno stojeći limeni tipski ormani
proizvodnje Energoinvest, Un=3x380/220V, 50Hz, za glavne razvode In=1000A, za
podrazvode In=400A.
5.11. OPREMA I RAZVOD OSIGURANOG NAPONA-Invertori 20kVA, 220V, (2 kom.) sa
statičkom preklopkom, I razvod rwo1.
5.12. OPREMA ZA PROIZVODNJU I RAZVOD JEDNOSMERNIH NAPONA-sastoji se od:
• ispravljača, baterija i razvodne table 220V, za sigurnosne napone i komandne napone
nekih uređaja;
• ispravljača, baterija i razvodne table 24V, za sigurnosne napone i komandne napone
nekih uređaja;
6. POSTROJENJE OPŠTE GRUPE (zajednička potrošnja) ZA BLOKOVE 1-4
6.1. TRANSFORMATOR OPŠTE POTROŠNJE 110/6kV, 110/35kV i 35/6kV.

6.1.1. Transformator T4, tip KORM 1303n/110, fb. T54069, proi. Siemens, sod. 1955., snaga
10/12MVA, vrsta LT/L, napon 115/6.3kV, struja 50.2:60.2/916:1100A, spoj Yy0, 50Hz,
napon kratkog spoja 10/12%, težina ulja 13.4t, ukupna težina 41t, način hlađenja SF, br.
ventilatora 6, nulta tačka izvedena sa 110kV strane, regulacija izvedena sa strane 110kV.
6.1.2. Transformator T5, tip KLRM 1453t/110, fb. T84971, proi. Siemens, sod. 1959., snaga
12/20MVA, vrsta LT/L, napon 115/35.75kV, struja 63:105/189:314A, spoj Yy0, 50Hz, napon
kratkog spoja 7.3/12.1%, težina ulja 14.73t, ukupna težina 53.1t, način hlađenja SF, br.
6.1.3. Transformator T6, tip KLRM 1453t/110, fb. T97800, proi. Siemens, sod. 1959., snaga
12/20MVA, vrsta LT/L, napon 110/35.75kV, struja 63:105/189:314A, spoj Yy0, 50Hz, napon
kratkog spoja 7.3/12.1%, težina ulja 14.73t, ukupna težina 53.1t, način hlađenja SF, br.
6.1.4. Transformator T10, tip KLUM 1303n/30, fb. T84974, proi. Siemens, sod. 1959., snaga
10MVA, vrsta UT, napon 35/6kV, struja 165/920A, spoj Yy0, 50Hz, napon kratkog spoja
6.9%, težina ulja 5.8t, ukupna težina 24t, način hlađenja prirodno, nulta tačka izvedena sa
35kV strane, regulacija izvedena sa strane 35kV, bezteretna sklopka je sa 5 položaja.
6.2. TRANSFORMATOR OPŠTE POTROŠNJE 6/0.4kV-uljni, proizvođač Rade Končar, 100kVA-1
kom., 400kVA-8 kom., 1000kVA-7 om., 1600kVA-2 kom., 3150kVA-1 kom.
6.3. POSTROJENJA 6.3kV
6.3.1. POSTROJENJE 6.3kV OPŠTE GRUPE-sa 28 kom. zidanih ćelija sa dva sistemasabirnica,
Sk=200MVA. Prekidači su sa ekspanzinom i pogonom na komprinovani vazduh. Ovo su
izvodne ćelije za napajanje transformatora 6/0.4kV, postrojenja blokovai drugih 6kV
postrojenja. Iz ovih ćelija se napajaju transformatori 6/0.4kV, sa kojih se napajaju potrošači
koji ostvaruju tehnološku funkciju za sva 4 bloka, kao i razvodi u spoljnim objektima, crpnoj
stanici, HPV, bager stanici, ispravljačkoj stanici za železnički transport, dopremi uglja.
6.3.2. POSTROJENJE 6.3kV rashladnih crpki-sa 20 kom. zidanih ćelija sa jednim sistemom
sabirnica, Sk=100MVA, prekidači sa ekspanzinom i pogonom na komprinovani vazduh.
6.3.3. POSTROJENJE 6.3kV elektrofiltera-sa 10 kom. limenih slobodnostojećih ćelija sa jednim
sistemom sabirnica, Sk=100MVA. Malouljni prekidač sa pogonom na elektromotorni pogon.
6.4. POSTROJENJA 0.4kV

6.4.1. POSTROJENJE 0.4kV OPŠTE GRUPE - limeni slobodnostojeći orman sa glavnim

prekidačima i rastavljačima na komprinovani pogon, In=2000-200A. Iz ovih razvoda se
napajaju potrošači koji ostvaruju tehnološku funkciju za sva 4 bloka.
6.4.2. POSTROJENJE 0.4kV RASVETE - limeni slobodnostojeći orman sa glavnim prekidačima na
komprinovani pogon, In=600A.
6.4.3. POSTROJENJE 0.4kV PRELAZNE 1 (doprema uglja) - limeni slobodnostojeći orman sa
glavnim prekidačima elektromotorni pogon, In=2000A.
6.4.4. POSTROJENJE 0.4kV PRELAZNE 2 (doprema uglja) - limeni slobodnostojeći orman sa
glavnim prekidačima elektromotorni pogon, In=2000A.
6.4.5. POSTROJENJE 0.4kV ELEKTROFILTERA - limeni slobodnostojeći orman sa glavnim
prekidačima elektromotorni pogon, In=630-1000A.
6.4.6. POSTROJENJE 0.4kV REZERVNOG RAZVODA OCM za 0.4kV razvode kotlova 1,2 i 5 -
limeni slobodnostojeći orman sa glavnim prekidačima elektromotorni pogon, In=400A.
6.4.7. OSTALA POSTROJENJA 0.4kV i podrazvodi sa kojih se napajaju potrošači u spoljnim
objektima, crpnoj stanici, HPV, rashladni ventilatori, plitkim vodama, u skladištu ulja.
6.5. OPREMA I RAZVOD OSIGURANOG NAPONA-Invertori 10kVA, 380V (2 kom.) sa statičkom
preklopkom i razvod sigurnog napona.
6.6. OPREMA ZA PROIZVODNJU I RAZVO JEDNOSMERNIH NAPONA-sastoji se od:
• Ispravljača, baterija i razvodne table 220V, za sigurnosne napone i komandne napone
nekih uređaja. Za blokove I, II, III i IV i rp 110/35kV ugrađene su 2 nove akumolatorske
baterije 220V=, tip6 OpzS-400, kapaciteta 420Ah sa 100+10 članaka, proizvođač
„ENERGIJA“, Bugarska, 2003. god. Za blok V ugrađene su 2 nove akumulatorske
baterije 220V=, OPzV-600, kapaciteta 600Ah sa 100+10 članaka (sa gelom), „BEA“,
Nemačka, 2002. godine.
• Ispravljača, baterija i razvodne table 24V, za sigurnosne napone i komandne napone nekih
uređaja. Za blokove I, II, III i IV i rp 110/35kV ugrađene su 2 nove akumolatorske baterije
24V=, kapaciteta 1200Ah sa 12 članaka, tip CH 864.24V proizvođač
„ENERGOINVEST“, Srebrenica, 1990. god. Za blok V ugrađene su 2 nove
akumulatorske baterije kapaciteta 1350Ah sa 12 članaka (sa gelom), „BEA“, Nemačka,
2002. godine.
7. RAZVODNO POSTROJENJE 110kV
7.1. RAZVODNO POSTROJENJE 110kV na otvorenom prostoru, sa 8 zateznih portala (betonski i

čelični) sastoji se od 2 sistema glavnih sabirnica (Cu užad 2x240 mm2) i jednog sistema pomoćnog
sistema sabirnica (Cu užad 1x240 mm2) i podeljeno je u 24 polja.
Polja 1, 4, 7, 10, 22 su generatorska (blok transformatorska). Transformatorska polja su 12, 13, 15
i 20.Dalekovodna polja su broj 3, 5, 6, 11, 14, 16, 19,23 i 24. Polja broj 8 i 9 pripadaju spojnom
polju koji poprečno spaja I i II sistem sabirnica. Polje br. 2 je pomoćno spojno polje i spaja I i II
sistem sabirnica sa pomoćnim sistemom sabirnica. Merna polja su 17 i 18.
Generatoeska i transformatorska polja su opremljena katodnim odvodnicima, strujnim
transformatorima, prekidačima (malouljnim i SF6 sa elektromotornim pogonom) za
Sk=5000MVA, rastavljačima (u brazdi) sa elektromotornim pogonom za In=1250A.
Dalekovodna polja su opremljena strujnim i naponskim (induktivnim ili kapacitivnim)
transformatorima, prekidačima (malouljnim i SF6 sa elektromotornim pogonom) za
Sk=5000MVA, rastavljačima (u brazdi) sa elektromotornim pogonom za In=1250A i sa noževima
za uzemljenje (za linijske rastavljače) i sa VF prigušnicama (za 6 dalekovoda).
Spojna polja su opremljena prekidačima (SF6 sa elektromotornim pogonom) za Sk=5000MVA i
rastavljačima (u brazdi) sa elektromotornim pogonom za In=1250A.
8. RAZVODNO POSTROJENJE 35kV
8.1. RAZVODNO POSTROJENJE 35kV na zatvorenom prostoru, sa 16 kom. zidanih ćelija, sa dva
sistema sabirnica Sk=400MVA, 2 dovodna polja, 1 spojnim poljem, 1 mernim poljem i 12 kom.
izvodnih polja od kojih su 5 aktivna. Aktivna polja su opremljena sa eksanzinim prekidačima sa

pogonom na komprinovani vazduh sa In=400-600A, mernim transformatorima, rastavljačima sa

pogonom na komprinovani vazduh.
NAPOMENA: Od poslednjeg inspekcijskog pregleda koji je izvršen u periodu od 30.11. do

01.12.2006. godine do današnjeg dana nije bilo većih havarija ni oštećenja.

3. Formiranje matematičkog modela TE ”KOLUBARA A”
Formirani matematički model TE ”Kolubara A” ukuplovan je u postojeći matematički model

Elektromreža Srbije (EMS), tačnije sa postojećim matematičkim modelom mreže 110kV (koji
je pak realizovan u programskom paketu PSS/E). Znači, matematički model TE ”Kolubara A”
je u stvari, preko postojećeg matematičkog modela mreže EMS (kojeg čine mreže 400kV,
220kV i 110kV), ukuplovan u postojeći matematički model interkonekcije UCTE u okviru
kojeg radi Elektroprivreda Srbije (EPS).
Na ovaj način je izbegnuta komplikovana i manje tačna metodologija proračuna struja kratkih
spojeva bazirana na principu određivanja mrežnih ekvivalenata na krajevima svakog od
dalekovoda 110kV koji polaze iz razvodnog postrojenja TE Kolubara 110kV, odnosno
iskorišćena je tačnija metodologija. Na ovaj način je realizovan prvi korak u formiranju
detaljnog kompletnog matematičkog modela mreže EMS-a i EPS-a.
Kada se posao identičan ovome koji je urađen za TE ”Kolubara A” realizuje i za sve ostale
elektrane koje rade u okviru sistema EPS-a i kada se ovi modeli elektrana uvežu u pomenuti
postojeći model mreža 400kV, 220kV i 110kV u okviru Srbije biće završen jedan veliki posao
formiranja kompletnog matematičkog modela elektroenergetskog sistema Srbije (EPS+EMS)
i to će biti kvalitetna osnova za raznovrsne analitičke aktivnosti, pa i za analize rada svih
sistema zaštite u našem elektroenergetskom sistemu.



4. Programski paket CAPE
CAPE (Computer-Aided Protection Engineering) software je produkt američke kompanije

ELECTROCON International Incorporated i namenjen je inženjerima odgovornim za
parametriranje, ispitivanje i održavanje sistema relejne zaštite u visokonaponskim i
distributivnim sistemima. Osnovne karakteristike programa predstavljaju:
• Mogućnost detaljnog modelovanja bazirana na jedinstvenoj bazi podataka
• Podrška za sumulaciju i analizu definisanih problema, otkrivanje potencijalnih
problema na zaštitnim uređajima i nedostataka u mreži, kao i analiza (proračun)
alternativnih rešenja
• Podrška za mreže neograničene veličine
• Podrška za pravljenje i podešavanje kompleksih digitalnih releja
• Podrška za rešavanje problema koordinacije relejne zaštite kao i za studije velikih
mreža (wide-area studies)
Programski paket CAPE se sastoji od više modula:
1. Editor baze podataka (Database editor - DB)
2. Modul za proračun struja kratkih spojeva (Short Circuit - SC)
3. Modul za modelovanje jednopolne šeme (One-Line Diagram - OL)
4. Modul za koordinaciju rada relejne zaštite (Coordination Graphic - CG)
5. Modul za izradu i unapređenje podešenja releja (Relay Settings - RS)
6. Modul za proveru podešenja releja (Relay Checking - RC)
7. Modul za simulaciju rada sistema zaštite (System Simulator - SS)
8. Modul za proračun parametara dalekovoda (Line Constants - LC)
9. Modul za štampanje podešenja relejne zaštite (Order Production - OP)
10. Modul za proračun tokova snaga (Power Flow - PF)
11. Modul za redukciju mreže pri proračunu struja kratkog spoja (Short Circuit Reduction -
SC)
12. Modul za proračun prekidne moći/margina prekidača (Breaker Duty - BD)

4.1. CAPE moduli
4.1.1. Editor baze podataka (Database editor – DB)

Editor baze podataka predstavlja osnovu CAPE software-a. Omogućava jednostavno kreiranje
modela transformatora, generatora, voda, releja, reklozera i ostalih elemenata energetskog
sistema. Takođe, obezbeđuje mogućnost uvoza podataka iz drugih programa slične namene
kao i spajanje postojećih baza podataka i brzu pretragu elemenata unetih u bazu.
Slika 4.1.1.1. Uvodni prozor Editora baze podataka

Baza je organizovana tako da je polovina baze podataka posvećena detaljnom modelu mreže
koja se analizira i pripadajućem sistemu zaštite (oni zajedno čine podatke o sistemu) dok
drugu polovinu čini CAPE biblioteka releja, strujnih i naponskih transformatora, provodnika,
stubova i td. Podaci o sistemu obuhvataju postrojenja, sabirnice, vodove, transformatore,
generatore i potrošače.
Važno je napomenuti da je u CAPE bazi podataka rešen jedan od najčešćih problema sa kojim
se susreću inženjeri relejne zaštite a to je menadžment podataka u slučaju kada se
konfiguracija mreže neprestano menja. Pojedini sistemi mogu imati pedeset a ponekad i više
mogućih konfiguracija koje moraju biti analizirane periodično. CAPE baza podataka sa
svojom jedinstvenom Equipment Category karakteristikom omogućava jednostavno
razvrstavanje podataka. U toku dizajniranja jednopolne šeme i unosa podataka u bazu element
se može dodeliti jednoj ili više kategorija koje ste prethodno sami napravili. Kasnije, prilikom
analize sistema svaka od kategorija se može uključiti u proračun ili isključiti iz njega čime se
rešava problem promene konfiguracije mreže.

Slika 4.1.1.2. Definisanje aktivnih i izuzetih kategorija

Baza podataka nudi nekoliko načina za pristupanje unetim podacima i može se pozvati iz bilo
kog CAPE modula. Editor baze podataka predstavlja jednostavan i brz način pronalaženja
određenog podatka ili grupe podataka bez obzira na veličinu same baze. Editor vas vodi kroz
svaki korak pretrage prikazujući pritom podatke u preglednom i logičnom redosledu. Sve što
je potrebno jeste da donoseite odluke u pojedinačnim, dinamičkim formama.
Jednom kada pronađete željeni element u bazi podataka potrebno je samo da ga selektujete i
da pritisnete “View Data” taster.

Slika 4.1.1.3. Prozor za pretraživanje baze podataka

Kada radite sa modulima za proračun struja kratkih spojeva (Short Circuit – SC) i
koordinaciju rada relejne zaštite (Coordination Graphic – CG) CAPE stablu podataka (Data
Tree) prikazuje sve podatke korisniku na dohvat ruke. Stablo podataka vas na jednostavan i
prirodan način vodi do bilo kog dela mreže ili bilo kog zaštitnog uređaja u sistemu. Na
primer, počnete sa proširenjem stabla na nivou postrojenja, zatim pređete na LZOP (Local
Zones of Protection) i onda desnim klikom na neki od releja kako bi videli ponuđene akcije za
odabrani relej. Jedna od ponuđenih opcija je uvek da se pogledaju podaci (Slika 4.1.1.4.).
Moguće je odabrati neku od sabirnica unutar postrojenja i na nju postaviti kvar ili uvećati
jednopolnu šemu tako da odabrana sabirnica bude u centru (Slika 4.1.1.5.).
Prozori za brz unos podataka u bazu su tako dizajnirani da su svi podaci prikazani u pažljivo
organizovanoj pop-up formi nazvanoj Data Windows. Svaki prozor je dizajniran tako da
omogući promenu parametara na jednom mestu. Data Window za relej, na primer, ima
odvojene tabove za listu elemenata, common taps kao i unos istorije releja i informacija o
eventualnim otkazima ili pogrešnim delovanjima.

Slika 4.1.1.4. Navigacija kroz stablo podataka (Data Tree)
Slika 4.1.1.5. Postavljanje kvara na sabirnice korišćenjem stabla podataka
Svi podaci uneti sa tastature u bazu podataka prolaze detaljnu proveru validnosti pre nego što
budu prihvaćeni i sačuvani. U slučaju nekog problema ili nekompatibilnosti pojaviće se
poruka o grešci. Glavni podaci uneti u bazu se pažljivo proveravaju i upoređuju sa postojećim
podacima kako bi se sprečilo slučajno unošenje duplih vrednosti. Na određenim mestima se
koriste pop-up liste koje sa jedne strane olakšavaju unos podataka a sa druge strane
onemogućavaju unos nemogućih vrednosti.

Modeli releja i transformatora napravljeni u CAPE bazi podataka predstavljaju rešenja sa

kojima se drugi programi slične namene ne mogu porediti. Moderni digitalni releji mogu
imati između pedeset i hiljadu elemenata sa kompleksnom i često uvezanom strukturom a
mogu imati i nekoliko hiljada polja za podešavanje. Svaki od releja može imati i nekoliko
alternativnih grupa podešavanja dok se aktivna grupa podešavanja može promeniti samo
jednim klikom miša. CAPE sadrži detaljne modele za sve vrste mikroprocesorskih releja
prisutnih na tržištu. Ako neki od releja ne postoji u bazi, stručni inženjerski tim Electrocon-a
će u rekordnom roku napraviti model istog.
Transformatori tradicionalno predstavljaju jedan od najkomplikovanijih elemenata EES-a za
modelovanje. Bez obzira na broj namotaja, način uzemljenja i fizičku izvedbu transformatori
se lako modeluju u CAPE bazi podataka i kasnije simuliraju u raznim aplikacijama.
Kompletan program za modelovanje radi u pozadini dok se od korisnika traži da unese samo
osnovne podatke o transformatoru. CAPE poseduje unapređeni model transformatora koji
omogućava detaljniju i složeniju analizu sa povećanom tačnošću.
Obzirom na okolnosti koje vladaju u kompanijama za prenos i distribuciju električne energije
a odnose se na činjenicu da podaci o mreži (i ostalim elementima sistema) često postoje u
elektronskoj formi i predstavljaju deo nekog drugog programskog paketa (ili više njih), važna
karakteristika CAPE-a ja da postoji mogućnost uvoza (importovanja) drugih baza u CAPE
bazu podataka uz pomoć programa za konverziju koji je deo CAPE-a. Mogu se preuzeti
podaci iz PTI PSS/E, ASPEN, ANAFAS, Westinghouse i PECo formata.
Slika 4.1.1.6. Pokretanje programskog dodatka za konverziju podataka
4.1.2. Modul za proračun struja kratkih spojeva (Short Circuit – SC)

Short Circuit modul predstavlja redefinisan pristup proračunu struja kratkih spojeva. Koristeći
SC modul može se brzo i pouzdano proračunati bilo koja veličina na mestu kvara za bilo koji
tip kvara u mreži bez ograničenja u vidu veličine mreže. Jedna od značajnijih primena SC
modula je rekonstrukcija nekog događaja (kvara) koji se dogodio u mreži. Može se izvršiti
simulacija ne samo standardnih kvarova (jednofazni zemljospoj, dvofazni kratak spoj,
dvofazni kratak spoj sa zemljom,...) već se mogu konstruisati sopstveni tipovi kvara koji će
najvernije oslikati stvarno stanje u sistemu. U kvar može biti uključen proizvoljan broj
sabirnica pri čemu se slobodno mogu definisati veze među njima i pripadajuće impedanse
kvara.

Prozor SC modula je podeljen u dve dela. Jedan od njih je tekstualni a drugi grafički. Samu
liniju razgraničenja između ovih celina korisnik sam definiše jednostavnim prevlaćenjem
separatora na više ili na niže. Takođe, moguće je istovremeno prikazati više tekstualnih i
grafičkih prozora. Ovaj vid fleksibilnosti značajan je u trenucima kada se želi sprovesti
ispitivanje različitih delova kompleksne mreže u isto vreme ili sprovođenje komparativne
analizu kada no postoji jednopolna šema.
Slika 4.1.2.1. Modelovanje kvara

Kako CAPE poseduje tehničku mogućnost za pisanje macro-a, a poseduje i programski jezik
dostupan korisniku (CUPL) moguće je izvršiti automatizaciju proračuna struja kratkih spojeva
na način na koji je to najpogodnije za korisnika. Najjednostavniji način za rad sa modulom za
proračun struja kratkih spojeva jeste krorišćenje modula za prikaz jednopolne šeme (OL).
Nakon definisanja tipa kvara i njegovog pozicioniranja u mreži, dobijeni računski podaci biće
prikazani po jednopolnoj šemi u neposrednoj blizini samih elemenata šeme što značajno
unapređuje vizuelizaciju i olakšava snalaženje. Veličine koje će biti prikazane i format
njihovog ispisa zavise od unapred definisanih stilova i podložne su promeni.

Slika 4.1.2.2. Prikaz jednopolne šeme sa strujama kvara
Kada je reč o samom algoritmu za proračun struja kratkih spojeva potrebno je napomenuti da
je on optimizovan tako da se može izvršiti analiza na mreži bilo koje veličine bez prethodne
potrebe za redukovanjem iste. Kvar u sistemu koji sadrži hiljade čvorova proračunava se
istom brzinom kao za sistem sa samo nekoliko čvornih tačaka, u deliću sekunde. Važno je
istaći da ne postoji kompromis koji ugrožava tačnost proračuna.
Uz klasičnu analizu struja kratkih spojeva u kojoj su struje opterećenja (potrošnje)
zanemarene, SC modul omogućava uključivanje ovih struja i realnih vrednosti napona u
čvorovima (bez flat start-a) u model sistema. Najpraktičniji način da se obezbede stvarna
početna stanja za proračun struja kratkih spojeva jeste da se prethodno izradi studija tokova
snaga i da se njeni izlazni parametri unesu kao početne vrednosti za SC model.
4.1.3. Modul za modelovanje jednopolne šeme (One Line Diagram –

OL)
CAPE modul za izradu i prikaz jednopolne šeme predstavlja osnovni alat kojim se vrši
gradnja CAPE baze podataka. Uz pomoć OL dijagrama može se kreirati, menjati i održavati
šema elektroenergetske mreže i sistema zaštite u isto vreme.
Pravljenje modela mreže
Osnovna namena OL dijagram modula jeste da modelovanje mreže i sistema zaštite učini
konfornim ali i da kasnije obezbedi jednostavan pristup svim elementima unetim na šemu.

Slika 4.1.3.1. Postavljanje sabirnice na jednopolnu šemu uz pomoć Networ Toolbar-a

OL modul poseduje Network toolbar u kojem su smeštene ikonice koje reprezentuju sve
elemente upotrebljive pri pravljenju jednopolne šeme. Među njima su sabirnice, generatori,
motori, vodovi, transformatori, kondenzatori, spojni element i td. Da bi neki od elemenata
bio postavljen na šemu, potrebno je samo kliknuti levim tasterom miša na željeni element ,
preneti ga kursorom na polje za crtanje i pratiti dalja uputstva.
Slika 4.1.3.2. Izgled Network toolbar-a

OL modul se pored izrade jednopolne šeme koristi i za unos zaštitnih uređaja. Postavljanje
releja je intuitivno rešeno kroz Protection toolbar i sastoji se iz nekoliko etapa. Da bi relej bio
pravilno unesen potrebno je definisati LZOP (Local Zones of Protection), postaviti relej,
povezati ga na odgovarajuće strujne i naponske transformatore, odrediti logičku jednačinu
rada releja i definisati prekidač kojim će relej upravljati .
Slika 4.1.3.3. Izgled Protection toolbar-a

Postrojenje
Koncept postrojenja je veoma koristan u CAPE-u i koristi se za grupisanje sabirnica
i LZOP-a. Preporučuje se upotreba ovog koncepta jer olakšava kasnije pretraživanje.
Grafički se prikazuje pravougaonikom uz koji stoji tekstualna oznaka (ime
posrtojenja). Može i ne mora biti prikazan na dijagramu.
Sabirbice.
Može se birati između vertikalne i horizontalne obične sabirnice, vertikalne i
horizontalne neutralne sabirnice ili složenijih sabirničkih struktura.
Vodovi, međusobno spregnuti vodovi, serijske kapacitivnosti i spojna

polja.
Vodovi predstavljaju grane mreže koje povezuju dve sabirnice. Mogu se konstruisati
grafički kao kombinacija horizontalnih, vertikalnih i dijagonalnih segmenata ili kao
slobodna forma. Mođusobna induktivnost vodova takođe se može prikazati. Spojna
polja predstavljaju prekidače nulte impedanse koji povezuju dve sabirnice.
Transformatori.
U jednopolnu šemu mogu se postaviti dvonamotajni, tronamotajni i četvoronamotajni
transformatori kao i booster transformator koji predstavlja dvonamotajni transformator
između sabirnica istog nominalnog napona čiji je prenosni odnos različit od 1.
Šantovi.
Na jednopolnu šemu može se uneti nekoliko vrsta šantova: transformator za
uzemljenje, otočna kapacitivnost / induktivnost/ otpornost, potrošnja, generator,
sinhroni motor i indukcioni motor
Legende i grafički objekti.

Najiteresantniji objekat u ovom meniju jeste unapred definisana legenda. Iz ovog
menija se može uneti naslov, datum, inicijali, napomene i td. Takođe, može se
postaviti globalni tekst bilo gde na jednopolnoj šemi.
Alat za pomeranje.
Predstavlja privremeni okvir koji se koristi kako bi se obuhvatio željeni deo mreže.
Jednom kada se postavi, aktivira se poseban vid selektovanja koje omogućava
prevlačenje okvira na željeno mesto a sa njim i pomeranje selektovanih objekata.
Tabela 4.1.3.1. Prikaz i objašnjenje elemenata Network Toolbar-a

Slika 4.1.3.4. Postavljanje kvara na nekom od elemenata jednopolne šeme

Prethodno je naglašeno da OL dijagram podržava sve module CAPE software-a, mada se
njegova prava upotrebna vrednost ogleda tek pri radu sa modulom za proračun struja kratkih
spojeva (SC).
Ako postoji prikazana jednopolno šema, sa nje je moguće sprovesti kompletnu analizu
kvarova u sistemu. Jednostavnim klikom na generator, vod, sabirnicu ili neki drugi element
sistema, aktivira se meni iz kojeg se odabere pozicioniranje kvara a zatim i neka od
mnogobrojnih unapred definisanih promena u sistemu (prekid provodnika, jednofazni
zemljospoj, dvofazni kratak spoj,...). Rezultati proračuna će ubrzo biti prikazani uz elemente
jednopolne šeme.
Ako želite da na brzinu pristupite nekim elementima sistema i da promenite podešavanja ili
unete podatke, jednostavno odaberite sabirnicu, dalekovod, transformator ili neki drugi
element i dvostrukim klikom otvorite prozor za izmenu. Kada završite promenu parametara
jednostavno zatvorite prozor i nastavite sa prethodnim poslom.
Izgled jednopolne šeme može definisati sam korisnik. Na samom početku, pre nego što se
započne crtanje jednopolne šeme, moguće je definisati boje kojima će biti označeni određeni
naponski nivoi, debljine linija sabirnica, vodova i slično. Sve prethodno navedeno moguće je
promeniti u bilo kom trenutku u toku rada.
Svaki grafički element predstavlja objekat koji može imati svoju boju, debljinu linije i stil.
CAPE nudi grafički meni koji pojednostavljuje kreiranje korisničkih stilova.

Slika 4.1.3.5. Definisanje boja i debljine linija za elemente jednopolne šeme

Uz prethodno navedeno, moguće je odabrati informacije koje će stalno biti prikazane uz
elemente sistema. Postoje unapred definisane tekstualne grupe ali je moguće kreirati novu
formu u kojoj će biti prikazane informacije o elementima jednopolne šeme. Može se odabrati
recimo samo naziv elementa, ili naziv elementa uz naponski nivo; može se dodati tip elementa
ili čak impedansa. Na korisniku je da odabere sa koliko informacija će opteretiti vizuelni
prikaz sistema.
Slika 4.1.3.6. Definisanje teksta koji prati elemente jednopolne šeme

4.1.4. Modul za koordinaciju rada relejne zaštite (Coordination graphic

- CG)
Modul za koordinaciju rada relejne zaštite (CG) predstavlja interaktivni alat za grafičku
evaluaciju koordinisanosti među selektovanom grupom zaštitnih uređaja, modifikaciju
podešavanja releja, proveru efekata modifikacije i opciono snimanje načinjenih promena u
bazu podataka.
CG prikazuje radne karakteristike prekostrujnih elemenata, distantnih elemenata a moguće je
prikazati ih i zajedno. Korisnik može sam izabrati elemente koji će biti prikazivani bilo
jednostavnim prevlačenjem iz stabla podataka, bilo klikom na njihovu lokaciju u jednopolnoj
šemi ili odabiranjem elementa iz pop-up prozora. Ako se vrši analiza većeg broja releja
moguće je odabrane elemente sačuvati u vidu korisničke grupe elemenata koja se kasnije na
jednostavan način može iskoristiti u narednoj analizi.
Slika 4.1.4.1. Izgled prozora modula za koordinacija rada relejne zaštite

CG podržava prikaz do trideset prekostrujnih (sa definisanim vremenom reagovanja ili sa
vremenski zavisnom karakteristikom) ili distantnih krivih, pri čemu svaka može biti različite
boje i sa različitim stilom linije. Krive prekostrujnih releja se prikazuju na grafiku u
logaritamskoj podeli (skali) dok korisnik može definisati merne jedinice i razmeru. Prikaz test
tačaka i preseka IOC/TOC krivih predstavlja opciju u software-u. CG pruža slične opcije i
kada je reč o distantnim elementima. RX grafik može prikazati distantne elemente locirane na
bilo kom delu mreže. Uz to, mogu se testirati kombinacije primarnih i backup distantnih
zaštita, distantne zaštite locirane na dva kraja voda ili bilo koja njihova kombinacija. Kada je
reč o karakteristikama distantnih zaštita CAPE može prikazati praktično bilo koji oblik:

kružni, pravougaoni, poligonalni, oblik sočiva ili bilo koji drugi koji proizvođači releja mogu
osmisliti.
Jednom kada imate prikazan set krivih možete specificirati nepredviđene događaje i kvarove u
mreži a zatim proveriti rad sistema relejne zaštite. Ako postavite neki kvar na jednopolnoj
šemi u modulu za proračun kratkih spojeva (SC) taj kvar jednostavno može biti prikazan u na
karakteristici releja u modulu za koordinaciju (CG). Još jednostavnije je isti kvar primeniti
direktno na RX grafiku. Rezultati će biti grafički prikazani zajedno sa kivima releja i u
tabelarnoj formi u legendi modula za koordinaciju (Coordnination Graphic Legend). Legenda
se po potrebi može menjati, može joj se promeniti font i veličina slova i može se štampati.
Slika 4.1.4.2. Paralelen prikaz kvara u SC i CG modulu

Kako CAPE uvek radi sa detaljnim modelom releja i kako je moguće modelovati bilo koju
impedansu kvara, prikaz realnih dinamičkih distantnih karakteristika postaje realnost. Desni
klik na krivu od interesa i odabir opcije „Display dynamic distance characteristic“ aktivira
CAPE proračun nakon kojeg će uslediti crtanje dinamičke krive. Moguće je zahtevati prikaz
maksimalne otpornosti koju distantni element može „videti“ i ona će biti prikazana u funkciji
lokacije kvara. Takođe, može se zahtevati prikaz maksimalne impedanse kvara koju element
može „videti“ za određenu poziciju kvara (u funkciji ugla impedanse).
Jedna od zgodnih karakteristika CG modula jeste mogućnost pomeranja prekostrujnih ili
distantnih krivih jednostavnim prevlačenjema uz pomoć miša. Podešavanja releja i test tačke
se nakon toga proračunavaju automatski. Prilikom svakog pokreta, pomeranje krive je

omogućeno od strane software-a samo ako su novonastala podešavanja fizički moguća tj. ako
su u skladu sa mogućnostima releja.
Slika 4.1.4.3. Promena podešavanja releja pomeranjem krivih u CG modulu

Pored prethodno navedenog, još tri grafičke manipulacije su podržane:
1. Dodavanje konstantnog vremena na vremenski zavisnu krivu i na taj način eksplicitno
uračunavanje vremena otvaranja prekidača
2. Množenje vremenski zavisne krive konstantnim faktorom
3. Sabiranje dve vremenski zavisne krive čime se može prikazati kumulativno vreme
rada brzog i sporog APU-a
Drugi metod promene parametara releja je kroz pop-up prozore CG forme. Svaka forma
sadrži podatke o releju, njegovu loakciju i strujne i/ili naponske transformatore na koje je
povezan. Za distantni relej može se editovati svaka zona i element klikom miša na željenu
krivu. CG modul sprovodi relacije između između unesenih veličina tako da promena na
jednoj od njih povlači automatsko preračunavanje ostalih vrednosti. Tipično, može se uneti
nova vrednost za doseg distantnog elementa a CG modul će automatski preračunati potrebne
nominalne vrednosti (koristeći algoritme preporučene od strane proizvođača releja) i, u
zavisnosti od opcija, dati nove vrednosti za napone i struje test tačaka. Kao i u editoru baze
podataka, originalne vrednosti (pre promene) mogu se videti jednostavnim klikom na
Original/Modified taster.

Sve promene podešavanja načinjene u CG modulu su uvek hipotetičke i ne prenose se u bazu

podataka sve dok korisnik ne izda eksplicitnu komandu da se sačuvaju. Čak i tada, operacija
čuvanja se može ograničiti na individualne elemente releja. Ako korisnik ne želi da sačuva
eksperimentalna podešavanja za neke od releja ili za sve releje može jednostavno izaći iz CG
modula i kasnije krenuti od početka.
CG modul se konstantno modifikuje i uvećava kako bi obuhvatio širok opseg zaštitnih uređaja
i krivih oštećenja elemeneta elektroenergetskog sistema. Više od 2000 tipova osigurača je
dostupno u CAPE bibliotekama. Oni se mogu mogu postaviti na željena mesta u sistemu,
proračunavati i editovati kao i releji. Minimalna vremena topljenja osigurača i prekidanja
kvara mogu biti grafički prikazani odvojeno ili zajednički. Modeli reklozera (Recloser)
implementirani su tako da do detalja oslikavaju dizajn proizvođača čak i ako kontrolna
automatika i prekidački sklop dolaze od različitih kompanija. Modeli niskonaponskih
prekidača se trenutno izrađuju i biće uskoro dostupni u bazi podataka.
4.1.5. Modul za izradu i unapređenje podešenja releja (Relay Setting -

RS)
RS modul predstavlja praktičan alat sa setom korisnih funkicja, za unapređenje podešavanja
releja. Relejna zaštita prestavlja granu elektroenergetike koja zahteva visok nivo aktivnosti
čoveka u domenu rasuđivanja bez obzira na prisustvo sofisticirane tehnologije. Pristup CAPE-
a nije bio da programira ljudsko rasuđivanje sa aspekta releja već da razvije matematičke
metode koje će olakšati pravljenje podešavanja. Sistem je realizovan tako da računar obavlja
veliki broj matematičkih proračuna i donosi osnovne logičke odluke dok se inženjerima
ostavlja da razreše konfliktne i „nemoguće“ situacije.
Slika 4.1.5.1. Izgled prozora RS modula

Globalno gledano, modul za izradu podešavanja releja obezbeđuje okruženje u kojem bilo
koji broj standardnih procedura za podešavanje releja može biti opisan na način prilagođen
inženjerima energetike. RS modul omogućava snimanje i primenu ovih procedura. Tipično,
prvi korak predstavlja detaljna analiza kvara iz koje se proračunavaju ključne struje kratkih
spojeva i prividne snage. Sledeći korak je najčešće kreiranje onoga što inženjeri zovu alfa
verzija podešavanja. Zatim se proračunavaju detaljna podešenja releja. Na kraju se, u nekim
slučajevima, mogu sprovesti dodatne provere kako bi se verifikovale dobijene vrednosti.
Osnovne karakteristike RS modula:
• Omogućava inženjerima relejne zaštite da podešavaju uređaje u skladu sa tehničkim
preporukama.
• Obezbeđuje pisani zapis o koracima koje inženjer treba da prati kada podešava relej
određenig tipa i funkcije. Na ovaj način RS modul može poslužiti kao referenca za
neiskusne inženjere.
• Obezbeđuje pisani zapis o međukoracima kao i konačnom podešenju za relej.
• Podstiče kreiranje boljih podešenja. RS modul se u nekim kompanijama koristi pri
izradi tehničkih preporuka za inženjere relejne zaštite. Diskusija inženjera o
eventualnim rešenjima često dovede do preciznijeg formulisanja zahteva a samim tim i
do boljih podešenja.
Jedan od ciljeva RS modula jeste i da omogući korisniku da modeluje sve procedure koje
kompanija koristi pri podešavanju releja. Zbog toga je za CAPE razvijen poseban programski
jezik CUPL koji pomaže pri izradi procedura podešavanja. Ipak, u praksi je jednostavnije i
brže koristiti ili editovati neku od postojećih procedura u CAPE-u nego praviti istu iz
početka.
RS modul dolazi sa mnoštvom algoritama koji se mogu koristiti takvi kakvi jesu ili se mogu
iskoristiti kao podloga za pravljenje sopstvenog algoritma. Postoje algoritmi za usmerene
zemljospojne zaštite, zemljospojne distantne i međufazne distantne zaštite. Može se naći i
primer za izračunavanje podešavanja za usmereni element inverzne komponente struje. CAPE
takođe poseduje određeni broj unapred definisanih funkcija koje se mogu koristiti kao blokovi
pri izradi algoritama.
Srce svakog pouzdanog algoritma za izradu podešavanja releja jeste iscrpna analiza kvarova.
Sve prednosti i mogućnosti modula za alanizu struja kratkih spojeva u potpunosti su na
raspolaganju u RS modulu. Iz tog razloga, priprema dela algoritma za podešavanje releja koji
se odnosi na struje kratkih spojeva ne predstavlja težak zadatak.
Uz pomoć miša i CAPE prikaza u vidu stabla podataka brzo se može odabrati relej iz baze.
Relej se zatim prebaci u tekst region RS modula jednostavnim prevlačenjem i odabere se
procedura za podešavanje. Zatim će CAPE zatražiti unos podataka nakon čeka će izvršiti
proračun podešenja. Korisnik nakon toga može odabrati između standardnog i detaljnog
izveštaja. Dobijena podešenja se mogu štampati ako je to potrebno.
4.1.6. Modul za proveru podešenja releja (Relay Checking – RC)

Inženjeri relejne zaštite često nemaju vremena za opsežnu analizu starih podešenja za releje.
Elektroenergetski sitem raste iz godine u godinu i ponekad postoji sumnja da su određena
podešavanja u potpunosti sa preporukama i da se nekoordinisanost uvukla u sistem.
CAPE modul za proveru podešavanja releja pruža mogućnost da se proveri stanje sistema
zaštite sa aspekta koordinacije. RC modul omogućava modelovanje pravog sistema zaštite
(koji može imati i hiljadu zaštitnih uređeja) sa njegovom kompleksnom raspodelom strujnih i
naponskih transformatora, sa složenom logikom i vremenima rada prekidača. Ovaj model se
kasnije koristi za proveru koordinisanosti zaštitnih uređeja bez potrebe da se unapred zna
tačno mesto gde bi se ona mogla pojaviti.

Slika 4.1.6.1. Izgled prozora RC modula
Ovakva vrsta analize nije mogla biti izvedena ranije jer ona zahteva:
• Obimnu bazu podataka
• Detaljne modele releja
• Prilagodljiv računski aparat za proračun struja kratkih spojeva
• Korisnički kontrolisane automatizovane scenarije za pravljenje kvarova
• CAPE napredni interfejs za jednostavno podešavanje
Kako metod koji se upotrebljava u CAPE-u nije nikada ranije bio automatizovan, postoje neki
novi koncepti koje treba razumeti. Prvi od njih je termin „oblast provere“ (Checking Area)
koji predstavlja deo mreže koji se želi analizirati. To je, zapravo, set lokacija na kojima će
kvar biti postavljen. Oblast se sastoji od određenog broja sabirnica, dalekovoda i
transformatora kao i od distantnih releja i prekostrujnih elemenata releja sa definisanim
vremenom reagovanja čiji se rad želi proveriti. RC modul omogućava korisniku da definiše
oblast provere u deliću sekunde korišćenjem miša i uz pomoć nekoliko unosa sa tastature.
Proces provere koordinacije sproveden uz pomoć RC modula omogućava uključivanje stotine
kvarova, raspoređenih po oblasti provere, u analizu. Za svaku lokaciju kvara RC modul
sastavlja privremenu grupu elemenata releja čije delovanje treba simulirati da bi se otklonio
kvar. Ova grupa elemenata naziva se „oblast simulacije“ (Simulation Area) i može se opisati
kao dinamički prozor koji se pomera kroz oblast provere kako ispitivanje koordinacije
napreduje. RC model pri pravljenju oblasti simulacije prati instrukcije dobijene od strane
korisnika. Korisnik može definisati ispitivanje na skoro neograničen broj načina. Najčešće,
žele se proveriti samo određene šeme delovanja ili pojedini releji (recimo samo prekostrujni).
Opcije koje se mogu aktivirati u oblasti simulacije specificirane su u prozoru Prefereces.

Slika 4.1.6.2. Izgled prozora Preferences u RC modulu
Nakon što se definiše oblast provere i opcije za oblast simulacije, potrebno je reći RC modulu
koju vrstu studije kvarova da primeni pri proveri koordinacije rada releja. Ovo se lako
sprovodi pomoću forme koja vas vodi kroz svaki korak. Studija kvarova može biti
orijentisana ka sabirnicama, vodovima ili ka bilo kom od elemenata jednopolne šeme.
Nepredviđeni događaji u mreži kao što su isključenje generatora ili vodova, kvarovi na kraju
dalekovoda ili uzemljenje paralelno vođenih dalekovoda koji su međusobno magnetno
spregnuti mogu se uključiti u simulaciju. RC modul dolazi sa bibliotekom opštih analiza ali
korisnik može definisati i svoju sopstvenu studiju, koristeći CUPL programski jezik, i uneti je
u biblioteku.
Odlučujuća komponenta RC modula, ona koja omogućava lociranje tačke nekoordinisanosti,
jeste jedinstvena simulacija odziva releja u koracima (stepped-event simulation) od trenutka
kada je primenjen kvar sve do trenutka dok se ne otvori poslednji prekidač koji će taj kvar
otkloniti. Pre nego što se primeni kvar, RC modul automatski određuje koje LZOP (Local
Zones of Protection) obezbeđuju primarnu zaštitu. Nakon što se postavi kvar, RC proračunava
svaki element releja u oblasti simulacije, definiše sve logičke jednačine koje su zadovoljene,
proračunava kada signal za isključenje treba da bude izdat i otvara prvi prekidač (ili više njih).
Zatim se preračunavaju vremena elektromehaničkih releja, ponovo se preračunavaju struje i
naponi na mestu kvara jer je došlo do promene topologije mreže, preračunavaju se eventualne
blokada i nastavlja se simulacija sve dok se ne otvori sledeći prekidač. Na ovaj način se
nastavlja simulacija sve dok se ne otkloni kvar ili dok ne nestane prekidača koji mogu biti
otvoreni. Nakon toga mogu se pregledati izveštaji prikazani sa različitim nivoom detalja.

Slika 4.1.6.3. Primer izveštaja
Detaljan izveštaj o koordinaciji primenjen na veći deo mreže može bit prilično velik tako da
CAPE podržava nekoliko tipova izveštaja. Najkraći izveštaj dobija se upotrebom macro
programa koji može nadgledati ceo proces provere koordinacije. Od daje samo jednu liniju
kao izveštaj za svaki kvar obuhvaćen studijom.
Osim tog jednostavnog izveštaja, RC modul nudi šesti nivoa izveštavanja. Prvi je izveštaj o
greškama u podacima generisan od strane inteligentnog RC modula za proveru podataka.
Najveći broj grešaka u sistemu pronađe se u ovom izveštaju (na primer, pokušaj dobijanja
3V0 napona sa naponskih pransformatora spregnutih u zvezdu). Drugi nivo i svi viši nivoi
prikazuju samo poruke o nekoordinaciji. U njima je prikazano prekoračenje vremenskog
intervala koordinacije (Coordination Time Interval – CTI), sve odrade prekidača, sumarna
tabela prorada elemenata releja i detaljni izveštaji o svakom simuliranom elementu releja.
Nekoordinacija se definise kao prorada bilo kog drugog prekidača osim onog koji je povezan
na primarnu zaštitu. Prekoračenje vremenskog intervala koordinacije nastaje kada primarna
zaštita odreaguje prva ali se predviđa da će backup zaštita reagovatu nedugo zatim, ispod
vremena koordinacije.
Svi izveštaji sadrže detalje o uslovima kvara, relejima koji su uticali na isključenje prekidača
(takozvana putanja isključenja - Trip path) i vremena svake učinjene operacije.

Slika 4.1.6.4. Izveštaj sa primerom nekoordinisanosti i prekoračenjem CTI
Sofisticirana simulacija izvedena u koracima (Stepped-Event simulation) sprovedena od strane

RC modula zahteva analogno sofisticiranu bazu modela uređaja. U CAPE-u je čak
modelovano i kretanje diska kod starih elektromehaničkih prekostrujnih releja. Modeli
usmerenih releja podržavaju i naponsku i strujnu polarizaciju u zavisnosti od rasporeda
strujnih i naponskih transformatora. Kada je to potrebno mogu se modelovati i efekti
impedanse izvora i kompenzacije potrošnje. Na višem nivou modelovane su interne i eksterne
blokade (internal or external supervision – Torque Control) jednog elementa od strane nekog
drugog. Još jedan nivo iznad predstavlja modelovanje kontaktne logike relejnog panela koja
kontroliše prekidač. Posebne forme u okviru programskog paketa CAPE omogućavaju
jednostavno kreiranje ove logike i njeno kasnije često korišćenje.
Pre izvesnog vremena u CAPE je dodata mogućnost postavljanja pomoćnog releja (Auxiliary
element - AUX) tako da je sada moguće simulirati teleprotection. Korišćenjem AUX elementa
razvijeni su blokovi prijemnika i predajnika koji mogu da prihvate bilo koju kombinaciju
statusa daljinskih ili lokalnih elemenata, poziciju prekidača i bilo koju kontaktnu logiku. AUX
element može sadržati i vreme prorade i vreme otpuštanja. Čarobnjak za pravljenje
teleprotection logike olakšava modelovanje teleprotection šema kao što su POTT (Permissive
Overreach Transfer Trip) i DCB (Directional Comparison Blocking) šeme.

Slika 4.1.6.5. Logika za teleprotection
4.1.7. Modul za simulaciju rada sistema relejne zaštite (System

Simulation – SS)
Modul za simulaciju rada sistema relejne zaštite omogućava prolazak kroz svaki korak u toku
procesa reagovanja releja. Inženjeri relejne zaštite često se susreću sa nekim od sledećih
situacija:
• Pojavilo se pogrešno delovanje releja u sistemu i potrebno je izvršiti njegovu analizu
kako bi se pojava razumela i brzo objasnila
• Radi se na pravljenju podešavanja za releje koji se nalaze u relativno gustom delu
mreže i zna se da postoji nekoliko hipotetičkih tipova kvara koje je potrebno detaljno
ispitati i proceniti
• Kompanija uvodi šeme delovanja koje uključuju jednopolno isključenje prekidača i
potrebno je proceniti odgovor sistema na kvarove koji se razvijaju (prelaze iz jednog
kvara u drugi) ili na simultane kvarove
U slučaju da posedujete CAPE i SS modul onda na raspolaganju imate jednostavan za
korišćenje i interaktivan alat kojim možete sprovesti razne analize i rutinski rešavati
prethodno navedene situacije.

Slika 4.1.7.1. Izgled prozora za simuliranje rada sistema relejne zaštite

CAPE sistem simulator zajedno sa RC modulom predstavlja jedan od najmoćnijih alata za
evaluaciju odziva sistema zaštite od trenutka nastanka kvara do trenutka kada je kvar
otklonjen. Sa SS modulom može se inicirati kvar jednim klikom miša i simulirati reakcija više
od 3000 releja raspoređenih oko mesta kvara. To je realan sistem zaštite koji uključuje sve
komponente kao što su releji, strujni i naponski transformatori, kontaktna logika i vremena
rada prekidača. Zemljospojna i kratkospojna zaštita mogu se simulirati istovremeno.
Distantni, prekostrujni i naponski releji mogu se simulirati zajedno onako kako se to može
dogoditi u realnosti. Sama simulacija se zaustavlja prilikom svake operacije isključenja (koja
se naziva događaj – event) tako da inženjer može ispitati stanje bilo kog releja korišćenjem
CAPE izveštaja. U toku pauze može se promeniti kvar postavljen na startu ili se može dodati
novi kvar. Nakon toga se nastavlja simulacija klikom na taster Continue Simulation pri čemu
će se videti predikcija sledeće operacije prekidača. Simulacija se može nastavljati koliko god
puta je potrebno, sve dok se kvar ne otkloni ili izoluje.
Kao i u RC modulu, pre nego što se primeni kvar SS modul automatski određuje koje LZOP
(Local Zones of Protection) obezbeđuju primarnu zaštitu. Nakon što se postavi kvar, RC
proračunava svaki element releja u oblasti simulacije, definiše sve logičke jednačine koje su
zadovoljene, proračunava kada signal za isključenje treba da bude izdat, otvara prvi prekidač
(ili više njih) i prikazuje stanje u sistemu na slici jednopolne šeme. Na šemi će tada biti
prikazano koji releji su izazvali isključenje i biće data realna ili prognozirana vremena
otvaranja prekidača. Kada je korisnik spreman za nastavak simulacije, nakon klika na taster za
nastavak, preračunavaju se vremena elektromehaničkih releja, ponovo se preračunavaju struje
i naponi na mestu kvara jer je došlo do promene topologije mreže, preračunavaju se
eventualne blokada i nastavlja se simulacija sve dok se ne otvori sledeći prekidač. Tada
program ponovo pravi pauzu kako bi se analiziralo novonastalo stanje. Simulacija se može

dalje nastaviti sve dok se ne otkloni kvar ili dok ne nestane prekidača koji mogu biti otvoreni.
Nakon toga mogu se pregledati izveštaji prikazani sa različitim nivoom detalja.
Simulacija se pokreće jednostavno, kao da se postavlja kvar. Kursor se postavi na sabirnicu ili
na vod i desnim klikom se aktivira pop-up prozor sa kojega se izabere, na primer, Faul
Simulation | Midline. Nakon toge će se pojaviti upit sa kojeg je potrebno odabrati tip kvara i
lokaciju. Inženjer može odlučiti da li da izvrši isključenje određenih vodova ili generatora.
Nakon toga pokreće se simulacija. Osim klizajućeg kvara (Sliding fault) može se odabrati
kvar na sabirnicama (Bus Fault), kvar na početku voda (Close-in Fault) ili kvar na kraju voda
(Line-end fault).
Ako postoji potreba, može se prvo analizirati kvar u modulu za analizu struja kratkih spojeva
a zatim se može preći u SS modul i započeti analiza korak po korak.
Nije redak slučaj da određene analize sprovedene u CAPE-u pokažu slabosti rada pojedinih
releja koje se kasnije manifestuju u stvarnom sistemu. Na sledećoj slici prikazan je slučaj u
kojem je CAPE model predvideo nepravilan rad zone 1 distantnog elementa modernog
digitalnog releja prilikom zemljospoja sabirnice. Stvarno pogrešno delovanje pojavilo se
samo nekoliko nedelja nakon ove analize.
Slika 4.1.7.2. Prikaz simulacije kvara koji se kasnije pojavio u stvarnom sistemu
Jedna od značajnijih karakteristika SS modula je detaljno prikazivanje izveštaja. Sve što

inženjer može zahtevati od programa za simulaciju rada sistema relejne zaštite ili je već
prikazano ili je samo jedan klik udaljeno. Najznačajniji podatak, u vidu grafičkog prikaza rada
prekidača, dat je na jednopolnoj šemi. Promena stanja prekidača prikazana je uočljivo u toku
trajanja simulacije. Dodatno, može se zatražiti bilo koja kombinacija vremena signala
isključenja, vremena otvaranja prekidača kao i putanja kojom je isključenje izvršeno.

Još jednom je potrebno napomenuti da je CAPE modul za proračun struja kratkih spojeva
zaista motor pokretač modula za simulaciju rada sistema zaštite. Zahvaljujući njemu moguće
je simulirati skoro sve kvarove koje inženjerski mozak može zamisliti.
4.1.8. Modul za proračun parametara dalekovoda (Line Constants - LC)

Ako želite da analizirate predloženo proširenje ili dogradnju prenosne mreže ili vam je
potreban pouzdan model vodova koji već postoje u sistemu, CAPE modul za proračun
parametara dalekovoda (LC) predstavlja koristan alat za izračunavanje impedansi direktnog i
nultog redosleda. On je posebno pogodan za proračun parametara međusobne sprege
paralelno vođenih dalekovoda (Mutual Coupling). Jasna i organizovana struktura podataka i
pogodne forme za unos podataka u bazu čine LC modul idealnim za ispitivanje i analizu
gustih prenosnih mreža i koridora. Odlična grafička podrška u bazi tokom unosa podataka
prikazuje tačno ono što je potrebno za unos dok CAPE Database Doctor pronalazi čak i
najsitnije greške.
Slika 4.1.8.1. Unos podataka u LC modul
LC modul je nastao kao odgovor na potrebu za proračunavanjem sopstvenih i međusobnih

impedansi dalekovoda u svim realnim kombinacijama koje se mogu pojaviti u nekom
elektroenergetskom sistemu. Kao važan dobitak rada u LC modulu navodi se činjenica da svi
uneseni podaci ostaju u bazi podataka i mogu se kasnije lako pretraživati i menjati.
Modul za proračun parametara dalekovoda sadrži nekoliko formi za unos podataka:

• Standardna konfiguracija stuba – u ovoj formi, unose se podaci za konfiguraciju voda

sa jednim strujnim krugom na stubu i zapisuju se u bazu podataka. Kasnije, kada
inženjeri odgovorni za planiranje mreže odluče koji će se provodnik koristiti, u formu
se unose parametri provodnika i dužina voda i jednostavnim klikom na taster
„Calculate“ vrši se proračun.
• Kalkulacija parametara složenijih konfiguracija – u ovoj formi moguće je
proračunavati sopstvene i međusobne impedanse vodova vođenih paralelno na jednom
ili više stubova. Proračun u ovoj formi se ne sačuvava automatski u bazi podataka.
Pravi posao u ispitivanju konstanti dalekovoda predstavlja priprema podataka a ne proračun.
Vod se u CAPE bazi podataka modeluje onako kako bi se pravio u stvarnosti. Prvo se donosi
odluka koji dizajn stuba će se koristiti i po potrebi on se unosi u bazu podataka. Svakom
dizajnu potrebno je dodeliti ime i specificirati poziciju provodnika i zaštitnog provodnika.
Zatim se dodaje otpornost zemljišta. Nakon unosa svih podataka, LC modul ima sve potrebne
parametre za proračun rednih, otočnih i međusobnih impedansi.
Slika 4.1.8.2. Prozor LC modula sa prikazanim rezultatima proračuna
Procena vrednosti programa za izračunavanje konstanti vodova najčešće se vrši po njihovoj

sposobnosti da izračunaju nultu komponentu međusobne induktivnosti grupe bliskih
dalekovoda. U današnje vreme kada koridori visokonaponskih dalekovoda postaju, slobodno
se može reći, ugrožena kategorija ove grupe sadrže veliki broj vodova. CAPE LC modul je
dizajniran tako da omogućava bilo koji praktičan broj strujnih krugova na stubu i bilo koji
broj stubova u jednom pravcu pružanja. Bez obzira na gustinu stubova inženjeri se mogu
osloniti na to da će LC modul olakšati proračun i dati tačno rešenje.
Najvažnije forme u LC modulu daju grafičke prikaze unetih podataka i time značajno
smanjuju verovatnoću greške jer su one lako vidljive. Svi stubovi su prikazani jedan pored
drugog sa realnim proporcionalnim razmakom. Pozicija voda u glavi stuba prikazana je

ispunjenim krugom ako je odabran i dodeljen konkretan provodnik ili praznim krugom ako to
nije učinjeno.
Slika 4.1.8.3. Prikaz putanje dalekovoda sa pozicijom provodnika u glavi stuba
Baza podataka o provodnicima predstavlja istinsku vrednost CAPE LC modula. CAPE

poseduje skoro sve provodnike danas poznate. Trenutno, u njoj se nalazi preko 500 tipova i
veličina. Ako ne postoji neki od onih koji je vama potreban, možete ga lako uneti u bazu. Sve
što vam je potrebno jeste poluprečnik, srednji geometrijski prečnik (Geometric Mean Radius
– GMR) ili induktivnost Xa i otpornost na jednoj ili više temperatura.
Takođe, baza podataka sadrži veliki broj standardnih stubova. Dizajn stuba je lako pronaći u
bazi jer su stubovi organizovani po naponskom nivou i modelu.
Kao i u mnogim frugim CAPE modulima i u LC modulu postoje određeni izveštaji. Oni mogu
biti ispisani na ekranu ili direktno u dokument o izveštaju u zavisnosti od opcije koju ste
prethodno odabrali.

4.1.9. Modul za štampanje podešenja relejne zaštite (Order Production -

OP)
OP modul omogućava inženjerima da štampaju kompletna podešavanja za svaki pojedinačni
relej, za sve releje u okviru jednog LZOP-a ili za sve releje u okviru jedne trafostanice.
Jednom kada se podesi relej i snimi u bazu podataka i kada su podešenja verifikovana nizom
testova i simulacija u CAPE-u, poslednja stvar koju želite jeste ljudska greška nastala
prilikom prenosa podataka u papirnu formu. Zbog toga CAPE OP modul nudi jednostavan
način prenosa podešenja iz baze podataka bez šanse za pravljenje greške.
Slika 4.1.9.1. Prikaz podešenja releja u OP modulu
Odabir releja čija podešenja će biti štampana vrši se iz stabla podataka ili iz forme za
pretragu. Počinje se odabirom postrojenja a zatim opciono nekog od LZOP-a a potom nekog
od releja. Kada se odabere relej, OP modul preuzima podatke i baze podataka i smešta ih na
ekran ili u Windows prozoru za štampu u formi koju ste prethodno odabrali u podešavanjima.
Najveći broj izveštaja sadrži zaglavlje koje takođe zavisi od prethodno odabranih
podešavanja. U zaglavlju postoje polja sa informacijama o osobi koja je kreirala podatke,
datumu izrade, osobi koja je izvršila proveru podataka, prekidačima na koje relej deluje,
projektu i td. Podaci koje se unesu postojaće na vrhu svake štampane strane.
Trenutno, OP modul nudi deset različitih formata izveštaja od kojih osam imaju oblik listova
za podešavanja (Setting Sheet) dok su dva zapravo test izveštaji. Izveštaji podržavaju i

elektromehaničke i mikroprocesorske releje. Podešenja elektromehaničkih releja su

organizovana po elementima koje relej poseduje dok se podešenja mikroprocesorskih releja
daju po grupama.
Slika 4.1.9.2. Izveštaj o podešenju može biti sačuvan u TXT, PDF ili RTF formatu.
4.1.10. Modul za proračun tokova snaga (Power Flow - PF)

Svrha modula za proračun tokova snaga jeste da proračuna precizne vrednosti napona svih
sabirnica u sistemu, i iz njih tokove aktivnih i reaktivnih snaga po svim vodovima u mreži uz
pretpostavku da su poznati podaci o generisanju i potrošnji. Programi za proračun tokova
snaga za digitalne računare u upotrebi su, od strane inženjera za planiranje, više od trideset
godina. CAPE je napravio svoj prvi program za proračun tokova snaga davne 1975 godine.
Cilj CAPE programskog paketa je da promoviše sigurniji i pouzdaniji sistem relejne zaštite uz
manji napor i manje troškove. PF modul obezbeđuje početne uslove koji omogućuju modulu
za proračun struja kratkih spojeva da uključi struje potrošnje u svoje proračune. Tačnije
vrednosti struja kratkih spojeva dalje vode do tačnijih podešenja releja.

Slika 4.1.10.1. Izgled prozora modula za proračun tokova snaga
Jednim klikom miša kompletno rešenje iz modula za proračun tokova snaga – naponi,
potrošnja i proizvodnja, položaji teretnih preklopku transformatora, vrednosti otočnih uređaja
– mogu se snimiti u bazu podataka. Kada se sledeći put pravi model mreže za proračun struja
kratkih spojeva može se uključiti rešenje tokova snaga. SC tada preuzima računate profile
napona umesto da počne iz „flat“ starta.
Sa određenog gledišta, proračun tokova snaga zahteva više podataka od proračuna struja
kratkih spojeva jedini izuzetak je sto SC modul zahteva impedansu nultog redosleda.
Među potrebnim podacima su aktivna i reaktivna snaga generisanja i njihova ograničenja,
limit protoka po granama mreže, opterećenje sabirnica kao i detalji o transformatorima. Svi
ovi podaci su pažljivo i pregledno prikazani u bazi podataka što korisnicima olakšava rad.
Problem tokova snaga zahteva rešavanje velike količine nelinearnih jednačina u funkciji
napona. Veliki nelinearni problemi se često najbolje rešavaju kroz proces linearizacije i kroz
veći broj iteracija. PF modul nudi dva najefektnija algoritma za proračun tokova snaga –
Newton-ov i Brzi raspregnuti algoritam (Fast Decoupled). Iskustva su pokazala da će, u
retkim slučajevima, jedan ili drugi metod omanuti pri rešavanju fizički ostvarljivih mreža.
Zbog toga CAPE PF modul nudi kompletnu interaktivnu kontrolu nad iterativnom
procedurom. Može se, na primer, početi rešavanje problema tokova snaga raspregnutim
metodom, prekinuti proračun u bilo kom trenutku i zatim nastaviti Njutnovim metodom.
Takođe, moguće je po potrebi aktivirati kontrolu nad teretnim sklopkama transformatora.
Međutim, u najvećem broju slučajeva trikovi ovog tipa neće bit potrebni, i krajnje rešenje se
lako i efikasno može dobiti upotrebom brzog raspregnutog algoritma.
Pitanje veličine analizirane mreže se ne postavlja kada je u pitanju CAPE PF modul. Ne
postoji bitno ograničenje u broju čvorova sa kojim PF modul i baza podataka mogu da se
izbore. Taj broj može biti 5 ili 50 000 čvorova. Koliki god da je sistem, CAPE će sam sebe
dimenzionisati tako da može da pročita i obradi podatke.
CAPE PF modeluje različite regulacione elemente u sistemu:
• Lokalnu ili daljinsku kontrolu napona uključenjem ili isključenjem baterija
kondenzatora

• Lokalnu ili daljinsku kontrolu napona generisanjem reaktivne snage

• Lokalnu ili daljinsku kontrolu napona promenom pozicije regulacione sklopke
transformatora
• Kontrolu tokova reaktivnih snaga promenom pozicije regulacione sklopke
transformatora
• Kontrolu tokova aktivnih snaga upotrebom phase-shifting transformatora
Svaki od ovih vidova kontrole može biti aktiviran ili deaktiviran po želji. Rešenje problema
tokova snaga bez upotrebe elemenata za regulaciju može se pokrenuti kroz „Solve“ meni.
I za ovaj modul CAPE-a vizuelizacija se obavlja kroz zajednički modul za prikaz jednopolne
šeme. U toku priprema za proračun jednostavno se može odabrati neki od vodova i zatim se
izvršiti njegovo isključivanje ili se može odabrati neko od spojnih polja i uključiti ili isključiti
po želji. Na sabirnicama se može promeniti nivo opterećenja ili se može smanjiti snaga
predata mreži od strane generatora. Na kraju proračuna, brojne vrednosti dobijene iz PF
modula biće prikazane uz elemente jednopolne šeme.
Izveštaji nakon proračuna su pažljivo dizajnirani i modularnog su tipa. Kada je to bitno,
izveštaj može biti generisan za sve sabirnice, za jednu od njih ili za određenu grupu. Može se
zatražiti izveštaj za preopterećene vodove ili transformatore ili za elemente na kojima su se
pojavila značajna odstupanja napona. Sve ukupno, PF modul nudi 16 različitih izveštaja.
Slika 4.1.10.2. Prikaz rezultata i odabir izveštaja
4.1.11. Modul za redukciju mreže pri proračunu struja kratkog spoja

(Short Circuit Reduction - SR)
Ovaj modul predstavlja potpuno interaktivni program dizajniran da redukuje veličinu modela
mreže zamenom određenog broja sabirnica, vodova i transformatora manjim ali egzaktnim
numeričkim ekvivalentom. Za pravilno odabran set sabirnica, ekvivalentna mreža će imati
manji broj elemenata ali će zadržati korektan odziv na kvar ili druga nestandardna stanja u

mreži kao neredukovana mreža. Kao što je prethodno navedeno SC modul nije ograničen
brojem čvorova pa shodno tome CAPE i njegov SC modul ne koriste prednosti redukcije
mreže. Kako se pojednostavljen model mreže koristi u drugim istraživanjima najveća primena
SR modula je pri analizi elektromagnetnih tranzijenata, modelovanju VN sistema i mnogim
ručnim proračunima. Jednostavan ekvivalentni model mreže mora imati istu formu kao i pravi
neredukovani model. Upravo je u tome prednost CAPE SR modula, jer se uz pomoć njega
dobija upravo takav ekvivalent: impedanse koje povezuju odabrane sabirnice i admitanse koje
spajaju te sabirnice sa zemljom. Ekvivalent generisan SR modulom stoga može biti
jednostavno kombinovan sa drugim modelima, bilo na papiru ili u bazi podataka nekog
drugog programa. Ekvivalent se može štampati u vidu izveštaja ili se može eksportovati u
različite tekstualne formate kao što je Siemens PTI PSS/E.
Najveći deo posla u pripremi redukcije mreže zauzima selektovanje dela koji treba biti
redukovan. CAPE je organizovan tako da korisniku olakša ovu fazu što je više moguće. Ako
će broj zadržanih čvorova da bude mali, jednostavno se mogu odabrati sa jednopolne šeme.
Ako će taj broj biti značajan jednostavnije je koristiti specijalni meni SR modula. U njemu se
mogu dodavati ili uklanjati grupe sabirnica odabrane po atributima kao što su nominalni
napon ili oblast u kojima se nalaze. Kada ste završili sa grupisanjem i spremni ste za redukciju
možete dati komandu SR modulu da zadrži ili eliminiše čvorove koje ste grupisali. Na kraju,
vaša selektovana grupa može biti sačuvana u bazi podataka kako bi kasnije mogla da se
koristi.
U CAPE-u su ponuđene dve tehnike redukcije. Prva je takozvana „normalna“ ili
konvencionalana redukcija koja kompletno redukuje odabranu grupu čvorova i vodi ka
ekvivalentnoj mreži sa sa minimalnim brojem sabirnica ali verovatno velikom broju grana.
Druga tehnika zvana „sparsity enhanced“ redukcija, određuje matematički koje čvorove treba
zadržati kako bi se minimizirala mreža. Jednostavno je probati obe metode i onda odabrati
ekvivalent sa prihvatljivijom karakteristikom.
Slika 4.1.11.1. Izgled SR modula i selektovanje čvorova za redukciju

Slika 4.1.11.2. Odabir metode redukovanja
Jedna od karakteristika redukcije mreže je ta što će granične sabirnice između grupe sabirnica
koja je ostala u modelu i grupe koja je redukovana uvek bit povezana ekvivalentnim vodom
ako je tu postojala veza pre redukcije. Isto slučaj je i sa ekvivalentnim otočnim elementima.
Poseban alat za zamenu eksternog sistema
Svaka distribucija koja je povezana sa okolnim distributivnim sistemima suočena je sa
zadatkom redovnog ažuriranja modela mreže koji je blizak liniji razgraničenja. Ako se to ne
radi, struje kvara u okolini granice neće biti realistične i podešenja releja dobijena iz takvih
proračuna vodiće direktno ka nekoordinisanosti. Ovaj problem je u Americi poznat kao
„Doughnut and hole“. Korisnik održava svoju mrežu („hole“) i zaštitu u njoj. Model
spoljašnjeg sistema („doughnut“) dobija se najčešće od inženjera iz susednog distibutivnog
sistema ili nekog nadležnog centra. Nekako je potrebno isključiti stari eksterni model iz vaše
baze podataka, odstraniti ekvivalentan model vašeg sistema iz modela susednog distibutivnog
sistema i na kraju spojiti dve baze. Na kraju, potrebno je redukovati susedni model zbog
njegove moguće prekomerne veličine. CAPE SR modul predstavlja fantastičan alat koji će
obaviti sve prethodno navedeno. Samo je potrebno sprovesti jednostavnu proceduru.
4.1.12. Modul za proračun prekidne moći prekidača (Breaker Duty -

BD)
BD modul se može koristiti za jednostavnu evaluaciju margina prekidne moći prekidača.
Obezbeđena je podrška za IEC i IEEE/ANSI standardizovane prekidače. Svi podaci o
prekidačima zajedno sa šemama reklozera sačuvani su u CAPE bazi podataka. Obezbeđen je i
detaljan izveštaj sa listingom graničnih vrednosti prekidača.
Početna tačka svakog proračuna prekidne moći prekidača jeste proračun kvara. Proračun
kvara se obavlja na fazorski baziranom modelu mreže u CAPE SC modulu i on obezbeđuje

ono što se zove „simetrična struja prvog ciklusa“. Oba standarda, IEC i IEEE/ANSI koriste
slične metode za proračun model mreže i određivanje inicijalne struje kvara. Postoje neke
razlike u načinu upravljanja generatorima, motorima i transformatorima i CAPE uračunava te
razlike pri izradi modela mreže. Međutim, postoje i značajnije razlike među standardima kada
se dođe do trenutka određivanja stvarnih vrednosti struja prekidanja.
Slika 4.1.12.1. Session Setup prozor u koje se bira između IEEE i IEC proračuna
IEEE/ANSI metod proračuna je regulisan standardom C37.010-1999. On koristi X/R odnos
sistema na mestu kvara zajedno sa vremenima rada releja i vremenima rada prekidača kako bi
odredio takozvani „X/R multiplikativni faktor“. Ovaj faktor se onda množi sa početnom
simetričnom strujom kako bi se dobila stvarna struja prekidanja. Ta struja se zatim poredi sa
sa prekidnom moći prekidača kako bi se odredila odstupanja. CAPE može raditi i sa
IEEE/ANSI prekidačima koji su izrađeni prema standardu ukupne struje (C37.5-1979).
IEC metod proračuna je regulisan standardom IEC 909. On ne koristi X/R multiplikativni
faktor. Kod njega je X/R faktor na mestu kvara određen iz Tevenenove impedanse na mestu
kvara. Zatim se, bazirana na vremenu otvaranja prekidača i vremenu rada releja, računa
opadajuća DC komponenta struje. DC komponenta struje u trenutku otvaranja prekidača se
potom dodaje na inicijalnu struju kako bi se dobila stvarna struja prekidanja. Ta se struja dalje
poredi sa prekidnom moći prekidača.
Na početku rada, korisnik kreira biblioteku ili katalog modela prekidača i šema rada reklozera
koje se koriste. Jednom kada je model napravljen, može se koristiti na bilo kom mestu u
sistemu nebrojeno puta.
Model prekidača je definisan nazivom proizvođača i modelom. Dodatno, u modelu se čuva
nominalno vreme rada prekidača, njegova prekidna moć, nominalni i maksimalni napon u kV,

K faktor (ako postoji), godina proizvodnje (pre ili posle 1960), medijum koji se koristi u
komori za prekidanje (vazduh, ulje, gas i td.) i drugo.
Šeme rada reklozera definisane su u zavisnosti od broja ponovnih uključenja i vremenskih
intervala između dva otvaranja.
Kao što je prethodno rečeno, prekidači koji se nalaze u bazi podataka mogu se koristiti na bilo
kojoj lokaciji u sistemu. Kada se prekidač postavlja, korisnik bira model, šemu reklozera kao
postoji i element mreže za koji je prekidač odgovoran. Dalje, specificiraju se vremena
otvaranja prekidača i radni napon. CAPE omogućava korisniku da modeluje praktično bilo
koji tip konfiguracije prekidača i time verno oslika stvarno stanje.
Odabiranje prekidača koji će biti testirani vrši se na nekoliko načina:
• Selektovanjem individualno, korišćenjem jednostavnih formi
• Selektovanjem svih prekidača vezanih na određenu sabirnicu
• Selektovanjem svih prekidača koji odgovaraju nekoj grupi sabirnica. Grupa sabirnica
može sadržati sabirnice istog naponskog nivoa, sve sabirnice u okviru jednog
postrojenja ili sve sabirnice u mreži
• Selektovanjem sa jednopolne šeme
Slika 4.1.12.2. Izgled prozora BD modula

Takođe, veliki broj opcija je na raspolaganju korisniku kako bi kontrolisao ispitivanje i izvršio
limitiranje izlaznog dokumenta. Neke od njih su:
• Specificiranje dozvoljenih odstupanja prekidača za trofazne kratke spojeve i
jednofazne zemljospoje
• Evaluacija pojedinačnih nepredviđenih događaja. Odabir ove opcije forsiraće
računanje dozvoljenih vrednosti prekidača isključivanjem jednog po jednog
pridruženog voda. Normalno, najgore margine za dozvoljene vrednosti nastaju za
slučaj kada je sva oprema u funkciji mada nisu retki slučajevi kada isključenje neke od
grana dovede do pojave veće struje koje prekidač mora da isključi.
• Upotreba radnog napona prekidača različitog od onog za koji je prvobitno namenjen.
U nedostatku proračuna tokova snaga, početni naponi sabirnica (pre kvara) postavljeni
su na vrednost 1.0 pu. Ipak, ako korisnik zna tačniju vrednost napona na sabirnicama
na kojima se prekidač nalazi može je uneti ručno. Odabir ove opcije forsiraće proračun
graničnih vrednosti prekidača sa specificiranom vrednosti napona umesto sa prvobitno
zadatom vrednosti.
Izveštaji
Tipični izveštaji BD modula sadrže dostupne granične vrednosti za prekidač koje su odabrane
na početku studije. Ovi izveštaji mogu biti filtrirani tako da se prikazuju samo oni prekidači
koji prekoračuju zadate margine.
4.1.13. Programi za prenos podešavanja releja (Settings Transfer

Utilities)
Današnji digitalni releji predstavljaju moćne i fleksibilne uređaje, ali cena koja se plaća jeste
rad sa nezamislivo velikim brojem podešavanja. Zbog te složenosti, CAPE vrši modelovanje
svih digitalnih releja sa potpuno istovetnim imenima podešavanja kao kod originalnih uređaja.
Rešenje koje CAPE primenjuje je korišćenje malog broja tabela podataka, jednostavnog
dizajna, implementiranih u univerzalnom software-u za obradu baza podataka (Microsoft
Access) koje se zbirno nazivaju Neutral Interface. „Neutral“ u imenu označava da tabele ne
zavise od samog uređaja. Bilo koji korisnik ili proizvođač releja može sam napisati program
koji će se povezati sa ovim tabelama u Access bazi podataka ili može koristiti program koji
dolazi uz CAPE.
Neutral Interface
Kreiranje Neutral Interface baze podataka jednostavno se obavlja sa nekoliko klikova mišem
u editoru baze podataka. Ova opcija je dostupna svim CAPE korisnicima. Na kraju se dobija
jednostavan Microsoft Access „.mdb“ fajl. On može sadržati podešavanja za samo jedan
jednostavan relej ili celu bazu releja.
Ciljevi i prednosti CAPE Neutral Interface-a su:
• Promovisanje upotrebe CAPE baze podataka o zaštitnim uređajima u bilo kom delu
kompanije
• Pojednostavljivanje prenosa podešavanja
• Povećanje bezbednosti kroz kontrolisan pristup podešenjima prilikom podešavanja
Program za korisnički pristup (Client Access Program – CAP)
CAPE omogućava tehničarima i inženjerima na terenu potpuni pristup podešavanjima u
Neutral Interface-u uz pomoć CAP-a. CAP predstavlja jednostavan mini editor baze
podataka. Podešavanja se mogu pogledati, komentarisati ali i modifikovati. Za mnoge od SEL
releja, CAP se može povezati sa SEL-5010 bazom podataka kako bi se izvršilo direktno

prenošenje ili preuzimanje podataka. CAPE editor baze podataka podržava slično povezivanje
sa fajlovima za podešavanje releja za Areva, Basler, General Electric, NxtPhase, Siemens
relejima.
Program za poređenje podešenja i prebacivanje podešenja na relej (Comparison and Upload
Program – CUP)
Najčešće, inženjeri sa terena donesu nova podešavanja koja mogu biti sačuvana i u Neutral
Interface-u. U njima mogu biti izmenjene beleške, oznake na tasterima ili neki od važnih
podataka koje treba kasnije preneti u CAPE bazu podataka. Ispravno bi bilo da se pre
snimanja ovih podataka u bazu oni detaljno provere. Iz tog razloga je za CAPE kreiran CUP
dodatak. Inženjeri jednostavno odaberu relej iz Neutral Interface-a i CUP selektuje sve
promene koje kasnije treba pregledati i eventualno korigovati pre snimanja. Isti ovaj program
predstavlja savršen alat za snimanje podešavanja releja po prvi put, iz neke druge baze
podataka.

4.2. Modelovanje u CAPE-u
4.2.1. Modelovanje elemenata jednopolne šeme

Modelovanje elemenata jednopolne šeme u programskom paketu CAPE rešeno je na
jednostavan i inženjerima dostupan način u programskom modulu koji se naziva One-Line
Diagram. Sam proces izrade nove jednopolne šeme može se pokrenuti polazeći od:
• Kreiranja nove baze podataka i na osnovu nje kreiranja jednopolne šeme
• Korišćenje neke od postojećih baza podataka i na osnovu nje kreiranje jednopolne
šeme
• Kombinacije prethodna dva slučaja, pri čemu se kreira nova baza podataka i u nju
iskopiraju potrebni podaci iz neke postojeće baze
• Kreiranja jednopolne šeme pri čemu se nova baza podataka formira uporedo sa
jednopolnom šemom
Slika 4.2.1.1. Izgled prozora OL modula

Forma za unos bilo kog elementa može se pokrenuti klikom na sličicu elementa u Network
Toolbar-u
Slika 4.2.1.2. Network Toolbar

Slika 4.2.1.3. Pojedinačni elementi Network Toolbar-a – Sabirnice, Vodovi, Transformatori, Šantovi
ili se može pozvati iz editora baze podataka jednostavnim klikom na taster Add Record u
određenoj kolini.
Polja za unos novog

elementa u zavisnosti od
selektovane opcije
Slika 4.2.1.4. Unos elementa iz editora baze podataka
4.2.2. Modelovanje postrojenja

U CAPE bazi podataka postrojenje predstavlja element koji sadrži sabirnice, LZOP-e i ostale
objekte jednopolne šeme, i čija prevashodna namena jeste da pretragu za pojedninim
elementima učini prirodnijom i jednostavnijom. U jednopolnoj šemi, postrojenje je
jednostavna četvrtasta linija koja ima svoje ime. Objekti koji se nalaze unutar nje najčešće
pripadaju njoj ali to ne mora da bude pravilo. Ako se postrojenje postavi prvo, a kasnije se u
njega fizički doda sabirnica, ona će standardno kao osobinu imati pripadnost tom postrojenju.
Za pravljenje modela postrojenja, kliknite na za to namenjenu ikonu (1) i postavite kursor na
željeno mesto na šemi. Pojaviće se sledeća forma:

Slika 4.2.2.1. Izgled forme za modelovanje postrojenja

Polje označeno crvenom bojom mora se popuniti i ono se odnosi na ime postrojenja. Ostala
polja nisu neophodna pri modelovanju ali mogu poslužiti za bliže definisanje samog
postrojenja ili za unos napomena.
Nakon unosa, potrebno je kliknuti na taster čime će podaci biti sačuvani
a element će biti unet na šemu.
4.2.3. Modelovanje sabirnica

Postupak modelovanja sabirnica počinje klikom na ikonicu (2) i odabirom željenog oblika
sabirnice a zatim prevlačenjem kursora na šemu. Prvo se pojavljuje forma koja korisniku
pomaže pri odabiru broja sabirnice pošto je taj parametar najbitniji za njenu identifikaciju.
Slika 4.2.3.1. Definisanje broja sabirnice

Dve sabirnice u jednoj bazi podataka ne mogu imati isti broj, što ovu formu čini voma
korisnom naročito kada baza sadrži hiljade sabirnica. Nakon definisanja broja pojavljuje se
forma za model sabirnice.

Slika 4.2.3.2. Forma za modelovanje sabirnica

Polja označena crvenom bojom moraju biti uneta i njihov opis dat je u sledećoj tabeli.
U ovo polje se unosi pozitivan ceo broj koji oredstavlja

Bus Number (Broj Sabirnice) jedinstveni identifikator sabirnice. Broj može biti u
opsegu od 1 do 999000.
Ovo polje može imati do 12 karaktera i u njega se unosi
Bus Name (Naziv Sabirnice)
ime sabirnice.
U ovom polju se unosi nominalni napon sabirnice. Ako
Base kV (Nominalni Napon) je vrednost nova potrebno ju je unet, a ako je već
korišćena onda se može odabrati iz padajućeg menija.
U ovom polju unosi tip sabirnice. One mogu biti ili
realne ili fiktivne. Realne sabirnice najčešće imaj uz sebe
Type (Tip Sabirnice) prekidač i pripadajuću rlejnu zaštitu. Fiktivne sabirnice
ne postoje u fizičkom smislu već one služe samo da bi se
verodostojnije prikazala jednopolna šema.
U ovom polju se bira postrojenje kojem pripada sabirnica
Substation (Postrojenje)
koja se modeluje.
Tabela 4.2.3.1. Opis polja u formi za unos sabirnice

Pored gore navedenih polja, postoje i mesta za unos različitih parametara koji nisu neophodni.
Na slici 4.2.3.2. vide se polja koja pripadaju delu rezervisanom za parametre koji se unose
kada se radi proračun tokova snaga.
Nakon unosa potrebnih i željenih polja, potrebno je kliknuti na taster
čime će podaci biti sačuvani a element će biti unet na šemu.

4.2.4. Modelovanje vodova, spojnih polja, međusobne magnetno

spregnutih vodova i serijskih kapaciteta
Modelovanje voda započinje klikom na ikonicu (3) u Network Toolbar-u. Zatim se iz
ponuđenog menija odabere vertikalni, horizontalni ili dijagonalni segment ili niz segmenata i
kursorom se prenese na šemu odabiranjem prve sabirnice sakoje polazi dalekovod. Kursor se
dalje prenese na sabirnicu na kojoj se dalekovod završava i klikom na nju se postavi vod.
Nakon toga pojavljuje se forma za unos podataka prikazana na slici 4.2.4.1.
Slika 4.2.4.1. Forma za unos parametara voda

Polja označena crvenom bojom moraju biti uneta i njihov opis dat je u sledećoj tabeli.
Ovo polje CAPE sam unosi za vas. On predstavlja broj

From Bus Number (Broj Sabirnice
prve sabirnice na koju ste kliknuli prilikom postavljanja
sa koje počinje vod)
voda.
To Bus Number (Broj Sabirnice na Ovo polje CAPE sam unosi za vas. On predstavlja broj
kojoj se završava vod) sabirnice na kojoj se zavrpava vod.
Ovo polje CAPE sam unosi za vas ali ga je moguće
Circuit Number (Strujni Krug) promeniti. Služi kako bi program razlikovao paralelne
vodove između istih sabirnica.
Polje za unos impedanse voda. Može se uneti ili u
Series Zkm (p.u) (Redna impedansa)
relativnim jedinicama (p.u) ili u apsolutnim (Ω).
Tabela 4.2.4.1. Opis polja u formi za unos dalekovoda
Ako ne poznajete tačne parametre za impedansu dalekovoda a u bazi postoje podaci o dužini i
tipu kabla, moguće je u sekciji Quick Calculation izvršiti brz proračun.

Slika 4.2.4.2. Quick Calculation (A) sekcija u formi za unos dalekovoda

U ovom delu vrši se zadavanje dužine voda koji se unosi (B) i bira se tip konstrukcije
provodnika (C). Po želji, može se uneti i dizajn stuba i raspored provodnika u glavi stuba (D).
Tip konstrukcije unosi se iz padajućeg menija u kome se nalaze unapred uneti tipovi koji se
pozivaju iz baze podataka. Unos tipova provodnika vrši se iz posebne forma koja se poziva iz
editora baze podataka. U njoj je obavezan unos koda kabla i impedanse direktnog i nultog
redosleda. Uz prethodno navedeno, postoje polja u kojima se bira tip provodnika
(Dalekovodno uže ili kabl) ili se unosi dozvoljeno strujno opterećenje i opis provodnika.
Ovako formiran provodnik može se kasnije lako pozivati i koristiti prilikom formiranja
dalekovoda ili kablova.
Slika 4.2.4.3. Forma za unos novog provodnika u bazu podataka

Ako je potreban za nijansu detaljniji opis dalekovoda, onda se iz sekcije Quick Calculation
klikne na taster Enter Design (D) nakon čega se pojavljuje sledeća forma.
Slika 4.2.4.4. Forma za definisanje dizajna stuba

U njoj se može izabrati ili kreirati dizajn dalekovodnog stuba (X), definisati dužina
dalekovoda (Y), odabrati tip provodnika (Z) koji će se koristiti i definisati raspored faza u
glavi stuba (W).
Za kreiranje dizajna dalekovodnog stuba potreban je niz parametara koji se mogu videti na
sledećoj slici a koje nećemo detaljnije objašnjavati.
Slika 4.2.4.5. Forma za dizajniranje dalekovodnog stuba

Nakon popunjavanja potrebnih i željenih polja u formi sa slike 4.2.4.5., potrebno je kliknuti
na taster čime će podaci biti sačuvani a element će biti unet na
šemu.
Na ovom mestu važno je napomenuti da unos svih prethodno navedenih parametara, osim
impedanse voda i dužine voda, nije neophodan u elementarnim proračunima. Prava vrednost
najvećeg broja spomenutih podataka jeste što se u toku dugotrajnog rada formira opsežna
baza podataka na nivou kompanije koja sadrži sve elemente o sistemu.
Napomena: Postavljanje spojnog polja, međusobne induktivnosti bliskih dalekovoda i
serijske kapacitivnost ne razmatra se zasebno zbog sličnosti sa unosom voda.
4.2.5. Modelovanje transformatora

Programski paket CAPE podržava četiri tipa transformatora:
• Dvonamotajni
• Tronamotajni
• Četvoronamotajni
• Booster transformator
Unos transformatora, bilo kog tipa, vrši se odabirom iz toolbar-a i smeštanjem na jednopolnu
šemu nakon čega se pojavljuje sledeća forma
Slika 4.2.5.1. Forma za unos transformatora

na kojoj se vrši izbor proizvođača (A) i naziva transformatora (B). Ako željeni transformator
ne postoji u bazi podataka može se kreirati pritiskom na taster Create New Transformer (C)
nakon čega se pojavljuje prozor prikazan na slici 4.2.5.1.
Polja koja je neophodno uneti da bi se definisao model transformatora označena su, kao i na
drugim elementima, crvenom bojom. Među njima je naziv proizvođača (1), broj namotaja (2)
i ime transformatora (3). Takođe, potrebno je uneti i spregu za VN i NN namotaj (4) kao i tip
uzemljenja (5) ako je neki od namotaja uzemljen. Preostali podaci odnose formu unosa
električnih parametara zamenske šeme (6) i prenosnih odnosa primara i sekundara (7).

Slika 4.2.5.2. Forma za kreiranje novog transformatora

Nakon unosa svih potrebnih parametara model je sačuvan u bazu i može se kasnije nebrojeno
puta pozivati. Prilikom postavljanja transformatora na jednopolnu šemu pojavljuje se sledeća
forma.
Slika 4.2.5.3. Konačan izgled modela transformatora

Polja označena crvenom bojom opisana su u sledećoj tabeli.

U ovom polju se bira postrojenje kojem pripada

sabirnica koja se modeluje. Transformator će
Substation (Postrojenje) automatski biti dodeljen onom postrojenju kojem
pripada sabirnica na koju ste prvo kliknuli prilikom
unosa.
Equipment Name (Naziv Ovo polje može imati do 12 karaktera i u njega se
Transformatora) unosi ime koje jednoznačno određuje transformator.
Ovo polje je isto kao i za vodove i CAPE ga sam
unosi za vas ali ga je moguće promeniti. Služi kako
Circuit Number (Strujni Krug)
bi program razlikovao paralelne transformatore
između istih sabirnica.
Bira se iz baze podataka i određeno je odabranim
Model Name (Naziv Modela)
modelom.
Ovaj broj je definisan sabirnicom na koju je
Bus Number (Broj Sabirnice)
povezan VN i NN namotaj transformatora.
Ako postoji teretna sklopka na VN ili NN strani
Circuit kV (Nominalni Napon VN i NN
trafoa potrebno je definisati radni napon za taj
strane)
namotaj.
Bilo koji umnožak ±30° takav da odgovara faznom
Implicit Angle (Fazni Pomeraj)
pomeraju između parova namotaja transformatora.
U ovom polju se bira da li je neutralna tačka
Neutral Connection (Sprega Neutralne
„plivajuća“, direktno uzemljena ili se definiše kao
tačke)
neutralna tačka.
Tabela 4.2.5.1. Opis polja u formi za unos transformatora

Model transformatora se može kreirati i iz editora baze podataka na isti način, bez korišćenja
jednopolne šeme.
4.2.6. Modelovanje generatora, motora i otočnih elemenata

Više tipova uređaja, slično kategorizovanih kao otočni elementi (šantovi), mogu se postaviti
na sabirnice. Generatori predstavljaju aktivne elemente dok motori (sinhroni i indukcioni),
induktivni i kapacitivni šantovi i opterećenja predstavljaju pasivne elemente.
Generator
Klikom na simbol generatora u Network Toolbar-u i postavljanjem kursora na jednopolnu
šemu pojavljuje se sledeća forma.

Slika 4.2.6.1. Forma za modelovanje generatora

Značenje polja koje je neophodno uneti (označena crvenom bojom) opisano je u sledećoj
tabeli.

povezan generator.
U ovo polje se unosi ceo broj koji služi da bi se
Shunts Number (Broj Šanta)
razlikovali generatori prikačeni na istu sabirnicu.
Ova oznaka se koristi prilikom studije kratkih
Shunt Label (Oznaka Šanta) spojeva kako bi se identifikovao generator u
tekstualnom izveštaju.
Polja za unos impedansi generatora. Jedinice u
kojima se unose parametri se mogu birati.
Moraju se uneti barem direktna komponenta
Impedances (Impedanse)
subtranzijentne impedanse i nulta komponenta.
Ako je zvezdište generatora izolovano onda se
za Zo može uneti velika vrednost.

U ovom polju može se odabrati da li je neutralna

Ground Connection (Veza Neutralne tačka direktno uzemljena ili je povezana na
tačke) neutralnu sabirnicu koja mora biti definisana u
bazi.
Tabela 4.2.6.1. Opis polja u formi za unos generatora
čime će podaci biti sačuvani u bazi podataka.
Osim gore navedenih podataka, u sekciji Power Flow Data (A) definišu se dodatni parametri
koji opisuju rad mašine neophodan za proračun tokova snaga.
Slika 4.2.6.2. Sekcija Power Flow Data u formi za modelovanje generatora

Model generatora se, kao i modeli ostalih elemenata, može napraviti direktno u bazi podataka
pa se u tom slučaju pri naknadnom postavljanju u jednopolnu šemu samo poziva kreirani
model.
Motor
Dodavanje indukcionog motora vrši se na isti način kao i dodavanje generatora ali se pri tome
pojavljuje sledeća forma koju treba popuniti kako bi se modelovao asinhroni motor.

Slika 4.2.6.3. Forma za modelovanje indukcionog motora

Ova forma sadrži dosta teksta kako bi detaljno opisala polja za unos. Parametri koji su
neophodni za definisanje modela motora oznaleni su crvenom bojom i objašnjni su u sledećoj
tabeli.

povezan generator.
U ovo polje se unosi ceo broj koji služi da bi se
Shunts Number (Broj Šanta)
razlikovali motori prikačeni na istu sabirnicu.
Ova oznaka se koristi prilikom studije kratkih
Shunt Label (Oznaka Šanta) spojeva kako bi se identifikovao motor u
tekstualnom izveštaju.
Machine Rated kV (Nominalni Napon) Nominalni napon, linijska vrednost.
U ovom polju se unosi vrednost mehaničke
Rated Mechanical Power (Nominalna
snage motora. Prethodno je potrebno odabrati da
mehanička snaga)
li se unos vrši u KS ili u MW.
Locked Rotor to Rated Curent Ratio Odnos polazne i nominalne struje. Tipična
(Odnos polazne i nominalne struje) vrednost se kreće oko 6.
RPM (o/min) Broj obrtaja u minuti
Broj električnih polova, ne broj pari polova, tako
Number of Poles (Broj Polova)
da je broj koji se ovde unese uvek deljiv sa dva.
Tabela 4.2.6.2. Opis polja u formi za modelovanje motora
Kada se unesu parametri bez kojih model ne može biti napravljen, može se preći u sekciju
Motor Starting (1) u kojoj se unose dodatni parametri

Slika 4.2.6.4. Motor Starting sekcija u okviru modela motora

čija je namena modelovanje ponašanja motora pri raznim situacijama u sistemu.
Među parametrima nalazi se momenat motora pri ukočenom rotoru (2), klizanje pri punom
opterećenju (3) kao i parametri ekvivalentne šeme motora (4) koji mogu biti izračunati na dva
načina:
• Iz parametara sa natpisne pločice motora (5)
• Iz parametara dobijenih ogledom praznog hoda i kratkog spoja (6)
Slika 4.2.6.5. Unos parametara dobijenih iz ogleda praznog hoda i kratkog spoja

U sekciji Load characteristic (A) unose se podaci o karakteristici opterećanja motora.

Karakteristika se može zadati na dva načina:
1. Definisanjem empirijske formule (B)
Slika 4.2.6.6. Unos empirijske formule za karakteristiku opterećenja
2. Definisanjem diskretnih tačaka (C)
Nakon unosa karakteristike opterećenja, na bilo koji od prethodno navedenih načina, kriva će
biti grafički prikazana (D).

Slika 4.2.6.7. Load characteristic sekcija u okviru modela motora

Sekcija Starter (X) u okviru modelovanja motora (Slika 4.2.6.7.) odnosi se na način na koji se
motor pušta u rad i sadrži sledeće opcije:
• Direktno puštanje
• Preko autotransformatora
• Preko otpornika za puštanje u rad
• Preko reaktanse za puštanje u rad
• Preko upuštača zvezda/trougao (Y/Δ)

Slika 4.2.6.8. Sekcija Starter u okviru modelovanja motora

Poslednja sekcija u formi za modelovanje motora jeste Thermal Withstand (Y) u kojoj se
unosi termička izdržljivost motora.
čime će podaci biti sačuvani u bazi podataka.
DODATAK
Postoje određena polja za unos podataka koja se pojavljuju kod svih elemenata koji se
modeluju i koja inženjerima daju mogućnost da lako i precizno manipulišu sa bazom
podataka. Njima su definisana sledeca podešenja:
 Kategorija (Category)
Svaki od elemenata sistema dodeljuje se nekoj od kategorija koje korisnik sam
definiše. Ukupno može biti 32 kategorije koje se imenuju onako kako je najkonfornije
za rad. Postojanje kategorija omogućava korisniku menadžment podataka u
situacijama česte promene konfiguracije mreže što za posledicu ima veliki broj
različitih scenarija koja se mogu simulirati kada je u pitanju topologija mreže.

Slika 4.2.6.9. Spisak kategorija
Koje od kategorija će biti aktivne a koje će biti izuzete iz proračuna definiše se u opiji
Session Setup koja se nalazi u File padajućem meniju. U polju Use Include Categories
(A) odaberu se one kategorije koje želimo da se pojave u jednopolnoj šemi a kasnije i
u proračunu dok se u polju Use Exclude Categories (B) odaberu one koje želimo da
izostavimo. Prikaz Session Setup prozora dat je na sledećoj slici.

Slika 4.2.6.10. Session Setup prozor
 Datum ulaska u rad i izlaska iz rada (In service date, Out of service date)
U ova polja unose se datumi na osnovu kojih CAPE može sam da odredi da li
određeni element treba da bude u funkciji. Ova karakteristika je jako korisna prilikom
periodičnih proračuna kratkih spojeva i analiza sistema relejne zaštite, recimo pri
prolećnom i zimskom prepodešavanju zaštite, jer omogućava svojevrsnu
automatizaciju o kojoj inženjeri ne moraju direktno da brinu. Jednom kada se
vrednosti unesu, CAPE sam vodi računa o tome.

4.2.7. Modelovanje releja

Programski paket CAPE predstavlja jedinstveni alat u kojem je moguće modelovati sve do
sada poznate vrste releja. Od elektromehaničkih, preko statičikih pa sve do savremenih
mikroprocesorskih releja. Današnji digitalni releji predstavljaju moćne i fleksibilne uređaje,
ali cena koja se plaća jeste rad sa nezamislivo velikim brojem podešavanja. Zbog te
složenosti, CAPE vrši modelovanje svih digitalnih releja sa potpuno istovetnim imenima
podešenja kao kod originalnih uređaja.
CAPE baza podataka sadrži sve novije digitalne releje renomiranih svetskih proizvođača kao
što su SEL, Siemens, ABB, Areva, General Electric i drugi. U bazi se mogu naći i mnogi
elektromehanički i statički releji. Ako neki od releja koji su u funkciji u sistemu koji se
analizira ne postoje u bazi podataka, inženjeri u CAPE-u će izvršiti modelovanje ako im se
obezbedi adekvatna dokumentacija.
Slika 4.2.7.1. Pristup katalogu releja iz editora baze podataka

Slika 4.2.7.2. Katalog releja

Organizacija podataka o releju
Jedan od najvećih izazova vezanih za modelovanje releja jeste razvoj dizajna baze podataka
koji će na najbolji način prezentovati strukturu i funkciju releja. Neki od razmatranih zahteva
navedeni su u nastavku:
• Dizaj mora da bude dovoljno fleksibilan kako bi bio podesan i za elektromehaničke
releje sa njihovom jednostavnom funkcionalnošću i za sofisticirane mikroprocesorske
releje
• Modularnost podataka mora da bude dovoljno fleksibilna kako bi podržala
dizajniranje releja koji nisu razmatrani u trenutku kreiranja baze. U suprotnom, rast i
razvoj tehnologije releja bi svakako limitirao upotrebljivost baze.
• Prikaz podataka o releju nije bio standardizovan na adekvatan način. Samo neke od
distributivnih kompanija su imale razvijene baze podataka o relejima ali samo u svrhu
čuvanja podataka. Cilj CAPE-a je da podrži automatizovanu, korak po korak analizu
sistema zaštite i kao rezultat toga razvijalo se modelovanje releja.
• Releji u CAPE-u treba da izgledaju isto i da imaju isti odziv kao pravi uređaji koje
predstavljaju. Inženjeri trebaju imati mogućnost da ih podešavaju kroz ista
podešavanja koje poseduju stavrni releji. Modeli releji takođe moraju imati mogućnost
unosa samo fizički izvedenih podešavanja.
• Prethodni zahtevi znače da releji moraju biti predstavljeni na nivou na kojem su
stvarni releji prepoznatljivi. To znači da biblioteka releja mora biti organizovana tako
da podrži bukvalno hiljade stilova releja.
Nakon nekoliko godina i nakon velikog broja sastvanaka sa distributivnim kompanijama i
proizvođačima releja, inženjeri su za CAPE razvili sledeći pristup:

• Svi releji su sastavljeni od osnovnih jedinica koje se nazivaju elementi. Elementi koji
se modeluju u CAPE-u su:
IOC Trenutni prekostrujni element

TOC Vremenski zategnuti prekstujni element
DIR Usmereni (naponski, strujno polarizovani) element
DIST Distantni element
TIMER Tajmer
VOLT Podnaponski i prenaponski element (trenutni i vremenski zategnut)
CDIFF Strujni diferencijalni element
AUX Pomoćni element. Najčešće se koristi za realizovanje raznih blokada
Tabela 4.2.7.1. Elementi koje podržava CAPE model releja

Elementi koji ne mogu biti direktno analizirani u CAPE-u, kao što je podfrekventni i
nadfrekventni element, mogu se modelovati ali samo zarad čuvanja podataka.
Kako bi podaci o releju saglasno sa elementima releja bili dodatno organizovani, oni se mogu
pronaći kroz jedan od sledeća četiri nivoa:
1. Proizvođač (Manufacturer): Nivo proizvođača sadrži matematički model TOC krivih,
definicije podešavanja koje se koriste od strane svakog elementa.
2. Tip (Type): Nivo tipa se koristi samo u organizacione svrhe. U ovom nivou se nalaze
podaci o tipu releja – prekostrujni, usmereni, distantni i td – proizvođaču i nalazi se
opis releja.
3. Model (Model): Nivo modela čuva podatke o IOC, TOC, DIR, DIST, CDIFF, TIMER
i VOLT elemntima. Za TOC element čuva se dodeljena karakteristika vreme-struja
(dobijena od strane proizvođača).
4. Stil (Style): Na nivou stila, specificira se tačno koje elemente ima određeni relej. Na
primer, nivo modela može sadržati definicije za IOC, TOC i DIR element ali ako je
stil koji trenutno modelujemo neusmereni prekostrujni relej, onda je potrebno uključiti
samo IOC i TOC element. Neki drugi stil može sadržati i DIR element.
Ovakav vid normalizacije omogućava da se na jednostavan način modeluje veliki broj stilova
releja uz minimalan napor. Primera radi, krive zavisnosti vremena od struje (Inverzna, Veoma
inverzna, ...) su najčešće iste za sve releje koje nudi jedan proizvođač. One se zato modeluju
na nivou proizvođača i kasnije se koriste u bilo kom modelu releja kojem su potrebne. Dobit
je u tome što se podaci nikada ne unose dva puta.
Na slikama koje slede mogu se videti CAPE prozori u kojima se vrši modelovanje releja.

Model Proizvođač
(1) Elementi releja
(2) Oznake
elemenata releja (3) Tip krive
Slika 4.2.7.3. Izgled prozora za unos novog releja

Modelovanje započinje definisanjem elemenata koje će relej posedovati (1) nakon čega se
definišu oznake releja (2). Ako su u pitanju prekostrujni releji pristupa se definisanju i
unošenju krivih reagovanja (3).
Prilikom unosa novog modela releja potrebno je do detalja uneti krive zavisnosti vremena
reagovanja od struje. Obzirom na količinu krivih i na broj tačaka koje sadrži svaka kriva, taj
posao može potrajati. Kako bi se olakšao rad na unosu podataka, CAPE nudi siguran alat koji
pored intuitivne forma pomaže i kod otklanjanja grešaka.

(4) Jednačina krive – kod polinoma
(5) Koeficijenti polinoma
Slika 4.2.7.4. Modelovanje krivih reagovanja

Da bi kriva bila modelovana verodostojno, počinje se od jednačine krive (4) i unose se
konstante koje je definišu. Ovi koeficijenti (5) su jedinstveni za svakog proizvođača releja i
dobijaju se iz kataloga releja koji je sastavni deo prateće dokumentacije za svaki uređaj.
Nakon toga unose se tačke sa grafika i formiraju se krive.

Slika 4.2.7.5. Izgled standardno inverznih krivih proizvođača SEL

Ovako formiran relej čuva se u bazi podataka i kasnije se može primeniti prilikom simulacije
sistema relejne zaštite. Svaki tip releja može se koristiti nebrojeno puta.

4.2.7.1. Postavljanje releja u sistem

Postavljanje modela releja u model mreže prati realne korake koje treba proći i u slučaju
stvarnog postavljanja u sistemu.
• Prvo se odabere lokacija na kojoj se želi postaviti relej, tj. odabere se element sistema
za čiju zaštitu će relej biti odgovoran (sabirnica, vod, transformator, motor,..)
• Zatim se vrši postavljanje strujnih i/ili naponskih transformatora
• Formira se LZOP (Local Zone of Protection)
• Postavi se željeni relej
• Vrši se podešavanje parametara releja
Odabir lokacije
Lokacija na kojoj će se nalaziti relej definisana je samim štićenim objektom i nema potrebe za
njenom detaljnijom analizom
Postavljanje strujnih i naponskih transformatora (ST, NT)
Za postavljanje elemenata sistema zaštite koristi se Protection Toolbar. Iz njega se odabere
željeni ST ili NT jednostavnim klikom miša, a postavljanje na jednopolnu šemu se vrši
odabiranjem mesta na kojem će biti postavljen. Nakon toga pojavljuje se prozor za unos
podataka o strujnom ili naponskom transformatoru.
Slika 4.2.7.1.1. Protection toolbar

Slika 4.2.7.1.2. Forma za unos strujnog transformatora

Polja za unos koja su označena crvenoj bojom moraju se uneti. Značenja tih polja data su u
sledećoj tabeli:
Može biti slovni niz sa najviše 10 karaktera. Naziv

Equipment name (Naziv opreme) opreme i oznaka ST zajedno moraju nedvosmisleno
identifikovati strujni transformator.
Ovo polje može imati do 15 karaktera. Tipično, ono se
CT Designation (Oznaka ST) odnosi na mesto na kome je lociran strujni
transformator.
CT Connection (Sprega ST) U ovom polju može se odabrati tip sprege, Y ili Δ.
CT Ratio (Prenostni odnos ST) U ovom polju unosi se prenosni odnos ST u formi X:1
Polaritet ST je pozitivan ako on „gleda“ vodu a
CT Polarity (Polaritet ST)
negativan ako „gleda“ prema sabirnicama
Ovo polje govori CAPE-u kako da proračunava struje
koje „vidi“ ST. Opcija „On Terminal“ je očigledna i
CT Function (Funkcija ST) predstavlja uobičajen izbor. Ostale opcije primenjuju
se kada se želi modelovati eksplicitno svaki par
strujnih transformatora u šemi breaker-and-a-half.
Ovo polje se u normalnim slučajevima ne menja sa
svoje osnovne vrednosti a to je 0. Njegova upotreba je
Primary Phase Lead (Fazni pomeraj) u slučajevima kada se modeluje transformatorska
diferencijalna zaštita i kada je potrebno modelovati
prilagodne strujne transformatore.
Tabela 4.2.7.1.1. Opis polja u formi za unos strujnog transformatora

Slika 4.2.7.1.3. Forma za unos naponskog transformatora

Značenje polja koja su označena crvenom bojom data su u sledećoj tabeli.
Broj koji odgovara primarnom naponu NT,

Primary Tap (Primarni napon) takav da odnos tog broja i sekundarnog napona
bude jednak prenosnom odnosu NT.
U zavisnosti od realnog stanja, u ovom polju se
Primary Connection (Sprega primara) vrši odabir između sprege u Y (Wye), Δ (Delta)
ili otvoreni Δ (Broken delta).
Može biti slovni niz sa najviše 15 karaktera koji
Secondary Name (Oznaka sekundara)
će nedvosmisleno definisati svaki NT.
U ovom polju unosi se broj takav da odnos
Secondary Tap used (Sekundarni napon) primarnog napona i unete vrednosti bude jednak
prenosnom odnosu naponskog transformatora.
U zavisnosti od realnog stanja, u ovom polju se
vrši odabir između sprege u Y (Wye), Δ (Delta)
Secondary Connection (Sprega sekundara) , otvoreni Δ (Broken delta) ili upotrebe
dvopolno izolovanog transformatora (Open
delta) .
Ovo polje se u normalnim slučajevima ne
Primary Phase Lead (Fazni pomeraj)
menja sa svoje osnovne vrednosti a to je 0.
Tabela 4.2.7.1.2. Opis polja u formi za unos naponskog transformatora

Postavljanje LZOP-a
LZOP (Local Zone of Protection) predstavlja veštački koncept koji je patentiran za potrebe
CAPE-a ali on igra ključnu ulogu u organizaciji rada uređaja relejne zaštite unutar CAPE
simulacije. Njegova ulega je:
 Da obezbedi imenovano grupisanje zaštitnih uređaja unutar postrojenja. LZOP
predstavlja neku vrstu relejnog panela, mada potpuna analogija nije moguća. Svi
uređaji unutar jednog LZOP-a imaju odgovornost da štite istu komponentu sistema i
otvaraju isti prekidač. LZOP takođe omogućava jednostavno pronalaženje releja
unutar jednog postrojenja.
 Da definiše koji prekidač (ili prekidače) treba otvoriti kada se izda TRIP signal i da tu
informaciju prosledi CAPE-u
 Da da informaciju CAPE-u koji delovi mreže su zaštićeni relejima koji su u njemu
 Da odluči kada je ispunjena logička jednačina za TRIP signal. Logička TRIP
jednačina sastoji se od različitih logičkih kodova za elemente releja koji su unutar
LZOP-a.Takođe, ona može sadržati signale iz nekog drugog LZOP-a, prekidača ili
AUX elementa.
Prilikom postavljanja LZOP-a potrebno je poznavati koncept tipova koji se mogu javiti.
Mnogi tipovi LZOP-a identifikuju prekidač koji će biti isključen i koju komponentu mreže
primarno štite. Sledeća tabela opisuje tipove LZOP-a.
Primarna odgovornost za
Tip LZOP-a Kontrolisani prekidači
kvar
U blizini lokalnog kraja Na štićenom vodu sve do
Line (Dalekovod)
štićenog voda suprotne realne sabirnice
Na svim mestima u blizini
priključnih tačaka
Transformer Na krajevima svim transformatora. Unutrašnji
(Transformator) transformatora kvarovi transformatora ne mogu
bit modelovani zbog
nelinearnih efekata zasićenja.
Na mestu priključenja gneratora U blizini sabirnice na koju se
Machine (Mašina)
ili motora na sabirnice element priključuje
Passive Shunt (Pasivni Na mestu priključenja elementa U blizini sabirnice na koju se
element) na sabirnice element priključuje
Bus Tie (Spojno polje) Prekidač spojnog polja U blizini sabirnice
Svi oni koji su potrebni da bi se
Bus (Sabirnica) Na samoj sabirnici
izolovala sabirnica
Na slobodno odabranim
krajevima voda, priključcima Na elementima mreže
Miscellaneuos (Mešovit)
transformatora, sabirnicama, definisanim od strane korisnika
mašinama ili spojnom polju
Tabela 4.2.7.1.3. Tipovi LZOP-a
Najčešće korišćeni tipovi LZOP-a jesu dalekovodni (line) i mešoviti (miscellaneous) LZOP.

Pri postavljanju LZOP-a potrebno je na početku odabrati tip jednostavnim klikom miša na
ikonicu
a zatim pomeriti kursor do prekidača koji će biti kontrolisan i kliknuti mišem na njega. Prvo
će se pojaviti međuforma čija svrha je da pomogne pri odlučivanju koji tip LZOP-a će biti
korišćen.
Slika 4.2.7.1.4. Međuforma pri unosu LZOP-a

Nakon odabira tipa, pojavljuje se prozor sa podacima. Većina podataka u ovoj formi je već
uneta jer su ti podaci poznati i dostupni. Potrebno je da uneseti odgovarajuće ime ua LZOP.
Iskustva su pokazala da je korisno u polju za ime uneti naziv postrojenja na suprotnom kraju
štićenog objekta, naponski nivo ili neku drugu identifikacionu informaciju.

Ime LZOP-a
Releji unutar LZOP-a

Slika 4.2.7.1.5. Izgled prozora za unos podataka za LZOP
Crvena polja označavaju parametre koje je neophodno uneti. Njihov opis dat je u sledećoj
tabeli.
Ovo polje unosi sam CAPE mada ga je moguće

LZOP Type (Tip LZOP-a) promeniti. Može biti jedan od prethodno definisanih
sedam LZOP tipova.
Ovo polje unosi sam CAPE mada ga je moguće
LZOP ID (Identifikacioni string
promeniti. U njemu se najčešće nalazi lokacija
LZOP-a)
LZOP-a.
Može biti bilo koji string dužine do 40
LZOP Name (Naziv LZOP-a) karaktera koji će pomoći pri prepoznavanju
grupe zaštitnih uređaja.
U ovom polju se unosi ime logičke jednačine koja
LZOP logic expression (Logička je sastavljena od elemenata releja. Kada jednačina
jednačina LZOP-a) pređe u stanje logičke 1, prekidači kontrolisani od
strane LZOP-a dobijaju TRIP signal.
Tabela 4.2.7.1.4. Opis polja u formi za definisanje LZOP-a

Postavljanje releja
Da bi relej mogao biti postavljen pre njega mora biti unesen LZOP u semu. Za dodavanje
releja koristi se ikonica iz Protection Toolbar-a. Prvo je potrebno kliknuti na ikonicu
a zatim pomeriti kursor na grafički prikaz i kliknuti na prekidač kontrolisan LZOP-em kome
želimo da dodamo relej. Ako postoji više od jednog LZOP-a koji kontrolišu taj prekidač,
CAPE će postaviti pitanje u koji od njih želimo da postavimo relej. Nakon toga pojaviće se
forma za unos releja.
Ime uređaja
Tasteri za povezivanje sa
strujnim i naponskim
Tasteri za odabir releja
transformatorima
Slika 4.2.7.1.6. Forma za unos releja

Polja označena crvenom bojom opisana su u sledećoj tabeli.
Može biti bilo koji string dužine do 20 karaktera

Device Name (Naziv uređaja)
koji će pomoći pri prepoznavanju releja.
U ovo polje CAPE sam unosi prvi slobodan
pozitivan ceo broj, mada ga korisnik može
LZOP Rank (Položaj LZOP-a) promeniti. Njegova svrha je da kaže CAPE-u
koja će biti pozicija releja u Order Production
izveštaju.
Klikom na ovo polje pojavljuje se forma koja
vam omogućava da odaberete relej iz baze
Select Style (Odabir stila releja) podataka. Ako korisnička baza nema željeni
relej, on se može importovati iz cape_starter
baze podataka.
U ovo polje može se uneti bilo koje ime za šemu
Scheme (Šema delovanja) delovanja mada se najčešće unosi primarna ili
backup zaštita.
Tabela 4.2.7.1.5. Opis polja u formi za unos releja
Nakon što se odabere relej, forma će se popuniti podacima o releju. Tasteri za povezivanje sa
strujnim i naponskim transformatorima postaće aktivni i relej je spreman za podešavanje.
Slika 4.2.7.1.7. Izgled forme za podešavanje releja sa unesenim konkretnim relejom

Poslednja stvar koja ostaje jeste da se podesi relej. Ako je relej elektromehaničkog tipa
podešavanja se sastoje od pojedinačnih elemenata. Potrebno je samo popuniti naznačena polja
i dodeliti logiku releju.
Sa druge strane, prilikom podešavanja digitalnih mikroprocesorskih relejnih zaštita, broj
parametara koje treba uneti može se meriti i hiljadama. Sva podešenja u modelu releja imaju
ista imena kao i u pravom uređaju. Lista podešenja nalazi se u sekciji Common Taps. Da bi
podesili neki od elemenata, jednostavno kliknite na liniju sa podešavanjem i pojaviće se pop-
up prozor u kojem se mogu uneti podešenja ili se može odabrati neko od unapred refinisanih.
Jedna od bitnih karakteristika CAPE-a, kada je u pitanju segment kreiranja podešenja releja,
jeste činjenica da je podešenja mikroprocesorskih releja (koja kao što je rečeno mogu biti
izuzetno obimna) moguće učitati u CAPE direktno iz setting fajlova proizvođača. Drugim
rečima, ako posedujete SIEMENS, SEL ili neki drugi relej u sistemu i posedujete originalan
setting file (ili imate način da ga dobijete od inženjera koji je zadužen za relejnu zaštitu)
CAPE ima mogućnost da direktno iz njega pročita podešenja i da ih prebaci u model releja.
Takođe, moguće je nakon testiranja releja u CAPE-u i definisanja konačnih podešenja, ista
snimiti u originalni setting file (npr. za DIGSI ili AcSELerator) koji se kasnije samo „prebaci“
na relej.
Slika 4.2.7.1.8. Preuzimanje podataka iz DIGSI-ja za SIEMENS relej

Slika 4.2.7.1.9. Preuzimanje podataka iz AcSELeratora za SEL relej

Treba napomenuti da podešenja mogu biti različitog tipa:
• Kontinualna – podešenje može imati bilo koju vrednost između donje i gornje granice
• Stupnjevita – podešenje može imati vrednost između minimalne i maksimalne granice
ali mora biti jednako celom umnošku koraka podešenja
• Diskretna – podešenje može imati samo neku specifičnu vrednost koja će biti
definisana u pop-up prozoru
Kreiranje kontaktne logike
Kontaktna logika predstavlja jednostavan koncept koji omogućava da više elemenata releja
učestvuje u logičkoj jednačini releja. U CAPE-u korisnik dodeljuje oznake, zvane logički kod
elementa, elementima releja koji direktno učestvuju u TRIP jednačini. Ove oznake mogu biti
bilo koji niz karaktera samo ne smeju sadržati prazno mesto. Određeni element može se
koristiti samo jednom u okviru jednog LZOP-a ali se može koristiti nebrojeno puta u TRIP
jednačinama za različite LZOP-e. Svi kodovi su na kraju uvezani željenim Boolean
operatorima (OR, AND and NOT) i tako formiraju kontaktnu logiku. Naziv jednačine
kontaktne logike bira sam korisnik što olakšava kasnije snalaženje.

Slika 4.2.7.1.10. Kontaktna logika i logička jednačina

5. Tabelarni pregled oznaka funkcija zaštite po IEC i ANSI

standardima
Zaštitne funkcije releja su standardizovane. Po ANSI standardu svakoj zaštitnoj funkciji

pridružen je broj (ANSI number), dok je po IEC standardima pridružen IEC simbol.
Cilj ovog rada je da prikaže IEC i ANSI način označavanja zaštitnih funkcija i da prikaže
karakteristike tih zaštitnih funkcija kao i tipična podešavanja. Pri analizi zaštitnih funkcija nije
se vodilo računa o specifičnostima zaštite određenog proizvođača već su data samo principska
rešenja koja su manje više ista kod svih proizvođača. U trećem poglavlju rada data su
koncepcijska rešenja zaštita, odnosno osnovne zaštitne šeme pojedinih delova
elektroenergetskog sistema.
U narednoj tabeli je dat pregled oznaka funkcija zaštite shodno standardima IEC i ANSI-IEEE
C37.2.
ANSI
IEC Symbol Definition Funkcija zaštite
Number
Master element: Obično se
Master element: Normally
koristi kod ručno upravljanih
used for hand-operated
uređaja. Uobičajena upotreba
devices. A common use is the
je kod kontrolnog prekidača
spring-return-to-center control
“povratak-opruge-u-centar”
switch for circuit breakers,
kod prekidača, gde su kontakti
where the switch contacts are
1 prekidača 101T (otvaranje),
101T (trip), 101C (close),
101C (zatvaranje), 101SC
101SC (closed when turned to
(zatvoren kada dobije signal
close and remains closed when
zatvaranja i ostaje zatvoren
released, opens when turned to
kada “otpusti”, otvoren kada
trip and remains open when
dobije signal otvaranja i ostaje
released).
otvoren kada “otpusti”)
2 Pickup – time delay relay Vremenski relej
3 Checking or interlocking relay Relej provere ili zaključavanja
4 Master contactor Glavni (master) kontaktor
5 Stopping device Uređaj za zaustavljanje
6 Starting circuit breaker Startovanje prekidača
7 Rate-of-rise relay Relej uzlazne ivice
Control power-disconnecting
8 Kontrolni uređaj isključenja
device
9 Reversing device Uređaj za ukidanje
10 Unit sequence switch Prekidač jedinica sekvence

ANSI
Number
11 Multifunction device Višefunkcionalni uređaj
12 Overspeed device Nadbrzinski uređaj
13 Synchronous-speed device Uređaj sinhrone brzine
14 Underspeed device Podbrzinski uređaj
Speed- or frequency – Uređaj brzinskog ili
15
matching device frekventnog slaganja
Otočni ili prekidač za
17 Shunting or discharge switch
pražnjenje
Accelerating or decelerating
18 Uređaj ubrzanja ili usporenja
device
Starting-to-running transition Tranzijentni kontaktor
19
contactor “početak-rada”
20 Electrically operated valve Električno pogonjen klip
21 Z< Distance protection Distantna zaštita
21P Phase distance protection Fazna distantna zaštita
Ground/residual distance Nulta/rezidualna distantna
21N/21G
protection zaštita
21XG
22 Equilazer circuit breaker Prekidač za izjednačenje
Uređaj za kontrolu
23 Temperature control device
temperature
(U/f)>,t ; Overexcitation protection, Zaštita od prekomerne fluksne
24
(U/f)=f(t) Volts/Hertz relay pobude (od prepobude)
25/25SC/
Synchronizing or synchronism-
25SM/25AC/ SYNC Provera sinhronizma
check relay
25AM
26/26CF/
26CP/26TF/ Apparatus thermal device Termalni uređaj opreme
26TP
27 U< ;V<,t Undervoltage protection Podnaponska zaštita
Undervoltage protection on Podnaponska zaštita na oba
X27D/Y27D
both ends of circuit breaker kraja prekidača
Podnaponska zaštita direktne
27D Positive sequence undervoltage
komponente

ANSI
Number
27R Remanent undervoltage Zaostali podnapon
28 Flame detector Detektor požara
29 Isolating contactor Izolacioni kontaktor
30 Annunciator relay Relej za dojavu
31 Separate excitation device Zasebni pobudni uređaj
32 P↓ Directional power relay Usmereni relej snage
32F Forward power protection Zaštita direktne snage
32R Reverse power protection Zaštita od povratne snage
32P Real overpower Aktivno preopterećenje
32Q Reactive overpower Reaktivno preopterećenje
32VAR Reactive power protection Zaštita po reaktivnoj snazi
33 Position switch Pozicija prekidača
Uređaj za nadgledanje
34 Master sequence device
sekvence
Polarity or polarizing voltage Polaritet ili uređaj polarizovan
36
device naponom
Phase undercurrent or
37 I< Podstrujna zaštita
underpower relay
37P Real underpower Zaštita od podopterećenja
Zaštita od preopterećenja
37OP Breaker overpower protection
prekidača
Temperature monitoring,
38 Nadzor temperature
bearing protective device
Mechanical conduction
39 Mehanički nadzor provodnika
monitor
Loss of field protection, field
40 L.O.F. Zaštita od gubitka pobude
relay
41 Field circuit breaker Prekidač pobudnog kola
42 Running circuit breaker
Manual transfer of selector Ručno prebacivanje
43
device odabiračkog uređaja
Relej za startovanje
44 Unit/sequence starting relay
jedinice/sekvence
45 Atmospheric condition monitor Nadzor atmosferskih uslova

ANSI
Number
I2 ; I2> ; I2>>,t Unbalanced load protection Zaštita od asimetrije (inverzne
46
I2>,t /Negative sequence komponente struje)
Reverse-phase or phase-
46P
balance relay
Direction of rotation, phase-
47 Smer rotacije
sequence voltage relay
Direction of rotation on both Smer rotacije na oba kraja
X47Q/Y47Q
ends of circuit breaker prekidača
Incomplete sequence locked
rotor and failure to accelerate Zaštita od predugog starta i
48/51LR Istartmax
relay (excessive starting time), ukočenog rotora motora
incomplete-sequence relay
Thermal overload, machine or Zaštita od termičkog
49 θ>
transformer thermal relay preopterećenja
49R Rotor thermal protection relay Termička zaštita rotora
49S Stator thermal protection relay Termička zaštita statora
Thermal overload protection Zaštita od termičkog
49F
for feeders preopterećenja fidera
49T Temperature monitoring Nadgledanje temperature
50/50FT/ Prekostrujna zaštita sa
Instantaneous overcurrent
50MD/50LD/ I>> ; I> ; 3I> definisanim vremenom
protection
reagovanja
50MN
Fazna prekostrujna zaštita sa
Phase instantaneous
50P definisanim vremenom
overcurrent
reagovanja
Prekostrujna zaštita sa
Negative sequence
50Q definisanim vremenom
instantaneous overcurrent
reagovanja inverzne struje
Rezidualna zemljospojna
Residual overcurrent prekostrujna zaštita sa
50G
protection definisanim vremenom
reagovanja
Nulta zemljospojna
prekostrujna zaštita sa
50N I0> ; IE>> Ground overcurrent protection
definisanim vremenom
reagovanja
Naponski blokirana
50V Voltage restrained overcurrent
prekostrujna zaštita

ANSI
Number
50NR Rotor earth – fault relay Zemljospojna zaštita rotora
50NS Stator earth fault relay Zemljospojna zaštita statora
50BF CBI>,t Break failure relay Zaštita od otkaza prekidača
RMS instantaneous overcurent definisanim vremenom
50RMS
protection reagovanja bazirana na čistoj
faznoj RMS vrednosti
Prekostrujna zaštita faze A
50RA/50RB/ Phase A/phase B/phase C RMS /faze B/faze C sa definisanim
instantaneous overcurent vremenom reagovanja
50RC protection bazirana na čistoj faznoj RMS
vrednosti
3I> ; I>>,t ;
51 AC time overcurrent protection inverznom karakteristikom
I>,t ; IP
reagovanja
Fazna prekostrujna zaštita sa
Phase time overcurrent
51P inverznom karakteristikom
protection
reagovanja
Negative sequence time
51Q inverznom karakteristikom
overcurrent protection
reagovanja inverzne struje
Rezidualna prekostrujna
Residual time overcurrent
51G IE> zaštita sa inverznom
protection
karakteristikom reagovanja
Nulta prekostrujna zaštita sa
I0-0> ; IE>>,t ; Ground time overcurrent
51N inverznom karakteristikom
IE>,t ; IEP protection
reagovanja
Voltage restrained overcurrent Naponski ograničnena
51V
protection prekostrujna zaštita
Voltage controled overcurrent Naponski kontrolisana
51V/C
protection prekostrujna zaštita
51LR Locked rotor Ukočen rotor
52 AC circuit – breaker Prekidač naizmeničnog kola
Underexcitation protection,
53 Podpobudna zaštita
exciter or DC generator relay
55 cosφ Power factor relay Relej faktora snage
56 Field application relay Relej aplikacije pobude

ANSI
Number
Short-circuiting or grounding Kratkospojni ili uzemljivački
57
device uređaj
58 Rectification failure relay Relej kvara ispravljača
U>>,t ; U>,t ;
59 Overvoltage relay Prenaponska zaštita
3U> ; U>
59P Phase overvoltage relay Fazna prenaponska zaštita
Negative sequence overvoltage

59Q Inverzna prenaponska zaštita
relay
Zero sequence overvoltage
59N U0 > ; U0>> Nulta prenaponska zaštita
protection
Rezidualna prenaponska
59G Residual overvoltage relay
zaštita
X59H/ Overvoltage relay on both ends Prenaponska zaštita na oba
X59L/Y59L of circuit breaker kraja prekidača
Fuse failure protection, voltage

60 Zaštita od otkaza osigurača
or current balance relay
Time – delayed stopping or
62 Pomoćni vremenski relej
opening relay
63 Pressure switch Prekidač pritiska
64 Ig>t ; V0>,t Ground detector relay Zemljospojna zaštita

64G Residual detector relay Rezidualna zaštita
64S Stator earth fault protection Zemljospojna zaštita statora
64R/64F Rotor earth fault protection Zemljospojna zaštita rotora
Restricted earth fault Ograničena zemljospojna
64REF
protection zaštita
Naponska zaštita za
64DC DC voltage protection
jednosmerni napon
65 Governor
1. Notching or jogging device Zaštita od nedozvoljenog
66
2. Starts per hour broja uzastopnih startova
3I> ; 3I>> ; Directional overcurrent
67 Usmerena prekostrujna zaštita
Idir>,t ; Idir>>,t protection
Directional phase overcurrent Usmerena fazna prekostrujna
67P
protection zaštita

ANSI
Number
Directional negative sequence Usmerena inverzna
67Q
overcurrent protection prekostrujna zaštita
Usmerena rezidualna
Directional residual prekostrujna zaštita
67G/REF
overcurrent protection (ograničena zemljospojna
zaštita)
I0> ; I0>> ; Directional ground overcurrent Usmerena nulta prekostrujna
67N
IEE>>,t ; IEE>,t protection zaštita
Usmerena prekostrujna
Directional earth fault for
67NC zemljospojna zaštita za
compensated neutral systems
kompenzovane mreže
Directional stator earth – fault Usmerena zamljospojna
67NS
relay zaštita statora
Power snjing detector,
68 Detekcija kolebanja snage
blocking relay
69 Permissive control device Uređaj za kontrolu pristupa
70 Rheostat Reostat
Zaštita na bazi nivoa
71 Level switch
opterećenja
72 DC circuit breaker DC prekidač
Kontaktor opterećenja/
73 Load-resistor contactor
otpornosti
74 Alarm relay Relej alarma
76 DC overcurrent relay DC prekostrujni relej
77 Telemetering device Telemetrički uređaj
Phase-angle or out – of – step Zaštita od ispada iz
78
protective relay sinhronizma
Auto recloser relay, AC APU-Automatsko Ponovno
79 O → I ; ARC
reclosing relay Uključenje
80 Flow switch Prekidač protoka
81 Frequency relay Frekventni relej
81R Frequency relay Frekventni relej
81V Frequency relay Frekventni relej
81H/81O f> Overfrequency Nadfrekventni relej
81L/81U f< Underfrequency Podfrekventni relej

ANSI
Number
82 DC-reclosing relay DC-APU relej
Automatic selective control or Automatska selektivna
83
transfer relay kontrola ili prenosni relej
84 Operating mechanism Radni mehanizam
Carrier (pilot njire) receive Prijemnik za vezu releja i pilot
85
relay voda
Lock – out relay, thermal
86 Blokiranje starta
lockout and start inhibit
Differential protective relay,
87 ∆I Diferencijalna zaštita
Differential relay 2 pilot njire
Diferencijalna zaštita
87B Busbar differential protection
sabirnica
87L Line differential protection Diferencijalna zaštita vodova
Differential earth fault Zemljospojna diferencijalna
87N ΔI0 >
protection zaštita
87M ∆I Motor differential protection Diferencijalna zaštita motora
Diferencijalna zaštita
87T 3ΔI > Transformer differential relay
transformatora
Generator differential Diferencijalna zaštita
87G ∆IG
protection generatora
Diferencijalna zaštita bloka
87GT GT differential protection
generator-blok transformator
87V/87H/ Naponska diferencijalna
Voltage differential protection
87FO/87TH zaštita
Auxiliary motor or motor Pomoćni motor ili motor-

88
generator generator
89 Line switch Linijski prekidač
90 Regulating device Regulacioni uređaj
91 Voltage directional relay Naponski usmereni relej
Voltage and power directional Naponski i usmereni relej
92
relay snage
93 Field-changing contactor Kontaktor promene polja
Auxiliary relay, tripping or
94 Pomoćni relej
trip-free relay

6. Opis funkcija zaštite
6.1. Distantna zaštita (21)
Distantne zaštite imaju veliki značaj i široku primenu u zaštiti kako vodova tako i većine
ostalih delova elektroenergetskog sistema. Za to postoje dva osnovna razloga:
- Nema potrebe za komunikacijom između krajeva štićene deonice, za rad su dovoljne
lokalno dostupne struje i naponi što je velika prednost u odnosu na diferencijalne zaštite,
naročito kod primene na dugim vodovima.
- Dobro funkcioniše kao back up zaštita drugim zaštitama u mreži.
Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred distantne zaštite su: brzina, osetljivost i selektivnost.
Osim toga moderne mikroprocesorske distantne zaštite moraju biti sposobne da rade u istoj
mreži sa već postojećim srodnim zaštitama urađenim u drugačijoj tehnologiji (statičkoj ili
elektromehaničkoj).
Paralelnim izračunavanjem i nadgledanjem svih 6 impedansnih zona postignut je visok stepen
osetljivosti i selektivnosti za sve tipove kvarova. Reagovanje svakog stepena može biti u
potpunosti sprečeno postavljanjem odgovarajućeg parametra. Svaka od distantnih zona ima
odvojeno vremensko stepenovanje za jednofazne ili višefazne kvarove. Zemljospoj se
detektuje praćenjem nulte komponente struje (3I0) i nulte komponente napona (3U0). Najkraće
vreme reagovanja je manje od vremena jednog ciklusa. Karakteristika svakog zaštitnog
stepena je nezavisna od drugih u pogledu smera koji se može definisati. Takođe je moguće
jednopolno i tropolno isključenje.
Da bi garantovala pouzdano razlikovanje između manipulacija sa opterećenjem i kratkih
spojeva, pogotovo na dugim i visoko opterećenim vodovima, distantna zaštita sadrži
selektivnu karakteristiku poremećaja opterećenja. Impedanse u okviru karakteristike
poremećaja opterećenja uvode zaštitu od neželjenog reagovanja unutar distantne zone.
Takođe, moderne distantne zaštite sadrže visoko sofisticirani algoritam za selektovanje faza.
Time se eliminiše isključenje zdravih faza u cilju sprečavanja negativnih uticaja u zdravim
petljama. Algoritmom za selektovanje faza se postiže jednopolno reagovanje u širokom
spektru delovanja distantne zaštite.
Digitalno filtriranje merenih veličina čini distantnu zaštitu neosetljivom na poremećaje u
merenim veličinama. Konkretno, digitalnim filtriranjem redukuje se uticaj jednosmerne
komponente, uticaj kapacitivnih naponskih transformatora i variranja frekvencije.
Kod bliskih kvarova vrednost napona može toliko da opadne, tako da dovede u pitanje
ispravan rad distantne zaštite i stvori mrtvu zonu na početku deonice, iza mesta priključenja
releja. Da bi se to izbeglo, koristi se direktna komponenta napona i njena posebna
memorisana vrednost.
Kod primene distantne zaštite na paralelnim vodovima potrebno je uzeti u obzir uticaj nulte
komponente međusobne impedanse paralelnih vodova. Nulta međusobna impedansa može
prividno smanjiti doseg distantne zaštite kada je paralelni vod u normalnom pogonu.
Redukcija će biti najviše izražena na terminalu koji je najbliže kvaru, i obično će biti manja
od 15%. Direktna i inverzna komponenta međusobne impedanse nema značajan uticaj na rad
distantne zaštite, dok se uticaj nulte komponente može kompenzovati na dva načina:
- korišćenjem različitih vrednosti za kompenzaciju povratne struje kroz zemlju, za
različite distantne zone i različita stanja na vodovima.
- korišćenjem različitih grupa setujućih parametara za različite radne uslove.

Distantni releji poseduju kvadrilateralnu kao i MHO karakteristiku reagovanja. Obe mogu biti
korišćene pri faznim kratkim spojevima kao i pri zemljospojima. Zemljospojevi preko luka
mogu biti pokriveni sa kvadrilateralnom karakteristikom dok fazne kratke spojeve možemo
pokriti sa MHO karakteristikom.
6.1.1. Kvadrilateralna karakteristika
Kvadrilateralna karakteristika reagovanja (slika

6.1.1.1) dopušta odvojeno podešavanje reaktanse
X i rezistanse R svakog stepena zaštite
ponaosob, tako da omogućava optimalnu
primenu na sve dužine, kako na jednostruke
vodove tako i na vodove u sastavu kompleksnih
mreža. Karakteristika u pravcu reaktivne ose je
prava linija paralelna sa R osom. Algoritam
merenja korišćen za reaktivni deo karakteristike
kompenzuje uticaj struje opterećenja, tako da
nema ugaonog odstupanja od R ose. Takođe
podešavanje dohvatanja u pravcu X ose je
nezavisno za svaku zonu.
Slika 6.1.1.1. Kvadrilateralna
karakteristika distantne zaštite
Prava linija paralelna sa karakteristikom impedanse voda (ZL na slici 1 označeno sa Line)
ograničava doseg u pravcu aktivne ose. To znači da karakteristika po aktivnoj osi sa R osom
formira ugao karakteristike voda ϕ. Vrednost ugla impedanse voda ϕ se automatski podešava
prema podešenim vrednostima parametara voda za direktan i nulti redosled, za svaki stepen
ponaosob. Podešavanje po R osi može biti odvojeno za kvarove sa i bez zemljospoja, što ovoj
karakteristici daje optimalne performanse u slučaju kvara preko luka. Pri takvom kvaru, na
mestu kvara se javlja otpornost koja se sastoji od tri komponente: otpornosti luka, otpornosti
konstrukcije stuba, i otpornosti uzemljenja stuba. Dobro poznavanje izvođenja distantnih
zaštita za jednofazne kratke spojeve sa zemljom je od velike važnosti, jer su oko 70% kvarova
u prenosnim mrežama jednofazni kvarovi. Distantne zone kvadrilateralne karakteristike mogu
biti usmerene napred, nazad ili neusmerene.
6.1.2. MHO (kružna) karakteristika

MHO ili kružna karakteristika reagovanja obezbeđuje zaštitu zdravih faza (faza koje nisu
pogođene kvarom) za sve distantne zone. Prečnik kruga koji dotiče koordinatni počtak je u
odnosu na realnu osu nagnut pod uglom ϕ. Ugao ϕ se podešava promenom impedanse.
Takođe, MHO karakteristika obezbeđuje bezbedno i selektivno funkcionisanje za sve tipove
kvarova pa čak i za bliske kvarove.

Slika 6.1.2.1. MHO (kružna) karakteristika distantne zaštite
6.2. Zaštita od prekomerne pobude (24)
Zaštita od prekomerne pobude sprečava pojavu indukcije veće od propisane u magnetnim

kolima generatora, blok transformatora i transformatora sopstvene potrošnje.
Nivo indukcije u mašini zavisi od odnosa napona i frekvencije, što se vidi iz izraza:
U
U = 4.44 fSnB ⇒ = 4.44SnB = k ⋅ B
f
gde su:
U – napon [V],
f - frekvencija [Hz],
n - broj navojaka,
S - površina navojka [m2],
B - indukcija [T],
Iz prethodnog izraza može se zaključiti da prekomerni porast fluksa može biti izazvan ili
porastom napona i/ili smanjenjem frekvencije. Pri podešavanju ove zaštite mora biti poznata
izdržljivost mašina na povećanu indukciju. Posledica prekomerne pobude su zasićenje
magnetnog kola i povećanje gubitaka usled vihornih struja. Prepobudna situacija se može
pojaviti kada je mašina odvojena od mreže i brzina je manja od nominalne, takođe se može
pojaviti i kada je mašina opterećena a izabran je nizak odcep na namotaju regulacionog blok
transformatora. Blok transformator je delimično ugrožen pri neočekivanom isključenju sa
mreže (ispadu sa mreže) pri punom opterećenju, odnosno za vreme ostrvskog rada kada napon
blok transformatora diktira samo elektrana. Takođe, blok transformator je ugrožen pri ručnoj
promeni odnosa transformacije. Diferencijalna jednačina prvog reda se koristi za simulaciju
termičkih procesa. Karakteristika dozvoljenog zagrejavanja je definisana sa šest parova
koordinata gde su interpolirane srednje vrednosti. V/f karakteristika je specificirana od strane
proizvođača blok transformatora i moguće ju je setovati. Karakteristika alarma se može
setovati u vidu procenta karakteristike reagovanja. Dodavanjem termičke karakteristike
dovodi se u sklad definisani stepen zaštite od prekomerne pobude.

Karakteristika reagovanja zaštite od prekomerne pobude data je na slici 6.2.1.
Slika 6.2.1. Karakteristika zaštite od prekomerne pobude
6.3. Provera sinhronizma (25)
Proverom sinhronizma obezbeđujemo da stabilnost mreže ne bude ugrožena posle

priključenja voda na mrežu. Provera sinhronizma se vrši prilikom zatvaranja prekidača pri
puštanju u rad vodova koji povezuju dve aktivne mreže, koje su već povezane paralelnim
vodovima. Pri tranzijentnim procesima prilikom ispada delova mreže, može doći do kolebanja
snage, što može dovesti do pojave gubitka sinhronizma u tačkama sa suprotne strane
prekidača, pa prilikom njegovog zatvaranja može doći do opasnih radnih stanja. Zato se vrši
provera sinhronizma, odnosno mere se napon, fazni pomeraj i frekvencija na vodu i na
sabirnicama.
Provera sinhronizma je zaštita jednofaznog tipa. Naponi koji se porede mogu biti linijski Uxy i
U’xy ili fazni Vx i Vy. Zaštita reaguje ako su poređeni naponi jednaki, odnosno imaju
amplitudu, frekvenciju i fazni pomeraj u skladu sa podešenim tolerancijama. Kao što je
rečeno cilj zaštite je da omogući bezbedno zatvaranje prekidača između dva poređena napona
U i U’ i u skladu sa tim zaštita obuhvata četiri slučaja (moda) koji dozvoljavaju spajanje:
- mode 1 - postojanje napona U’ i odsustvo napona U
- mode 2 - postojanje napona U i odsustvo napona U’
- mode 3 - postojanje jednog od napona (U/U') i odsustvo drugog
- mode 4 - odsustvo jednog (U/U') ili oba napona.
Takođe, potrebno je izvršiti proveru napajanja pre priključenja na mrežu voda koji je
prethodno bio isključen. Vod se smatra napajanim ako je vrednost napona na njemu veća od
gornje vrednosti (US high) a nenapajan ako je niži od donje podešene vrednosti (US lonj). US high
se podešava u granicama 0.8Un-1.1Un dok se US lonj podešava u granicama 0.1Un-0.7Un.
Ovako široka donja granica je potrebna zbog toga što se i na isključenim vodovima mogu
pojaviti značajni naponi zbog indukcije sa paralelnih vodova ili zbog određene kapacitivne
provodnosti prekidača.

Naponsku, faznu i frekventnu razliku možemo podešavati u sledećim opsezima:
dUs - naponska razlika (3-30)%Un

dFs - frekventna razlika (0.05-0.5)Hz
dPhi - fazna razlika (5-45)°.
Blok dijagram reagovanja zaštite dat je na slici 6.3.1.
Slika 6.3.1. Blok dijagram provere sinhronizma
6.4. Podnaponska zaštita (27)
Podnaponska zaštita prvenstveno štiti uređaj od rada na preniskom naponu. Takođe je moguće
korišćenje podnaponske zaštite u kombinaciji sa nekom drugom vrstom zaštite, npr.
prekostrujnom, kada je funkcija podnaponske zaštite blokadna.
Funkcija podnaponske zaštite je značajna za zaštitu električnih mašina, gde ima funkciju da
spreči nekontrolisan start motora nakon nestanka napona u napojnoj mreži i njegovog
ponovnog pojavljivanja. Sniženje napona kod asinhronog motora koji pogoni mašinu
konstantnog otpornog momenta dovodi do povećanja struje i pregrevanja. Takođe,
podnaponska zaštita se u praksi koristi za zaštitu asinhronog motora od jednofaznog i
dvofaznog kratkog spoja.
Podnaponska zaštita se zahteva u posebnim slučajevima (pumpno akumulacione elektrane) za
pravovremeno isključivanje generatora sa mreže kako bi se izbegli neželjeni podnaponi
uzrokovani nestabilnošću u mreži.
Za olakšavajuće poređenje (zbog različitih primena) ovde je izabrana inverzna karakteristika
reagovanja (slika 6.4.1) koja je definisana u pet tačaka (šest pravolinijskih segmenata).

Slika 6.4.1. Karakteristika podnaponske zaštite
Podnaponska zaštita je trofazna zaštita. Zaštita reaguje kada je jedan od međufaznih napona
manji od podešene vrednosti Us. Zaštita pri reagovanju ima vremensku zadršku.
Slika 6.4.2. Blok dijagram reagovanja podnaponske zaštite
6.5. Zaštita od zaostalog podnapona (27R)
Ova zaštita kontroliše nestajanja zaostalog napona kod rotacionih mašina posle isključivanja.
Koristi se da bi zaštitila motor od tranzijentnih električnih i mehaničkih pojava pri ponovnom
uključenju. Zaštita prati međufazni napon U21 ili fazni napon V1. Ovo je jednofazna zaštita.
Zaštita reaguje kada je međufazni napon U21 manji od podešene vrednosti Us. Zaštita pri
reagovanju ima vremensku zadršku.
Slika 6.5.1. Blok dijagram reagovanja zaštite od zaostalog podnapona

6.6. Podnaponska zaštita direktne komponenete (27D/47)
Motorna zaštita od kvara nastalog usled nedovoljnog ili neodgovarajućeg napona napajanja.
Zaštita funkcioniše na principu detektovanja faznog redosleda. Da bi koristili ovu zaštitu,
zaštitni uređaj mora da meri napone U21 i U32.
Zaštita reaguje kada je direktna komponenta napona trofaznog sistema Vd manja od podešene
vrednosti Vsd:
1
[
Vd = V1 + a V2 + a 2V3
3
]
1
[
Vd = U 21 − a 2U 32
3
]
2π
U j
V= , a=e 3 .
3
Zaštita pri reagovanju ima vremensku zadršku.

Zaštita omogućava da budu otkriveni propadi elektromagnetnog momenta. Zaštita takođe
omogućava detektovanje direktnog, odnosno inverznog faznog redosleda. Zaštita smatra da je
postignut inverzan fazni redosled kada je direktna komponenta napona manja od 10%Unp i
kada je međufazni napon veći od 80%Unp.
U np
( Vnp = , Unp – nominalan međufazni napon).
3
Slika 6.6.1. Blok dijagram reagovanja podnaponske zaštite direktne komponente
6.7. Zaštita direktne snage (32F)
Ova zaštita se može upotrebiti za ograničenje direktne snage generatora. Snaga se kod ove
zaštite računa iz međufaznog napona i fazne struje. Praćenje direktne snage generatora je od
koristi pri startovanju i zaustavljanju generatora.
Zaštita se realizuje kao dvostepena, tako da svaki stepen reaguje kada snaga premaši
podešenu vrednost.
6.8. Zaštita od povratne snage (32R)
Zaštita od povratne snage prati smer toka snage kroz generator i reaguje kada turbina iz bilo
kojih razloga izgubi mehaničku snagu, jer tada generator snagu uzima iz mreže odnosno
prelazi u motorni režim. Ako se desi da generator uđe u motorni režim (energija usmerena ka
generatoru) to može da bude nepoželjno pre svega sa gledišta turbine. Zaštitna funkcija od
povratne snage može se realizovati jednofaznim ili trofaznim merenjem a bazirana je na

proračunu snage na osnovu vektora direktnih komponenti napona i struje tako da asimetrična
stanja u mreži ne utiču na tačnost merenja. Ova zaštita može da inicira isključenje generatora.
Tipično se funkcija povratne snage podešava veoma nisko, na 0.5% od Pn. Zbog ovako niskog
podešavanja za ovu zaštitu je od interesa da se realizuje kompenzacija ugaone greške strujnih
i naponskih mernih transformatora. Moguća je kompenzacija ugaonih grešaka mernih
transformatora u opsegu od -5 do +5 stepeni. Strujni transformatori za ovu funkciju su za
merenja klase 0.2. Optimizovani algoritmi za ovu zaštitu omogućavaju visoku osetljivost ali i
kontrolu rada prekidača (predupređivanje nepredviđenog reagovanja prekidača).
Razlikuju se dve kategorije povratne snage:
a) operater normalno rasterećuje mašinu zatvarajući turbinske ventile dok mašina ne uđe u
motorni rad; funkcija povratne snage isključuje generator nakon vremenskog kašnjenja.
b) isključenje zbog mehaničkih kvarova i nenormalnih situacija; za kvarove u turbini
turbinska zaštita zatvara ventile a za kvarove ili nenormalna stanja u generatoru električne
zaštite takođe zatvaraju taj ventil.
Kada turbina iz bilo kojih razloga izgubi snagu generator prelazi u motorni režim. Dugotrajna
povratna snaga je nepoželjna zbog turbinskih ograničenja. Zaštitne funkcije snage mogu se
realizovati jednofaznim ili trofaznim merenjem. Karakteristike zaštitnih funkcija snage date
su na slici 6.8.1.
Q Q
o bl ast o bl ast
r eago vawa r eago vawa
P P
a) Za{ t i t a o d p o vr at ne snage b) Za{ t i t a o d p o ve} ano g o davawa

r eak t i vne snage
Q Q
P o bl ast P
r eago vawa
o bl ast
r eago vawa
v) Za{ t i t a o d p o ve} ano g o davawa g) Usmer ena k ar ak t er i st i k a snage

ak t i vne snage
Slika 6.8.1. Karakteristike zaštitne funkcije snage

6.9. Aktivno preopterećenje (32P)
Zaštita je namenjena za trofazne – trožilne (bez nultog provodnika) simetrične i nesimetrične

sisteme. Zaštita reaguje kada aktivna snaga (koja teče u podešenom smeru) postane veća od
podešene vrednosti (Ps).
Karakteristika reagovanja zaštite je prikazana na slici 6.9.1.
Slika 6.9.1. Karakteristika Slika 6.9.2. Usvojeni smerovi snage za zaštitu od aktivnog
zaštite preopterećenja
Zaštita pri reagovanju ima vremensku zadršku. Smer snage mora biti u skladu sa prethodno
podešenim smerom (feeder or incomer) što je predstavljeno na slici 6.9.2. Funkcionisanje
zaštite je bazirano na metodi “dva vatmetra”.
Slika 6.9.3. Blok dijagram reagovanja zaštite od aktivnog preopterećenja
6.10. Reaktivno preopterećenje (32Q)
Zaštita je namenjena za trofazne – trožilne (bez nultog provodnika) simetrične i nesimetrične

sisteme. Zaštita reaguje kada reaktivna snaga (koja teče u podešenom smeru) postane veća od
podešene vrednosti (Qs).
Karakteristika reagovanja zaštite je prikazana na slici 6.10.1.

Slika 6.10.1. Karakteristika Slika 6.10.2. Usvojeni smerovi snage za zaštituod reaktivnog
zaštite preopterećenja
Zaštita pri reagovanju ima vremensku zadršku. Smer snage mora biti u skladu sa prethodno
podešenim smerom (feeder or incomer) što je predstavljeno na slici 6.10.2. Funkcionisanje
zaštite je bazirano na metodi “dva vatmetra”.
Slika 6.10.3. Blok dijagram reagovanja zaštite od reaktivnog preopterećenja
6.11. Zaštita po reaktivnoj snazi (32VAR)
Ova zaštitna funkcija može se koristiti kao jednostepena podpobudna zaštita. Ona štiti
generator od gubitka tranzijentne stabilnosti (ispada iz sinhronizma) usled gubitka pobude.
Reaktivna snaga se računa iz međufaznog napona i fazne struje.
6.12. Podstrujna zaštita (37)
Podstrujna zaštita se koristi za detektovanje smanjenja struje, odnosno pad struje ispod zadate
vrednosti u određenom vremenskom intervalu, a koje je izazvano smanjenjem ili gubitkom
opterećenja.
Zaštita je jednofazna. Reagovanje zaštite se ostvaruje padom struje ispod određene vrednosti
Is. Zaštita je neaktivna za struje manje od 10% bazne struje. Takođe je neosetljiva na padove
struje uzrokovane reagovanjem prekidača. Zaštita pri reagovanju ima vremensku zadršku.
Karakteristika reagovanja zaštite prikazana je na slici 6.12.1.

Slika 6.12.1. Karakteristika podstrujne zaštite
Princip reagovanja dat je na slikama 6.12.2 i 6.12.3.
Slika 6.12.2. Princip reagovanja Slika 6.12.3. Princip

podstrujne zaštite reagovanja podstrujne zaštite
Slika 6.12.4. Blok dijagram reagovanja podstrujne zaštite
6.13. Zaštita od podopterećenja (37P)
Gubitak opterećenja može biti prouzrokovan: ispadom voda, gubitkom opterećenja na

pumpama, kidanjem kaiša kod prenosne trake, prelomom osovine, gubitkom vazdušne struje
kod ventilatora. Zaštita takođe može biti upotrebljena za otkrivanje suprotnog toka snage kod
nekih sinhronih motora.
Zaštita reaguje kada snaga, koja teče u određenom smeru (slika 6.13.2) opadne ispod
podešene vrednosti PS, inače je bazirana na metodi "dva vatmetra". Zaštita pri reagovanju ima
vremensku zadršku.

Slika 6.13.1. Karakteristika

zaštite
Slika 6.13.2. Usvojeni smerovi snage

za zaštitu od podopterećenja
Slika 6.13.3. Blok dijagram reagovanja zaštite od podopterećenja
6.14. Zaštita od gubitka pobude (40)
Zaštita od gubitka pobude štiti generator od stanja u koja generator dolazi zbog podpobude ili
potpunog gubitka pobude i koji mogu izazvati:
- termička naprezanja na rotoru
- trzaje vratila (osovine)
- statičku nestabilnost mašine (gubitak sinhronizma pri većim podpobudama).
Karakteristika ove zaštite je prikazana na slici 6.14.1.

X
l i mi t st at i ~k e
st abi l no st i bl o k a
C
XT U/I
Xd ’/2 R
B
k ar ak t er i st i k a Xd
za{ t i t e o d
gubi t k a p o bude
Slika 6.14.1. Karakteristika zaštite od gubitka pobude u Z ravni

Tačke na karakteristici su definisane sa:
X d′
A = − jX d , B = − j , C = jX T .
2
U podpobuđenim režimima i u slučaju gubitka pobude impedansa generatora praktično zalazi
u oblast označenu na karakteristici.
Ova zaštitna funkcija mora se usporiti da bi se izbeglo reagovanje pri dinamičkim pojavama.
Kod njihanja snage običan vremenski relej bi se resetovao pri izlasku reaktanse iz zone
reagovanja zaštite. Da bi se to izbeglo koristi se vremenski relej sa integratorom. Potpuni
gubitak pobude inicira isključenje posle malog vremenskog kašnjenja dok delimičan gubitak
pobude može da potraje duže.
6.15. Zaštita od asimetrije (zaštita od inverzne komponente struje)

(46)
Zaštitom od inverzne komponente struje mogu se detektovati sledeći kvarovi: prekidi, kratki
spojevi, promene faznog redosleda, nesimetrično opterećenje prouzrokovano asimetrijom u
mreži. Ova vrsta zaštite štiti rotor motora (generatora) od pregrevanja uzrokovanog
nejednakim opterećenjem po fazama i predstavlja najefikasniju zaštitu od asimetričnih režima.
Prekostrujna zaštita inverzne komponente struje štiti motor i od obrnutog smera obrtanja. Za
detektovanje nesimetričnog opterećenja bitan je odnos inverzne komponente struje i ukupne
struje.
Zaštita računa inverznu faznu komponentu struje i reaguje kada je ona veća od podešene
vrednosti:
[ ]
2π
1 j
I i = I1 + a 2 I 2 + a I 3 gde je a = e 3
,
3
dok u slučaju kada je relej povezan sa dvofaznim strujnim senzorima, inverzna komponenta
struje se računa na sledeći način:

[ ]
2π
1 j
Ii = I1 − a 2 I 3 gde je a = e 3
.
3
Kada nema zemljospoja ove dve formule su ekvivalentne.
Karakteristika reagovanja ove zaštite može biti: sa definisanim vremenom reagovanja (vreme
reagovanja nezavisno od struje) ili IDMT karakteristika (inverzna karakteristika reagovanja).
Slika 6.15.1. Karakteristika zaštite od Slika 6.15.2. IDMT karakteristika

asimetrije sa definisanim vremenom zaštite od asimetrije
reagovanja
Kod karakteristike sa definisanim vremenom reagovanja za Ii>Is vreme reagovanja ne zavisi

od Ii i iznosi T. Ova karakteristika se koristi za jedinice koje mogu imati duga i malo
promenljiva asimetrična opterećenja.
Kod IDMT karakteristike za Ii>Is vreme reagovanja zavisi od Ii/Ib (Ib je bazna struja zaštitnog
uređaja definisana pri podešavanju parametara zaštite). Ova karakteristika se koristi za velike
generatore koji su ugroženi velikim zagrevanjem rotora usled nesimetričnog opterećenja.
Ovom zaštitom štite se jedinice kod kojih se varijabilno asimetrično opterećenje često javlja i
koje trpe veće inverzno opterećenje u kraćem vremenu.
U ovom slučaju T je vremenska zadrška pri kojoj je Ii/Ib =5.

Slika 6.15.3. IDMT karakteristika reagovanja zaštite od asimetrije
Na slici 6.15.3. prikazane su IDMT karakteristike koje su definisane sledećim jednačinama:
I s Ii 3.19
Za ≤ ≤ 0.5 t= 1.5
⋅T ,
Ib Ib  Ii 
 
 Ib 
Ii 4.64
Za 0.5 ≤ ≤5 t= 0.96
⋅T ,
Ib  Ii 
 
 Ib 

Ii
Za >5 t=T.
Ib
Zaštita uzima u obzir i varijacije inverzne struje tokom vremenske zadrške. Procentualni
odnos inverzne struje i bazne struje je dostupan čak i kada je zaštita izvan funkcije. Blok
dijagram reagovanja zaštite dat je na slici 6.15.4.
Slika 6.15.4. Blok dijagram reagovanja zaštite od asimetrije
Nesimetrično opterećenje sinhronog generatora izaziva inverznu komponentu faznih struja,

koja se transformiše u provodne delove rotora i pobudni namotaj i termički dodatno
opterećuje rotor. Za zaštitu se mogu upotrebiti prekostrujne funkcije sa inverznom
karakteristikom ili sa definisanom vremenskom zadrškom.
a) Zaštita od nesimetrije sinhrone mašine sa inverznom karakteristikom
Ova funkcija se koristi za velike generatore koji su ugroženi velikim zagrevanjem rotora usled
nesimetričnog opterećenja. Karakterisitka zaštite data je na slici 6.15.5. Ovom zaštitom štite
se jedinice kod kojih se varijabilno asimetrično opterećenje često javlja i koje trpe veće
inverzno opterećenje u kraćem vremenu. Kod ove funkcije, prikazane na slici 6.15.5, oznake
imaju sledeća značenja:
• k 2 -maksimalna trajno dozvoljena inverzna struja generatora
• k1 -dozvoljeni toplotni impuls generatora
• t min -minimalno vreme reagovanja pri velikim inverznim strujama
• t max -maksimalno vreme reagovanja pri malim asimetrijama.
I2
t= 2k1 2
I2 -k2
k2
tmin tmax t
Slika 6.15.5. Inverzna karakteristika zaštite sinhrone mašine od asimetrije

b) Zaštita od nesimetrije sa definisanim vremenom reagovanja

Uloga ove zaštitne funkcije je identična ulozi prethodne funkcije. Ova zaštita se koristi za
jedinice koje mogu imati duga i malo promenljiva asimetrična opterećenja. Primena ove
zaštitne funkcije uslovljena je tradicijom i filozofijom korisnika.
6.16. Zaštita od inverzne komponente napona (47)
Zaštita reaguje kada je inverzna komponenta napona (Vi) veća od podešene vrednosti (Vsi).
Zaštita pri reagovanju ima vremensku zadršku. Inverzna komponenta napona (Vi) se određuje
na osnovu faznih napona po poznatoj formuli:
2π
1
[ ]
j
Vi = V1 + a 2V2 + aV3 gde je a = e 3
,
3
dok u slučaju kada relej meri linijske napone inverzna komponenta napona se određuje na
osnovu formule:
2π
1
[U 21 − aU 32 ]
j
Vi = gde je a = e 3
.
3
Slika 6.16.1. Blok dijagram zaštite od inverzne komponente napona
6.17. Zaštita od predugog starta i ukočenog rotora motora

(48/51LR)
Zaštita od predugog starta i ukočenog rotora su funkcije za nadgledanje starta i zajedno sa

funkcijama ANSI 66 i 86 (prevelik broj startova u zadatom vremenskom intervalu i blokiranje
starta) kontrolišu proces puštanja motora u rad.
Ova opasna stanja u koja motor može ući u procesu puštanja u rad izazivaju termička
preopterećenja odnosno pregrevanje namotaja motora što ugrožava izolaciju, tako da motor
koji za određeno vreme ne uspe da se zaleti mora biti isključen da se ne bi zapalio.
Upotreba ovih funkcija ne zavisi od načina puštanja u rad (direktno, preko puštača zvezda–
trougao ili preko autotransformatora).
Ova funkcija je trofazna i sastoji se iz tri dela:
1) Predugo vreme starta
Podešavanjem nominalne vrednosti vremena i struje starta omogućavamo detekciju
produženog starta. Zaštita od predugog starta motora je prekostrujna zaštita sa
definisanim vremenom reagovanja.
Tokom starta ova zaštita reaguje kada je jedna od tri fazne struje veća od podešene
vrednosti Is za period duži od normalnog vremena starta (ST).
Startovanje motora je definisano kada je:
- struja motora veća od 10% bazne struje (Ib)
- aktiviran ulaz I23 vezan za detektor na osovini motora (I23 – zero speed).
Normalno vreme starta (ST) može se podešavati odgovarajućim ulazom (I22).

2) Ukočen rotor
Zaštita od ukočenog rotora je takođe realizovana kao prekostrujna zaštita koja reaguje
posle vremenskog kašnjenja (dopuštenog vremena ukočenog rotora). Tokom
normalnog rada (posle starta) zaštita reaguje kada je jedna od tri fazne struje veća od
podešene vrednosti Is za period duži od podešenog (dopuštenog vremena ukočenog
rotora) vremena LT (slika 32).
Ukočen rotor je moguće detektovati i brzim senzorima koji izlazu daju trenutni signal
za isključivanje motora.
Slika 6.17.1. Normalan start Slika 6.17.2. Predug start Slika 6.17.3. Start sa
ukočenim rotorom
3) Sprečavanje oštećenja
Ovo je posebna zaštitna funkcija koja se primenjuje kod velikih asinhronih motora.
Veliki motori mogu da imaju dugačko vreme starta usled njihove velike inercije ili
smanjenog napona napajanja. Ovo vreme starta je duže nego dozvoljeno vreme
ukočenog rotora. Da bi se ovakvi motori zaštitili postoje LTS tajmeri koji reaguju ako
je detektovan start (I>Is) a brzina motora je nula.
Ako je start normalan, ulaz I23 (zero speed switch) blokira ovu zaštitu.
U slučaju kada motor ponovo ubrzava on povlači struju koja je bliska struji starta (>Is)
bez prethodnog prolaska kroz vrednost manju od 10%Ib (kao kod starta motora).
Ovaj zaključak može biti koristan za:
- podešavanje normalnog vremena starta
- podešavanje dopuštenog vremena ukočenog rotora (LT) na manju vrednost.
Slika 6.17.4. Blok dijagram reagovanja zaštite od predugog starta i ukočenog rotora

6.18. Zaštita od termičkog preopterećenja (49)
Termička zaštita štiti motore, transformatore, generatore, vodove, kondenzatore od

preopterećenja, merenjem struje opterećenja. Zaštitna funkcija u stvari simulira temperaturni
rast štićenog elementa uz pomoć merenja struje. Zaštita takođe uzima u obzir brojne faktore
koji utiču na vremensku konstantu štićenog uređaja.
Računanje termičkog kapaciteta se vrši u skladu sa matematičkim modelom koji uzima u
obzir:
- efektivnu vrednost struje
- temperaturu ambijenta.
Zaštitna funkcija omogućava sledeća podešavanja:
- podešavanje isključenja
- blokadu zaštite pri startu
- podešavanje alarma.
Zaštitna funkcija određuje porast temperature (E) na osnovu termičkog modela definisanog
preko sledeće diferencijalne jednačine:
2
 I  dt dt
dE =  eq  −E
 Ib  T T
gde je:
E - porast temperature
Ib - bazna struja
Ielj - ekvivalentna struja
T - vremenska konstanta zagrevanja elementa koji se štiti.
Zaštita daje signal reagovanja kada porast temperature E (koji se računa u skladu sa merenom
ekvivalentnom strujom Ielj) postane veći od podešene vrednosi Es.
Najveća trajna dozvoljena struja je:
I = I b Es .
Vreme reagovanja zavisi od vremenske konstante zagrevanja T. Izračunati temperaturni rast
zavisi od struje opterećenja i prethodnog toplotnog stanja štićenog uređaja.
“Hladna” kriva definiše vreme reagovanja zaštite bazirano na prethodno neopterećenom
uređaju (0%).
Porast temperature iz hladnog stanja može se opisati jednačinom:
 I eq   − 
2 t
T1 
E =   ⋅ 1 − e .
 I b   

Ako je ES podešeni porast temperature (prag reagovanja), tada se vreme reagovanja računa po
formuli:
2
 I eq 
 
= ln  b2 
t I
.
T1  I eq 
  − Es
 Ib 
Vreme reagovanja u zavisnosti od struje opterećenja i podešenog temperaturnog praga za
prethodno hladno stanje (neopterećen uređaj) prikazano je na slici 6.18.1.

Slika 6.18.1. “Hladne” krive
“Topla” kriva definiše vreme reagovanja zaštite bazirano na prethodno

nominalnoopterećenom uređaju (100%).
Porast temperature iz toplog stanja može se opisati jednačinom:
 I eq   I eq   −t
2 2
E =   ⋅   − 1 ⋅ e T1 .
 I b   I b  
Ako je ES podešeni porast temperature (prag reagovanja), tada se vreme reagovanja računa po
formuli:

2
 I eq 
  − 1
= ln  b 2
t I
.
T1  I eq 
  − Es
 Ib 
Vreme reagovanja u zavisnosti od struje opterećenja i podešenog temperaturnog praga za
predhodno toplo stanje (nominalno opterećen uređaj) prikazano je na slici 6.18.2.
Slika 6.18.2. “Tople” krive
Zaštita daje mogućnost podešavanja dve vrednosti temperaturnog rasta:

ES1 - alarm – ovu vrednost koristi zaštita od uzastopnih startova radi određivanja
toplog stanja motora,
ES2 - prag isključenja.

Takođe se može vršiti podešavanje vremenskih konstanti što je vrlo značajno za zaštitu
motora.
T1 – vremenska konstanta zagrevanja (kod uređaja koji je u pogonu),
T2 – vremenska konstanta hlađenja (kod uređaja koji se zaustavlja).
Slika 6.18.3. Vremenska konstanta hlađenja Slika 6.18.4. Vremenska konstanta

zagrevanja
Za motore je T1<T2 (smatra se da nema prinudnog hlađenja pri zaustavljanju), dok je kod
transformatora i kondenzatora T1=T2.
Za rotacione mašine (koje se obrtanjem hlade) hlađenje je efikasnije dok su one u pogonu
nego u slučju kada se one zaustavljaju.
Pogon i zaustavljanje detektujemo prolaskom struje kroz granicu 0.1Ib:
• pogon ako je I>0.1Ib,
• zaustavljanje ako je I<0.1Ib.
6.18.1. Uticaj viših harmonika

Termička zaštita meri efektivnu vrednost struje i pri tome uzima u obzir uticaj viših
harmonika i to sve do 17 – tog.
6.18.2. Uticaj temperature ambijenta

Većina opreme radi na maksimalnoj temperaturi ambijenta od 40°C. U slučaju da temperatura
ambijenta pređe 40°C zaštita to uzima u obzir preko faktora uvećanja (fa) po sledećoj formuli:
T − 40°C
f a = max
Tmax − Tamb
gde je:
Tmax – maksimalna dozvoljena temperatura elementa,
Tamb – merena temperatura ambijenta.
6.18.3. Prilagođavanje zaštite

Dodatna podešavanja zaštite mogu biti korišćena da bi prilagodili zaštitu dopuštenim
termičkim naprezanjima datim od strane proizvođača preko toplih i hladnih eksperimentalnih
krivih.
Da bi zaštitu podesili u skladu sa tim eksperimentalnim krivama moramo podesiti određene
parametre:
- Početni temperaturni rast ES0 – koristi se u cilju smanjenja vremena reagovanja u
hladnom stanju.

2
 I eq 
  − ES 0
= ln  b  2
t I
Modifikovana “hladna” kriva: .
T  I eq 
  − ES
 Ib 
- Druga grupa parametara (vremenske konstante i vremena reagovanja) koriste se da bi
uzeli u obzir termička naprezanja ukočenog rotora. Ova grupa parametara se uzima u
obzir kada struja postane veća od podešene vrednosti Is.
6.18.4. Uticaj inverzne komponente struje

U slučaju kada se pojavi, inverzna komponenta struje (koja je signal asimetrije u mreži) kod
motora i generatora izaziva dodatno zagrevanje rotora. Inverzna komponenta struje se
kompletno troši na stvaranje gubitaka i zagrevanje rotora, i to je razlog zašto termička zaštita
mora da je uzme u obzir.
Inverzna komponenta struje se uzima u obzir preko sledeće jednačine:
I eq = I ph
2
+ KI i2
gde je :
Iph - maksimalna fazna struja,
Ii – inverzna komponenta struje,
K - faktor inverzne komponente koji može da ima sledeće
vrednosti (0; 2.25; 4.5; 9).
Za asinhroni motor k se određuje na sledeći način:
C 1
k = 2⋅ d ⋅ −1
Cn  I  2
g  d 
 Ib 
gde je:
Cn , Cd – radni (nominalni) i polazni obrtni moment
Ib , Id – bazna i polazna struja
g – klizanje
Na osnovu izračunatog k biramo najbližu diskretnu vrednost za faktor inverzne komponente
K.
6.18.5. Sprečavanje starta

Termička zaštita može sprečiti uređaj za startovanje motora sve dok temperatura ne opadne na
vrednost koja dozvoljava restartovanje, odnosno dok se motor ne ohladi. Ova funkcija je
objedinjena sa zaštitom (ANSI 66) tako da “START INHIBIT” signal informiše operatora.
6.18.6. Sprečavanje regovanja

Reagovanje termičke zaštite može biti blokirano (podešavanjem logičkog ulaza) kada to
zahtevaju određeni uslovi rada, najčešće u ekstremnim startnim uslovima.
6.18.7. Uticaj načina hlađenja transformatora

Termičko preopterećenje transformatora može nastati usled kvarova u sistemu hlađenja
transformatora, prevelikog opterećenja (obično reaktivnog) i velike temperature ambijenta.

Termička zaštita omogućava podešavanje vremenske konstante zagrevanja i hlađenja u skladu

sa bilo prirodnim ili prinudnim načinom hlađenja (ONAN, ONAF). Izbor jednog ili drugog
načina hlađenja, u skladu sa podešenim parametrima, vrši se preko odgovarajućeg logičkog
ulaza.
Blok dijagram reagovanja zaštite dat je na slici 6.18.7.1.
Slika 6.18.7.1. Blok dijagram reagovanja zaštite od termičkog preopterećenja
6.19. Nadgledanje (nadzor) temperature (49T/38)
Nadgledanje temperature štićenog uređaja i temperature ambijenta (ako je potrebno izvršiti

temperaturnu kompenzaciju) vrši se pomoću određenog broja otporničkih temperaturnih
detektora (RTD) tipa Pt 100 (100 Ω na 0°C), Ni 100 (100 Ω na 0°C) ili Ni 120 (120 Ω na
0°C) koji su u skladu sa standardima IEC 60751 i DIN 43760.
Zaštita reaguje kada nadgledana temperatura postane veća od podešene vrednosti Ts koja se
može podešavati u opsegu od 0°C do 180°C.
Svaki od RTD-a poseduje dva temperaturna praga: jedan za alarm a drugi za reagovanje.
Nadgledanjem temperature se može otkriti oštećenje RTD-a (kratak spoj ili prekid):
- RTD je kratko spojen ako je izmerena vrednost temperature manja od –35°C,
- RTD je prekinut ako je izmerena vrednost temperature veća od +205°C.
U zavisnosti od proizvođača, zaštita je snabdevena sa različitim brojem RTD-ova (6, 8, 10,
12).
Slika 6.19.1. Blok dijagram funkcije nadgledanja (nadzora) temperature

6.20. Fazna prekostrujna zaštita (50/51)
Fazna prekostrujna zaštita spada u najstarije i najjednostavnije oblike zaštite. Wene ulazne
veličine su struje štićenih elemenata. Prekostrujna zaštita se koristi kao zaštita od kratkih
spojeva i preopterećenja a takođe i kao rezerva distantnoj i diferencijalnoj zaštiti. Prekostrujna
zaštita se izvodi kao jednofazna, dvofazna ili trofazna i reaguje kada jedna od tri fazne struje
dostigne prag reagovanja.
Karakteristika reagovanja zaštite može biti:
- sa definisanim vremenom reagovannja (vreme reagovanja nezavisno od struje),
- IDMT karakteristika (inverzna karakteristika reagovanja).
Slika 6.20.1. Karakteristika fazne Slika 6.20.2. IDMT karakteristika

prekostrujne zaštite sa definisanim fazne prekostrujne zaštite
vremenom reagovanja
Karakteristika sa definisanim vremenom reagovanja koristi se u slučajevima kada je

impedansa mreže znatno veća od impedanse štićenog voda tako da se struja kratkog spoja ne
razlikuje mnogo za bliske i udaljene kvarove.
Inverzna karakteristika se koristi kod dužih vodova gde je struja kratkog spoja primetno
manja na kraju voda.
Veoma inverzna i ekstremno inverzna karakteristika se koriste kod vodova čija je impedansa
veća od impedanse mreže tako da su prisutne velike razlike struje kratkog spoja pri bliskim i
udaljenim kvarovima, na vodovima koji poseduju funkciju automatskog ponovnog uključenja,
kao i na vodovima koji se štite pomoću osigurača.
Slika 6.20.3. Blok dijagram reagovanja fazne prekostrujne zaštite
IDMT karakteristike su standardizovane u skladu sa standardima IEC 60255 i BS 142. Krive

ove zaštite su definisane i predstavljene na slikama 6.20.4, 6.20.5, 6.20.6, 6.20.7.

Slika 6.20.4. Inverzna karakteristika (SIT) Slika 6.20.5. Veoma inverzna karakteristika
(VIT)
0.14 T 13.5 T
t= 0.02
⋅ t= ⋅
I  2.97 I
− 1 1.5
  −1 Is
 Is 

Slika 6.20.6. Ekstremno inverzna Slika 6.20.7. Ultra inverzna karakteristika

karakteristika (EIT) (UIT)
80 T 315
t= 2
⋅ t= 2.5
⋅T
I  0.808 I 
  − 1   − 1
 Is   Is 
Prekostrujna zaštita može da radi paralelno sa distantnom zaštitom ili u kombinaciji sa
podnaponskom zaštitom što je obrađeno kao posebna zaštita (50V/51V).
6.21. Prekostrujna zemljospojna zaštita u direktno uzemljenim

mrežama (50N/51N)
Koncepcija zemljospojne zaštite (zaštite od nulte komponente struje) je vrlo slična koncepciji
prekostrujne zaštite. Nulta komponenta struje javlja se samo kod kvarova sa zemljospojem i
kod nekih rednih nesimetrija. Razlog uvođenja ovakve zaštite u direktno uzemljenim
mrežama leži u činjenici da se pri jednofaznim kvarovima može pojaviti otpornost kvara koja
ne može biti obuhvaćena drugim metodama zaštite (osetljivost distantne zemljospojne zaštite
nije u stanju da otkrije kvarove sa visokom otpornošću na mestu kvara). Takvi kvarovi se
efikasno detektuju merenjem nulte komponente struje.
Zemljospojna zaštita je jednopolna i reaguje kada je nulta komponenta struje veća od
podešene vrednosti.
Karakteristika reagovanja zaštite može biti:
- sa definisanim vremenom reagovanja (vreme reagovanja nezavisno od struje),
- IDMT karakteristika (inverzna karakteristika reagovanja).

Slika 6.21.1. Karakteristika prekostrujne Slika 6.21.2. IDMT karakteristika

zemljospojne zaštite sa prekostrujne
definisanim vremenom reagovanja zemljospojne zaštite
Slika 6.21.3. Blok dijagram reagovanja prekostrujne zemljospojne zaštite u direktno

uzemljenim mrežama
Standardizovane IDMT karakteristike zemljospojne zaštite su iste kao karakteristike

prekostrujne zaštite samo što se u izrazima umesto struje kvara javlja nulta komponenta
struje.
6.22. Prekostrujna zemljospojna zaštita u izolovanim,

kompenzovanim i mrežama uzemljenim preko impedanse
(50G/51G)
Ovo je prekostrujna zaštita nulte komponente struje u izolovanim mrežama, kompenzovanim

mrežama ili mrežama uzemljenim preko impedanse, odnosno u mrežama sa malim strujama
zemljospoja.
U ovakvim mrežama struja kvara je dominantno kapacitivna zbog kapacitivne sprege faznih
provodnika i zemlje. Ovakva zemljospojna zaštita mora biti selektivna i pre svega osetljiva jer
su struje zemljospoja relativno male (reda A ili nekoliko desetina A). U mrežama uzemljenim
preko impedanse (otpornosti), meri se aktivna komponenta struje kvara. Zaštita je jednopolna
i reaguje kada nulta komponenta struje dostigne podešenu vrednost. Sprečavalje reagovalja
zaštite je moguće pomoću logičkog ulaza.
Podešena vrednost zaštite je 15A, dok je vremenska zadrška (T) definisana za struje >200A.
Vreme reagovanja zaštite u zavisnosti od struje prikazano je na slici 6.22.1.

Slika 6.22.1. Karakteristika reagovanja zemljospojne zaštite

u mrežama koje nisu direktno uzemljene
Slika 6.22.2. Blok dijagram reagovanja prekostrujne zemljospojne zaštite u izolovanim,

kompenzovanim i mrežama uzemljenim preko impendanse
Ovaj tip prekostrujne zemljospojne zaštite se koristi u distributivnim mrežama jer u njima
imamo pomenute načine uzemljenja zvezdišta dok se u mrežama najviših napona ide na slučaj
direktno uzemljenog zvezdišta.

6.23. Naponski blokirana prekostrujna zaštita (50V/51V)
Za reagovanje naponski ograničene prekostrujne zaštite potrebno je da napon dovoljno

opadne tako da podnaponska zaštita deblokira prekostrujnu zaštitu. U ovom slučaju moguće je
prekostrujne releje podesiti na znatno manje struje čak i na struje manje od maksimalnih
radnih.
Naponski ograničena prekostrujna zaštita je tropolna zaštita. Zaštita reaguje kada jedna, dve
ili sve tri fazne struje dostignu naponski podešenu vrednost Is*.
Karakteristika reagovanja ove zaštite može biti sa definisanim vremenom reagovanja ili
IDMT karakteristika (inverzna karakteristika reagovanja).
Podešena vrednost struje Is* je izabrana u skladu sa najnižim izmerenim naponom mreže i
određuje se iz sledeće jednačine:
 U  I
I s* = 4 ⋅ − 2.2 ⋅ s .
 Un  3
Karakteristika i blok dijagram reagovanja zaštite prikazani su na slikama 6.23.1. i 53
respektivno.
Slika 6.23.1. Karakteristika reagovanja Slika 6.23.2. Blok dijagram reagovanja

naponski blokirane naponski blokirane
prekostrujne zaštite prekostrujne zaštite
6.24. Zaštita od otkaza prekidača (50BF)
Ova zaštitna funkcija prati rad prekidača kada komandu za isključenje dobije od drugih
zaštitnih funkcija.
Ako prekidač ne otvori kontakte a kvar i dalje postoji obično se prvo vrši izdavanje komande
reagovanja ponovo istom prekidaču ili rezervnom prekidaču na istom vodu (ako postoji), sa
podesivim vremenskim zatezanjem od (0-150) ms. Ukoliko je prvi pokušaj neuspešan zaštita
od otkaza prekidača inicira isključenje (jednofazno ili trofazno) susednih prekidača.
Stanje prekidača se kontroliše poređenjem fazne struje koja protiče kroz prekidač sa
referentnom vrednošću koja može biti podešena na 10%Ir - 200%Ir, mada je moguća kontrola
i pomoću njegovih pomoćnih kontakata.
Zaštita od otkaza prekidača postaje aktivna tek po izdavanju komande reagovanja glavnom
prekidaču od strane neke druge instalisane zaštite, a takođe zaštita može biti aktivirana i preko
logičkog ulaznog signala.

Slika 6.24.1. Blok dijagram reagovanja zaštite od otkaza prekidača
6.25. Prenaponska zaštita (59)
Prenaponska zaštita detektuje neželjene naponske uslove na mreži i opremi. Najčešći

neželjeni uslovi su ekstremno visok napon ili provera predviđenog naponskog nivoa što
uključuje i proveru međufaznog napona.
Na dugim vodovima, naročito kad su slabo opterećeni usled Ferantijevog efekta mogu se
pojaviti stabilni prenaponi. Ovaj rast napona je posledica kapacitivnog opterećenja na vodu i
najveći je na neopterećenom vodu. Ovi prenaponi nepovoljno utiču na životni vek izolacije,
čak mogu dovesti do razaranja izolacije. Da bi se izbegli ovi prenaponi često se koriste
kompenzacioni kondenzatori.
Prenapon je opasan za izolaciju namotaja. Prenapon može izazvati sam generator ali i mreža.
Prenapon se kod generatora najčešće javlja zbog kvarova na:
• regulatoru pobude
• regulatoru blok-transformatora
• naglog rasterećenja.
Za detekciju uzroka prenapona koristi se smer reaktivne snage.
Postoje i potrošači za koje nizak napon predstavlja nepoželjno radno stanje. Primer je
asinhroni motor koji pogoni mašinu konstantnog otpornog momenta. Sniženje napona dovodi
do povećanja struje i pregrevanja.
Provera međufaznog napona je trofazna zaštita a ulazne veličine su tri međufazna napona.
Zaštita reaguje kada je jedan od međufaznih napona veći od podešene vrednosti Us.
Zaštita pri reagovanju ima vremensko kašnjenje.
Slika 6.25.1. Blok dijagram reagovanja prenaponske zaštite

6.26. Prenaponska zaštita nulte komponente napona (59N)
Detekcija zemljospoja u izolovanim mrežama ili mrežama uzemljenim preko velike

impedanse vrši se merenjem nulte komponente napona (V0).
Zaštita reaguje kada je nulta komponenta napona V0 veća od podešene vrednosti VS0.
Nultu komponentu napona određujemo ili merenjem uz pomoć naponskih transformatora ili
računanjem preko faznih napona (V1, V2, V3):
  
V0 = V1 + V2 + V3 .
Zaštita pri reagovanju ima vremensko kašnjenje.
Slika 6.26.1. Blok dijagram reagovanja prenaponske zaštite nulte komponente napona
Ovo je obična prenaponska zaštita. Koliki će tačno procenat namotaja sinhrone mašine da se
zaštiti zavisi od kapaciteta primar-sekundar blok-transformatora i od otpornika preko koga je
uzemljeno zvezdište generatora ili naponskog transformatora. Kod izbora otpornika vodi se
računa da pri zemljospoju na statoru generatora napon u zvezdištu ne bude veći od 5%
nazivnog napona.
6.27. Zemljospojna zaštita (64)
Zemljospoj se detektuje proračunom faznog pomeraja nultog napona na krajevima otvorenog

trougla naponskog transformatora. Rešenja zemljospojne zaštite bloka generator transformator
zasnivaju se na merenju nulte komponente napona koja se pojavljuje pri zemljospoju u
generatoru ili niženaponskom namotaju blok transformatora. Kada je u pitanju zaštita
generatora od zemljospoja, ona detektuje zemljospoj na sabirničkoj sekciji između
generatorskog prekidača i blok transformatora (ili pomoćnog napajanja) ako je generatorski
prekidač otvoren. Ako je generatorski prekidač zatvoren zemljospojna zaštita štiti statorski
namotaj. Osetljivost zemljospojnih zaštita ograničena je zemljospojevima u visokonaponskoj
mreži zbog kapacitivne sprege primara i sekundara blok transformatora. Amplituda napona
koja se može proračunati obezbeđuje zaštitu približno 90% statorskog namotaja generatora.
Ova zaštita može da se podešava sa vremenskom zadrškom.
6.28. Zemljospojna zaštita statora (64S)

U slučaju generatora sa izolovanim zvezdištem, zemljospoj statora izaziva pojavu napona u
zvezdištu generatora. Zaštita koja računa nultu komponentu napona i poredi je sa podešenom
vrednošću je zapravo prenaponska zaštita i ona nije u stanju da štiti ceo statorski namotaj već
nekih 95% namotaja. Koliki će tačno procenat namotaja da se zaštiti zavisi od kapaciteta
primar - sekundar blok transformatora, kapaciteta namotaja generatora prema zemlji,
sabirničkih kapaciteta prema zemlji, kapaciteta niženaponskog namotaja transformatora i od

otpornika preko koga je uzemljeno zvezdište generatora (u slučaju da je zvezdište generatora

uzemljeno preko otpornika) ili naponskog transformatora.
Kod izbora otpornika vodi se računa da pri zemljospoju na statoru generatora napon u
zvezdištu ne bude veći od 5% nominalnog napona. Naponska zaštita se standardno podešava
na 5.5V za nominalni sekundarni napon od 110V.
100% zemljospojna zaštita štiti ceo statorski namotaj i zvezdište generatora. Jedan princip
rada ove zaštite je injektiranje niskofrekventnog signala (20 Hz ili 24 Hz) u statorski namotaj
preko zvezdišta ili posebnog naponskog transformatora. Zaštita koja radi na ovom principu
zahteva poseban injekcioni transformator i izvor niskofrekventnog signala. Niskofrekventni
napon (V20Hz) uslovljava odgovarajuću zemljospojnu struju u slučaju zemljospoja. Vektorska
vrednost (V20Hz, I20Hz) je određena za ulaznu vrednost v20Hz , i20Hz u odgovarajući digitalni
filtar a koristi se za proračun otpornosti kvara sa zemljom. Frekvencijsko odstupanje od 20 Hz
ili 24 Hz nije dozvoljeno. Za korekciju ulaznog ugla poželjna je kompenzacija fazne greške
naponskih i strujnih transformatora.
Karakteristika reagovanja ove zaštite je dvostepena i sa vremenskom zadrškom.
Zemljospojna zaštita se može realizovati i praćenjem trećeg harmonika napona zvezdišta, ali
takva zaštita kod nekih generatora otkazuje.
Zaštita bazirana na injektiranju niskofrekventnog signala operativna je i kada generator stoji,
što nije slučaj sa zaštitom baziranom na praćenju trećeg harmonika.

Slika 6.28.1. 100% zemljospojna zaštita a) Zvezdište generatora uzemljeno preko otpornika
b) Zaštita sa transformatorom za uzemljenje na priključcima generatora
Slika 6.28.2. Zemljospojna zaštita sa transformatorom za uzemljenje u zvezdištu generatora
6.29. Zemljospojna zaštita rotora (64R)
Ova zaštita detektuje zemljospoj pobudnog kola. Da bi eliminisali efekat kapaciteta pobudnog
kola prema zemlji serijski u pobudno kolo se vezuje (preko odgovarajuće spojne jedinice)
jednosmerni napon sa konstantnom promenom polariteta (sa učestanošću 1 Hz do 3 Hz). Sa
svakom promenom polariteta vrši se preusmeravanje toka struje kroz kapacitete prema zemlji
preko spojne jedinice i mernog šanta. Napon Vm skidan sa mernog šanta digitalno se filtrira
kako bi se odstranile superponirane komponente šuma. Za proračun otpora na mestu kvara
korišćen je izobličeni mereni napon. Na ovaj nači mogu se uspešno prepoznati velike
vrednosti otpora nezavisno od mesta kvara. Karakteristika reagovanja je realizovana u dva

koraka (alarm, kratkospojna zaštita). Dodatno, ova zaštita može da se koristi i za detekciju
prekida u mernim kolima (prenosom između brzih i sporih krugova).
Postoje i rešenja zemljospojne zaštite rotora koja umesto jednosmernog koriste naizmenični
pomoćni napon od 45 V. Zaštita računa aktivnu komponentu impedanse dobijene od
pomoćnog napona i struje zemljospoja. Zaštita obezbeđuje dva stanja: stanje visoke
impedanse koja može da posluži kao alarm, dok stanje niske impedanse služi za isključenje
generatora. Zaštita detektuje prelazne otpornosti pri zemljospoju na rotoru do vrednosti od 30
kΩ.
Određena rešenja ove zaštite bazirana su na principu injektiranja niskofrekventnih signala u
rotorska kola, kao što je prikazano na slici 12. Injektiranje može biti jednopolno i dvopolno.
Ova zaštita, kao i 100% zemljospojna zaštita statora, zahteva pomoćni izvor signala i
injekcioni transformator, kao i sprežnu grupu otpornika i kondenzatora. Ova zaštita detektuje
prelazne otpornosti pri zemljospoju na rotoru do vrednosti od 30 kΩ.
Slika 6.29.1. Jednopolno i dvopolno injektiranje signala u pobudno kolo generatora
6.30. Naponska zaštita za jednosmerni napon (64DC)
Ova zaštita je namenjena generatorima koji startuju preko frekventnog pretvarača. Zaštita štiti
generator i uređaje koji su sa njim galvanski povezani od jednosmernog napona.
6.31. Ograničena zemljospojna zaštita (64REF)
Ograničena zemljospojna zaštita detektuje zemljospojeve kod opreme i mreža čije je zvezdište
uzemljeno. Rad ove zaštitne funkcije je baziran na praćenju nulte komponente struje I0
(3I0=I1+I2+I3) i struje kroz uzemljeno zvezdište Ineutral.
Zaštita reaguje kada razlika I0-Ineutral postane veća od podešene vrednosti. Podešena vrednost
zavisi od nulte komponente struje (I0) koja praktično sprečava reagovanje zaštite. To
zadržavanje zaštite (procentualni tip karakteristike) nam garantuje stabilnost zaštite u slučaju
udaljenih kvarova.
Princip rada ograničene zemljospojne zaštite i njena karakteristika su prikazani na slikama
6.31.1 i 6.31.2 respektivno.

Slika 6.31.1. Princip rada ograničene Slika 6.31.2. Karakteristika reagovanja ograničene
zemljospojne zaštite zemljospojne zaštite
Karakteristika zaštite je definisana u dva segmenta:

I0-Ineutral=IS0
I0-Ineutral=1.05I0.
Princip rada ograničene zemljospojne zaštite odgovara mrežama kod kojih je struja
zemljospoja (jednopolnog kratkog spoja) u štićenoj zoni veća od nulte komponente struje,
tako da ovu zaštitu nije moguće koristiti u kompenzovanim mrežama.
Slika 6.31.3. Blok dijagram reagovanja ograničene zemljospojne zaštite
6.32. Zaštita od nedozvoljenog broja uzastopnih startova i blokiranje

starta (66/86)
Kada motor startuje rotorski namotaj trpi povećano termičko opterećenje zbog pojave skin
efekta. Ako se nakon neuspešnog starta pokuša ponovo pokretanje u kratkom vremenskom
intervalu, može doći do termičkog preopterećenja motora, tačnije krajnjih provodnika rotora.
Dopuštena temperatura pri višestrukim ponovljenim startovima se brzo prekoračuje. Da bi se
ova pojava sprečila korise se brojači startovanja i vremensko blokiranje startovanja.
Proizvođač motora specificira broj dopuštenih startova unutar zadatog vremenskog intervala
iz hladnog i iz toplog stanja, tako da čim je podešeni broj startova dostignut svaki sledeći je
zabranjen u definisanom vremenskom intervalu.
Uređaj za blokiranje starta dozvoljava ponovni start samo ako rotor ima dovoljnu termičku
rezervu za kompletan start. Kao dodatak ovim zaštitnim funkcijama, da bi se izbegli učestali

startovi i motor zaštitio od neželjenih konsekvenci uvodi se podešavanje minimalnog vremena

između startova. Temperatura rotora se računa iz statorske struje.
Na slici 6.32.1 je prikazana temperaturna karakteristika rotora tokom uzastopnih startova.
Slika 6.32.1. Temperaturna karakteristika rotora tokom uzastopnih startova

Zaštita od uzastopnih startova je trofazna zaštita. Ona reaguje kada broj startova dostigne
sledeće granice:
1. maksimalan broj startova (Nt) dozvoljen u određenom vremenskom intervalu (P),
2. maksimalan dozvoljen broj uzastopnih startova (Nc),
3. maksimalan dozvoljen broj uzastopnih hladnih startova (Nf).
Dodatne funkcije koje ova zaštita nudi mogu biti prikazivanje preostalog broja dozvoljenih
startova u slučaju da zaštita nije reagovala kao i preostalo vreme do ponovnog dozvoljenog
starta u slučaju kada je zaštita odreagovala. Zaštita detektuje start kada struja opterećenja
postane veća od 10% bazne struje (Ib) a da je pre toga bila manja od ove vrednosti određeno
vreme.
Slika 6.32.2. Detekcija starta

Toplo stanje motora odgovara prevazilaženju vrednosti temperature ES1 koja generiše signal
alarma kod termičke zaštite.
Kada motor ponovo ubrzava on prolazi kroz stanje slično startu ali bez prolaska struje kroz
vrednost 0.1Ib tako da u ovom slučaju brojač startova ne reaguje. Međutim ova zaštitna
funkcija omogućava da se ovo stanje broji kao start putem logičkog ulaza (I22).

Slika 6.32.3. Blok dijagram reagovanja zaštite od nedozvoljenog broja uzastopnih startova
6.33. Usmerena prekostrujna zaštita (67)
Usmerena prekostrujna zaštita je dvofazna zaštita koja sadrži prekostrujnu i usmerenu

funkciju. Zaštita reaguje kada prekostrujna funkcija u izabranom smeru (normalnom ili
inverznom) premaši prag reagovanja najmanje u jednoj od dve posmatrane faze.
Izbor karakteristike reagovanja je isti kao kod prekostrujne zaštite odnosno moguć je izbor
između karakteristike sa definisanim vremenom reagovanja ili IDMT karakteristika.
Kombinacija struje i napona koji su dovedeni releju, odnosno “sprega”, u ovom slučaju je sa
pomerajem od 90°. Smer struje je određen faznim pomerajem u odnosu na polarizacioni
napon (uglovi ϕ1 i ϕ3) koje određuje poseban terminal u okviru zaštite.
Kompleksna ravan u kojoj se mogu pojaviti vektori struje kvara podeljena je na dve zone,
normalnu i inverznu. Ugao θ je ugao između polarizacionog linijskog napona i simetrale
granične linije između normalne i inverzne zone. Izborom ugla θ određujemo položaj
granične linije između normalne i inverzne zone u kompleksnoj ravni.

Slika 6.33.1. Princip reagovanja usmerene prekostrujne zaštite
Usmerena prekostrujna zaštita poseduje memoriju u kojoj se smeštaju dva naponska ciklusa
koja prethode kvaru (tzv. naponska memorija). Ova memorija omogućava određivanje
usmerenosti kod bliskih kvarova jer kod bliskih kvarova napon koji se dovodi zaštiti je suviše
nizak da bi se odredila usmerenost. U takvim slučajevima napon za reagovanje se uzima iz
naponske memorije.

Da bi zaštita bila operativna potrebno je da polarizacioni linijski napon bude veći od 1.5%Un.
Slika 6.33.2. Blok dijagram reagovanja usmerene prekostrujne zaštite
6.34. Usmerena prekostrujna zemljospojna zaštita (67N)
Usmerena zemljospojna prekostrujna zaštita je jednopolna zaštita koja sadrži prekostrujnu

zemljospojnu i usmerenu funkciju. Zaštita reaguje kada prekostrujna zemljospojna funkcija u
izabranom smeru (normalnom ili inverznom) premaši prag reagovanja. Karakteristika
reagovanja ove zaštite je karakteristika sa definisanim vremenom reagovanja.
Smer nulte komponente struje je određen faznim pomerajem ϕ0 u odnosu na nultu
komponentu napona i to određuje poseban terminal u okviru zaštite. Nulta komponenta
napona se meri pomoću tri naponska transformatora sa sekundarima vezanim u otvoren
trougao.
Zaštita određuje projekciju IP0 nulte komponente struje I0 na simetralu granične linije između
normalne i inverzne zone. Ugao θ0 u ovom slučaju je ugao između nulte komponente napona
V0 i simetrale granične linije između normalne i inverzne zone u kompleksnoj ravni. Izborom
ugla θ0 određujemo položaj granične linije što je prikazano na karakteristikama datim na
slikama 6.34.1 i 6.34.2 respektivno.

Slika 6.34.1 Karakteristika Slika 6.34.2. Karakteristika

reagovanja usmerene prekostrujne reagovanja usmerene prekostrujne
zemljospojne zaštite zemljospojne zaštite
Projekcija nulte komponente struje IP0 poredi se sa podešenom vrednošću IS0. Zaštita reaguje
u normalnoj zoni ukoliko je IP0 ≤ -IS0 dok je za inverznu zonu potreban uslov reagovanja IP0 ≥
IS0.
Kada je vrednost ugla θ0=0 zaštitna funkcija je aktivna za sledeće vrednosti ugla ϕ0 (između
V0 i I0):
104° ≤ ϕ0 ≤ 256° u normalnoj zoni,
-76° ≤ ϕ0 ≤ 76° u inverznoj zoni.
Da bi zaštita bila operativna potrebno je da polarizacioni napon, u ovom slučaju nulta
komponenta napona, bude veći od 2.6%Un.
Ova zaštitna funkcija se primenjuje u mrežama sa izolovanim zvezdištem ili zvezdištem
uzemljenim preko velike impedanse, dok za kompenzovane mreže postoji posebna zaštitna
funkcija. Podešavanje ugla θ0 primarno zavisi od načina uzemljenja zvezdišta.
Kod mreža sa izolovanim zvezdištem struja je pretežno kapacitivna tako da je
predložena vrednost za ugao θ0 = 90°.
Kod mreža uzemljenih preko aktivne otpornosti zaštita detektuje jedino aktivnu komponentu
struje zemljospoja tako da ne treba da bude osetljiva na kapacitivnu struju zemljospoja, stoga
je predložena vrednost za ugao θ0 = 0°.
Kod direktno uzemljenih mreža, struja zemljospoja je jedino ograničena induktivnošću
vodova i izvora stoga je predložena vrednost za ugao θ0 = -45°.

Slika 6.34.3. Blok dijagram reagovanja usmerene prekostrujne zemljospojne zaštite
6.35. Usmerena prekostrujna zemljospojna zaštita u kompenzovanim

mrežama (67NC)
Ova zaštita je jednopolna i reaguje kada je aktivna komponenta struje zemljospoja u

izabranom smeru (normalnom ili inverznom) veća od podešene vrednosi.
Karakteristika reagovanja ove zaštite je sa definisanim vremenom reagovanja. Ovu zaštitu
karakteriše sposobnost detektovanja vrlo kratkih kvarova, kao i kvarova koji se ponavljaju
tokom vremenske zadrške.
Zaštita određuje projekciju IP0 nulte komponente struje I0 u pravcu nulte komponente npona
V0. Smer nulte komponente struje je određen faznim pomerajem ϕ0 u odnosu na nultu
komponentu napona i to određuje poseban terminal u okviru zaštite.
Projekcija nulte komponente struje IP0 poredi se sa podešenom vrednošću IS0 tako da reaguje u
sledećim smerovima:
normalnom ako je IP0 ≤ -IS0,
inverznom ako je IP0 ≥ IS0,
ako je vektor struje zemljospoja u sektoru koji može biti podešen u skladu sa nultom
komponentom napona. Postojanje ovog sektora omogućava visoku osetljivost zaštite.
Uslov operativnosti ove zaštite, za razliku od usmerene prekostrujne zemljospojne zaštite, je
porast nulte komponente napona V0 iznad podešene vrednosti VS0. Podešena vrednost VS0
mora biti veća od nulte komponente detektovane u uslovima bez kvara pri asimetriji u mreži.
Ova zaštita, kao što se iz imena zaključuje, primenjuje se u kompenzovanim mrežama
(mrežama uzemljenim preko Petersenove prigušnice).

Slika 6.35.1. Karakteristika reagovanja usmerene prekostrujne zaštite u kompenzovanim

mrežama
Slika 6.35.2. Blok dijagram reagovanja usmerene prekostrujne zemljospojne zaštite

u kompenzovanim mrežama
6.36. Detekcija kolebanja snage (68/68T)
Posle događaja kao što su uključenje ili isključenje, kratki spojevi, APU i slično može da
dođe do kolebanja snage. Naime, generatori se prilagođavaju novonastaloj situaciji u mreži i
nastoje da zauzmu novo ravnotežno stanje. Između njih se mogu pojaviti velike struje
izjednačenja, a javljaju se i sniženi naponi. Odmah je jasno da kombinacija ove dve pojave
može dovesti do toga da distantni releji “vide” prividno malu impedansu unutar distantne
zone i pogrešno reaguju. Distantne zaštite sa karakteristikama koje u kompleksnoj ravni
zauzimaju veliku površinu su najosetljivije na pojavu kolebanja snage. U raširenim mrežama
koje nose velika opterećenja kolebanjem snage može biti ugrožen i prenos energije. Ovakve
pojave su često periodične i njihova dinamika zavisi od inercije sistema. Da bi se sprečilo
reagovanje distantne zaštite tokom kolebanja snage, razvijen je algoritam za detektovanje ove
pojave kako bi se u tom slučaju mogao blokirati rad distantne zaštite.

Kružni dijagram impedanse pri kolebanju snage prikazan je na slici 6.36.1.
Slika 6.36.1. Kružni dijagram impedanse pri kolebanju snage
6.37. Zaštita od ispada iz sinhronizma (gubitka tranzijentne

stabilnosti) (78)
Zavisno od konfiguracije i stanja mreže, klizanje rotora odnosno ispad iz sinhronizma se

može pojaviti u sledećim slučajevima:
- velikih poremećaja u mreži,
- bliskih kvarova u mreži,
- slabe veze generatora i sistema,
- gubitka pobude.
Ako se neka generatorska jedinica nalazi u blizini centra oscilovanja snage pri ovakvom
režimu može doći do pojave njenog nedopustivog preopterećenja i do zahteva za
isključenjem. Ako do oscilovanja dolazi u udaljenim delovima mreže to je opasnost po
generator smanjena.
Karakteristika reagovanja zaštite od ispada iz sinhronizma prikazana je na slici 6.37.1.
Zaštita od ispada iz sinhronizma je bazirana na principu merenja impedanse i izračunavanju
kretanja (progresa) vektora impedanse. Ova zaštita detektuje klizanja (oscilovanja) rotora u
odnosu na mrežu u opsegu frekvencija od (0.2 – 8) Hz. Ako je rotor brži od mreže impedansa
se kreće sa desna na levo, i obrnuto ako je rotor sporiji od mreže. Zavisno od karakteristike
dozvoljava se različit broj oscilacija. Prevazilaženje ovog broja oscilacija uzrokuje pojavu
signala reagovanja. Korišćenje nagiba karakteristike je moguće i poželjno kako bi se postigao
maksimum adaptacije za pojedinačne uslove u sistemu. Aktiviranje ove zaštite je zasnovano
na praćenju komponente direktnog redosleda (mada neko vreme može da egzistira i inverzna
komponenta struje).

Slika 6.37.1. Karakteristika reagovanja zaštite od ispada iz sinhronizma
zona 1 zona 2
Xt
Xd ’ ZS
Eb Ea
B A
r el ej
Slika 6.37.2. Položaj releja za zaštitu od klizanja

Oscilovanje rotora se detektuje preko napona koji je u fazi sa strujom U cos ϕ .
Da bi ova zaštitna funkcija mogla da detektuje klizanje moraju biti:
I > 0.1I n , U < 0.92U n i f osc = (0.2 ÷ 8) Hz .
Promena napona U cos ϕ prikazana je na slici 6.37.3. Trajektorije po kojima se kreće merena
impedansa prikazane su na slici 6.37.4.
Ova zaštitna funkcija zahteva podatke za tri impedanse i ugao linije klizanja:
• Z A -impedansni doseg releja ka mreži
• Z B -impedansni doseg releja ka zvezdištu generatora
• Z C -impedansa koja određuje položaj linije oscilovanja u odnosu na položaj releja
• ϕ -ugao impedanse između tačaka A i B; može se podesiti u opsegu (60 ÷ 90)  .
Impedanse Z A i Z B definišu položaj tačaka A i B u Z ravni, dok impedansa Z C definiše
srednju pravolinijsku trajektoriju impedanse. Položaj ovih impedansi dat je na slici 6.37.5.
Stvarna trajektorija impedanse može biti krug sa centrom na strani generatora, odnosno u zoni
1, ili krug sa centrom na strani mreže, odnosno u zoni 2. Definisanje ovih zona je dato na slici
6.37.6.

Ea U Eb
Ucos ϕ
ϕ
I
δ
Ucos ϕ =Ecos δ /2
δ/2
U
Ucos ϕ ∆Ucos ϕ
Ea Eb
I
ϕ
Slika 6.37.3. Detekcija klizanja rotora preko napona U cos ϕ
X B
δ
R
A Ucosϕ
∆1
∆2
t TS TS TS TS
Slika 6.37.4. Promena napona U cos ϕ pri promeni ugla δ

X
A
ZS
δ C
EA<EB
Xt Z EA=EB
R
EA>EB
’
Xd
Slika 6.37.5. Trajektorije mernih impedansi pri oscilovanju rotora
X A
ZA
zo n a
2 C
zo n
a1
ZC
R
ϕ
B
ZB
Slika 6.37.6. Definisanje zona 1 i 2

6.38. Automatsko ponovno uključenje (79)
Automatskim ponovnim uključenjem, odnosno uključenjem posle kratkotrajne beznaponske

pauze, smo u stanju da eliminišemo dobar deo nemetalnih kvarova izazvanih prenaponima,
rastinjem u okolini voda ili krupnim pticama. Te vrste kvarova su ujedno i najčešće vrste
kvarova.
Nakon nastanka kvara i delovanja odgovarajuće zaštite vod sa kvarom se isključuje. Po isteku
definisane vremenske pauze vod se ponovo automatski uključuje pod napon. Ako je kvar bio
prolaznog karaktera vod će prihvatiti napon i nastaviti normalan rad.
Funkciju APU-a je moguće izvesti jednofazno ili trofazno u većem broju ciklusa, a takođe je
moguće i podešavanje beznaponske pauze.
Tropolno APU se izvodi za sve vrste kvarova i pri tome vreme beznaponske pauze zavisi od
vrste kvara, dok se jednopolno APU izvodi samo za jednofazne kvarove. Funkciju APU
aktiviraju prekostrujne (usmerene i neusmerene) zaštite. Takođe je moguće funkciju APU-a
blokirati pomoću logičkog ulaza.
6.38.1. Slučaj trajnog kvara

Nakon što je prekostrujna zaštita aktivirala funkciju APU-a počinje prvi ciklus. Po isteku
vremena prvog ciklusa izdaje se zahtev za zatvaranje prekidača kome je takođe potrebno
izvesno vreme. Ako zaštita detektuje kvar pre te vremenske zadrške, funkcija APU-a startuje
sledeći ciklus. U slučaju da je kvar trajan, odnosno postoji posle isteka svih ciklusa, funkcija
APU-a sprečava zatvaranje prekidača, odnosno ne dozvoljava uključenje prekidača na kvar.
6.38.2. Slučaj uspešnog APU-a

Ukoliko se posle zahteva za zatvaranje prekidača ustanovi da je kvar uspešno otklonjen,
zatvaranje se može sprovesti do kraja.
6.39. Podfrekventna zaštita (81L)
Sinhroni generatori, asinhroni motori i potrošači najrazličitijih karakteristika mogu da rade

samo u ograničenom (relativno uskom) frekventnom opsegu. Detekcija promene frekvencije
izvan dozvoljenog opsega je bitna za održavanje visokog kvaliteta napajanja.
Ova zaštita se koristi za totalno ili selektivno isključenje.
Za merenje frekvencije se koristi napon direktnog redosleda. Merenje je bazirano na detekciji
prolaska napona kroz nulu (ovo koristi brzi podfrekventni stepen), odnosno proračunu ugaone
brzine rotacije vektora napona direktnog redosleda (ovo koristi stepen za ekstremno tačno
merenje frekvencije). Zajedno sa brzim podfrekventnim stepenom može se aktivirati i
dodatno vremensko stepenovanje. Podfrekventna zaštita reaguje kada je učestanost direktne
komponente napona manja od podešene vrednosti i kada je napon U21 veći od:
- 20% napona Un ako merimo fazne napone (V1; V2; V3),
- 35% napona Un ako merimo linijske napone (U21).
Podfrekventna zaštita pri reagovanju ima vremensko kašnjenje (T).
Karakteristika reagovanja podfrekventne zaštite data je na slici 6.39.1.

Slika 6.39.1. Karakteristika reagovanja podfrekventne zaštite
Blok dijagram reagovanja podfrekventne zaštite dat je na slici 6.39.2.
Slika 6.39.2. Blok dijagram reagovanja podfrekventne zaštite
Ova zaštita štiti:

• turbinu i generator od prekoračenja dozvoljenog rada sa snanjenom brzinom
• sprečava da automatska regulacija pobude pobuđuje mašinu pri smanjenoj brzini
• štiti magnetsko kolo generatora od prevelikog fluksa u kraćim vremenskim periodima
(za manje fluksne prepobude u dužem vremenskom periodu mašinu štiti posebna
zaštita).
Kod većih mašina koriste se dve podfrekventne zaštite sa različitim izvorima frekvencije
(napon statora i brzina vratila). U zavisnosti od karakteristika turbine ove dve zaštite treba da
obezbede minimalan stres turbinskih lopatica ili turbinskog kola. Statorski podfrekventni relej
blokira otvaranje generatorskog prekidača.
6.40. Nadfrekventna zaštita (81H)
Nadfrekventna zaštita reaguje kada je učestanost direktne komponente napona veća od

podešene vrednosti i kada kada je napon U21 veći od:
- 20% napona Unp ako merimo fazne napone (V1; V2; V3),
- 35% napona Unp ako merimo linijske napone (U21).
Nadfrekventna zaštita pri reagovanju ima vremensko kašnjenje (T).
Karakteristika reagovanja nadfrekventne zaštite data je na slici 6.40.1.

Slika 6.40.1. Karakteristika reagovanja nadfrekventne zaštite
Blok dijagram reagovanja nadfrekventne zaštite dat je na slici 6.40.2.
Slika 6.40.2. Blok dijagram reagovanja nadfrekventne zaštite
6.41. Prijemnik za vezu releja i pilot voda (85)
Pilot vodovi se koriste kako kod diferencijalne tako i kod distantne zaštite. Oni obezbeđuju
brzo otklanjanje kvarova na celoj (100%) dužini voda, odnosno bez mrtvih zona. Kontrola
pilot vodova se obavlja 2 kHz impulsnim signalom. Detekcija kvara na pilot vodu rezultuje
blokiranjem zaštite koju povezuju pilot vodovi.
6.42. Diferencijalna zaštita (87/87L)
Diferencijalna zaštita se primarno koristi za zaštitu kratkih jednostrukih vodova i kablova ali
su takođe moguća rešenja diferencijalne zaštite transformatora, motora, sabirnica, generatora,
kondenzatora. Zaštita je povezana sa primarnim strujnim transformatorima preko sumacionih
transformatora. Struje koje koristi zaštita su sekundarne struje sumacionih transformatora.
Veza između diferencijalnih releja koji čine diferencijalnu zaštitu ostvarena je pomoću para
simetričnih pilot kablovskih vodova, čija je dužina (10-15) km.
Princip na kome je bazirana diferencijalna zaštita vodova prikazan je na slici 6.42.1.

Slika 6.42.1. Princip reagovanja diferencijalne zaštite voda
Da bi se smanjio broj diferencijalnih releja ovde je primenjen sumacioni transformator kod

koga tri primarna namotaja imaju prenosni odnos 2:1:3. Na ovaj način se vrši balansiranje
struja kvara i na sekundaru sumacionog transformatora se ima struja IM1=20 mA. Nedostatak
korišćenja sumacionog transformatora je u tome što je osetljivost za jednofazne kvarove
znatno veća nego za dvofazne i trofazne kvarove; takođe zaštita nema istu osetljivost za istu
vrstu kvara između različitih faza.
U okviru zaštite postoji otpornik Rb, (nije prikazan na slici 6.42.1) na kome se meri pad
napona. Kada su u pitanju struje opterećenja i struje kratkih spojeva koji se dešavaju van zone
štićene diferencijalnim relejom, padovi napona na otporniku Rb, na oba releja diferencijalne
zaštite su približno iste vrednosti ali suprotnog polariteta, tako da struja ne teče kroz pilot
vodove. U slučaju kvara u okviru štićene zone padovi napona na otporniku Rb se razlikuju
tako da postoji struja kroz pilot vodove.
Karakteristika uzima u obzir i linearne i nelinearne greške koje unosi strujni transformator.
Kod podešavanja karakteristike reagovanja podešava se IDiff>. Mora se voditi računa o
različitim prenosnim odnosima strujnih transformatora na krajevima štićene zone i ukoliko
oni postoje moraju biti kompenzovani. U nekim slučajevima kompenzacija može biti
realizovana pomoću sumacionog transformatora, u ostalim slučajevima mora se koristiti
pomoćni strujni transformator.
Karakteristika reagovanja diferencijalne zaštite voda prikazana je na slici 6.42.2.

Slika 6.42.2. Karakteristika reagovanja diferencijalne zaštite voda
Poboljšana stabilnost strujnih transformatora je obezbeđena pomoću integrisanih detektora

zasićenja. Ovi detektori obezbeđuju dodatnu stabilnost tokom spoljašnjih kvarova (kvarova
van štićene zone). Vreme od 5ms je dovoljno da bi se detektovao spoljašnji kvar koji se
manifestuje malom diferencijalnom strujom i velikom strujom Irestraint koja je u ovom slučaju
udvostručena struja strujnih transformatora. Ovakve kvarove detektuje “additional restraint
area”, slika 85. Ako usled zasićenja strujnog transformatora diferencijalna struja zađe u oblast
reagovanja, reagovanje diferencijalne zaštite je blokirano na određeno vreme. To vreme je
potrebno da bi nestalo tranzijentno zasićenje strujnog transformatora usled jednosmerne
komponente struje kratkog spoja. Kao rezultat, zahtevi strujnog transformatora su redukovani
tako da se od njih zahteva da stabilno provode struje kratkog spoja bez zasićenja.
6.43. Diferencijalna zaštita motora (87M)
Za zaštitu asinhronih motora od unutrašnjih kratkih spojeva primenjuje se diferencijalna

zaštita da bi se postiglo brzo isključenje kvara. Diferencijalna zaštita motora je trofazna
zaštita i bazirana je na poređenju faznih struja sa suprotnih strana namotaja, što je prikazano
na slici 6.43.1.
Slika 6.43.1. Princip delovanja diferencijalne zaštite motora

Zaštita reaguje kada razlika struja I-I’ za odgovarajuću fazu postane veća od dozvoljene
vrednosti. Minimalnu vrednost diferencijalne struje moguće je podešavati. Strujna
karakteristika reagovanja prikazana je na slici 6.43.2 i predstavlja zavisnost diferencijalne
struje od stabilizacione struje (It):
I + I'
It = .
2
Slika 6.43.2. Strujna karakteristika reagovanja Slika 6.43.3. Inverzna vremenska

diferencijalne zaštite motora karakteristika reagovanja
diferencijalne zaštite motora
Maksimalna vrednost diferencijalne struje od 4.2In odgovara stabilizacionoj struji od 24In.

Ovakva procentualna karakteristika zajedno sa senzorima zasićenja obezbeđuju stabilnost
zaštite tokom starta i spoljašnjih kvarova. Na slici 6.43.3 prikazana je inverzna karakteristika
vremena reagovanja zaštite u zavisnosti od diferencijalne struje.
Slika 6.43.4. Blok dijagram reagovanja diferencijalne zaštite motora

6.44. Diferencijalna zaštita generatora (87G)
Kao i diferencijalna zaštita motora i diferencijalna zaštita generatora štiti generator od

međufaznih kratkih spojeva. Diferencijalna zaštita deluje na isključenje generatora sa mreže,
na isključenje pobude, na demagnetizaciju generatora i zaustavljanje turbine.
Zaštita je trofazna, karakteristika joj je strujno adaptivna i zaštita je imuna na spoljašnje
kvarove i zasićenje strujnih transformatora.
Id /In
2
REAGUJE AKO JE
I1/In<b I LI
ZO N A I2 /In<b
REAGO VAWA
v
g
Ih /In
1 b=1.5 2 3
Slika 6.44.1. Karakteristika reagovanja diferencijalne zaštite generatora
I1 I2
ГЕНЕРАТОР
Slika 6.44.2. Princip diferencijalne zaštite generatora
I d = I1 + I 2 diferencijalna struja
Ih – stabilizaciona struja se definiše na onovu ugla α na sledeći način:

I h = I1I 2 cosα za cosα>0
 I1 
Ih=0 za cosα<0 α = arg  .
 − I2 
6.45. Diferencijalna zaštita transformatora (87T)
Diferencijalna zaštita biće prezentovana na primeru blok transformatora. Diferencijalna

zaštita je najčešći tip zaštite transformatora. Ona štiti transformator od: međufaznih kratkih
spojeva, faznih kratkih spojeva i jednofaznih kratkih spojeva ukoliko je zvezdište
transformatora direktno uzemljeno.
Zaštita je trofazna, karakteristika joj je strujno adaptivna i zaštita je imuna na spoljašnje
kvarove i zasićenje strujnih transformatora.

Id /In
2
REAGUJE AKO JE
’
I1 /In<b I LI
ZO N A ’
I2 /In<b
REAGO VAWA
v
g
Ih /In
1 b 2 3
Slika 6.45.1. Karakteristika reagovanja diferencijalne zaštite transformatora
I1 ШТИЋЕНИ ТРАНСФОРМАТОР I2
СА ОДЦЕПОМ ЗА СОПСТВЕНУ
ПОТРОШЊУ
I3
Slika 6.45.2. Princip diferencijalne zaštite transformatora
I d = I 1 + I 2 + I 3 - diferencijalna struja

 I1′I 2′ cos α , cos α > 0
Ih =   I ′  - stabilizaciona struja
0, cos α < 0, α = arg 1 
  − I ′2 
gde su:
I ′1 = max( I 1 , I 2 , I 3 ) , I ′2 = I d − I ′1 .
Jedna od faza ulaza 1, 2 ili 3 mora se izabrati za referentnu. Sekundari glavnih strujnih
transformatora moraju biti uzemljeni prema generatoru.

7. Podešavanje zaštitnih funkcija
7.1. Diferencijalna zaštita generatora (ANSI 87G)
(Generator differential protection)
• Zaštita je trofazna
• Karakteristika je strujno adaptivna
• Imuna je na spoljašnje kvarove i zasićenje strujnih transformatora
Jedna od faza ulaza 1 ili 2 mora se izabrati za referentnu. Sekundari glavnih strujnih
transformatora moraju biti uzemljeni prema generatoru.
Podešavanje
g-prag reagovanja; tipično se podešava na g=0.2 (opseg je (0.1-0.5))
v-nagib karakteristike; može se podesiti na 0.25 ili na 0.5
Uobičajeno strujno podešenje diferencijalne zaštite generatora je 10%In dok je tipično vreme
reagovanja savremenih diferencijalnih zaštita u opsegu (30-40)ms.
Logika isključenja
ИСКЉУЧЕЊЕ ГЕН. ПРЕКИДАЧА
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЗАШТИТА (АКО ПОСТОЈИ) ИЛИ ВН ПРЕКИДАЧА
АКО НЕ ПОСТОЈИ ГЕН. ПРЕКИДАЧ
ИСКЉУЧЕЊЕ ПОБУДНОГ ПРЕКИДАЧА
ЗАТВАРАЊЕ ТУРБИНСКОГ ФЛУИДА
Slika 7.1.1. Logika isključenja diferencijalne zaštite generatora
7.2. Zemljospojna zaštita statora
(Stator earth fault protection)
a)95% zemljospojna zaštita statora (ANSI 59N)
Podešavanje
Naponska zaštita se standardno podešava na 5.5 V za nominalni sekundarni napon od 110 V.
Uobičajeno podešenje 95% statorske zemljospojne zaštite je oko 5V dok je tipično vreme
reagovanja oko 0.5s.

Logika isključenja
∆t=0,1s ЗАТВАРАЊЕ
ТУРБИНСКОГ ВЕНТИЛА
95% ЗЕМЉОСПОЈНА ИСКЉУЧЕЊЕ

∆t=3,0s
ЗАШТИТА СТАТОРА ГЕН. ПРЕКИДАЧА
ИСКЉУЧЕЊЕ
ПОБУДНОГ ПРЕКИДАЧА
Slika 7.2.1. Logika isključenja 95% zemljospojne zaštite statora
b)100% zemljospojna zaštita statora (ANSI 64S)
Logika isključenja
∆t=5s ЗАТВАРАЊЕ
ТУРБИНСКОГ ВЕНТИЛА
100% ЗЕМЉОСПОЈНА ИСКЉУЧЕЊЕ

∆t=8,0s
ЗАШТИТА СТАТОРА ГЕН. ПРЕКИДАЧА
ИСКЉУЧЕЊЕ
Slika 7.2.2. Logika isključenja 100% zemljospojne zaštite statora
7.3. Zemljospojna zaštita rotora (ANSI 64R)
(Rotor earth fault protection)
Logika isključenja
ЗЕМЉОСПОЈНА ЗАТВАРАЊЕ
∆t=5s
ЗАШТИТА РОТОРА ТУРБИНСКОГ ВЕНТИЛА
ИСКЉУЧЕЊЕ
∆t=8s ГЕН. ПРЕКИДАЧА
Slika 7.3.1. Logika isključenja zemljospojne zaštite rotora
7.4. Prenaponska zaštita statora (ANSI 59)
(Overvoltage protection)
Logika isključenja i podešavanje

Uobičajeno podešenje prvog stepena prenaponske zaštite statora generatora je 120%Un dok
je tipično vreme reagovanja u opsegu (2-3)s. Po pravilu je linijski napon ulazni napon za ovu
zaštitu. Uobičajeno podešenje drugog stepena prenaponske zaštite statora generatora je
140%Un dok je tipično vreme reagovanja 100ms.

УВОЗ РЕАКТИВНЕ ЕНЕРГИЈЕ ИСКЉУЧЕЊЕ

Q<0 “И” ВН ПРЕКИДАЧА
∆t=2 s
ПРВИ СТЕПЕН ИСКЉ. ПОБ. ПРЕК.

∆t=3 s
ПРЕНАПОНСКА
U=1,2Un ИСКЉ. ГЕН. ПРЕК.
ЗАШТИТА ПОТПУНО
ДРУГИ СТЕПЕН ∆t=6 s ИСКЉУЧЕЊЕ
U=1,4Un
Slika 7.4.1. Logika isključenja i podešavanje prenaponske zaštite statora
7.5. Podfrekventna zaštita (ANSI 81)
(Underfrequency protection)

Uobičajeno podešenje podfrekventne zaštite je u opsegu (47-48)Hz a tipična vrednost
vremenskog zatezanja je u opsegu (2-20)s i najčešće je ova zaštita blokirana ako je
U<40%Un.
СТАТОРСКИ ПОДФРЕКВ.
РЕЛЕЈ freag =47Hz
ПОТПУНО
“И” ∆t=20 s ИСКЉУЧЕЊЕ
ГЕНЕРАТОРСКИ ПРЕКИДАЧ
ЗАТВОРЕН
РАСТЕРЕЋЕЊЕ
ПОСТОЈИ МАЛА АКТИВНА “И” ТУРБИНЕ
СНАГА (ГЕНЕРАТОРСКА) “НЕ”
P < 0,01P n
ИСКЉУЧЕЊЕ
“И” ВН ПРЕКИДАЧА
ПОДФРЕКВЕНТНИ РЕЛЕЈ ИСКЉУЧЕЊЕ

∆t=15 s ГЕН. ПРЕКИДАЧА
ВРАТИЛА freag =47Hz
ПОБУДНИ ПРЕКИДАЧ ИСКЉУЧЕЊЕ

“И”
ЗАТВОРЕН ПОБ. ПРЕКИДАЧА
Slika 7.5.1. Logika isključenja i podešavanje podfrekventne zaštite

7.6. Zaštita od fluksne prepobude generatora (ANSI 24)
(Generator overfluxing protection)

Pri podešavanju ove zaštite mora biti poznata izdržljivost mašina na povećanu indukciju.
Prepobudna situacija se može pojaviti kada je mašina odvojena od mreže i brzina je manja od
nominalne. Prepobuda se može pojaviti i kada je mašina opterećena a izabran je nizak odcep
na regulacionom blok-transformatoru.
ЗАШТИТА
ОД ПРЕПОБУДЕ ИСКЉУЧЕЊЕ
∆t=30s ГЕН. ПРЕКИДАЧА
U/f > 1,1 r.j.
ИСКЉУЧЕЊЕ
ОГРАНИЧАВАЊЕ
∆t=1s ПОБУДЕ
АЛАРМ
Slika 7.6.1. Logika isključenja i podešavanje zaštite od fluksne prepobude generatora
7.7. Zaštita od povratne snage (ANSI 32)
(Reverse power protection)

Između proradnog signala i naloga za isključenje može se podesiti vremensko kašnjenje.
Tipično se funkcija povratne snage podešava veoma nisko, najčešće (0.5-2)% od Pn sa
vremenskom zadrškom u opsegu (1-15)s. Za ovu zaštitu je uobičajeno i vreme reseta koje se
obično podešava na (5-8)s ukoliko revers snage traje manje od vremenske zadrške, odnosno
manje od (1-15)s. Ukoliko je pak zaštita od povratne snage uslovljena sprovodnim aparatom
onda se aktivira adekvatnim binarnim signalom kada je sprovodni aparat zatvoren, tipično
podešenje u ovom slučaju je 2%, vremenska zadrška 1s. Zbog ovako malog podešavanja mora
se voditi računa o ugaonim greškama mernih transformatora. Moguća je kompenzacija
ugaonih grešaka mernih transformatora u opsegu (−5 ÷ +5)  . Strujni transformatori za ovu
funkciju su za merenja klase 0.2.
Razlikuju se dve kategorije povratne snage:
a) operater normalno rasterećuje mašinu zatvarajući turbinske ventile dok mašina ne uđe
u motorni rad; funkcija povratne snage isključuje generator nakon vremenskog
kašnjenja
b) isključenje zbog mehaničkih kvarova i nenormalnih situacija za kvarove u turbini;
turbinska zaštita zatvara ventile a za kvarove ili nenormalna stanja u generatoru
električne zaštite takođe zatvaraju ventil.

ТУРБИНСКИ ВЕНТИЛ
ЗАТВОРЕН ИСКЉУЧЕЊЕ
ГЕН. ПРЕКИДАЧА
“И” ∆t=1 s
ИСКЉУЧЕЊЕ
ПОДФРЕКВЕНТНИ ПОБ. ПРЕКИДАЧА
УСЛОВ
f < 47Hz
“ИЛИ”
ПОВРАТНА СНАГА ИСКЉУЧЕЊЕ

P < 0,01P n ∆t=15 s ГЕН. ПРЕКИДАЧА
АЛАРМ
ЗАШТИТА ТУРБИНЕ “НЕ” “И” ∆t=2 s ИСКЉУЧЕЊЕ
ВН ПРЕКИДАЧА
НАДФРЕКВЕНТНИ МЕМОРИШЕ СЕ
УСЛОВ ЗА ВРЕМЕ ОД
f > 50,5 Hz t=5s
РЕСЕТУЈЕ СЕ МЕМОРИСАНА ВРЕДНОСТ

АКО ЈЕ ВН ПРЕКИДАЧ ОТВОРЕН
Slika 7.7.1. Logika isključenja i podešavanje zaštite od povratne snage
7.8. Zaštita od ostanka generatora na pasivnoj mreži pri isključenju

turbine
(Turbine trip during islanded operation)
Kada generator napaja pasivnu mrežu a turbinska zaštita obustavi rad turbine signal
isključenja će generisati podfrekventna zaštita, umesto zaštite od povratne snage, koja može
da reaguje samo ako je mašina vezana na sistem.
ТУРБИНСКИ ВЕНТИЛ
ЗАТВОРЕН
ПОДФРЕКВЕНТНИ
РЕЛЕЈ ИСКЉУЧЕЊЕ
f < 47Hz ГЕН. ПРЕКИДАЧА
“ИЛИ” “И” ∆t=1 s
ИСКЉУЧЕЊЕ
ПОБ. ПРЕКИДАЧА
ПОВРАТНА СНАГА
P < 0,01P n
Slika 7.8.1. Logika isključenja i podešavanje zaštite od ostanka generatora na pasivnoj mreži
pri isključenju turbine

7.9. Zaštita od klizanja rotora ili gubitka tranzijentne stabilnosti (ANSI 78)
(Pole sliping protection)
ЗАШТИТА ОД КЛИЗАЊА РОТОРА

Z B=jXg’ Z A=jXT + Z S Z C=jXT ИСКЉУЧЕЊЕ ВН ПРЕКИДАЧА
Z S - ИМПЕДАНСА МРЕЖЕ, МОРА
СЕ ПРОЦЕНИТИ
АКО ЈЕ ЦЕНТАР ОСЦИЛОВАЊА
НА СТРАНИ ГЕНЕРАТОРА “TRIP ” ПОДЕШАВАЊЕ ОВЕ ЗАШТИТЕ
СЕ ГЕНЕРИШЕ НАКОН ПРВОГ ЗАХТЕВА ПОЗНАВАЊЕ ПАРАМЕТАРА
КЛИЗАЊА. АКО ЈЕ ЦЕНТАР ГЕНЕРАТОРА, ТРАНСФОРМАТОРА И
ОСЦИЛОВАЊА У МРЕЖИ “TRIP” МРЕЖЕ НА КОЈУ ЈЕ ВЕЗАН ГЕНЕРАТОР.
СЕ ГЕНЕРИШЕ НАКОН НЕКОЛИКО
ПРОКЛИЗАВАЊА
Slika 7.9.1. Logika isključenja i podešavanje zaštite od klizanja rotora
7.10. Zaštita od nesimetričnog opterećenja
(Negative phase sequence protection)

Pravilno podešavanje ove zaštite zahteva poznavanje parametara generatora. Primena ove
zaštitne funkcije uslovljena je tradicijom i filozofijom korisnika. Ova zaštita, bazirana kao
prekostrujna zaštita inverzne komponente struje često se podešava kao prekostrujna zaštita sa
inverznom karakteristikom reagovanja. Minimalna vrednost prorade ove zaštite je na (10-
20)%, minimalna vremenska zadrška je uobičajeno oko (1-10)s a maksimalna vremenska
zadrška je uobičajeno oko 100s, zavisno od konstrukcije sinhrone mašine i stepena
asimetričnog opterećenja. Prekostrujna zaštita inverzne komponente struje koja se veže na
generatorskom izvodu je uobičajeno sa definisanim vremenom reagovanja i tipičnog
podešenja 10%In, 2s. Ova zaštita se najčešće postavlja i u zvezdištu generatora i po pravilu
ova zaštita je tipičnog podešenja takođe 10%In, 2s sa definisanom vremenskom
karakteristikom, s tim da se sa ove pozicije generiše samo alarm, odnosno sa ove pozicije se
ne ide na isključenje.
НЕСИМЕТРИЧНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ
Ii>Iidozv ∆talarma АЛАРМ
I i>I ipod ИСКЉУЧЕЊЕ ВН ПРЕКИДАЧА

(I * ∆tpod <A)
2
ipod
∆tpod ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ
Slika 7.10.1. Logika isključenja i podešavanje zaštite sinhrone mašine od nesimetričnog

opterećenja

7.11. Zaštita od gubitka pobude (podreaktansna zaštita) (ANSI 40)
(Loss of field protection)
Zaštita od gubitka pobude je najčešće podimpedansna zaštita. Wena karakteristika je po

pravilu kružna, poluprečnik karakteristike je uobičajeno pomeren za 80° u odnosu na
pozitivni deo realne ose, i nalazi se u četvrtom kvadrantu. Tipično se funkcija zaštite od
gubitka pobude podešava sa vremenskom zadrškom u opsegu (1-5)s. Za ovu zaštitu je
uobičajeno i vreme reseta koje se obično podešava na (1-10)s ukoliko gubitak pobude traje
manje od vremenske zadrške, odnosno manje od (1-5)s.
Tipično podešenje ove zaštite je minZ=15%, maxZ=100%, 2s.
ГУБИТАК ПОБУДЕ
НИВО 1 ДЕФИНИСАН ∆t=1s
ТАЧКАМА А и B ИСКЉУЧЕЊЕ ГЕН. ПРЕКИДАЧА
НИВО 2 ДЕФИНИСАН ИСКЉУЧЕЊЕ ПОБ. ПРЕКИДАЧА
ТАЧКАМА А и C ∆t=3s
Slika 7.11.1. Logika isključenja i podešavanje zaštite od gubitka pobude

Da bi se sprečio rad generatora bez pobude dobro je uvesti sledeću blokadu, slika 7.11.2.
ПОБ. ПРЕКИДАЧ ОТВОРЕН

“И” ИСКЉУЧЕЊЕ ГЕН. ПРЕКИДАЧА
ГЕН. ПРЕКИДАЧ ЗАТВОРЕН
Slika 7.11.2. Blokada zaštite od gubitka pobude
7.12. Rezervna podimpedansna zaštita (ANSI 21)
(Back-up underimpedance protection)

Ova zaštita ima kružnu karakteristiku sa centrom u koordinatnom početku. Ovo je rezervna
zaštita. Podešava se tako da obuhvati do 85% visokonaponskog namotaja blok-
transformatora, odnosno da zona reagovanja ne pređe na visokonaponske sabirnice. Vreme
reagovanja podesi se tako da bude kraće nego kod prekostrujne zaštite, jer je podimpedansna
zaštita osetljivija. Karakteristika zaštite data je na slici 107.

Slika 7.12.1. Karakteristika podimpedansne zaštite

ПОДИМПЕДАНСНА ЗАШТИТА a) ∆ t=0,5s
ИСКЉУЧЕЊЕ ВН ПРЕКИДАЧА
б) ∆ t=1,5s
а) ОБУХВАТА ДО 85%
ПРИМАРА БЛОК ТРАНСФ.
б) ОБУХВАТА САБИРНИЦЕ ВН a) ∆ t=0,8 s

ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ
ПОСТРОЈЕЊА И ДЕО ВОДА б) ∆ t= 2, 1s
Slika 7.12.2. Logika isključenja i podešavanje podimpedansne zaštite
7.13. Turbinska zaštita
(Turbine protection relay)
Ovo je tehnološka zaštita turbine. Ona nema veze sa električnim zaštitama ali je dobro da se
signal reagovanja ove zaštite uvede u sistem digitalnih zaštita da bi se naknadno moglo
ustanoviti koja je zaštita reagovala i kada.
Logika isključenja
ТУРБИНСКА ЗАШТИТА ЗАТВАРАЊЕ ТУРБИНСКОГ ВЕНТИЛА
Slika 7.13.1. Logika isključenja turbinske zaštite

Nakon reagovanja ove zaštite generatorski prekidač otvara funkcija povratne snage.
7.14. Diferencijalna zaštita blok-transformatora (ANSI 87T)
(Generator transformer differential protection)
Podešavanje
Tipično podešavanje:

g- prag reagovanja, tipično se podešava na g=0.3 (opseg (0.2-0.5)),

v- nagib karakteristike, može se podesiti na 0.25 ili na 0.5,
b- prelomna tačka karakteristike, ovakav oblik karakteristike omogućava stabilnost zaštite pri
zasićenju strujnih transformatora; preporučuje se podešenje na b=1.5,
g-High – povećano bazno podešenje predviđeno je da stabilizuje relej pri manipulacijama
kada se može pojaviti povećana diferencijalna struja (povećan napon, kvarovi regulatora,
prespajanja itd.), ovakvo podešenje se može spolja nametnuti i tada je bazno podešenje
neaktivno.
Uobičajeno strujno podešenje diferencijalne zaštite bloka generator-transformator je 20%In
dok je tipično vreme reagovanja savremenih diferencijalnih zaštita u opsegu (30-40)ms.
Posebnu pažnju je neophodno obratiti u slučaju diferencijalne yaštite bloka generator
transformator u slučaju postojanja odcepa sopstvene potrošnje.
Opseg ove zaštite je od generatorskih priključaka do visokonaponskog prekidača i do
visokonaponskog priključka transformatora sopstvene potrošnje. Reagovanje ove zaštite
inicira potpuno isključenje jedinice.
Logika isključenja
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЗАШТИТА
ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ ЈЕДИНИЦЕ
БЛОК ТРАНСФОРМАТОРА
Slika 7.14.1. Logika isključenja diferencijalne zaštite transformatora
7.15. Zemljospojna zaštita primarnog namotaja blok-transformatora

(ANSI 87N)
(HV Restricted earth fault protection)
Ovo je diferencijalna zaštita nulte komponente struje. Štiti primarni namotaj blok-
transformatora od zvezdišta do strujnih transformatora na visokonaponskoj strani.
Logika isključenja
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ЗАШТИТА НУЛТЕ

КОМПОНЕНТЕ СТРУЈЕ ПРИМАРА ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ ЈЕДИНИЦЕ
Slika 7.15.1. Logika isključenja zemljospojne zaštite primarnog namotaja blok-

transformatora
7.16. Rezervna zemljospojna zaštita primara blok-transformatora
(GT HV back-up earth fault protection)
Za ovu zaštitu koristi se prekostrujna funkcija sa normalno inverznom karakteristikom.

Kontroliše se struja u zvezdištu blok-transformatora, odnosno zaštita računa 3I0.


Prema iskustvu EMS tipično podešenje ove zaštite je 50%In a vremenska zadrška je
uobičajeno u opsegu (350-500)ms.
ИСКЉУЧЕЊЕ
РЕЗЕРВНА ЗЕМЉОСПОЈНА ЗАШТИТА

ПРИМАРА БЛОК ТРАНСФОРМАТОРА
ПОТПУНО
∆t=0,5 s ИСКЉУЧЕЊЕ
Slika 7.16.1. Logika isključenja rezervne zemljospojne zaštite primara blok-transformatora

Karakteristika prekostrujnog releja se bira tako da relej reaguje za 1s pri jednofaznom kvaru
na sabirnicama postrojenja.
7.17. Prepobudna zaštita magnetskog kola blok-transformatora i

transformatora sopstvene potrošnje
(Generator transformer and unit transformer overfluxing protection)
Prekomerna pobuda ovih transformatora može se pojaviti:

• kada se blok-transformator stavlja pod napon sa visokonaponske strane "back
energized" a regulator napona je na niskom stepenu ili pri ručnoj promeni stepena nsformacije
• pri radu sa sniženom frekvencijom
• za vreme ostrvskog rada kada napon blok-transformatora diktira samo elektrana.
ПРЕПОБУДНА ЗАШТИТА ИСКЉУЧЕЊЕ

∆t=1s
БЛОК ТРАНСФОРМАТОРА ВН ПРЕКИДАЧА
И ТРАНСФОРМАТОРА
СОПСТВЕНЕ ПОТРОШЊЕ
ПОТПУНО
∆t=7s
V/f > 1,2r.j. ИСКЉУЧЕЊЕ
Slika 7.17.1. Logika isključenja i podešavanje zaštite magnetskog kola blok-transformatora i

Za potpuno precizno podešavanje ove funkcije mora se znati dozvoljena prepobuda
transformatora.

7.18. Buholc zaštite blok-transformatora, njegovog regulatora napona i

manometarska zaštita kotla transformatora
(Generator transformer Buchholz protection, Tap changer Buchholz protection and

Generator transformer pressure relief device protection)
Ovo su neelektrične tehnološke zaštite čiji se signali dovode u zaštitne terminale i kroz njih
dalje prosleđuju.
Logika isključenja
БУХОЛЦ ЗАШТИТА
ТРАНСФОРМАТОРА
БУХОЛЦ ЗАШТИТА НАПОНСКОГ ПОТПУНО

“ИЛИ”
РЕГУЛАТОРА ТРАНСФОРМАТОРА ИСКЉУЧЕЊЕ
МАНОМЕТАРСКА ЗАШТИТА
КОТЛА ТАНСФОРМАТОРА
Slika 7.18.1. Logika isključenja Buholc zaštite blok-transformatora, njegovog regulatora

napona i manometarska zaštita kotla transformatora
7.19. Blokada regulatora napona pri kvarovima
(Generator transformer tap changer overcurrent protection)
Pri raznim kvarovima dolazi do smanjenja napona na sabirnicama elektrane. Naponski

regulator bi tada reagovao pokušavajući da popravi naponsko stanje. Takvo reagovanje
regulatora mora se sprečiti da bi se izbeglo prebacivanje kontakata u regulatoru dok teku
velike struje kvara.
ПРЕКОСТРУЈНА ЗАШТИТА
ТРАНСФОРМАТОРA БЛОКИРАЊЕ НАПОНСКОГ РЕГУЛАТОРА
I > 1,5I n
Slika 7.19.1. Logika isključenja i podešavanje blokade regulatora napona pri kvarovima
7.20. Termička zaštita blok-transformatora
(Generator transformer oil and njinding temperature protection)
Ovo je najčešće monitoring funkcija setovana na neko vreme reda do 15min.

Temperature ulja i namotaja prate se preko sondi koje se postavljaju u toku izgradnje
transformatora. Sonde imaju tri nivoa za podešavanje. Najniži nivo je za alarm a druga dva su
za logiku isključenja. Termičko preopterećenje može nastati zbog:
• prevelikog opterećenja (obično reaktivnog)

• velike temperature ambijenta

• kvarova u sistemu za hlađenje transformatora.
ТЕМПЕРАТУРА УЉА ТЕМП. НАМОТАЈА
АЛАРМ АЛАРМ
θ > 85 C θ > 100 C
o o
I СТЕПЕН ИСКЉУЧЕЊЕ I СТЕПЕН ИСКЉУЧЕЊЕ

θ > 95o C ВН ПРЕКИДАЧА θ > 110 o C ВН ПРЕКИДАЧА
II СТЕПЕН ПОТПУНО II СТЕПЕН ПОТПУНО

θ > 100 C ИСКЉУЧЕЊЕ θ > 12 0 C ИСКЉУЧЕЊЕ
o o
Slika 7.20.1. Logika isključenja i podešavanje termičke zaštite blok-transformatora
7.21. Zaštita sabirnica visokonaponskog postrojenja
(HV yard bus zone protection)
Zaštita sabirnica postrojenja ne spada u zaštite generatora ali se često primenjuje u

postrojenjima. Signal ove zaštite i prekostrujne zaštite blok-transformatora može se iskoristiti
za zaštitu veze od visokonaponskih prekidača do strujnih transformatora.
ИСКЉУЧЕЊЕ СВИХ ВН ПРЕКИДАЧА КОЈИ
ЗАШТИТА САБИРНИЦА
СУ УКЉУЧЕНИ НА САБИРНИЦЕ У КВАРУ
”И”
ПРЕКОСТРУЈНА ЗАШТИТА ∆t=0,15s

I > 0,1In ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ БЛОКА
Slika 7.21.1. Logika isključenja i podešavanje zaštite sabirnica visokonaponskog postrojenja
7.22. Zaštita od otkaza prekidača
(Breaker fail protection)
Ova zaštitna funkcija prati rad prekidača kada komandu za isključenje dobije od drugih
zaštitnih funkcija.
Ako prekidač ne otvori kontakte a kvar i dalje postoji, posle vremena koje zavisi od brzine
prekidača (obično oko (120-150)ms) inicira se isključenje susednih prekidača. Stanje
prekidača kontroliše se strujom koja protiče kroz prekidač i njegovim pomoćnim kontaktima
(zaštita se po pravilu startuje odgovarajućim binarnim signalom). Realizuju se posebne zaštite
za visokonaponski prekidač i za generatorski prekidač. Na primer, zaštita od otkaza
visokonaponskog prekidača, za slučaj prenosnog odnosa strujnog transformatora na koji je

zaštita vezana od 300/1A/A bi bila podešena na 10% od 300° i sa vremenskom zadrškom od

150ms.
a. Zaštita generatorskog prekidača
ГЕН. ПРЕКИДАЧ ЗАТВОРЕН
ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ БЛОКА

”ИЛИ”
I > 0,1In
”И” ∆t=0,12 s
СИГНАЛ ЗА ИСКЉУЧЕЊЕ
ГЕН. ПРЕКИДАЧА
Slika 7.22.1. Zaštita generatorskog prekidača

b. Zaštita visokonaponskog prekidača
СИГНАЛ ИСКЉУЧЕЊА ВН ПРЕКИДАЧА ИСКЉУЧЕЊЕ ВН ПРЕКИДАЧА
ПРЕКОСТРУЈНА ЗАШТИТА БЛОК ТР.

I > 0,1In ”И” ∆t=0,12 s
ВН ПРЕКИДАЧ ЗАТВОРЕН ”ИЛИ” ИСКЉУЧЕЊЕ СВИХ ВН

ПРЕКИДАЧА НА САБИРНИЦАМА
И ИСКЉУЧЕЊЕ БЛОКА
Slika 7.22.2. Zaštita visokonaponskog prekidača
7.23. Zaštita od asinhronog rada polova prekidača
(Pole disagreement protection)
Ova zaštita pokriva slučajeve u kojima dolazi do otkaza prekidača posle komande za
uključenje. Kada se nesklad polova prekidača javi posle komande za uključenje inicira se
isključenje prekidača. Ako nesklad i dalje postoji jedinica se potpuno isključuje.


a. Zaštita od asinhronog rada polova generatorskog prekidača
АСИНХРОНИ РАД ПОЛОВА

∆t1 ИСКЉУЧЕЊЕ ГЕН. ПРЕКИДАЧА
ГЕНЕРАТОРСКОГ ПРЕКИДАЧА
∆t2 > ∆ t1 ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ БЛОКА
Slika 7.23.1. Zaštita od asinhronog rada polova generatorskog prekidača

b. Zaštita od asinhronog rada polova visokonaponskog prekidača
АСИНХРОНИ РАД ПОЛОВА

∆t1 ИСКЉУЧЕЊЕ ВН ПРЕКИДАЧА
∆t2 > ∆ t1 ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ БЛОКА
Slika 7.23.2. Zaštita od asinhronog rada polova visokonaponskog prekidača

Vremenska zatezanja ∆t1 i ∆t 2 mogu se izabrati tek nakon merenja vremena zatvaranja
pomoćnih kontakata svih polova odgovarajućeg prekidača.
Zaštita od nesimetričnog uključenja prekidača na visokonaponskoj strani bloka je najčešće
rezervna zaštita od nesimetrije polova prekidača, bazirana na praćenju pomoćnih kontakata
visokonaponskog prekidača bloka. Ova zaštita je vremenski zategnuta najčešće na oko (5-
10)s, po isteku ovog vremena ona se aktivira sa strujnim podešenjem od 20%In i vremenom
zatezanja od (1-5)s.
Još jedan vid zaštite od nesimetrije prekidača je zaštita koja ne meri inverznu komponentu
struje, odnosno to je zaštita koja gleda razliku minimalne i maksimalne vrednosti fazne struje
sa uslovom po jednoj struji. Tipična strujna podešenja su: Imin<10%In, Imax<20%In (odnosno,
mora biti manje od minimalnog opterećenja sa kojim elektrana radi).
7.24. Zaštita od neželjenog (slučajnog) uključenja generatora sa malom

ili nultom brzinom
(Generator unintended energisation at standstill)
Ova funkcija štiti generator od neželjenog ili slučajnog uključenja na visokonaponsku mrežu
ili na sabirnice sopstvene potrošnje kada generator stoji ili ima malu brzinu. Ova funkcija
prati struju generatora i napon na njegovim priključcima.

НЕПОЖЕЉНО УКЉУЧЕЊЕ ИСКЉУЧЕЊЕ ГЕН. ПРЕКИДАЧА

ГЕНЕРАТОРА ПРИ МИРОВАЊУ
ИЛИ МАЛОЈ БРЗИНИ ИСКЉУЧЕЊЕ ВН ПРЕКИДАЧА
U < 0,8Un и I > 0,2In
ИСКЉУЧЕЊЕ ПРЕКИДАЧА НА
ДОВОДИМА СОПСТВЕНЕ
ПОТРОШЊЕ
Slika 7.24.1. Zaštita od neželjenog (slučajnog) uključenja generatora sa malom ili nultom
brzinom
7.25. Rezervna podimpedansna zaštita 2
(Remote back-up underimpedance protection)
Ova zaštitna funkcija pokriva blok-transformator sa visokonaponske strane i rezerva je

diferencijalnoj zaštiti. Obično se zahteva u situacijama kada pogonsko osoblje elektrane nije
visokostručno. Ova zaštita se potpuno odvaja od ostalih zaštita i ima posebnu akumulatorsku
bateriju (to je obično rezervna zaštita za "nedaj Bože" situacije.
Logika isključenja
ПОДИМПЕДАНСНА ЗАШТИТА 2
∆t=5s ИСКЉУЧЕЊЕ ВН ПРЕКИДАЧА
(ПОКРИВА БЛОК ТРАНСФ.)
Slika 7.25.1. Rezervna podimpedansna zaštita 2
7.26. Kotlovska zaštita (samo za termoelektrane)
(Boiler protection relay)
Signale raznih tehnoloških kotlovskih zaštita treba dovesti na zaštitne terminale i pomoću njih
zatvarati turbinski ventil. Ovo je poželjno da bi se kasnije znalo ko je inicirao isključenje
jedinice.
Logika isključenja
ТЕХНОЛОШКЕ ЗАШТИТЕ КО ТЛА ЗАТВАРАЊЕ ТУРБИНСКОГ ВЕНТИЛА
Slika 7.26.1. Kotlovska zaštita

Pobudni i generatorski prekidač isključuju se delovanjem funkcije povratne snage.

7.27. Zaštita bloka od potpunog ispada pri odvajanju elektrane od

mreže (termoelektrane)
(House loading scheme)
Zadatak ove zaštite je da u slučaju prekida veze elektrane i sistema pokuša da održi u
ostrvskom radu što veći broj jedinica, koje se zatim mogu brzo sinhronizovati na mrežu.
Blokovi koji potpuno ispadnu ne mogu se brzo sinhronizovati jer je uspostavljanje
tehnoloških parametara turbine sporo i komplikovano. Klasičan koncept je da se koristi zaštita
od povratne snage. Taj koncept dovodi do gubitka svih jedinica osim jedne (ovo razmatranje
ima smisla za termoelektranu sa više generatora), jer jedna mašina ne može imati povratnu
snagu zbog napajanja sopstvene potrošnje.
Da bi se što veći broj mašina održao u stanju za lako ponovno sinhronizovanje nova filozofija
je da se svaka mašina pokuša održati na svojoj sopstvenoj potrošnji nakon isključenja
visokonaponskog prekidača, pod uslovom da kotao i turbina nisu izgubljeni.
ФУНКЦИЈА ПОВРАТНЕ СНАГЕ

P < 0,01P n
АЛАРМ
ТУРБИНСКИ ВЕНТИЛ ОТВОРЕН ”И” ∆t=2 s
ИСКЉУЧЕЊЕ
МЕМОРИШЕ СЕ f СЕ МОРА МЕМОРИСАТИ ЈЕР

НАДФРЕКВЕНТНИ
ЗА ВРЕМЕ ОД ТУРБИНСКИ РЕГУЛАТОР
УСЛОВ
t(s) БРЗО ОБАРА БРЗИНУ
f > 50,5Hz
РЕСЕТУЈЕ СЕ МЕМОРИСАНА ВРЕДНОСТ

АКО ЈЕ ВН ПРЕКИДАЧ ОТВОРЕН
Slika 7.27.1. Zaštita bloka od potpunog ispada pri odvajanju elektrane od mreže
Vreme resetovanja t (s ) mora biti duže od maksimalnog vremena potrebnog za odvajanje
jedinice sa mreže. Može se odrediti pomoću dinamičkog testiranja. Ako sinhronizacija preko
generatorskog prekidača počne pre nego što se nadfrekvencija resetuje doći će do isključenja
visokonaponskog prekidača. Otvaranje visokonaponskog prekidača resetuje nadfrekvenciju i
sinhronizacija se može ponoviti.
7.28. Diferencijalna zaštita transformatora sopstvene potrošnje
(Unit transformer differential protection)
Štiti transformator sopstvene potrošnje i kabl do postrojenja sopstvene potrošnje od

međufaznih kvarova.

Logika isključenja
ТРАНСФ. СОПСТ. ПОТРОШЊЕ ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ БЛОКА
Slika 7.28.1. Diferencijalna zaštita transformatora sopstvene potrošnje
7.29. Zemljospojna zaštita sekundara transformatora sopstvene

potrošnje
(Unit transformer restricted earth fault protection)
Ovo je diferencijalna zaštita nulte komponente struje.

Logika isključenja
ЗЕМЉОСПОЈНА ЗАШТИТА
СЕК. ТР. СОПСТ. ПОТРОШЊЕ ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ БЛОКА
Slika 7.29.1. Zemljospojna zašti ta sekundara transformatora sopstvene potrošnje
7.30. Zemljospojna zaštita primara transformatora sopstvene potrošnje
(Unit transformer HV earth fault protection)
Ovo je prekostrujna zaštita nulte komponente struje u zvezdištu.

ЗЕМЉОСПОЈНА ЗАШТИТА
ПРИМ. ТР. СОПСТ. ПОТРОШЊЕ ∆t=5s ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ БЛОКА
I > (5-10)A
Slika 7.30.1. Logika isključenja i podešavanje zemljospojne zaštite primara transformatora

sopstvene potrošnje
7.31. Prekostrujna zaštita visokonaponskog namotaja transformatora

(Unit transformer HV overcurrent protection)
Ovo je prekostrujna zaštita sa inverznom karakteristikom koja reaguje pri kvarovima u

transformatoru ili postrojenju sopstvene potrošnje.

ПРЕКОСТРУЈНА ЗАШТИТА ИСКЉУЧЕЊЕ ДОВОДНОГ

НА ВН СТРАНИ ТРАНСФ. ПРЕКИДАЧА СОПСТВЕНЕ
СОПСТВЕНЕ ПОТРОШЊЕ ПОТРОШЊЕ
ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ
∆t БЛОКА
Slika 7.31.1. Logika isključenja prekostrujne zaštite visokonaponskog namotaja
Vremensko kašnjenje mora se izabrati prema zaštiti u dovodnom polju postrojenja sopstvene
potrošnje.
7.32. Rezervna zemljospojna zaštita sekundara transformatora

(Unit transformer LV back-up earth fault protection)
Ovo je trenutna (brza) prekostrujna zaštita koja kontroliše struju u zvezdištu sekundarnog
namotaja transformatora sopstvene potrošnje. Ako je zvezdište direktno uzemljeno ovo
postaje osnovna zemljospojna zaštita sekundarnog namotaja.
Logika isključenja
РЕЗЕРВНА ЗЕМЉОСПОЈНА
ЗАШТИТА СЕКУНДАРА
ТРАНСФОРМАТОРА СОПСТВЕНЕ ПОТПУНО ИСКЉУЧЕЊЕ БЛОКА
ПОТРОШЊЕ I > Ipodešeno
Ipodešeno ЈЕ МАЛО МАЊА ВРЕДНОСТ ОД
МАКСИМАЛНЕ ДОЗВОЉЕНЕ СТРУЈЕ
ЗЕМЉОСПОЈА НА САБИРНИЦАМА
СОПСТВЕНЕ ПОТРОШЊЕ
Slika 7.32.1. Logika isključenja rezervne zemljospojne zaštite sekundara transformatora

7.33. Buholc zaštita i manometarska zaštita kotla transformatora

(Unit transformer Buchholz protection and Unit transformer pressure relief device
protection)
Ovo su neelektrične tehnološke zaštite čiji se signali dovode u zaštitne terminale i kroz njih
dalje prosleđuju.

Logika isključenja
БУХОЛЦ ЗАШТИТА
ТРАНСФОРМАТОРА
“ИЛИ” ПОТПУНО
ИСКЉУЧЕЊЕ
МАНОМЕТАРСКА ЗАШТИТА
КОТЛА ТАНСФОРМАТОРА
Slika 7.33.1. Logika isključenja Buholc zaštite i manometarske zaštite kotla transformatora
7.34. Termička zaštita transformatora sopstvene potrošnje
(Unit transformer oil and njinding temperature protection)
Ova funkcija je ista kao kod blok-transformatora. Razlika je jedino u logici isključenja.
ТЕМПЕРАТУРА УЉА ТЕМП. НАМОТАЈА
θ > 85o C θ > 100 C
o
ИСКЉУЧЕЊЕ ИСКЉУЧЕЊЕ
I СТЕПЕН ПРЕКИДАЧА I СТЕПЕН ПРЕКИДАЧА
θ > 95 C θ > 110 o C
o
СОПСТ. ПОТР. СОПСТ. ПОТР.
ПОТПУНО ПОТПУНО
II СТЕПЕН II СТЕПЕН
ИСКЉУЧЕЊЕ ИСКЉУЧЕЊЕ
θ > 100 C θ > 12 0 C
o o
БЛОКА БЛОКА
Slika 7.34.1. Logika isključenja i podešavanje termičke zaštite transformatora sopstvene
potrošnje
7.35. Prekostrujna zaštita na visokonaponskoj strani bloka
Ova funkcija zaštite je po pravilu sa definisanom vremenskom karakteristikom i tipičnih

podešenja 150%In, 2s.
7.36. Kratkospojna zaštita na visokonaponskoj strani bloka

podešenja 800%In, 0.1s.

7.37. Prekostrujna zaštita bazirana na merenju strujnog pika
Ova funkcija zaštite je po pravilu aktivna pri električnom kočenju i predviđena je za slučaj
tropolnog kratkog spoja na statoru pri otvorenom prekidaču. Ova funkcija zaštite je po pravilu
tipičnih podešenja 150%In, 50ms i aktivna je za frekvencije do 2Hz. Za ovaj slučaj je
diferencijalna zaštita bloka podešena na minimalnu proradu 150% mada može i da bude
blokirana.
7.38. Dead Machine Protection
Ova zaštita je bitna za režim napajanja samo sopstvene ili minimalne potrošnje. Aktivira se
ukoliko dođe do otvaranja prekidača pobude koji je prethodno bio zatvoren. Ova funkcija
zaštite je po pravilu sa definisanom vremenskom karakteristikom i tipičnih podešenja 25%In,
250ms.
7.39. Prekostrujna zaštita statora

podešenja 125%In, 3s.
7.40. Zaštita od međuzavojnih kratkih spojeva statora (kratkih spojeva

između navojaka statorskog namotaja)
Ova funkcija kratkospojne zaštite je po pravilu sa definisanom vremenskom karakteristikom i

tipičnih podešenja 200%In, 50ms.
7.41. Podstrujna zaštita
(Undercurrent, Peak Value)
Ova funkcija zaštite pripada grupi rezervnog seta zaštita prevashodno je namenjena za režim
kočenja. Ova funkcija zaštite ima tipična podešenja 200%In, 10ms.
7.42. Nadfrekventna zaštita
Po pravilu ova zaštita ne uslovljava isključenje, sa definisanom vremenskom karakteristikom

reagovanja je i tipično podešenje ove zaštite je 52Hz vremenske zadrške 1s sa blokadom ako
je U<40%Un.
7.43. Podnaponska zaštita

podešenja 80%Un, 5s, i po pravilu primarno ne ide na isključenje.

7.44. Rezervna zaštita za tropolne kratke spojeve na krajevima

generatora
Ova funkcija kratkospojne zaštite je po pravilu sa definisanom vremenskom karakteristikom i

tipičnih podešenja 420%In, 100ms.

8. Ispitivanje zaštitnih sistema
Postoji dilema da li je bolje da ispitivanje obavi korisnik ili proizvođač, odnosno isporučilac
opreme. Ako korisnik ima stručnu ekipu najbolje bi bilo da on izvrši ispitivanje. Da bi bio u
stanju taj posao da obavi mora se upoznavati sa opremom od samog početka, odnosno od
pisanja tendera (specifikacije opreme), davanja ponude i izbora isporučioca. Korisnik u praksi
najčešće nema dovoljno stručnu ekipu (obično se radi o novoj opremi za čije upoznavanje
treba određeno vreme). Tada je najbolje da ispitivanje obavi isporučilac opreme uz stalno
prisustvo stručnog tima korisnika. Prateći testiranje korisnik se detaljno upoznaje sa opremom
koju će u budućnosti samostalno koristiti.
8.1. Fabričko testiranje
Kada su ormari sa zaštitnim terminalima ožičeni pristupa se fabričkom testiranju koje

obuhvata:
 provera ožičenja i ugrađenih uređaja (da li su urađeni korektni uređaji)
 uključivanje DC-AC napona
 ubacivanje softvera u terminale i podešenja zaštitnih funkcija
 pobuđivanje svih izlaza iz terminala korišćenjem test-menija
 injektiranje svih struja i napona
 sekundarno injektiranje svih signala zaštitnih funkcija
Cilj ovih ispitivanja je da se na minimum skrati vreme ispitivanja i problemi pri kasnijim
ispitivanjima u samom postrojenju. Testiranje funkcija zaštite treba podeliti u više grupa po
sličnosti. Test oprema mora da ima mogućnost merenja vremena sa rezolucijom od 1 ms.
Uređaji za injektiranje napona i struja moraju imati mogućnost generisanja prostoperiodičnih
signala i signala drugog i petog harmonika.
a) Testiranje prekostrujnih zaštita vrši se injektiranjem struja do njihove prorade, uz merenje
vremena reagovanja i to u više tačaka.
b) Testiranje prenaponskih zaštita vrši se injektiranjem naponskih signala i merenjem
vremena reagovanja.
c) Testiranje diferencijalne zaštite generatora treba izvršiti za sve vrste kvarova, čak i za
jednofazni kvar izko pri tom kvaru u praksi neće reagovati. Kod pravljenja logike u zaštitnom
terminalu svakoj fazi treba dodeliti jednu led diodu da bi se znalo između kojih faza je došlo
do kvara.
d) Testiranje impedansnih funkcija treba izvršiti u najmanje četiri tačke (za kružne
karakteristike). Treba proveriti blokiranje ovih funkcija kod nestanka naponskih siganala
(pregorevanje osigurača u kolima naponskih transformatora).
e) Testiranje frekventnih funkcija treba obaviti sa izvorom promenljive frekvencija.

f) Testiranje funkcije snage vrši se izvorom napona i struje sa podesivim faznim pomerajem
(isto kao za impedansne funkcije). Proveri se karakterisrika u više tačaka. Proveri se
blokiranje kod gubitka naponskog signala.
g) Testiranje 100% zemljospojne zaštite statora i rotora proverava se pomoću otpornika i
odgovarajućih kondenzatora koje treba imati u kompletu za ispitivanje.
h) Vremenska kašnjenja testiraju se časovnikom sa rezolucijom od 1 ms. Od dobijenih
rezultata treba oduzeti vremena reagovanja pojedinih zaštitnih funkcija, da bi se dobila
vremena vremenskih funkcija.
Pored zaštitnih terminala treba pobuditi i ostale releje koji postoje u sistemu zaštite. Posle
ovih ispitivanja potrebno je ispitati i AC kola za utičnice i osvetljenje.
Na kraju se vrši provera izolacije žica jednominutnim dvokilovoltnim naponom. Napon se
dovodi između žice i sabirnice za uzemljenje. Pre dovođenja 2 kV napona sve žice koje
dolaze na sabirnice za uzemljenje se od njih odvoje. Poslednji test je provera mehaničkih
delova ormara, labavost žica, učvršćenje uređaja, sijalica, spoljnjeg izgleda i tekstualnih
oznaka na ormarima.
8.2. Hladno ispitivanje
Ovo ispitivanje se vrši u elektrani nakon montaže opreme i treba da pokaže da se oprema u
toku transporta nije oštetila i da je pravilno povezana sa sistemom koji štiti. Takođe, treba
dokazati karakteristike zaštitnih funkcija koje su bazirane na proračunima. Pre ispitivanja
zaštite, kontrole i nadzora treba izvršiti ispitivanje sekundarnih krugova prekidača,
rastavljača, sabirnica i ostale primarne opreme. Hladno ispitivanje treba pažljivo isplanirati po
logičkom redosledu, tako da se nešto ne propusti i da se nešto istestirano naknadno ne menja
te da se testiranje mora ponoviti. Neophodno je imati sve šeme, dijagrame i crteže. Grafičku
dokumentaciju treba grupisati u sledeće celine:
 jednopolne šeme
 isključna logika
 blok-dijagrami zaštita
 blok-dijagrami kontrole
 blok-dijagrami nadzora
 sekundarni krugovi strujnih transformatora
 sekundarni krugovi naponskih transformatora
 krugovi isključenja prekidača, pobude i ventila
 strujni krugovi kontrole
 strujni krugovi nadzora
 strujni krugovi regulatora napona blok-transformatora
 strujni krugovi sinhronizatora
 strujni krugovi pomoćnih kontakata prekidača i rastavljača
 strujni krugovi svetlosne signalizacije na panelima.

Pre početka hladnog ispitivanja treba napraviti listu svih ispitivanja, testova i provera koje
treba uraditi i to po logičkom redosledu i po grupama:
 provera žičenja
 provera strujnih i naponskih transformatora i njihovog povezivanja na terminale
 provera žičenja između terminala i uređaja u postrojenju
 provera indikacija
 provera mernih instrumenata
 sekundarno injektiranje
 provera sinhronizatora.
Svaku tačku ove liste treba razraditi do detanja. Za vreme ispitivanja treba voditi detaljnu
evidenciju o urađenom poslu. U praksi hladno i toplo ispitivanje dolazi na kraju procesa
izgradnje ili rekonstrukcije elektrane te obično postoji pritisak da se testiranja obave brzo, jer
su rokovi obično već probijeni. Međutim, bez obzira na eventualna kašnjenja za ova
ispitivanja mora se predvideti razuman broj časova rada jer sve greške koje se otkriju moraju
biti otklonjene. Hladna ispitivanja uključuju i dobijanje dozvola za rad u postrojenju,
obezbeđivanje ljudstva i tako dalje. Kod strujnih transformatora treba proveriti polaritet i
krivu magnećenja. Snimanjem krive magnećenja određuje se koleno zasićenja. Po britanskim
propisima koleno zasićenja je tamo gde povećanje napona od 10% izaziva povećanje struje od
50%. Na ovaj način lako je detektovati jezgra za zaštitu klase H i jezgra za merenje klase 0.2,
1 ili 3.
8.3. Sekundarno injektiranje
Pre početka sekundarnog injektiranja potrebno je izvršiti konačno podešavanje zaštitnih

funkcija uključujući proradne vrednosti, vremenska kašnjenja i listu svih događaja koji treba
da se pojave na listi događaja "SCADA-e". U početnoj fazi rada mašine bolje je staviti što
više događaja na listu. Kasnije se taj broj može svesti na minimalno potreban nivo. Preterano
veliki broj zabeleženih događaja pri nekom kvaru može da zbuni operatere. Treba voditi
računa da se neki kvar registruje na više mesta i u obližnjim postrojenjima, te da preveliki broj
informacija može dovesti do zasićenja i konfuzije, umesto da olakša analizu kvara. Prvu
simulaciju treba proslediti na sve printere a zatim isključiti sve osim printera u sobi zaštite da
se ne bi nepotrebno uznemiravali operateri i trošile trake i hartija. Zaštitne funkcije, bez
obzira što su u fabrici već proveravane, još jednom se proveravaju ali u manjem broju tačaka.
Da se prekidači ne bi nepotrebno naprezali žice sa njih treba odspojiti i vezati signalne lampe
sa brojevima kanala koje predstavljaju. Treba proveriti da svaka zaštitna funkcija okida
odgovarajući kanal na matrici isključenja.
Proveru zaštitnih funkcija treba uraditi sledećim redom:
 diferencijalna zaštita generatora
 diferencijalne zaštite blok-transformatora i transformatora sopstvene potrošnje
 prekostrujne zaštite
 prenaponske zaštite
 frekventne zaštite
 impedansne zaštite

 funkciju povratne snage i ostale funkcije snage.

Paralelno sa procesom sekundarnog injektiranja i proverom signala u postrojenju vrši se i
provera sistema nadzora. Kod prorade svake funkcije proverava se lista događaja, lista alarma
i izlaz na štampačima na svim prekidačima potrebno je simulirati alarme koji se na njima
generišu:
 položaj preklopke za kontrolu (daljinski-lokalno)
 smanjenje pritiska gasa (za SF6)
 alarm velikog smanjenja pritiska gasa (SF6)
 kvar motora za navijanje opruge mehanizma prekidača
 na jednopolnoj šemi sistema za kontrolu proveriti uključenje i isključenje prekidača
 na jednopolnim šemama za nadzor i kontrolu (na monitorima proveriti boju sabirnica,
ako se simulira napon na naponskim transformatorima)
 proveriti promenu statusa prekidača na jednopolnim šemama nadzora i kontrole (na
monitorima) uz injektiranje struja da bi se proverilo merenje istih.
Kod rastavljača treba proveriti:
 kontrolu rastavljača koristeći funkcionalne tipke na monitoru; za ovo treba pripremiti
konfiguraciju koja nema softverske blokade
 simulirati kvar na mehanizmu za pokretanje rastavljača
 proveriti lokalnu i daljinsku kontrolu rastavljača.
Kod rastavljača za uzemljenje treba proveriti:
 promenu pozicije rastavljača dovodeći prethodno polje u stanje koje to dozvoljava
 simulirati blokiranje rastavljača i proveriti da li je efikasno
 proveriti indikaciju položaja rastavljača za uzemljenje na monitorima za nadzor i
kontrolu.
Kod provere raznih blokiranja potrebno je:
 na osnovu unapred sastavljene liste proveriti da postoje sve potrebne blokade kada se
vrše manipulacije u jednom polju; ovo ispitivanje traži dosta vremena, poznavanje
opreme i način pravilnog manipulisanja opremom u polju, jer se neke manipulacije
moraju raditi sa poljima pod naponom i opterećenjem
 kod pokušaja manipulacije koju blokiranje sprečava proveriti softverske zastavice
(poruke) koje daju poruku zašto manipulacija nije uspešno okončana.
8.4. Toplo ispitivanje
Ovo je poslednja grupa ispitivanja pre sinhronizacije bloka na mrežu. Naredna procedura
može se primeniti na većinu blokova.
1.Početno stanje bloka
1.1.Generator je u stanju mirovanja.

1.2.Na panelu za zaštitu sabirnica izvaditi ručice iz test-blokova u svim zonama i u zoni kroz
koju prolaze struje strujnih transformatora. Proveriti da li su sekundari strujnih transformatora
uzemljeni i kratko spojeni.
1.3.Isto uraditi sa zaštitom sabirnica sopstvene potrošnje.
1.4.Na panelu zaštite bloka odspojiti žice za isključenje sabirnica. Kod ove operacije treba biti
obazriv i slediti sledeću proceduru:
 dobiti dozvolu za isključenje zaštite sabirnica
 zatim isključiti zaštitu sabirnica
 zatim odspojiti žice za isključenje sabirnica i izolovati ih
 proveriti stabilnost zona sabirničke zaštite
 nakon toga uključiti zaštitu sabirnica.
1.5.Osigurati da generator ne može dobiti snagu od turbine.
1.6.Uzemljiti sa obe strane tačke između visokonaponskih prekidača i strujnih transformatora
korišćenjem rastavljača za uzemljenje ili ispitnih pokretnih uzemljivača. Isto uraditi kod
prekidača transformatora za sopstvenu potrošnju.
1.7.Otvoriti rastavljače za uzemljenje i pokretna uzemljenja visokog napona i sabirnica
sopstvene potrošnje.
1.8.Izvući prekidače transformatora sopstvene potrošnje iz ćelija.
2.Stanje jedinice na početku toplog ispitivanja
2.1.Visokonaponski prekidač i rastavljač otvoreni.
2.2.Na panelu zaštite bloka odspojiti žice za isključenje prekidača i turbinskog ventila.
2.3.Na stezaljke odakle se može isključiti pobuda i zatvoriti turbinski ventil. Privremeno
staviti tastere za slučaj neželjene situacije.
2.4.Na visokonaponskom prekidaču na strani strujnih transformatora ukloniti uzemljenje.
2.5.Pobudu prebaciti na ručnu komandu.
2.6.Podići brzinu generatora na nominalnu.
3.Kratak spoj generatora
3.1.Blokirati podimpedansnu i zaštitu od neželjenog uključenja jer bi pri ovom testu
reagovale.
3.2.Zatvoriti generatorski i visokonaponski prekidač.
3.3.Zatvoriti pobudni prekidač.
3.4.Ručno dizati polako pobudu i pratiti struje na panelima za merenja i zaštitu. Posebno
paziti na struju transformatora sopstvene potrošnje. Dizati pobudu dok struja transformatora
sopstvene potrošnje ne dostigne 80% In.
3.5.Zapisati sva merenja analognih kanala i proveriti da li su izvršena pravilna usaglašavanja
struja.
3.6.Smanjiti i isključiti pobudu.
3.7.Proveriti registrator događaja u svim zaštitnim terminalima i videti da ne postoji neki
događaj koji se u ovom testu ne bi smeo pojaviti.

4.Zemljospoj izvan zone zemljospojne zaštite blok-transformatora

4.1.U postrojenju sopstvene potrošnje ukloniti uzemljenje kabla koji napaja transformator.
4.2.Zatvoriti visokonaponski prekidač i ukloniti uzemljenje sa dve faze na strani prema
transformatoru (ostaviti jednu fazu uzemljenu između strujnih transformatora i prekidača-kvar
je van zone zemljospojne zaštite).
4.3.Otvoriti visokonaponski prekidač.
4.4.Zatvoriti pobudni prekidač.
4.5.Ručno dizati pobudu dok struja u uzemljenoj fazi ne dostigne 30% nominalne.
4.6.Pratiti i zapisati merenja funkcija diferencijalne zaštite nulte struje blok-transformatora,
rezervne zemljospojne i zaštite od nesimetrije.
4.8.Proveriti sve registratore događaja.
5.Zemljospoj u zoni zemljospojne zaštite blok-transformatora
5.1.Zatvoriti visokonaponski prekidač.
5.2.Prebaciti uzemljenje između transformatora i strujnih transformatora tako da bude u zoni
zemljospojne zaštite blok-transformatora.
5.4.Proveriti da transformator sopstvene potrošnje nije uzemljen.
5.5.Uključiti pobudu i ručno je dizati do vrednosti blizu reagovanja diferencijalne
zemljospojne zaštite blok-transformatora. Zabeležiti sva merenja.
5.6.Dići pobudu dok zemljospojna zaštita ne isključi pobudu.
5.7.Zatvoriti visokonaponski prekidač i ukloniti uzemljenje sa strane prema blok-
transformatoru.
5.8.Proveriti registraciju događaja u svim terminalima.
6.Zemljospoj izvan zone zemljospojne zaštite transformatora sopstvene potrošnje
6.1.U postrojenju sopstvene potrošnje uzemljiti kabl koji dolazi iz transformatora sopstvene
potrošnje.
6.2.U ćeliji prekidača transformatora sopstvene potrošnje uzemljiti jednu fazu između
strujnog transformatora i prekidača.
6.3.Otvoriti rastavljač za uzemljenje.
6.4.Otvoriti prekidač na visokonaponskoj strani.
6.5.Zatvoriti prekidač pobude i dizati pobudu ručno dok struja ne dostigne 30% nominalne
struje transformatora sopstvene potrošnje.
6.6.Pratiti i zapisati merenja svih zaštitnih funkcija.
6.8.Proveriti zapise na svim registratorima događaja.
7.Zemljospoj u zoni zemljospojne zaštite transformatora sopstvene potrošnje 7.1.Zatvoriti
visokonaponski prekidač.

7.2.Uzemljiti kabl transformatora sopstvene potrošnje.

7.3.Prebaciti pokretno uzemljenje između transformatora i strujnih transformatora, tako da
zemljospoj bude u zoni zemljospojne zaštite.
7.5.Ukloniti uzemljenje napojnog kabla transformatora sopstvene potrošnje.
7.6.Uključiti pobudu i dizati je ručno dok struja zemljospoja ne postane bliska proradnoj
vrednosti zemljospojne zaštite. Zapisati sva merenja.
7.7.Dići pobudu dok zemljospojna zaštita ne reaguje.
7.8.Proveriti sve zapise registratora događaja.
7.9.Zatvoriti visokonaponski prekidač. Uzemljiti kabl i skinuti pokretno uzemljenje.
8.Kratak spoj bloka sa nominalnom strujom
8.1.Zatvoriti rastavljač za uzemljenje kabla transformatora sopstvene potrošnje i skinuti
pokretna uzemljenja u ćelijama prekidača transformatora sopstvene potrošnje. Otvoriti
rastavljače za uzemljenje u tim ćelijama.
8.2.Uzemljiti tačke između visokonaponskih prekidača i strujnih transformatora pokretnim
uzemljivačem.
8.3.Uključiti pobudu i ručno je dizati dok struja ne postane nominalna.
8.4.Proveriti sva merenja pri toj struji.
8.5.Smanjiti pobudu i isključiti je.
9.Vraćanje zaštite u normalno stanje nakon strujnih testiranja
9.1.Deblokirati zaštitu od neželjenog uključenja i podimpedansnu zaštitu.
9.2.Poskidati sva pokretna uzemljenja.
9.3.Vratiti žice za isključenje na svoja mesta i testirati signale.
9.4.Vratiti ručice test-blokova na panelima sabirničkih zaštita visokonaponskog postrojenja i
sopstvene potrošnje.
9.5.Povezati signal isključenja sabirnica sa dozvolom da se ta zaštita privremeno isključi i
ponovo je uključiti.
9.6.Deblokirati regulator pobude.
10.Test praznog hoda
10.1.Regulaciju turbine prebaciti na položaj "ručno".
10.2.Zatvoriti prekidač pobude.
10.3.Ručno dizati pobudu do postizanja nominalnog napona.
10.4.Proveriti i zapisati sva merenja na panelima za merenja i zaštitu.
10.5.Smanjiti pobudu i isključiti je.
10.6.Skinuti privremene tastere za isključenje pobude i turbinskog ventila i povezati skinute
žice ovih signala.

11.Provera faziranja bloka korišćenjem rasterećenog dalekovoda

11.1.Na pomoćnom panelu odspojiti žice signala za zatvaranje visokonaponskog prekidač i
simulirati da je sabirnički rastavljač zatvoren (nezavisno od stvarnog stanja). Isto uraditi i sa
ostalim rastavljačima koji postoje uz posmatrani rastavljač.
11.2.Sabirnice na koje će se vezati blok dovesti u beznaponsko stanje. Rasteretiti dalekovod
koji će se koristiti u testu.
11.3.Na odabrane sabirnice vezati rasterećeni dalekovod.
11.4.Regulator pobude prebaciti na automatsku kontrolu.
11.5.Zatvoriti generatorski prekidač i uključiti pobudu.
11.6.Uključiti glavni sinhronizator.
11.7.Ručno podići pobudu i brzinu tako da frekvencija i napon budu iznad sistema. Proveriti
da li regulatori obaraju napon i frekvenciju.
11.8.Ručno smanjiti pobudu i frekvenciju tako da budu ispod sistema. Pratiti da li regulatori
dižu ove veličine.
11.9.Ako postoji uključiti rezervni sinhronizator i sve ponoviti kao u 11.8.
11.10.Otvoriti prekidač i rastavljač dalekovoda.
11.11.Na slobodnu sekciju sabirnica prebaciti dalekovod za testiranje.
11.12.Na sinhronizatoru simulirati stanje sinhronizovanja simulirajući otvoren generatorski
prekidač. Na sinhronizatoru proveriti da li je razlika napona nula. Sinhronizator će generisati
signal uključenja generatorskog prekidača. Proveriti rezervni sinhronizator na isti način.
11.13.Skinuti simulaciju otvorenog generatorskog prekidača. Simulirati otvoren
visokonaponski prekidač i na sinhronizatoru proveriti razliku napona. Osciloskopom takođe
proveriti jednakost napona.
11.14.Otvoriti visokonaponski prekidač i prebaciti generator na drugi sistem sabirnica (ovo
traži vreme ako se opterećenja moraju prebacivati) i sve ponoviti kao za prvi sistem sabirnica.
Ovo uraditi za sve sisteme sabirnica na koje generator može da se veže.
11.15.Proveriti fazni redosled na naponskim transformatorima u postrojenju sopstvene
potrošnje. Proveriti da li je ispitan uređaj za brzo prebacivanje sopstvene potrošnje pri gubitku
napona na sabirnicama sopstvene potrošnje.
11.17.Skinuti sve simulacije ako postoje. Mora se voditi evidencija o stavljanju i skidanju
simulacija. Sve odspojene signale vratiti na odgovarajuća mesta.
11.18.Skinuti blokadu za podizanje snage turbine.
Potpisati pripremljene formulare za ispitivanje na "hladno" i "toplo". Predati jedinicu na
upravljanje operaterima i pratiti prvu sinhronizaciju i prebacivanje postrojenja sopstvene
potrošnje sa rezervnog na glavno napajanje.

9. Osnovne šeme zaštite
U ovom delu je prikazano nekoliko osnovnih šema pojedinačnih zaštita imajući u vidu
različite mogućnosti povezivanja kako generatora i blok–transformatora tako i transformatora
i vodova (moguće kombinacije su, kao što je poznato, da svaki generator ima svoj blok-
transformator, da jedan generator radi preko dva paralelna transformatora, da dva generatora
rade preko jednog tronamotajnog transformatora). Koncept zaštite i izbor odgovarajućih
funkcija prevashodno zavisi od navedenih veza, od važnosti i veličine štićenog elementa i od
tipa uzemljenja (izolovani, efikasno ili sistem uzemljen preko otpornosti ili prigušnice. Pri
izboru zaštite treba težiti da sve situacije (kvarovi i opasna radna stanja) budu pokrivene a da
se upotrebi što je moguće maee zaštitnih uređaja.
9.1. Generatori najmanjih snaga (<500 kW)
a) sa direktno uzemljenim zvezdištem
b) zvezdište uzemljeno preko otpornosti
Slika 9.1.1. Šeme zaštite generatora najmanjih snaga

9.2. Generatori snaga približno 1MW
Slika 9.2.1. Šema zaštite generatora snaga približno 1MW
9.3. Generatori snaga preko 1MW
Slika 9.3.1. Šema zaštite generatora snage preko 1MW

9.4. Generator – blok transformator
Slika 9.4.1. Šema zaštite bloka generator - transformator

9.5. Blok transformator
Slika 9.5.1. Šema zaštite blok transformatora
9.6. Dva blok transformatora u paralelnom radu
Slika 9.6.1. Šema zaštite dva blok transformatora u paralelnom radu

9.7. Veliki (važan) transformator
Slika 9.7.1. Šema zaštite transformatora velike snage
9.8. Transformator male snage
Slika 9.8.1. Šema zaštite transformatora male snage

9.9. Ulazni vod i transformatorsko polje srednjenaponske izolovane

mreže
Slika 9.9.1. Šema zaštite, kontrole, merenja i funkcije nadzora ulaznog voda i
transformatorskog polja srednjenaponske izolovane mreže

9.10. Ulazni vod i transformatorsko polje srednjenaponske mreže

uzemljene preko Petersenove prigušnice
transformatorskog polja srednjenaponske mreže uzemljene preko Petersenove prigušnice


uzemljene preko visokoomske otpornosti
transformatorskog polja srednjenaponske mreže uzemljene preko visokoomske otpornosti


uzemljene preko niskoomske otpornosti
transformatorskog polja srednjenaponske mreže uzemljene preko niskoomske otpornosti

9.13. Ulazni kablovski vod srednjenaponske izolovane mreže
Slika 9.13.1. Šema zaštite, kontrole, merenja i funkcije nadzora ulaznog kablovskog voda
srednjenaponske izolovane mreže. Šema je potpuno primenjljiva i za mreže uzemljene preko
visokoomske impedance (ili visokoomske otpornosti ili Petersenove prigušnice).

9.14. Korisnički ili industrijski vod srednjenaponske izolovane mreže
Slika 9.14.1. Šema zaštite, kontrole, merenja i funkcije nadzora korisničkog ili industrijskog
voda srednjenaponske izolovane mreže. Šema je potpuno primenjljiva i za mreže uzemljene
preko visokoomske impedance (ili visokoomske otpornosti ili Petersenove prigušnice).


uzemljene preko niskoomske ili visokoomske impedanse
kablovskog voda srednjenaponske mreže uzemljene preko niskoomske ili visokoomske
impedanse

9.16. Korisnički vod srednjenaponske mreže uzemljene preko

niskoomske otpornosti
Slika 9.16.1. Šema zaštite, kontrole, merenja i funkcije nadzora korisničkog voda
srednjenaponske mreže uzemljene preko niskoomske otpornosti. Šema je potpuno primenjljiva
i za ostale tipove niskoimpedansno uzemljenih mreža.


uzemljene preko niskoomske ili visokoomske impedanse
kablovskog voda srednjenaponske mreže uzemljene preko niskoomske ili visokoomske
impedanse

9.18. Vazdušni ili duži kablovski vod
Slika 9.18.1. Šema zaštite vazdušnog ili dužeg kablovskog voda
9.19. Kraći vazdušni vod ili kabl
Slika 9.19.1. Šema zaštite kraćeg vazdušnog ili kablovskog voda

9.20. Visokonaponski asinhroni motor velike snage (>1 MW)
Slika 9.20.1. Šema zaštite visokonaponskog asinhronog motora velike snage
9.21. Asinhroni motor srednje i male snage (<1 MW)
a) uzemljen preko male otpornosti
b) uzemljen preko velike otpornosti
Slika 9.21.1. Šeme zaštita asinhronih motora srednje i male snage

10. Predlog rekonstrukcije sistema zaštite i upravljanja u

okviru TE Kolubara A - osnovni tehnički zahtevi
U ovom poglavlju definisani su osnovni zahtevi, odnosno definisan je predlog za

rekonstrukciju sistema zaštite i upravljanja u okviru TE Kolubara A. Predlog je koncipiran u
vidu rekonstrukcije kompletnog postojećeg sistema zaštite i upravljanja u cilju uvođenja
novog digitalnog sistema zaštite i upravljanja. Predlog rekonstrukcije sistema zaštite i
upravljanja obuhvata sve naponske nivoe prisutne u TE Kolubara A, odnosno 110, 35, 10 i 6
kV.
10.1. Postojeće stanje
U razvodnom postrojenju 110 kV novim sistemom zaštite i upravljanja opremljena su dva

dalekovodna polja i to DV 1112 i DV 1111. Novim digitalnim sistemima zaštite opremljena
su i polja broj 6, 9 i 14 (razvod 6 kV R101A), zatim polja broj 5, 6, 7, 8, 12, 13, 14, 15, 16 i
18 (razvod 6 kV R10A), zatim polja broj 4, 5, 6, 7, 8, 11 i 14 (razvod 6 kV R101B) i polja
broj 4, 5, 6, 7, 11, 12, 13, 14, 15, 16 i 18 (razvod 6 kV R10B). Svi ostali sistemi zaštite na
110, 35, 10 i 6 kV su bazirani na elektromehaničkim i statičkim relejima. Postojeći sistem
upravljanja predstavlja zastarelu koncepciju baziranu na principu prilagođenja signala i na
starim platformama softvera koji se kao takvi više ne mogu unapređivati. Svi postojeći uređaji
za zaštitu, komandu, signalizaciju i za prilagođenje za daljinsko upravljanje su smešteni ili na
relejnim stalcima u komandnoj prostoriji ili u niskonaponskim delovima srenjenaponskih
ćelija.
10.2. Zaštita i upravljanje
10.2.1. Opšti podaci

U pogledu rekonstrukcije sistema zaštite i upravljanja u okviru TE Kolubara A predvideti
sistem integrisane mikroprocesorske (digitalne) zaštite i upravljanja za naponske nivoe 110,
35, 10 i 6 kV. Predvideti rekonstrukciju postojećeg sistema zaštite i upravljanja tako da novi
sistem zaštite i upravljanja ostvaruje funkcije zaštite, lokalne automatike, lokalnog upravljanja
i nadzora, daljinskog upravljanja i nadzora, svih potrebnih merenja i električnih blokada. Novi
digitalni sistem zaštite i upravljanja treba da se sastoji iz sledeće opreme: staničnog računara
kao centralne jedinice, jedinica za upravljanje poljima, jedinica za zaštitu, jedinica za
automatsku regulaciju napona energetskih transformatora, mernih jedinica i jedinica
komunikacionog podsistema.
a) Stanični računar (centralna jedinica)
PC računar, industrijskih karakteristika i bez pokretnih delova, odgovarajućih
performansi snabdeven odgovarajućim hardverom i softverom za ostvarivanje funkcije
lokalne SCADA-e, HMI i funkcije krajnje stanice RTU-a i hronološke registracije događaja.
Smešta se u komandnoj prostoriji.

Stanični računar treba da bude višefunkcijski računar za nadzor i upravljanje, odnosno

da ima mogućnost prikupljanja podataka i upravljanja podređenim uređajima i I/O
modulima čime se ostvaruje mogućnost kompletnog nadzora svih zaštitnih i
upravljačkih jedinica u okviru razvodnog postrojenja i uz punu podršku nadređenom
SCADA sistemu u udaljenom dispečerskom centru. Stanični računar treba da je
baziran na RTL (Real Time Linux) platformi koja pruža punu podršku pri radu velikog
broja slave uređaja sa telnet i ftp servisima koji mu daju izuzetnu portabilnost i
konektivnost prema naprednijim hardverskim platformama.
SCADA sistem treba da je distribuiran, implementiran i testiran u sistemima za
proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije a softver u okviru SCADA
sistema treba da ima sledeće karakteristike:
• fleksibilnost, u smislu da je baziran na vodećim industrijskim standardima
• skalabilnost, u smislu da podržava hardverske konfiguracije počevši od jednog PC
računara do mreže radnih stanica i servera
• povezivost, u smislu da ugrađene komponente i arhitektura obezbeđuju višestruke
puteve za integraciju sistema daljinskog nadzora i upravljanja u korporacijsko
okruženje
• pouzdanost, u smislu da sistem obezbeđuje konfiguracije sa udvojenim
komponentama i da svi arhivirani podaci ostaju na raspolaganju na prelazu sa
radne na rezervnu komponentu
• geografski distribuiran, u smislu mogućnosti hijerarhijskog povezivanja centara
daljinskog nadzora i upravljanja kojima se transparentno koriste akvizirani podaci
sa udaljenih lokacija
• prilagodljivost, u smislu konkretne tehnologije i korisničkih zahteva, odnosno
prilagođenja sistema za specifičan projekat uvođenjem dodatnih ili pak
modifikacijom baznih funkcija
• struktuirana vektorska grafika (zoom, pan, decluttering, layers)
• izvorna baza podataka realnog vremena i istorijski podaci pod kontrolom RDBMS
• podrška za redundantne konfiguracije
• podsistem za vizuelizaciju.
SCADA sistem treba da obezbedi sledeće aplikativne funkcije:
• prikupljanje podataka sa mikroprocesorskih zaštitnih, upravljačkih, mernih i
komunikacionih jedinica
• obrađivanje prikupljenih veličina
• prezentacije na dinamičkim prikazima (aktuelna stanja i vrednosti merenja, aktuelne
vrednosti signala prekidača i rastavljača, alarmna stanja, selektovanje elemenata slike,
ručni unos vrednosti selektovanog elementa, isključenje iz obrade selektovanog
elementa, komandovanje, pregled granica merenja, štampanje slike)
• arhiviranje merenja
• arhiviranje događaja

• pregled lista događaja (filtriranje događaja na osnovu tipa: alarm, kvar, informacija,
intervencija; po objektima; na osnovu oblasti odgovornosti; na osnovu potvrđenosti:
potvrđen, nepotvrđen; potvrđivanje događaja (pojedinačno i svih događaja u isto
vreme); brisanje događaja iz prikaza; štampanje liste događaja)
• pregled arhive događaja (pregled izveštaja za proizvoljno izabrani datum, direktan
pristup današnjem izveštaju kao i izveštaju za prethodni dan, filtriranje događaja po
objektima, štampanje izveštaja, prikaz arhive događaja na nivou dana)
• pregled HRD zapisa (pregled po danima, pregled liste za proizvoljno izabrani datum,
direktan pristup listi za današnji i prethodni dan, filtriranje po objektu i po uređaju,
štampanje liste)
• pregled izveštaja o merenjima (konfigurisanje i vizuelno grupisanje izveštaja, pregled i
grupisanje po logičnim korisnički definisanim celinama, pregled izveštaja sa srednjim
ili maksimalnim vrednostima merenja, pregled izveštaja u različitim vremenskim
intervalima i rezolucijama: dnevni na 15-minutnom i satnom nivou, mesečni na nivou
dana, godišnji na nivou meseca)
• pregled veličina koje su u alarmnom stanju (pregled trenutnih alarma, filtriranje
alarma po objektima i prema vrsti informacija-analogna ili digitalna, štampanje liste
alarma)
• izveštaji (grupni, pojedinačni, izveštaji o veličinama arhiviranim pre i posle kvara,
izveštaji u toku normalnog rada sistema)
• pregled merenja na trenutnim i arhivskim pisačima.
b) Jedinice za upravljanje
Za svako polje 110 kV predvideti po jednu jedinicu za upravljanje koja sadrži sledeće
funkcije na nivou polja: komandovanje, signalizaciju položaja rasklopne opreme,
logičke blokade i lokalnu automatiku. Jedinice za upravljanje u poljima 110 kV
smestiti u postojeće rekove u relejnim ormanima u relejno-komandnoj prostoriji a za
polja 35 kV, 10 kV i 6 kV takođe u postojeće rekove u relejnim ormanima ili pak u
niskonaponskim delovima srednjenaponskih ćelija 35 kV, 10 kV i 6 kV. Jedinice za
upravljanje na naponskim nivoima 35 kV, 10 kV i 6 kV su u integrisanim zaštitno-
upravljačkim mikroprocesorskim terminalima.
c) Jedinice za zaštitu
Mikroprocesorske uređaje za zaštitu 110 kV smestiti u postojeće rekove u relejnim
ormanima u komandno-relejnoj prostoriji, odnosno u niskonaponske delove ćelija 35
kV, 10 kV i 6 kV (ili takođe u postojeće rekove u relejnim ormanima u komandno-
relejnoj prostoriji) za zaštitu ovih polja.
Povezivanje jedinica za zaštitu i upravljanje svih polja sa visokonaponskom i
srednjenaponskom opremom u pripadajućim poljima (mernim transformatorima i
rasklopnom opremom-prekidačima i rastavljačima) kao i međućelijske veze izvesti
klasičnim kablovima. Sve međuveze prema energetskom delu postrojenja i
prilagođenje signala rešiti u sklopu jedinica za upravljanje i jedinica za zaštitu, kao i
umnožavanje kontakata. Uređaji za zaštitu i upravljanje treba da imaju mogućnost
samonadzora sopstvene ispravnosti i detekciju kvara u ulazno-izlaznim kolima kao i
mogućnost dijagnosticiranja kvara, pogodan pristup i mogućnost testiranja funkcija
kako u lokalu tako i sa udaljenog radnog mesta. Jedinice za zaštitu i upravljanje

moraju biti u stanju da sve svoje funkcije obave i u slučaju da stanični računar prestane
da radi ispravno. Takođe, ove jedinice traba da imaju i adekvatne ispitne utičnice.
Svi terminali polja treba da zadovoljavaju IEC i IEEE standarde, iz domena ove
opreme, u pogledu električnih, elektromagnetnih i mehaničkih smetnji, kao i uslove
okoline.
d) Komunikacioni podsistem
Povezivanje uređaja za zaštitu, merenje i upravljanje sa staničnim računarom
predvideti preko komunikacionih procesora u topologiji dvostruke redundantne
zvezde. Za povezivanje zaštitnih, mernih i upravljačkih jedinica sa komunikacionim
procesorima kao i za povezivanje komunikacionih procesora sa staničnim računarom
predvideti optičke kablove. Na ovaj način ostvariti i funkciju galvanskog razdvajanja.
Komunikacioni protokoli za komunikaciju mikroprocesorskih uređaja za zaštitu i
upravljanje sa komunikacionim procesorima, odnosno komunikacionih procesora sa
SCADA sistemom su IEC 60870-5-103, DNP3.0, Modbus i IEC 61850.
Veze između staničnog računara i daljinskog upravljačkog računara u dispečerskom
centru nisu predmet ovog projekta. Novi sistem zaštite i upravljanja treba da omogući
povezivanje sa nadređenim dispečerskim centrom (odnosno vezu između lokalnog i
udaljenog SCADA sistema) prema komunikacionom protokolu IEC 60870-5-101/104.
10.2.2. Funkcije zaštite na naponskom nivou 110 kV

10.2.2.1. Zaštita dalekovoda
-distantne zaštite (21G, 21XG, 21P)
-prekostrujne zaštite definisanog vremena reagovanja (50P, 50Q, 50G/50N)
-prekostrujne zaštite sa inverznom karakteristikom reagovanja (51P, 51Q, 51G/51N)
-usmerene zaštite (67P, 67Q, 67G/67N)
-zaštita od preopterećenja (49, dvostepena prekostrujna zaštita)
-zaštita od otkaza prekidača (BF/50BF)
-podnaponska zaštita (27)
-prenaponska zaštita (59)
-sinhroček funkcija (25)
-zaštita od oscilovanja snage (78-Out-of-step block and trip)
-APU (79, jednofazno/trofazno)
-frekventne zaštite (81O, 81U)
-lokator kvara
-komunikacioni sistem za povezivanje sa distantnom zaštitom na drugom kraju
10.2.2.2. Zaštita mernih polja


10.2.2.3. Zaštita spojnih polja

Varijanta 1:
Varijanta 2: Savremena svetska praksa je da zaštita spojnih polja 110 kV ima sve funkcije
koje ima i zaštita dalekovoda 110 kV povezanih na sabirnice.
10.2.2.4. Zaštita sabirnica

-prekostrujna zaštita definisanog vremena reagovanja (50P)
-prekostrujna zaštita sa inverznom karakteristikom reagovanja (51P)
-APU (79, opciono)
-zaštita bazirana na debalansu struja (46)
-zaštita bazirana na debalansu napona (47)
-strujna diferencijalna zaštita (87B)
-fleksibilnost u smislu konfiguracije sistema sabirnica
10.2.2.5. Zaštita transformatora

-diferencijalna zaštita (87T) sa blokadom baziranom na drugom, četvrtom i petom harmoniku
i jednosmernoj komponenti struje
-prekostrujne zaštite definisanog vremena reagovanja (50P, 50Q, 50G/50N), ove funkcije
moraju biti obezbeđene za svaki namotaj transformatora
-prekostrujne zaštite sa inverznom karakteristikom reagovanja (51P, 51Q, 51G/51N), ove
funkcije moraju biti obezbeđene za svaki namotaj transformatora
-ograničena zemljospojna zaštita (67G/REF, opciono)
-kućišna zaštita (opciono, tamo gde postoje uslovi za izvođenje ove funkcije)
-zaštita od preopterećenja preko RTD modula (49, opciono)
-termička slika (Thermal model, opciono, jer ova funkcija može biti izvedena i drugim
hardverski nezavisnim uređajem)
-zaštita od prepobude (24, opciono)
-podnaponska zaštita (27, opciono)
-prenaponska zaštita (59, opciono)
-frekventne zaštite (81O, 81U, opciono)

-kombinovana prekostrujna zaštita sa inverznom karakteristikom reagovanja (51P-51P, 51G-

51G, opciono)
10.2.2.6. Zaštita od otkaza prekidača

-sinhroček funkcija (25SC/25SM, 25AC, 25AM)
-podnaponska zaštita (27, X27D/Y27D) na oba kraja prekidača
-prenaponska zaštita (59P, 59Q, X59H, X59L/Y59L) na oba kraja prekidača
-prekostrujna zaštita sa definisanim vremenom reagovanja bazirana na čistoj RMS faznoj
vrednosti (50RMS, 50RA, 50RB, 50RC)
-prekostrujne zaštite definisanog vremena reagovanja (50P, 50G/50N, 50FT, 50MD/50LD,
50MN)
-zaštita bazirana na debalansu struja (46P)
-zaštita bazirana na debalansu napona (47, X47Q/Y47Q)
-zaštita od preopterećenja prekidača (37OP)
-naponska diferencijalna zaštita (87V, 87H, 87FO, 87TH)
-zaštita bazirana na vremenu nedozvoljenog rada prekidača (62); ova zaštitna funkcija mora
da uključi adekvatan broj setabilnih tajmera, zatim adekvatan broj fiksnih tajmera i potreban
broj internih logičkih tajmera
-zaštita bazirana na termičkom modelu (26, 26CF, 26CP, 26TF, 26TP)
10.2.3.1. Zaštita dalekovoda

-distantne zaštite (21G, 21XG, 21P)
-usmerene zaštite (67P, 67Q, 67G/67N)
-zaštita od preopterećenja (49, dvostepena prekostrujna zaštita)
-zaštita od oscilovanja snage (78-Out-of-step block and trip, opciono)
-APU (79, trofazno)
-lokator kvara



Varijanta 1:
Varijanta 2: Savremena svetska praksa je da zaštita spojnih polja 35 kV ima sve funkcije koje
ima i zaštita vodova 35 kV koji su na ove sabirnice povezani.
10.2.3.4. Zaštita transformatora

Transformatori 110/36.75 kV/kV
-usmerena zaštita (32, 67P, 67Q, 67G/67N, opciono)
-sinhroček funkcija (25, opciono)
Transformatori 35/6.3 kV/kV


51G, opciono)
10.2.3.5. Zaštita sabirnica

Zaštitu sabirnica rešiti logičkim povezivanjem svih terminala na naponskom nivou 35 kV.
10.2.4.1. Zaštita blokova generator blok-transformator na

generatorskom nivou
-diferencijalna zaštita (87G/87GT ili 87N)
-prekostrujne zaštite definisanog vremena reagovanja (50P, 50Q, 50G/50N), po mogućnosti
veći broj ovih funkcija
-prekostrujne zaštite sa inverznom karakteristikom reagovanja (51G/51N)
-zaštita od preopterećenja preko RTD modula (49)
-zaštita od prepobude (24)
-prenaponska zaštita (59, 59P, 59Q, 59G, 59N)
-distantna zaštita ili naponski kontrolisana prekostrujna zaštita (21P ili 51V/C)
-usmerena zaštita aktivne snage, revers snage, povratna energija (32/37)
-zaštita od gubitka pobude (40)
-zaštita od oscilovanja snage (78-Out-of-step block and trip)
-zaštita bazirana na gubitku potencijala (60)
-100% zemljospojna zaštita statora generatora (64G)
-zemljospojna zaštita rotora (64F)
10.2.4.2. Zaštita transformatora sopstvene potrošnje

Transformatori 10/6 kV/kV koji imaju strujne transformatore na oba kraja


51G, opciono)
Transformatori 10/6 kV/kV koji imaju strujni transformator samo na 6 kV
Ovde je reč o transformatorima T7 i T8. Pošto se radi o transformatorima koji strujne
transformatore imaju samo na 6 kV naponskom nivou njihovu zaštitu rešiti u sklopu zaštita
transformatora T1 i T2 na naponskom nivou 110 kV kombinovano sa zaštitama na
generatorskom naponskom nivou (generatora G1 i G2).

10.2.5.1. Zaštita asinhronih motora
-zaštita od preopterećenja preko RTD ili PTC modula (49)
-usmerena zaštita aktivne snage, revers snage (32)
-podstrujna zaštita (37)
-zaštita bazirana na debalansu napona (47)
-zaštita bazirana na faktoru snage (55)
-zaštita bazirana na gubitku potencijala (60)
-zaštita bazirana na detekciji gubitka opterećenja (Load Jam/Loss)
-zaštita bazirana na dozvoljenom broju startovanja u definisanom intervalu vremena (66)
-zaštita bazirana po nivou reaktivnog opterećenja (VAR, opciono)

-zaštita bazirana na brzini obrtanja motora (14, opciono)

-zaštita bazirana na redukovanoj vrednosti napona pri startovanju motora (19, opciono)
-nadzor temperature (38, opciono)
-zaštita bazirana na kontroli nivoa opterećenja (LC/71, opciono)


10.2.5.4. Zaštita spojki i međuveza 6 kV

10.2.5.5. Zaštita transformatora sa pripadajućim kablovima

Transformatori 10/6 kV/kV
Transformatori 6/0.4 kV/kV koji imaju strujne transformatore na oba kraja

Transformatori 6/0.4 kV/kV koji imaju strujni transformator samo na 6 kV

Transformatori 6/0.4 kV/kV koji imaju strujni transformator samo na 0.4 kV
6.2.5.6.Zaštita sabirnica
Zaštite sabirnica rešiti logičkim povezivanjem svih terminala na naponskim nivoima 6 kV.
10.2.6. Zajedničke karakteristike sistema zaštita na svim naponskim

nivoima
Sve zaštite čije su funkcije definisane u tačkama 6.2.2., 6.2.3., 6.2.4. i 6.2.5. treba da imaju
sledeće karakteristike:
-adekvatan broj strujnih i naponskih ulaza
-adekvatan broj binarnih ulaza i izlaza (standardnih, velike brzine, velike struje, velike
brzine-velike struje)
-komunikacioni port sa prednje strane za pristup uređaju u lokalu kao i adekvatan broj
komunikacionih portova sa zadnje strane uređaja
-adekvatan broj grupa podešenja
-adekvatne karakteristike u smislu radne temperature i vlažnosti
-adekvatan napon pomoćnog napajanja
-RTD i PTC ulaze, tamo gde je to neophodno
-sinhrofazorska merenja na mestima gde je to neophodno
-nadzor kola za isključenje prekidača (Trip Coil Monitor)
-Event Report (Multicycle Data)

-SER (Seljuential Events Recorder)

-merenje svih električnih veličina (Instantaneous Meter, Demand Meter)
-profil opterećenja na mestima gde je to neophodno
-registrator događaja za vreme kvara (Disturbance Recorder)
-nadzor kola naponskih i strujnih transformatora
-nadzor stanja baterije sistema pomoćnog napajanja
-nadzor stanja prekidača
-mogućnost definisanja kontrolnih jednačina
-komunikaciju na nivou relej-relej tamo gde je to neophodno
-blokade na nivou polja
-lokalnu i daljinsku signalizaciju stanja rasklopnih uređaja
-lokalnu i daljinsku signalizaciju prorade pojedinih vrsta zaštite.
10.2.7. Lokalna automatika

Funkcije lokalne automatike ostvariti preko staničnog računara u okviru integrisanog sistema
mikroprocesorske zaštite i upravljanja. Takođe predvideti i:
-automatsku regulaciju napona energetskih transformatora prema TP-19 ZEP-a,
-APU prekidača 110 kV i 35 kV za vodove nadzemne mreže (izvode se prema TP-4b EPS-
Direkcije za distribuciju elektične energije).
10.2.8. Lokalno upravljanje

a)Osnovne funkcije lokalnog upravljanja su:
-lokalno komandovanje
-lokalno javljanje i nadzor.
b)Funkcija lokalnog upravljanja se ostvaruje:
-sa lokalnog upravljačkog mesta-staničnog računara
-sa pripadajućih mikroprocesorskih uređaja
-na licu mesta (neposredno putem tastera za uključenje i isključenje iz ormana
pogonskog mehanizma aparata, odnosno sa ormana u ponju).
v)Funkcija lokalnog komandovanja obuhvata:
-komandovanje rasklopnim aparatima
-komandovanje regulacionim preklopkama energetskih transformatora
-komandovaee ventilatorima energetskih transformatora (TP-11 i TP-4b)
-komandovaee prekidačima u kolima jednosmernog napona.
Lokalno komandovanje rasklopnim aparatima je moguće isključivo prema utvrđenoj
proceduri koja obuhvata prenos nadležnosti sa daljinskog na lokalno komandovanje, sa
blokadom daljinskog komandovanja. Prenos nadležnosti komandovanja može da se odnosi na
celo postrojenje i na određeno polje.

g)Funkcija lokalnog javljanja i nadzora obuhvata:

-svetlosnu signalizaciju alarma i indikaciju položaja rasklopnih aparata na terminalima
polja (odnosno na jedinicama za zaštitu i upravljanje), na staničnom računaru, na
vratima ćelija
-prenos merenja, indikacija i alarma od mikroprocesorskih uređaja za zaštitu i
upravljanje do staničnog računara.
10.2.9. Daljinsko upravljanje

Novi sistem zaštite i upravljanja treba da ima mogućnost daljinskog upravljanja iz udaljenog
dispečerskog centra. Za potrebe sistema daljinskog upravljanja, iz razvodnog postrojenja TE
Kolubara do nadređenog dispečerskog centra, prosleđuju se sledeće informacije:
-signali statusa rasklopnih aparata
-signali statusa automatike
-signali prorade zaštite i ostali alarmni signali
-merenje električnih i drugih neelektričnih veličina.
Funkcija daljinskog komandovanja obuhvata:
-komandovanje prekidačima
-komandovanje regulacionim preklopkama energetskih transformatora.
10.2.10. Merenja
10.2.10.1. Obračunsko merenje

Za obračunsko merenje predvideti adekvatan digitalni sistem koji će komunikaciono biti
moguće povezati u novi sistem upravljanja. Obračunska merenja predate/preuzete električne
energije i snage treba da se realizuju pomoću mernog sklopa prema TP-10 ZEP-a. Strujne
grane mernih grupa priključuju se na strujne merne transformatore u odgovarajućim
transformatorskim ili vodnim poljima a naponske grane merne grupe priključuju se na
odgovarajuće naponske merne transformatore.
10.2.10.2. Ostala merenja

Na terminalima polja (jedinice za upravljanje i zaštitu) obezbediti očitavanje na upit:
-struja po fazama u tačkama gde postoje strujni transformatori 110 kV, 35 kV, 10 kV i
6 kV
-napona u svim tačkama gde postoje naponski transformatori
-frekvencije preko sekundara naponskih transformatora u mernim poljima
-aktivne i reaktivne snage i energije za sva polja 110 kV, 35 kV, 10 kV i 6 kV
-faktora snage.
Predvideti merenje temperature najtoplije tačke namotaja i ulja energetskih transformatora.
Takođe, predvideti adekvatna direktna merenja temperature (na bazi RTD i PTC elemenata)
na asinhronim i sinhronim mašinama u TE Kolubara A. Predvideti i merenje temperature
vazduha.

Predvideti adekvatne on-line sisteme za parcijalna pražnjenja za sve štićene objekte za koje je
to neophodno.
Na staničnom računaru treba obezbediti prikaz svih merenih veličina u skladu sa rešenjem PC
SCADA.
10.2.11. Obezbeđenje jedinstvenog tačnog vremena

Dati rešenje za prijem jedinstvenog tačnog vremena (baziranog na sistemu IRIG-B) putem
GPS prijemnika kao i distribuciju jedinstvenog tačnog vremena unutar samog postrojenja,
odnosno ka svim jedinicama za zaštitu, upravljanje i merenje koje ovakav signal zahtevaju.
10.2.12. Sopstvena potrošnja

Predvideti odgovarajuće mikroprocesorske jedinice za pomoćne napone u svim razvodnim
postrojenjima i to:
-sistem pomoćnog napona 110 Vdc
-sistem pomoćnog napona 3x380/220 V, 50 Hz.
Ove mikroprocesorske jedinice za pomoćne napone treba da podržavaju komunikacione
protokole kao i jedinice za zaštitu i upravljanje.

11. Analizirano uklopno stanje elektrane



12. Tabelarni prikaz provere selektivnosti zaštite u TE

„Kolubara A“
U programskom paketu CAPE, izvršene su simulacije kratkih spojeva i zemljospojeva na

svim karakterističnim pozicijama u TE „Kolubara A“. Naredne tabele prikazuju rezultate
pomenute analize i komentare u situacijama u kojima nije ispunjena selektivnost zaštite.
Tabela 12.1. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na dalekovodima 110 kV
DV Lazarevac 110 kV 120/1
k3 k2 k2z k1z k1z + RL=3Ω
Kvar na početku voda √ √ √ √ √

Kvar na kraju voda √ √ √ √ √
DV Tamnava Z. polje 107/1
Kvar na kraju voda √ √ x* x* x*
DV Brgule 121/4

Beograd 117/2

DV Resnik 137/2

DV Aranđelovac123/1

DV Barič 119/1
Kvar na kraju voda √ √ √ √ x**
*kvar je unutar prve zone reagovanja releja

** kvar je unutar treće zone reagovanja releja

Tabela 12.2. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na sabirnicama 110 kV

Glavne sabirnice 110 kV 1
√ √ √ √ √
Glavne sabirnice 110 kV 2

√ √ √ √ √

Tabela 12.3. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na izvodima 6 kV - Kotao 1

Ćelija 3 - Transformator T-21
k3 k2
Kvar na početku voda √ √
Kvar na kraju voda √ √
Ćelija 12 - Sisajući ventilator
k3 k2
Ćelija 14 - Potisni ventilator (levi)
k3 k2
Ćelija 11 - Potisni ventilator (desni)
k3 k2
Ćelija 15 - Mlin 4
k3 k2
Ćelija 10 - Mlin 3
k3 k2
Ćelija 9 - Mlin 2
k3 k2
Ćelija 16 - Mlin 1
k3 k2
Ćelija 4 - Rashladna pumpa 1
k3 k2
Ćelija 8 - Napojna pumpa 2
k3 k2
k3 k2

Tabela 12.4. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na izvodima 6 kV – Kotao 2

k3 k2
Primar x* x*
Sekundar x* x*
Ćelija 12
k3 k2
Kvar na početku voda / /

Kvar na kraju voda / /
Ćelija 9
k3 k2

Ćelija 10
k3 k2

Ćelija 15
k3 k2

Ćelija 16
k3 k2

Ćelija 11
k3 k2

Ćelija 14
k3 k2


k3 k2
Kvar na početku voda x* x*

Kvar na kraju voda x* x*


k3 k2
Kvar na početku voda x* x*

Kvar na kraju voda x* x*
Ćelija 1
k3 k2

* Odvod za Kotao 2 sa „Opšte grupe“ reaguje pre zaštite na izvodu na kome se desio kvar
/ Zaštita nije u funkciji


k3 k2
k3 k2
k3 k2
Ćelija 8 - Mlin 2
k3 k2
Ćelija 9 - Mlin 3
k3 k2
k3 k2
k3 k2
k3 k2
Ćelija 13 - Mlin 4
k3 k2
Ćelija 14 - Mlin 1
k3 k2


k3 k2
k3 k2
k3 k2
Ćelija 8 - Mlin 2
k3 k2
Ćelija 9 - Mlin 3
k3 k2
k3 k2
k3 k2
k3 k2
Ćelija 13 - Mlin 4
k3 k2
Ćelija 14 - Mlin 1
k3 k2


k3 k2
k3 k2
k3 k2
k3 k2
Ćelija 13 - Mlin 4
k3 k2
Ćelija 9 - Mlin 3
k3 k2
Ćelija 8 - Mlin 2
k3 k2
Ćelija 14 - Mlin 1
k3 k2
k3 k2
k3 k2

Tabela 12 8. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na izvodima 6 kV – R10A

Ćelija 16 - Sisajući ventilator (levi)
k3 k2

k3 k2

k3 k2
Ćelija 13 - Mlin 2
k3 k2
Ćelija 12 - Mlin 1
k3 k2
Ćelija 8 - Kondenzatorska pumpa 1

k3 k2

k3 k2

k3 k2
Ćelija 5
k3 k2

Tabela 12.9. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na izvodima 6 kV – R10B

Ćelija 4
k3 k2
k3 k2
k3 k2
k3 k2
Ćelija 11 - Mlin 3
k3 k2
Ćelija 12 - Mlin 4
k3 k2
Ćelija13 - Rashladna pumpa 2
k3 k2
k3 k2
Ćelija 15 - Sisajući ventilator (desni)
k3 k2
Ćelija 16
k3 k2

Tabela 12.10. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na izvodima 6 kV – R101A

Ćelija 8
k3 k2
Ćelija 12 - Bager pumpa 1

k3 k2
Ćelija 9
k3 k2
Ćelija 6
k3 k2
Ćelija 5
k3 k2

Tabela 12.11. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na izvodima 6 kV - R101B

Ćelija 4
k3 k2
Ćelija 5
k3 k2
Ćelija 8
k3 k2
Ćelija 7
k3 k2
Ćelija 11 - Bager pumpa 2

k3 k2
Ćelija 6
k3 k2

Tabela 12.12. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na izvodima 6 kV - Opšta grupa

k3 k2
Primar √ √
Sekundar √ √
k3 k2
Primar √ √
Sekundar √ √
k3 k2
Primar √ √
Sekundar √ √
k3 k2
Primar √ √
Sekundar √ √
k3 k2
Primar √ √
Sekundar Reaguje i zaštita na T39! Reaguje i zaštita na T39!
Ćelija 22
k3 k2
Ćelija 21
k3 k2
k3 k2
Primar √ √
k3 k2
Primar √ √
Sekundar √ √
Ćelija 26 - Odvod za CS 1
k3 k2
Počev od 60% dužine voda reaguje i Počev od 60% dužine voda reaguje i zaštita
Kvar na kraju voda
zaštita na drugom odvodu CS2! na drugom odvodu CS2!

Ćelija 27 - Odvod ka CS 2
k3 k2
Počev od 60% dužine voda reaguje i Počev od 60% dužine voda reaguje i zaštita
Kvar na kraju voda
zaštita na drugom odvodu CS1! na drugom odvodu CS1!

k3 k2
Primar √ √
Sekundar √ √
Ćelija 28 - Prigušnica bloka G5
k3 k2
k3 k2
k3 k2
Primar √ √
k3 k2
Primar √ √
Ćelija 5 - Odvod za filtre 1
k3 k2
Kvar na kraju voda Počev od 50% dužine voda reaguje i Počev od 50% dužine voda reaguje i zaštita
zaštita na drugom odvodu EF! na drugom odvodu EF!
Ćelija 6 - Odvod ka filtrima 2
k3 k2
Kvar na kraju voda Počev od 50% dužine voda reaguje i Počev od 50% dužine voda reaguje i zaštita
zaštita na drugom odvodu EF! na drugom odvodu EF!
Ćelija 10 - Odvod za K1
k3 k2
k3 k2

k3 k2
k3 k2
k3 k2
Tabela 12.13. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na izvodima 6 kV – Elektrofiltri
Ćelija 8 - Ef-8 Pitka voda

k3 k2
Kvar na početku voda Za kvar na prvom kablu reaguje zaštita Za kvar na prvom kablu reaguje zaštita
dovoda OG! dovoda OG!
Ćelija 1 - Transformator T1EF

k3 k2
Primar Reaguje zaštita dovoda OG! Reaguje zaštita dovoda OG!
Sekundar √ √
Ćelija 10 - Transformator T2EF

k3 k2
Primar Reaguje zaštita dovoda OG! Reaguje zaštita dovoda OG!
Sekundar √ √

Tabela 12.14. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na izvodima 6 kV - Crpna stanica

rashladne vode
Ćelija 9 - 1
k3 k2
Ćelija 9 - 2
k3 k2
k3 k2
Primar Za kvar na primaru reaguje zaštita dovoda OG! Za kvar na primaru reaguje zaštita dovoda OG!
Sekundar Za kvar na sekundaru reaguje zaštita dovoda OG! Za kvar na sekundaru reaguje zaštita dovoda OG!

k3 k2
Sekundar Za kvar na sekundaru reaguje zaštita dovoda OG! Za kvar na sekundaru reaguje zaštita dovoda OG!

k3 k2
k3 k2
Sekundar √ √
k3 k2
Sekundar √ √
k3 k2
Sekundar √ √
Ćelija 12 - 1 - Transformator T-47
k3 k2
Primar / /
Sekundar / /
Ćelija 12 - 2
k3 k2

Tabela 12.15. Provera selektivnosti zaštite za kvarove na sabirnicama 6 kV

Sabirnice 6 kV
K3 K2
Kotao 1 √ √
Kotao 2 √ √
Kotao 3 √ √
Kotao 4 √ √
Kotao 5 √ √
R10A √ √
R10B √ √
R101A x* x*
R101B x** x**
Opšta grupa / /
Elektrofiltri √ √
Crpna stanica
rashladne vode √ √
* Zaštita na transformatoru T-101-IV reaguje brže od zaštite sabirnica R101A

** Vremenska podešenja zaštite sabirnica R101B i transformatora T-101-IV su bliska, pa
prekidač na T-101-IV ulazi u otvaranje
/ Zaštita nije u funkciji

Tabela 12.16. Predlozi rešenja na spornim pozicijama

13. Zaključci studije
1. Jedan od ključnih rezultata ove studije jeste konstatacija svih uočenih nedostataka u
postojećem sistemu zaštite na „TE Kolubara“. Shodno tome su definisane preporuke
koje su praktično pretočene u Projektni zadatak rekonstrukcije sistema zaštite na „TE
Kolubara“. Deo ovog Programskog zadatka i neki od zaključaka Studije selektivnosti
zaštite na „TE Kolubara“ se već uveliko realizuju kroz Projekat rekonstrukcije sistema
zaštite i upravljanja razvodnog postrojenja 110kV i generatora G5 (rad na ovom
Projektu će biti okončan u narednih dva meseca).
2. Distantna zaštita na dalekovodima 110kV je zastarela i sa njenim sadašnjim
karakteristikama nemoguće je postići adekvatnu koordinaciju. Kod postojećih
distantnih zaštita na dalekovodima 110kV tipa BBC-LZ3, funkciju distantne zaštite je
moguće realizovati samo Mho (kružnom) karakteristikom dok moderni
mikroprocesorski uređaji pružaju mogućnost realizacije funkcije distantne zaštite
pomoću Mho i/ili kvadrilateralne karakteristike. Dodatno, distantni relej BBC-LZ3 ne
dopušta veliku slobodu pri podešavanju određenih karakteristika delovanja, npr. ne
postoji mogućnost podešavanja offset-a starting zone što za posledicu ima jako veliki
doseg „iza“ odgovarajućeg distantnog releja i mogućnost ispada dalekovoda za
kvarove za koje ne bi trebalo. Distantne zaštite na naponskom nivou 110kV nemaju
backup zaštitu što je svakako neadekvatno i nije u skladu sa postojećom praksom na
ovom naponskom nivou. Zbog važnosti postrojenja, tj. postojanja priključenih
generatora na sabirnice u postrojenju, preporučuje se ugradnja backup zaštita na
dalekovodima 110kV, koje bi u sebi sadržale prekostrujne, kratkospojne i
zemljospojne elemente. Gore pomenuto rešenje, sa primarnom distantnom i backup
prekostrujnom, kratkospojnom i zemljospojnom zaštitom, već je primenjeno u dva
dalekovodna polja koja napajaju kop „Tamnava“. Preporuka proizašla iz studije
definiše zamenu starih distantnih zaštita na ovim pozicijama novim kao i obavezno
prepodešavanje starting zona i dodavanje odgovarajuće backup zaštite. Ugrađivanje
backup zaštite bi povećalo pouzdanost i eventualno smanjilo periode sa
neisporučenom električnom energijom.
3. Zaštite na pojedinim generatorima nisu kompletne u smislu sadašnjih funkcija zaštite
koje se primenjuju u svetskoj praksi za zaštitu generatora i iste bi trebalo dopuniti sa
setom funcija koji su dostupni u modernim mikroprocesorkim relejima. Ipak je realnije
i preporučljivije da se uđe u potpunu rekonstrukciju generatorskih zaštita. Takođe se
preporučuje i koordinacija pojedinih zaštitnih funkcija generatorske zaštite
(prekostrujne, zaštite od inverzne i male aktivne snage, itd) sa zaštitnim funkcijama
releja u sopstvenoj potrošnji odgovarajućih generatora.
4. U slučaju rekonstrukcije zaštite i upravljanja kod sopstvene potrošnje nekog od
blokova, preporučuje se da releji za zaštitu motora imaju usmerenu prekostrujnu

zaštitu kako bi se obezbedila adekvatna selektivnost ali i brža i efikasnija detekcija

motornog izvoda pogođenog kvarom. Nažalost, ovo nije realizovano na onim
pozicijama gde su zaštite već zamenjene novim relejima tipa Siemens 7SJ602. Motori,
kao „aktivni“ elementi, u slučaju kvarova „iza“ svojih zaštitnih releja daju određeni
doprinos u struji kratkog spoja koji može u nekim situacijama dovesti do pobuđivanja
i bespotrebnog reagovanja prekostrujnih elemenata releja i samim tim dovesti do
isključenja odgovarajućih motora. Ovakve situacije bi bile izbegnute ugrađivanjem
zaštitnih releja sa usmerenom prekostrujnom zaštitom. Takođe, ono što nije
realizovano prilikom ugradnje novih releja tipa Siemens 7SJ602 jeste da je najveći broj
zaštitnih funkcija raspoloživih u ovim relejima ostao neaktiviran, odnosno realizovano
je prosto kopiranje zaštitnih funkcija koje su na ovim pozicijama postojale i na starim
relejima, uz aktiviranje minimalnog seta novih zaštitnih funkcija.
5. Za zaštitu asinhronih motora sa novim mikroprocesorskim zaštitama se, pored
karakteristike sa definisanim vremenom reagovanja, preporučuje i aktiviranje
prekostrujnih zaštita sa inverznim karakteristikama reagovanja.
6. Pojedini releji pokazali su značajna odstupanja tokom vremena eksploatacije gledano
sa aspekta tačnosti podešenja, pa je preporuka da se u nekom narednom periodu isti
svakako zamene. Jer, izuzimajući neselektivna podešenja izvesnog broja releja, jedan
od bitnih uzroka neselektivnosti jeste nepouzdanost karakteristika reagovanja većeg
broja releja. Najnepouzdaniji releji u pogledu stabilnosti podešenja (podešenost releja
se menja kao posledica promenljivivosti komponenti releja) su releji Minel MZM-30
kojih je po brojnosti najviše i nestabilnost njihovog podešenja svakako je veliki
potencijalni uzrok neselektivnosti zaštite generalno u ovom postrojenju. Primećeno je
da su se iz godine u godinu menjala podešenja zaštitnih releja MZM-30 zbog promene
njihovih karakteristika tokom eksploatacije. Ovakve akcije mogu dovesti do
neselektivnih reagovanja istih kao i do eventualnih neosetljivosti na određene tipove
kvarova što svakako može biti uzrok velike štete (neselektivno isključenje
transformatora za sopstvenu potrošnju, generatora itd). Značajna problematičnost u
funkcionisanju i nestabilnosti podešenih karakteristika bitno je izražena i kod releja
Iskra RIT-22 i Siemens R2As51. Generalno, problematika sa starim relejima će biti
sve kompleksnija pošto će servisiranje ovih releja biti sve teže imajući u vidu
neraspoloživost rezervnih delova za ove releje.
7. U sopstvenoj potrošnji „TE Kolubara“ primećena su nekoordinisana podešenja
zaštitnih uređaja koji se nalaze u određenoj kaskadnoj vezi, npr. kvar u ćeliji 3 Kotla 2
(transformator T-22) dovodi do ispada releja u Opštoj grupi (odvod ka Kotlu 2) i
isključuje svu sopstvenu potrošnju Kotla 2 što znači i ispad odgovarajućeg generatora;
kvar na sabirnicama R101A ili R101B dovodi do neselektivnog reagovanja
prekostrujne zaštite MI-300N transformatora T101-IV. Ova zaštita ima vremensko
podešenje 2.5s što je manje od vremenskog podešenja zaštite sabirnica R101A koje
iznosi 2.9s i jednako vremenskom podešenju zaštite sabirnica R101B. Ovakva
situacija može dovesti do nepotrebnog isključenja kompletne sopstvene potrošnje
Kotla 6.

8. Potrebno je izvršiti adekvatna merenja parametara motora (pre svega odnos polaznih i
nominalnih struja koji jako utiče na proračun struja kratkih spojeva u postrojenju), ali i
realizovati verifikaciju karakteristika strujnih i naponskih transformatora koje direktno
utiču na valjanost rada zaštite, a samim tim i na selektivnost, kako bi se analiza mogla
sprovesti detaljnije i kako bi se imali pouzdaniji podaci na osnovu kojih bi se mogla
izgenerisati korekcija podešenja releja u sopstvenoj potrošnji (prvenstveno releja za
zaštitu motora) čime bi se mogla postići povećana selektivnost i pouzdanost čitavog
sistema zaštite u „TE Kolubara“. Svakako, u slučaju zamene zaštitnih releja u
sopstvenoj potrošnji, ovi podaci bi bili od velikog značaja pri generisanju novih
podešenja releja. Doprinos bi se svakako imao i ukoliko bi se verifikovali podaci
(podužni parametri i dužine) o postojećim energetskim kablovima 6kV imajući u vidu
činjenicu da se radi o kablovima koji se dobrim delom više i ne proizvode i za koje ne
postoje adekvatni podaci u raspoloživoj dokumentaciji.
9. Neophodna je zamena svih postojećih diferencijalnih zaštita na TEK kao i uvođenje
diferencijalnih zaštita na onim pozicijama gde je to moguće i preporučljivo, a gde
trenutno diferencijalnih zaštita nema. Osnovni razlog je sporost starih diferencijalnih
zaštita koje imaju vremena reagovanja oko 100ms dok se kod današnjih diferencijalnih
zaštita vreme reagovanja kreće u okvirima oko 30ms što je sa aspekta pouzdanosti i
selektivnosti daleko pogodnije.
10. Nepostojanje funkcije samonadzora postojećih zaštita može dovesti do toga da se
njihova neispravnost ili gubitak podešenosti jako teško registruju, po pravilu ili u toku
redovnog godišnjeg ispitivanja, što je jedanput godišnje, ili kada se ispostavi da dođe
do neselektivnog ili lažnog reagovanja zaštite. Ovo predstavlja još jedan od brojnih
razloga za preporuku o zameni starih zaštita sa novim mikroprocesorskim zaštitama
koje po pravilu umaju funkciju samonadzora.
11. U postrojenju postoji neadekvatan nadzor temperature na većem broju bitnih
elemenata postrojenja ili se postojeći davači temperature uopšte ne koriste u svrhu
zaštite tamo gde postoje ili pak isti ovi davači ne egzistiraju tamo gde bi to bilo bitno.
12. Jedan od nedostataka starih zaštita je svakako i nepostojanje adekvatnih oscilografskih
zapisa, kako normalnih radnih stanja, tako i režima sa kvarom (SER i Disturbance
Recorder) što po pravilu otežava rekonstrukciju uzroka neselektivnih ispada ili čak
uslovljava pogrešne zaključke u vezi neselektivnih ispada mašina. Ugradnja modernih
mikroprocesorskih uređaja, koji po pravilu imaju mogućnost oscilografskih zapisa i
snimanja događaja, omogućila bi daleko jednostavniju i pouzdaniju rekonstrukciju
događaja i redosleda pobuđivanja/reagovanja zaštitnih funkcija što bi dalje pomoglo u
poboljšanju selektivnosti zaštite u postrojenju, odnosno u korekciji i koordinaciji
podešenja zaštitnih releja.
13. Svi novi mikroprocesorski releji imaju mogućnost sinhronizacije preko GPS časovnika
čime se postiže da svi releji unutar elektrane imaju istu vremensku referencu što
kasnije za posledicu daje jednostavnije poređenje oscilografskih zapisa i donošenje
pravilnih zaključaka o redosledu događaja. Za sve nove releje se preporučuje da
poseduju i funkciju sinhrofazorskih merenja (kao bitne funkcije u okviru novog

sistema zaštite i upravljanja) pre svega u smislu predupređivanja neselektivnih ispada

kao i kod brzog (ponovnog) sinhronizovanja mašine na mrežu.
14. Neophodno je uvesti sabirničku zaštitu i zasebnu zaštitu od otkaza prekidača na
naponskom nivou 110 kV jer trenutno ove zaštite ne postoje. Ovo je neophodno ne
samo iz razloga eliminisanja sabirničkih kvarova već i obzirom na činjenicu da bi
adekvatna sabirnička zaštita (u konkrentom slučaju centralizovanog tipa) bila još jedan
stepen u predupređivanju neselektivnih ispada sinhronih mašina uzrokovanih
kvarovima duboko u mreži 110 kV. Zaštite sabirnica i zaštite od otkaza prekidača
neophodno je realizovati odvojenim sistemima zaštite na naponskom nivou 110 kV
dok se ove zaštite na nižim naponskim nivoima mogu realizovati kao funkcije u okviru
postojećih zaštita izvoda (bilo da je reč o transformatorskim ili o motornim izvodima).
15. Kod novih mikroprocesorskih zaštita potrebno je iskoristiti činjenicu da one poseduju
veći broj različitih grupa podešavanja što je neophodno iskoristiti za formiranje
različitih adekvatnih podešenja releja koja bi bila odgovarajuća za različita uklopna
stanja u okviru elektrane (na ovaj način bi se imala veća osetljivost releja za različita
uklopna stanja i istovremeno bi se izbegla eventualna prepodešavanja i svakako bi se
postigla veća selektivnost).
16. Rekonstrukciju sistema zaštite mora da prati i odgovarajuća rekonstrukcija sistema
pomoćnog napajanja kao i odgovarajuća rekonstrukcija sistema upravljanja sa ciljem
formiranja novog integrisanog sistema zaštite i upravljanja.
17. S obzirom na starost postrojenja i pripadajućih mu zaštita, postoji neusklađenost ovih
sistema zaštite sa postojećim preporukama (za one pozicije gde preporuke postoje),
pošto su preporuke novijeg datuma. Neusklađenost postojećeg sistema zaštite sa
praksom i tehničkim preporukama EPS-a i EMS-a ponajviše se ogleda u nepostojanju:
a. adekvatnih backup zaštita u dalekovodnim poljima 110kV
b. dopunske rezervne prekostrujne zaštite u transformatorskim poljima 110kV
c. nezavisne sabirničke zaštite 110kV obzirom da je u pitanju postrojenje na koje
je priključena elektrana.
18. Kod svih budućih rekonstrukcija sistema zaštite neophodno je zahtevati i Projekat
proračuna i podešenosti releja, odnosno sistema zaštite kao celilne. Ovo je od
posebnog značaja u onim postrojenjima gde su istovremeno u pogonu različite
generacije releja jer se u tim situacijama ima maksimalna kompleksnost u pogledu
selektivnosti.
19. Takođe, bitno je napomenuti da novi mikroprocesorski releji imaju mogućnost
komunikacionog uvezivanja u SCADA sistem. Time bi se značajno povećala količina
informacija koju je moguće dobiti sa mesta ugradnje releja. Tu se, pre svega, misli na
merenja struja, napona i opterećenja. Ova mera nije realizovana za pozicije gde su
stari releji već zamenjeni mikroprocesorskim relejima. Imajući u vidu izuzetan značaj
koji komunikacioni protokoli imaju u projektima formiranja savremenih integrisanih
sistema zaštite i upravljanja sve buduće releje treba ograničiti u pogledu

komunikacionih protokola na sledeće protokole: IEC 60870-5-103, Modbus, DNP3.0 i

IEC 61850.
20. Formirana baza CAPE, prevashodno za analizu selektivnosti sistema zaštite, praktično
u budućem vremenu treba da bude živ organizam koji će se po potrebi modifikovati u
sklopu sa stvarnim promenama u realnom sistemu. Na ovaj način će se u svakom
trenutku imati ažurirana adekvatna baza koju je moguće koristiti ne samo za potrebe
selektivnosti sistema zaštite nego i za ostale vrste analiza u predmetnom postrojenju
(proračuni stacionarnih režima u samom postrojenju za karakteristična uklopna stanja,
proračun struja kratkih spojeva za izbor novih komponenti koje će se ugrađivati u
ovom postrojenju, podaci o svim elementima postrojenja, rezultati svih periodičnih
ispitivanja pripadajuće opreme).
21. Ova Studija, kao i studije koje će biti realizovane za ostale elektrane u okviru EPS,
treba da budu put ka izradi budućih Tehničkih preporuka za sinhrone generatore, blok-
transformatore i asinhrone motore jer preporuke ove vrste u našoj praksi trenutno ne
postoje uprkos široko izraženoj potrebi za ovakvom vrstom preporuka. Prvi zaključak
u ovom pogledu jeste da na svim sinhronim generatorima i pripadajućim blok-
transformatorima treba realizovati dvostruki sistem zaštite (praktično ići na 100%
redundansu zaštitnih funkcija na ovim pozicijama) gde bi ove dve zaštite bile od
različitih proizvođača opreme (po ugledu na postojeću praksu zaštite objekata 220 kV
i 400kV). Ovaj zaključak je generalne prirode a na TE “Kolubara” on je utoliko
aktuelniji ako se ima u vidu starost kompletne opreme u ovom postrojenju.

Smernice za rekonstrukciju TE “Kolubara”

U nastavku je dat preporučeni hronološki redosled akcija u rekonstrukciji TE “Kolubara”:
1. Rekonstrukcija sistema zaštite i upravljanja razvodnog postrojenja 110kV – uveliko u
realizaciji kroz „Projekat rekonstrukcije sistema zaštite i upravljanja razvodnog
postrojenja 110kV i generatora G5“ (rad na ovom projektu će biti okončan u narednih
dva meseca). U ovom kontekstu, a shodno Programskom zadatku ovog Projekta
neophodno je zanoviti: distantne zaštite na vodovima 110 kV uz uvođenje adekvatnih
backup zaštita (po ugledu na rekonstruisana dalekovodna polja broj 1111 i 1112);
integrisanu zaštitu sinhronog generatora broj 5 u vidu dvostruke zaštite od dva
različita proizvođača; integrisanu zaštitu blok-transformatora i transformatora
sopstvene potrošnje 110/X kV/kV takođe u vidu vidu dvostruke zaštite od dva različita
proizvođača. Takođe, neophodno je uvođenje sabirničke zaštite centralizovanog tipa
za postrojenje 110 kV i zaštite od otkaza prekidača u svim poljima 110 kV. Paralelno
sa revitalizacijom sistema zaštite na naponskom nivou 110 kV neophodna je
rekonstrukcija sistema pomoćnog napajanja i sistema upravljanja.
2. Prioritet zamene tipova releja treba da bude sledeći: Minel MZM-30, Iskra RIT-22,
BBC-LZ3, Siemens R2As51.
3. Rekonstrukcija sistema zaštite i upravljanja razvoda 6 kV – Opšta grupa, Elektrofiltri,
Crpna stanica rashladne vode i Crpna stanica sirove vode Peštan. U pomenutim
razvodima izvršena je zamena pojedinih releja novom mikroprocesorskom zaštitom
tipa Siemens 7SJ602 međutim i dalje postoji značajan broj starih elektromehaničkih i
statičkih releja koje bi u cilju povećanja pouzdanosti i selektivnosti valjalo zameniti.
4. Rekonstrukcija sistema zaštite i upravljanja generatora G3, u potpunosti kao i za
generator G5, i odgovarajuće sopstvene potrošnje, razvod 6 kV Kotao 3 i Kotao 4.
5. Pri rekonstrukciji sistema za zaštitu i upravljanje razvoda sopstvene potrošnje bilo bi
poželjno da releji budu opremljeni usmerenom prekostrujnom zaštitom kao i
mogućnošću komunikacije (kao što je navedeno u zaključku 19) za uvezivanje u
SCADA sistem.
6. U zavisnosti od planova za revitalizaciju (ili zamenu) ostalih generatora (G1, G2, G4)
preporuka je da se uporedo sa tim poslom uradi i rekonstrukcija sistema za zaštitu i
upravljanje generatora i pripadajuće sopstvene potrošnje.

Prilozi
Prilog 1: Ispitne liste iz 2006. i
2007. godine
Blok 1
ISPITNE LISTE
Генератор G1 (Siemens-Schuckert):
Тип: FT 490/61-300
Номинална снага: 40MVA
Номинални напон: 10500V ±7.5%
Номинална струја: 2200A
Номинални фактор снаге: 0.8
Номинална брзина: 3000rpm
Властита побуда: 189V; 385A
Блок трансформатор Т1 (Siemens):

Номинални напон: 115±5%/10.5kV
Номинална снага: 40МVA
Спрега: Yd5
Номинална струја: 201/2200А
Напон КС-а: 11.8%
СТ-и, страна 110kV: 200/1А
СТ-и, звездиште: 2500/5А
Трансформатор Т7 – сопствена потрошња (Minel):

Номинални напон: 10.5/6.35kV
Номинална снага: 6.3МVA
Спрега: Dyn11
Номинална струја: 346.5/577.3А
СТ-и, страна 6.3kV: 600/5A
1. Прекострујна заштита генератора:
Тип: R3As7 Siemens (4.5-9)А

Подешење релеја: Ipod=6A, t1pod=5s, t2pod=4s
Фаза Ipr (A) Iot (A)
„0“ 5.9 5.0
„4“ 5.9 4.8
„8“ 5.9 5.1
I (A) tizm (s)

7.5 5.157
Сигнализација
Искључење прекидача 110kV није проверено
Светлосно табло +
Звучни сигнал +
2. Хомополарана заштита блок трансформатора на 110 kV:
Тип: RA 14 Siemens (0.5-1)А

Подешење релеја: Ipod=0.7A
Ipr (A) Iot (A) tizm (s)

0.69 0.61 4.37
Светлосно табло (прекострујна + земљоспојна) +
3. Диференцијална заштита блока и земљоспојна заштита статора:
Диференцијална заштита:
Тип: RG 21 Siemens In=5A (20,25,30,35,40,50)In%
RT 21 Siemens In=5A
Подешење релеја: Id pod=20% In
RT 21 RG 21
110kV 6kV Звездиште
IPR (A) IPR (A) IPR (A)
1.82 1.93 1.98
1.83 1.77 1.92
1.92 1.95 1.96
Искључење прекидача 6kV (T7 - сопствена потрошња) није проверено
Искључење прекидача побуде није проверено
Земљоспојна заштита статора 90%:

Тип: RG 21 Siemens (0-15)mA
Подешење релеја: Ipod=7mA, tpod=0.7s
I (mA) U (mV)
9 40
4. Пренапонска заштита:
Тип: RV 15 Siemens (100-200)V

Подешење релеја: Upod=135V
Тип: RS 118 Siemens 100V, 50Hz (0-2.5)s
Подешење релеја: tpod=1.25s
Upr (V) Uot (V) tizm (s)

136 130 1.17
5. Земљоспојна заштита статора 100%:
Тип: RG-5 Siemens (5-25)V

Upr (V) I (A)

17 5
6. Заштита од повратне енергије:
Тип: RW 141 Siemens 3x100V, In=5A (8.7-52)W

Подешење релеја: Ppod=10W
Тип: RS 118 (d12) Siemens 100V, 50Hz (0-20)s
Подешење релеја: tpod=12s
Мерење је вршено фазно Заштита одрађује за углове (у односу на Uref)

I1*-3 (mA) U2*-4 (V) φmin (°) φmax (°)
100 100 170 220
I7*-9 (mA) U4*-8 (V) φmin (°) φmax (°)
100 100 170 220
7. Земљоспојна заштита ротора:
Тип: RG-60 Siemens (10-40)mA

Подешење релеја: Ipod=23mA
Ipr (mA) 30
8. Кућишна заштита блок трансформатора:
Тип: RА 14 Siemens (4.5-9)A

Ipr (A) Iot (A) tpr (ms)
4.5 4.03 55
9. Прекострујна заштита трансформатора за сопстверну потрошњу Т7 (страна 6.3kV):
Тип: R3Аs7 Siemens (4.5-9)A

Подешење релеја: Ipod=8A, tpod=2.5s
R S T tizm (s)
Ipr (A) Iot (A) Ipr (A) Iot (A) Ipr (A) Iot (A)
2.64
8 7 8 6.7 8 7
Напомене:
• Услед непостојања услова, нису спроведене провере рада заштитних уређаја на прекидач.
• Услед немогућности пробе на прекидач, није извршена провера рада Бухолца и контактног
термометра блок трансформатора Т-1 и трансформатора сопствене потрошње Т-7.
Датум испитивања:
11.08.2006.
Blok 2
ISPITNE LISTE
Генератор G2:
Номинални напон: 10500V ±7.5%
Номинална струја: 2200A
Номинални фактор снаге: 0.8
Номинална брзина: 3000rpm
Блок трансформатор Т2:

Номинални напон: 115/10.5kV
Спрега: Yd5
СТ-и, звездиште: 2500/5А
Трансформатор Т8 – сопствена потрошња:

Спрега: Dyn11
Номинална струја: 346.5/577.3А
СТ-и, страна 6.3kV: 600/5A
1. Прекострујна заштита генератора:

Подешење релеја: Ipod=6A, t1pod=4.5s, t2pod=4.2s
Фаза Ipr (A) Iot (A)

„0“ 5.61 5.24
„4“ 5.89 5.6
„8“ 6.07 5.64
I (A) tizm (s)

6.5 4.686
Искључење прекидача 110kV +
2. Хомополарана заштита блок трансформатора на 110 kV:

0.68 0.59 4.493
3. Диференцијална заштита блока и земљоспојна заштита статора:
RT 21 Siemens In=5A
RT 21 RG 21
110kV 6kV Звездиште Ipod (A) tizm (ms)
IPR (A) IPR (A) IPR (A)
1.66 1.67 1.69
1.8 871
1.65 1.64 1.63
1.63 1.66 1.62
Искључење прекидача побуде +

Тип: RG 21 Siemens (0-15)mA
Подешење релеја: Ipod=7mA, tpod=0.7s
I (mA) tpr (ms)

9 629
Светлосно табло -
Напомена:
На светлосном таблоу се уместо одговарајућег сигнала добија сигнал „Прорада
диференцијалне заштите G-2“.
4. Пренапонска заштита:

Тип: RS 118 Siemens 100V, 50Hz (0-2.5)s
Upr (V) Uot (V) tizm (s)

129 127 1.22

Upr (V) I (A)

15.4 5
6. Заштита од повратне енергије:

Подешење релеја: Ppod=9W
Мерење је вршено фазно Заштита одрађује за углове (у односу на Uref)

I1-3 (mA) U2-4 (V) φmin (°) φmax (°)
600 100 100 270
I7-9 (mA) U4-8 (V) φmin (°) φmax (°)
600 100 100 270
7. Земљоспојна заштита ротора:

Ipr (mA) 25
8. Кућишна заштита блок трансформатора:

Подешење релеја: Ipod=5A
5.03 4.32 55
9. Прекострујна заштита трансформатора за сопстверну потрошњу Т8 (страна 6.3kV):

Подешење релеја: Ipod=8A, tpod=2.5s
R S T tizm (s)
2.593
8.65 6.7 8.19 6.85 8.12 6.77
Светлосно табло није проверено
Звучни сигнал није проверено
Напомене:
Извршено је усмеравање прекострујне заштите трансформатора Т-8, али због недостатака
услова није проверено деловање на прекидач и сигнализација.
10. Бухолц трансформатора сопствене потрошње Т-8:
Опомена Искључење
Искључење прекидача 110kV - +
Искључење прекидача 6kV није проверено није проверено
Искључење прекидача побуде - +
Светлосно табло + +
Звучни сигнал + +
11. Контактни термометар трансформатора сопствене потрошње Т-8:
85°C Опомена
04.10.2006.
Blok 3
ISPITNE LISTE
Тип:
Номинални напон: 10.5kV

Спрега: YNd5
Напон КС-а: 11.8% (12.5%)
10. Прекострујна заштита генератора e37:

Подешење релеја: Ipod=7A, t1pod=5s, t2pod=4.5s
Клеме Фаза Ipr (A) Iot (A)
1-2 „0“ 6.88 6.25
3-4 „4“ 7.01 6.01
5-6 „8“ 6.82 6.08
tizm=5.573s
Број сигнала 270
11. Хомополарана заштита блок трансформатора на 110 kV e23:


0.72 0.67 4.635*
* (из прекострујне генератора t1 у R3As7 - e37)
Светлосно табло (прекострујна + земљоспојна) +
12. Диференцијална заштита блока и земљоспојна заштита статора e38 и e42:
RT 23 Siemens In=1A
Клеме Ipr (A) Клеме Ipr (A) Клеме Ipr (A)
1-10(RG42) 0.78 1(RT23)-10(RG42) 0.77 3(RT23)-10(RG42) 0.80
4-10(RG42) 0.79 4(RT23)-10(RG42) 0.79 6(RT23)-10(RG42) 0.78
7-10(RG42) 0.80 7(RT23)-10(RG42) 0.78 9(RT23)-10(RG42) 0.81
Idato (A) tmer (ms)
1.5 256
Искључење прекидача 6kV (T9 - сопствена потрошња) +

Тип: RG 23
Ipr=10mA (клеме 12-13)
Напомена:
Светлосни табло је заједнички за диференцијалну заштиту и земљоспојну заштиту статора.
13. Пренапонска заштита е47:

Тип: RS 118 (d15) Siemens 100V, 50Hz (0-2.5)s
Upr (V) Uot (V)

136 133
tizm=1.014s

Upr=23V (2-3 test sa 50Hz)

15. Заштита од повратне енергије e41:

URS (V) IR (mA) φ (°) – у односу на Uref tizm (s)

100 200 330 7.25
16. Земљоспојна заштита ротора e43:

Ipr=27mA
17. Бухолц блок трансформатора:
Искључење прекидача 110kV / +
Искључење прекидача побуде / +
Светлосно табло + +
Звучни сигнал + +
Број сигнала 258 256
18. Контактни термометар блок трансформатора:
85° Опомена Напомена: Светлосна и звучна сигнализација раде.
19. Диференцијална заштита Т9 е25:
Тип: RТ 22а
Подешење релеја: Ipod=1A
Клеме Ipr (A) Клеме Ipr (A) Клеме Ipr (A)

1-13 1.21 4-13 1.25 7-13 1.23
3-13 1.25 6-13 1.21 9-13 1.28
Искључење прекидача 6kV (Т9 – сопствена потрошња) +
Брзо затварање турбине - нема услова -
20. Прекострујна заштита трансформатора за сопствену потрошњу Т9 (страна 10.5kV) е36:

Подешење релеја: Ipod=5.5A, tpod=3.2s
R S T tizm (s)
3.35
5.48 4.72 5.48 4.60 5.48 4.72
Искључење прекидача 6kV (котао 4) +
Брзо затварање турбине - нема услова -
21. Прекострујна заштита 6.3kV – котао 3 е24:

R S T tizm (s)
2.64
8.26 7.26 8.35 7.92 8.37 7.52
Искључење прекидача 6kV (котао 3) - нема услова -
Светлосно табло - нема услова -
Звучни сигнал - нема услова -
14. Прекострујна заштита 6.3kV – котао 4 е44:

R S T tizm (s)
2.573
8.54 7.10 9.60 7.80 8.60 7.56
Искључење прекидача 6kV (котао 4) +
18.07.2006.
Blok 4
ISPITNE LISTE
Номинални напон: 10.5kV

Спрега: YNd5
Напон КС-а: 12% (12.5%)
Tрансформатор Т12 - сопствена потрошњa:

Спрега: Yd7
1. Прекострујна заштита генератора e37:
Тип: R3As7
Подешење релеја: Ipod=6A, t1pod=5s, t2pod=4s
Фаза Клеме Ipr/Iot (A) tpr (s)

„0“ 1-2 6.05/5.75 4.95
„4“ 3-4 6.02/5.4 4.97
„8“ 5-6 6.01/5.5 4.995
t1pod – за случај прораде хомополарне заштите, RA14, држи побуђен прекострујни релеј R3As7 и
помоћни релеј RH25 па даље иде на искључење преко помоћног релеја RH29
t2pod – преко помоћног релеја RH29 искључује 110kV прекидач блока
2. Хомополарана заштита блок трансформатора на 110 kV e23:
Тип: RA 14
Подешење релеја: Ipod=0.7A, t2pod=4s (у R3As7 – е37)
Клеме Ipr/Iot (A) tizm (s)

1-2 0.69/0.59 4.1
3. Пренапонска заштита е47:
Тип: RV 15
Подешење релеја: Upod=135V, tpod=0.5s
Фазе Клеме Upr (V) tpr (s)

0-8 1-3 128 0.823
Напомена: Време мерити на RS 118 (d15) који се мора напојити са 100V наизменично.
4. Поднапонска заштита е51:
Тип: RV 87
Подешење релеја: Upod=65V, tpod=2s
Фазе Клеме Upr (V) tpr (s)
0-8 1-3 63.2 2.13
0-4 1-5 64 2.05
4-8 5-6 64 2.15
Напомена: Испитано монофазно, испитни кофер SVERKER, није пробано на прекидач јер нису
постојали одговарајући услови.
5. Земљоспојна заштита статора 100% е39:
Тип: RG-5
Upr=5.5V тренутно
Напомена: Везано само на сигнал.
6. Заштита од повратне енергије e41:
Тип: RW 141
Подешење релеја: Ppod=6W, tpod=12s
Upr2*-4 (V) I1*-3 (mA) φpr (°) tpr (s)

100 100 110-250 16.76
Upr2*-4 (V) I8*-6 (mA) φpr (°) tpr (s)
100 100 110-250 16.7
- При струји од 100mA, напону од 100V и углу од 180°, укупно време релеја RW 141 и временског
органа d15 износи 16.75s.
- При струји од 150mA, напону од 100V и углу од 180°, укупно време релеја RW 141 и временског
органа d15 износи 14.3s.
7. Земљоспојна заштита ротора e43:
Тип: RG 60а
Rpr=1.4kΩ, Ipr=25.5mA
8. Диференцијална заштита трансформатора на отцепу Т12 е25:
Тип: RТ 22а
Подешење: Ipr=1.6A
Клеме Ipr (A) tpr (ms)
13-1 1.3
13-2 1.3
13-3 1.3
13-4 1.3 203
13-5 1.3 207
13-6 1.3 205
13-7 1.3
13-8 1.3
13-9 1.3
9. Прекострујна заштита трансформатора на отцепу Т12 е36:
Тип: R3As7
Подешење релеја: Ipod=1.5A, t1pod=2.5s, t2pod=0.8s
Фаза Клеме Ipr/Iot (A) t1pr (s) kl 14-15 t2pr (ms) kl 12-13
„0“ 1-6 1.51 2.971
„4“ 3-6 1.51 2.971 990
„8“ 5-6 1.51 2.971
10. Бухолц блок трансформатора Т11:
Деловање дато у прилогу.
11. Контактни термометар блок трансформатора Т11:
Деловање дато у прилогу (подешено 80°C).

Напомена: Изведена је само сигнализација.
12. Бухолц трансформатора на отцепу Т12:
Деловање дато у прилогу.
13. Контактни термометар трансформатора на отцепу Т12:
Деловање дато у прилогу (подешено 80°C).

Напомена: Изведена је само сигнализација.
14. ДВ 35kV “РУДНИК IV B”:
Струјни трансформатор 200/5А.

Прекострујна заштита (Подимпедансни двосистемски релеј – по начину везивања ради као
прекострујни)
Подешења: Ipod=6A, tpod=2s
IR (A) IS (A) tpr (s)

6.3/5.4 6.3/5.4 2.057
Прилог:
Брзо
110kV 6kV Прекидач
Заштита затварање Сигнал
прекидач прекидач побуде
турбине
Пов. енергија
1 е41 √ √ √ √ √
RW141
2 Диф. блока RG23 е42 √ √ √ √ √
3 I> генератора е37 √ √
4 хомоп. блок трафоа е23 √ √
5 I> Т12 е36 √tp1 √tp2 √tp1 √ √
6 Диф. заштита Т12 е25 √ √ √ √ √
7 Земљоспој ротора е43 √
8 U> е47 √ √ √ √ √
9 Бухолц Т11 опом. √
10 Бухолц Т11 искљ. √ √ √ √ √
11 Контакт терм. Т11 оп. √
12 Бухолц Т12 опом. √
13 Бухолц Т12 искљ. √ √ √ √ √
14 Контакт терм. Т12 оп. √
Напомена: Деловање на брзо затварање турбине није испитано.
25.04.2006.
Blok 5
ISPITNE LISTE
Генератор G5
1. Диференцијална заштита генератора Е11 (DIX 111):
Подешење: g=20%
v=25%
Фаза Ipr (A)

0 0.91
4 0.93
8 0.95
Фаза Ipr (A)

0 0.95
4 0.95
8 0.95
tpr=102ms
2. Заштита од преоптерећења Е17 (TTX 101):
Подешење: At=90%, t=12min

Imin=7A
tizm=11.2min
3. Заштита од инверзне компоненте струје Е18 (IPX 132-b):
Подешење (5А):
I степен 15% In t1=10·0.5=5s

II степен 25% In t2=2.8·1.5=4.2s
Прорадне вредности:
Ipr (A) tpr (с)

I степен 0.8 11.47
II степен 1.11 7.42
4. Подимпедантна заштита Е42 (ZSX 102):
Прорачун подешене вредности:
εk=12.8% PT=137.5MVA UT=10.5kV S=0.7 e=1/2 f=√3

.
ru= . = 105 r1=
= 1500
. .%
ZREL= . ∙
∙ ∙ √3 ∙ ∙ 0.7 = 0.889
Резултати теста изведеног кофером OMICRON:

Тест: кратак спој L1-L2
||: 1.000Ω Phi: 90.00° Angle: -90.00° Result:
Length: 2.000Ω %: 110.00% % of:
from Zone to Zone Znom Zact Zmin Zmax Dev.

Z1 All -890.00mΩ -877.5mΩ -940.00mΩ -840.00mΩ -1.404%
Z1 All 890.00mΩ 877.5mΩ 840.00mΩ 940.00mΩ -1.404%
||: 978.9mΩ Phi: 0.00° Angle: 180.00° Result:
Length: 1.954Ω %: 110.00% % of:

Z1 All -890.00mΩ -927.5mΩ -940.00mΩ -840.00mΩ 4.213%
Z1 All 890.00mΩ 948.7mΩ 840.00mΩ 940.00mΩ 6.598%

Length: 2.000Ω %: 110.00% % of:

Z1 All -890.00mΩ -827.5mΩ -940.00mΩ -840.00mΩ -7.022%
Z1 All 890.00mΩ 827.5mΩ 840.00mΩ 940.00mΩ -7.022%

Length: 1.954Ω %: 110.00% % of:

Z1 All -890.00mΩ -852.5mΩ -940.00mΩ -840.00mΩ -4.213%
Z1 All 890.00mΩ 865.0mΩ 840.00mΩ 940.00mΩ -2.809%
Length: 2.000Ω %: 110.00% % of:

Z1 All -890.00mΩ -827.5mΩ -940.00mΩ -840.00mΩ -7.022%
Z1 All 890.00mΩ 827.5mΩ 840.00mΩ 940.00mΩ -7.022%

Length: 1.954Ω %: 110.00% % of:

Z1 All -890.00mΩ -877.5mΩ -940.00mΩ -840.00mΩ -1.404%
Z1 All 890.00mΩ 865.0mΩ 840.00mΩ 940.00mΩ -2.809%
Прорадне вредности:
Uf (V) U (V) I (A)

UT=57.8 URS=3.1 IR=3, IS=0, IT=0
UR=57.8 UST=3.1 IS=3, IR=0, IT=0
US=57.8 UTR=3.1 IT=3, IR=0, IS=0
Напомена: Подимпедантна заштита је стављена на место подфреквентне заштите тако да добијени
сигнал „подфреквентна“ на SCADA систему треба преименовати у „подимпедантна“.
5. Прекострујна заштита генератора Е20 (IUX 159):
Подешење: Ipod=1.4·In, tpod=5s
Фаза Ipr (A) tpr (s)

0 7.3
4 7.3 5.1
8 7.34
6. Роторска заштита Е19 (IWX 161):
Подешење: Rf=1000Ω, tpod=1s

ИСПИТАТИ ПРИМАРНО!
7. Заштита од губитка побуде Е24 (ZPX 103):
Подешење: a1=40%, a2=64%, tpod=2s

E25 SGX 115 (tR=1s, tA=4s)
Доња граница Горња граница

(тачка А) (тачка В)
Z (Ω) 22 1.778
φ (°) -90 -90
Испитивано помоћу испитног кофера OMICRON.
8. Пренапонска заштита Е37 (USX 115):
Un=100V
Upod (V) Upr (V) tpr (s)

I степен 1.3Un 132 2.57
II степен 1.5Un 149 0.28
9. Статорска заштита Е31 (UBX 117):
Подешење: Upod=5%Un
Uizm=5.45V
tizm=629ms
10. Заштита од повратне снаге Е211 и Е212 (PPX 105b):
Подешење: t1=3·0.5s=1.5s, t2=2·5s=10s, PW=2·0.5=1%Pn

SGX 116 (tR=2s, ta=10s)
Ињектирање је изведено помоћу испитног кофера OMICRON.
Прва тачка карактеристике: Друга тачка карактеристике:
U (V) I (mA) φ (°)

100 100 45
100 75 -45
t=2.03s за испитивани случај без интегратора
11. Диференцијална заштита блока Е131 (DIX 110s):
v=50%
Фаза Ipr (A)

0 2.07
4 2.06
8 2.02
Фаза Ipr (A)

0 0.59
4 0.59
8 0.59
Фаза Ipr (A)

0 2.18
4 2.19
8 2.19
tpr=136ms
12. Прекострујна заштита Minel MI-320K:
Број: 01-09-113/02
Подешење: Ipod=1.1·In, tpod=2.5s
Фаза Ipr/Iot (A) tpr (s)

0 1.1/0.90
4 1.1/0.98 2.43
8 1.1/0.92
Напомена: Ова заштита се не налази на матрици и нема сигнализације на SCADA–и.
13. Прекострујна заштита Е141 (ISX 147) – казанска заштита:
СТ: 200/5А
Подешење: Ipod=1.25·In, t1=0s, t2=0s, t=t1+ t2=0s
Ipr (A) tpr (s)

6.1 0.111
Напомена: Због неизолованости трафоа, нема искључења. На матрици су извађени чепови.
14. Бухолц блок трансформатора Т1:
Деловање заштите дато у прилогу.
15. Термостат Т1:
Подешење: искључење 80°С

Трансформатор Т10
16. Диференцијална заштита трансформатора сопствене потрошње на отцепу (Е132):
v=50%
Фаза Ipr (A)

0 3.50
4 3.35
8 3.35
Фаза Ipr (A)

0 3.25
4 3.37
8 3.35
Фаза Ipr (A)

0 3.02
4 3.06
8 3.00
tpr=94ms
17. Прекострујна заштита Е142 (ISX 147):
Т10 ћелија r10A (6kV)

Подешење: Ipod=2·In, t1=2s, t2=1s, t=t1+t2=3s

0 11.5
4 11.4 3
8 11.5
18. Прекострујна заштита Е143 (ISX 147):
Т10 ћелија r10В (6kV)

Подешење: Ipod=2·In, t1=2s, t2=1s, t=t1+t2=3s
0 12.0
4 11.8 3
8 11.8
19. Бухолц трансформатора Т10:
20. Контактни термометар Т10:
Подешење: опомена 85°С, искључење 90°С

Трансформатор Т101
21. Диференцијална заштита Е133 (DIX 110S):
v=30%
Фаза Ipr (A)

0 0.48
4 0.48
8 0.49
Фаза Ipr (A)

0 6.60
4 6.56
8 6.75
Фаза Ipr (A)

0 6.82
4 6.80
8 6.83
tpr=118ms
22. Прекострујна заштита Е144 (ISX 147) секција r101A:
Т101 ћелија r101A (6kV)

Подешење: Ipod=2.5·In, t1=2s, t2=0.9s, t=t1+t2=2.9s

0 12.75
4 12.80 3
8 12.82
23. Прекострујна заштита Е145 (ISX 147) секција r101B:
Т101 ћелија r101B (6kV)

Подешење: Ipod=2.5·In, t1=2s, t2=0.5s, t=t1+t2=2.5s

0 12.5
4 12.6 2.55
8 12.5
24. Казанска заштита Е146 (ISX 147):
СТ: 150/5А
Подешење: Ipod=0.5·In=2.5А, tpod=0s
Ipr (A) tpr (ms)

2.53 100
25. Прекострујна заштита Minel MI-300N:
Подешење: Ipod=1·In, tpod=2.5s

Измерено: tizm=2.8s, Ipr=1.18A
Фаза Ipr/Iot (A) tpr (s)

0 1.1/1.05
4 1.1/1.05 2.89
8 1.1/1.05
Напомена: Ова заштита се не налази на матрици.
26. Бухолц трансформатора Т101:
27. Бухолц регулационе склопке трансформатора Т101:
28. Контактни термометар Т101
Подешење: опомена 84°С, искључење 90°С

Прилог
N2 N3
N1 Брзо
(6kV (6kV Прекидач
Заштита (110kV затварање Сигнал
прекидач прекидач побуде
прекидач) турбине
у r10A) у r10B)
1 PPX 105b E211 √ √ √ √ √ √
2 PPX 105b E212 √ √ √ √ √ √
3 ZPX 103 E24 √ √ √ √ √ √
4 ZSX 102 E42 √ √
5 IWX 161 E19 √
6 USX 115 E37 √ √ √ √ √ √
7 UBX 117 E31 √ √ √ √ √ √
8 ISX 147 E141 √
9 IUX 159 E20 √ √ √ √ √ √
10 TTX 101 E17 √
11 DIX 111 E11 √ √ √ √ √
12 DIX 110 E131 √ √ √ √ √ √
13 DIX 110 E132 √ √ √ √ √ √
14 ISX 147 E142 √ √
15 ISX 147 E143 √ √
16 IPX 132b Ist E18 √ √
17 IPX 132b IIst E18 √ √ √ √ √ √
18 MK 320K √
19 Бухолц Т1 оп. √
20 Бухолц Т1 ис. √ √ √ √ √ √
21 Термостат Т1 оп. √ √ √ √ √ √
22 Ниво уља Т1 Извађене жице 15 и 16 (орман DT1)
23 Бухолц Т10 оп. √
24 Бухолц Т10 ис. √ √ √ √ √ √
25 Бухолц рег. ск.Т10 оп. √
26 Бухолц рег. ск.Т10 ис. √ √ √ √ √ √
27 Конт. тер. Т10 оп. √
28 Конт. тер. Т10 ис. √ √ √ √ √ √
N5 N6
N4
(6kV (6kV
Заштита (110kV Сигнал
прекидач прекидач
прекидач)
у r101A) у r101В)
1 DIX 110s E133 √ √ √ √
2 ISX 147 E144 √ √
3 ISX 147 E145 √ √
4 ISX 147 E146 √
5 MI 300N √
19.06.2006.
Dalekovodna polja
ISPITNE LISTE
ДВ 107/1 Ваљево
1. Дистантна заштита:
Тип: LZ3 220V-; 1A; br.HE 115712

Подешења: Z3R=Z3S=Z3T=12Ω/ph; Ie3=0.5A; PTrH=0.2s; PTaW=0.3s; PTrW=5s; c=1;
N1=55%; N2=22%; N3=19%; ωL=1; Ko=0.7; cosφ=0.4; t1=0s; t2=0.3s; t3=0.6s;
t4=0.5s; t5=1.5s;
APU: W у положај 1 (1ph+3ph APU); Wa без продужетка; чепови вертикално
постављени;
CW6: A/B a1=a3=0.9s; b1=b3=5s;
Резултати испитивања:
Испитивање извршено испитним уређајем BBC; смер напред.
I СТЕПЕН II СТЕПЕН III СТЕПЕН ПОБУДА

СМЕР: → СМЕР: → СМЕР: → СМЕР: ↔
КВАР Почетак Крај Почетак Крај Почетак Крај Почетак Крај
% % % % % % % %
ms ms ms ms ms ms s s
0 9 10 24 25 28 29 83
0-N
50 110 400 510 810 850 1.60 1.67
0 9 10 24 25 28 29 87
4-N
50 90 380 510 780 910 1.60 1.65
0 9 10 24 25 28 29 83
8-N
50 90 380 500 800 890 1.60 1.61
0 12 13 32 33 37 38 80
0-4
50 134 380 680 800 950 1.61 1.63
0 12 13 31 32 37 38 83
4-8
40 100 380 470 790 1150 1.69 1.67
0 12 13 31 32 37 38 82
8-0
50 100 390 480 790 1150 1.56 1.81
Смер уназад 0-N: При Z=0%, време реаговања је t=1.65s.
Искључење Звучни Светлосни
прекидача сигнал сигнал
Дистантна заштита + + +
Укључење на квар + + +
АPU 1ph (у I и II степену) + + +
Несиметрија полова + + +
Испад аутомата напонских кола – блокада дистантне заштите + +
22.09.2006.
ДВ 117/2 Београд 35
Тип: LZ3
t4=0.6s; t5=1.5s;
APU: W у положај 3 (1ph APU); Wa без продужетка; чепови вертикално
CW6: A/B a1=a3=1s; b1=b3=5s;
Испитивање извршено испитним уређајем FREJA; угао 80°; k0=0.7; смер напред.

Ω Ω Ω Ω Ω Ω Ω Ω
0 2.7 2.95 4.06 4.2 4.67 4.8 18.2
0-N
74 140 418 515 862 958 1.52 1.6
0 2.75 2.95 4.05 4.2 4.67 4.8 19
4-N
72 120 425 502 852 970 1.52 1.52
0 2.8 2.9 4.05 4.2 4.67 4.8 18.52
8-N
74 150 420 522 857 969 1.52 1.54
0 2.89 2.23 4.2 4.3 4.75 5.0 15.56
0-4
44 120 382 450 830 869 1.48 1.82
0 2.9 2.23 4.22 4.3 4.75 5.0 15.62
4-8
40 110 375 509 825 860 1.49 2.0
0 2.9 2.23 4.2 4.32 4.75 6.95 15.41
8-0
40 83 369 470 823 878 1.48 2.03
12.08.2006.
ДВ 120/1
Тип: LZ3
СТ-и: 400/1А
t4=0.5s; t5=1.5s;
CW6: A/B a1=a3=1s; b1=b3=5s;
Испитивање извршено испитним уређајем SKTS-2C br.133; Z<30; угао 80°; k0=0.7; смер напред.

0 1.8 2.0 5.7 5.8 6.4 6.6 15.6
0-N
72 79 428 503 849 914 1.65 1.76
0 1.8 2.0 5.7 5.9 6.5 6.7 15.6
4-N
65 87 424 513 822 896 1.65 1.68
0 1.8 2.0 5.7 5.9 6.4 6.6 15.6
8-N
67 99 426 511 839 859 1.65 1.70
0 2.0 2.2 5.9 6.1 6.7 6.9 12.8
0-4
38 66 397 502 797 863 1.62 1.66
0 2.0 2.2 5.9 6.1 6.7 6.9 13.1
4-8
41 50 394 474 809 839 1.62 1.68
0 2.0 2.2 5.9 6.1 6.7 6.9 13.1
8-0
37 46 398 485 805 895 1.62 1.76
Деловање заштите
Искључење прекидача +
Светлосни табло +
APU 1ph+3ph (у I и II степену) +
Испад аутомата за напонска кола
Блокирање дистантне заштите +
Несиметрија полова прекидача
Деловање +
28.09.2005.
ДВ 121/4 Бргуле
Тип: LZ3 220V-; 1A; br.HE 115711

СТ-и: 400/1А
t4=0.75s; t5=1.5s;
CW6: A/B a1=a3=0.75s; b1=b3=5s;
Испитивање извршено испитним уређајем BBC; смер напред.

% % % % % % % %
0 8 9 25 26 27 28 93
0-N
50 200 400 450 800 820 1.46 1.48
0 8 9 24 25 27 28 93
4-N
40 150 400 450 720 830 1.46 1.47
0 8 9 24 25 27 28 93
8-N
50 100 380 500 780 860 1.46 1.47
0 10 11 32 33 35 36 93
0-4
40 80 380 550 820 800 1.46 1.48
0 10 11 32 33 35 36 93
4-8
40 70 380 500 800 800 1.46 1.46
0 10 11 32 33 35 36 50
8-0
40 80 380 600 800 850 1.47 1.47

АPU (3ph) + + +
22.09.2006.
ДВ 123/1 Аранђеловац
Тип: LZ3 220V-; 1A; 100V; br.HE 1151713

t4=0.5s; t5=1.5s;
CW6: A/B a1=1s; a3=0.37s; b1=b3=5s;
Испитивање извршено испитним уређајем SKTS-2C br.0132; угао 80°; k0=0.7; смер напред.

0 3.8 4 6.2 6.4 8.6 8.8 18
0-N
63 114 433 516 714 1000 1.56 1.71
0 3.7 3.9 6.2 6.5 8.4 8.6 18.3
4-N
64 117 426 518 818 1013 1.56 1.72
0 3.8 4 6.3 6.5 8.5 8.7 18.3
8-N
71 172 438 555 820 960 1.56 1.60
0 3.9 4.1 6.5 6.7 8.7 8.9 15.4
0-4
35 69 406 476 793 960 1.53 1.71
0 4 4.2 6.5 6.7 8.8 9 15.3
4-8
40 100 407 547 793 993 1.53 1.62
0 4 4.2 6.5 6.7 8.7 8.9 15.2
8-0
40 159 408 590 789 901 1.53 1.78
АPU 1ph + + +
Испад аутомата напонских кола – блокада дистантне заштите + -
Напомена: При испаду аутомата напонских кола на светлосном таблоу се уместо
предвиђене сигнализације јавља неименован сигнал нумерисан бројем 14.
03.10.2006.
ДВ 137/2 Ресник
Тип: LZ3 220V-; 1A; 100V

Подешења: Z3R=Z3S=Z3T=15Ω/ph; Ie3=0.5A; PTrH=0.2s; PTaW=0.3s; PTrW=5s; c=0.5;
N1=93%; N2=66%; N3=55%; ωL=2; Ko=0.7; cosφ0.4; t1=0.1s; t2=0.3s; t3=0.7s;
t4=0.6s; t5=1.5s;
CW6: A/B a1=1s; a3=0.375s; b1=b3=5s;

0 4.2 4.3 5.8 5.9 7.0 7.1 19
0-N
69 165 422 524 804 859 1.56 1.83
0 4.1 4.2 5.6 5.9 6.9 7.0 18.2
4-N
70 113 419 536 809 886 1.56 1.57
0 4.1 4.2 5.8 5.9 7.0 7.1 18.6
8-N
78 118 424 506 791 834 1.56 1.66
0 4.4 4.5 6.2 6.3 7.2 7.3 13.1
0-4
36 122 389 459 773 916 1.52 1.54
0 4.4 4.5 6.1 6.2 7.3 7.4 15.6
4-8
41 157 390 501 778 914 1.53 1.85
0 4.4 4.5 6 6.1 7.3 7.4 15.9
8-0
40 83 393 493 770 978 1.53 1.64
Испад аутомата напонских кола – блокада дистантне заштите + -
Напомена: При испаду аутомата напонских кола на светлосном таблоу се уместо
предвиђене сигнализације јавља сигнал ненавијене опруге прекидача.
03.10.2006.
ДВ 1111 Тамнава - западно поље
Тип: LZ3
СТ-и: 600/1А
N1=99%; N2=55%; N3=14%; ωL=0.75; Ko=0.7; cosφ=0.4; t1=0s; t2=0.3s; t3=0.7s;
t4=0.5s; t5=3.5s;
APU: W у положај 4 (без APU-а); Wa без продужетка;
CW6: A/B a1=a2=1s; b1=b3=5s;

0 0.5 0.7 1.0 1.2 4.3 4.4 26.9
0-N
85 111 427 476 789 973 3.59 3.96
0 0.5 0.7 1.0 1.2 4.3 4.5 26.5
4-N
84 113 429 454 787 982 3.60 3.92
0 0.5 0.7 1.0 1.2 4.3 4.5 26.7
8-N
85 106 426 441 780 975 3.60 3.79
0 0.6 0.8 1.3 1.4 4.7 4.9 22.2
0-4
49 59 381 485 750 890 3.57 3.80
0 0.7 0.9 1.3 1.4 4.8 5.0 22.5
4-8
52 73 389 482 761 1029 3.57 3.72
0 0.7 0.9 1.2 1.4 4.8 5.0 22.5
8-0
47 84 384 436 758 1012 3.50 3.77
Деловање +
Напомена: За III степен дистантне заштите нема сигнализације (није изведено ожичење).
28.09.2005.
ДВ 1112 Тамнава - западно поље
Тип: LZ3
СТ-и: 600/1А
N1=99%; N2=55%; N3=14%; ωL=0.75; Ko=0.7; cosφ=0.4; t1=0s; t2=0.3s; t3=0.7s;
t4=0.5s; t5=3.5s;
APU: W у положај 4 (без APU-а); Wa без продужетка;
CW6: A/B a1=a2=1s; b1=b3=5s;

0 0.5 0.7 0.9 1.1 4.2 4.4 27.0
0-N
73 89 452 491 769 1026 3.63 3.60
0 0.5 0.7 0.9 1.1 4.2 4.4 26.5
4-N
74 98 463 482 790 1053 3.63 3.69
0 0.6 0.8 1.0 1.2 4.4 4.6 27.0
8-N
72 108 469 497 810 1039 3.63 3.75
0 0.7 0.9 1.3 1.4 4.7 4.9 22.0
0-4
46 96 442 475 779 1074 3.61 3.67
0 0.7 0.9 1.3 1.5 4.7 4.9 22.5
4-8
58 78 438 512 783 1000 3.60 3.72
0 0.7 0.9 1.3 1.4 4.7 5.0 22.5
8-0
48 81 441 535 782 1110 3.60 3.70
Деловање +
Напомена: За III степен дистантне заштите нема сигнализације (није изведено ожичење).
29.09.2005.
ДВ 1191 Барич
Тип: LZ3 220V-; 1A; 100V; br.HE 1151715

Подешења: Z3R=Z3S=Z3T=15Ω/ph; Ie3=0.5A; PTrH=0.2s; PTaW=0.3s; PTrW=5s; PTaE=2s;
c=1; N1=80%; N2=64%; N3=45%; ωL=2; Ko=0.7; cosφ0.3; t1=0s; t2=0.3s; t3=0.6s;
t4=0.6s; t5=3.5s;
CW6: A/B a1=a3=1s; b1=b3=5s;

0 2.1 2.3 2.9 3.1 4.2 4.4 17.7
0-N
72 110 409 447 798 963 3.54 3.61
0 2.3 2.5 3 3.2 4.2 4.4 17.8
4-N
72 110 451 537 803 879 3.53 3.54
0 2.3 2.5 2.9 3.1 4.2 4.4 17.7
8-N
80 150 450 520 796 921 3.53 3.57
0 2.4 2.6 3 3.2 4.3 4.5 15.3
0-4
42 118 416 523 764 851 3.51 3.64
0 2.5 2.7 3 3.2 4.4 4.6 15.3
4-8
44 85 418 450 768 883 3.51 3.92
0 2.5 2.7 3.1 3.3 4.4 4.6 15.1
8-0
42 72 391 458 769 927 3.50 3.74
АPU 1ph+3ph (у I и II степену) + + +
03.10.2006.
ДВ 35kV Рудник IVA
Прекострујна заштита
Тип: RK4 Siemens (4.5-9)A; br.Z11-30

Подешење: Ipod=6A; tpod=2s
Ipr (A) Iot (A) tpr (s)
R 6.6 5.7
1.75
T 6.2 5.2
Искључење Звучни Светлосна

прекидача сигнал сигнализација
Прекострујна заштита + + +
ДВ 35kV Рудник IVВ

Тип: RK4 Siemens (4.5-9)A; br.V6-32


R 6.35 5.4
1.989
T 6.40 5.2
Напомена: Функционална проба заштите на прекидач није извршена јер у тренутку испитивања
нису постојали услови за проверу. Излазни контакти релеја се не затварају.
22.09.2006.
ДВ 35kV Ваљево 1
Тип: R2Аs51 Siemens In=5A; br.V8-530

R 9.2 7.7
2.169
T 9.1 7.4

Прекострујна заштита + - +
Краткоспојна заштита

Подешење: Ipod=7.5·In=37.5A

R 45 28
36
T 46 27

Краткоспојна заштита + + +
Напомена: При деловању краткоспојне заштите није се огласио звучни сигнал.
ДВ 35kV Рудник IV-Сремчица

Тип: R2As51 Siemens In=5A; br.V8-531

Подешење: Ipod=6A; tpod=2.5s

R 6.50 5.3
2.57
T 6.45 5.3

Прекострујна заштита + - +

Подешење: Ipod=4·In=20A
R 20.5 7.8
66
T 18.5 7.57
Краткоспојна заштита + - +
Напомена: При деловању прекострујне и краткоспојне заштите није се огласио звучни сигнал.
Спојно поље 35kV

Тип: R2As51 Siemens In=5A; br.V8-529

Подешење: Ipod=6A; tpod=2.5s
R / / /
T 6.3 5.3 2.548

Прекострујна заштита - - +

Подешење: Ipod=5·In=25A

R 54 /
/
T 67 /

Краткоспојна заштита - - +
Напомена:
• Прекострујна заштита у фази R прорађује при вредностима које се знатно разликују, па пошто
је њен рад непоуздан није ни извршено умеравање вредности прораде, отпуштања и времена
реаговања.
• Краткоспојна заштита у фазама R и T прорађује при вредностима које се знатно разликују од
подешене вредности, па пошто је њен рад непоуздан није ни извршено умеравање вредности
отпуштања и времена реаговања.
• Прекострујна и краткоспојна заштита не иду на искључење прекидача спојног поља 35kV.
Могући разлог је недостатак командног напона.
05.10.2006.
Transformatorska polja
ISPITNE LISTE
Tрансформатор Т-4
Спрега: Yy0
Номинална струја: 50.2/916А
СТ-и, страна 6.3kV: 1000/5А
1. Диференцијална заштита:
Тип: RT 20 Siemens In=5A

Подешење: I Id pod=30%In
II Id pod=90%In
Ipr (A) 110kV Ipr (A) 6kV

3.1 2.3
2.6 2.2
2.4 2.2
Ipr (A) tpr (s)

3.45 2.200
4.60 1.180
6.37 0.719
7.8 0.560
Искључење прекидача 6.3kV +
2. Прекострујна заштита:
Тип: R3Аs7 Siemens (0.9-1.8)A

Подешење: Ipod=1.2A, t1pod=3s, t2pod=0.8s
Фаза Ipr (A) Iot (A) t1izm (s)

0 1.22 1.00 3.24
4 1.19 0.99 3.19
8 1.23 1.07 3.19
Напомена: Светлосни и звучни сигнал се добијају по истеку времена t2, а искључење прекидача по
истеку времена t1.
3. Кућишна заштита:

Подешење: Ipod=5A
Ipr/Iot=5.1/3.9A
Кућишна заштита је ван погона – исклеман проводник из клеме 4 релеја RА 14.
4. Бухолц трансформатора:
Светлосно табло + Искључење прекидача 110kV +
Звучни сигнал + Искључење прекидача 6.3kV +
Број сигнала (аларм+искључење) 202+201
5. Контактни термометар:
ОПОМЕНА (на 85°С)

Звучни сигнал -
Број сигнала -
Напомена: Сигнализација контактног термометра не функционише и нема искључења.
19.06.2006.
Tрансформатор Т-10
Спрега: Yy0
СТ-и, страна 6.3kV: 1000/5А
1. Диференцијална заштита:
Тип: RT 20 Siemens In=5A

Подешење: I Id pod=25%In
II Id pod=90%In
Ipr (A) 35kV Ipr (A) 6kV

1.99 1.70
1.92 1.75
1.80 1.69
Ipr (A) tpr (s)

4 1.14
2. Прекострујна заштита:

Подешење: Ipod=8.4A, t1pod=2.8s, t2pod=2.5s
Фаза Ipr (A) Iot (A) t1izm (s)

0 8.5 6.9 2.85
4 8.2 6.9 2.85
8 8.3 6.9 2.85
Напомена: Светлосни и звучни сигнал се добијају по истеку времена t2, а искључење прекидача по
истеку времена t1.
3. Бухолц трансформатора:
Светлосно табло + Искључење прекидача 35kV +
Звучни сигнал + Искључење прекидача 6.3kV +
Број сигнала (аларм+искључење) 350+351
4. Контактни термометар:
ОПОМЕНА (на 80°С)

Напомена: Нема искључења.
19.06.2006.
ИСПИТНИ ЛИСТ
ТРАНСФОРМАТОР T-6 110 kV/35 kV 20 MVA
Трансформатор “SIEMENS”
T-4 “Siemens” 110kV/36.75 kV 20000 kVA Yy0 1 13.9%
105A/314A uk=14 12.1%
27 10.8%
Струјни трансформатори 110 kV 100/1 А
Струјни трансформатори 35 kV 400/5 А
RT 22a Siemens In=5A Подешеност струјe: I pod = 1.6 A ;
RT 22a
Бр. Клеме Ipror.(A) (за 110 kV) Бр. Клеме Ipror.(A) (за 35 kV)
1-13 1.38 3-13 1.41
4-13 1.39 6-13 1.36
7-13 1.35 9-13 1.33
Tizm=0.334 S
Искључење прекидача 110 kV да
Светлосно табло да
Звучни сигнал да
R3Аs7 Siemens (4.5-9) A Подешеност струјe и времена: I pod = 7 A ; t1 pod = 3s ; t 2 pod = 2.8s
Клеме Фаза Ipror. (A) Iotp. (A) t1izm. (s)
1-2 “0” 6.96 5.84 3.09
3-4 “4” 6.85 5.76 3.09
5-6 “8” 6.84 6.12 3.09
БУХОЛЦ ТРАНСФОРМАТОРА
ОПОМЕНА
КОНТАКТНИ ТЕРМОМЕТАР
ОПОМЕНА (на 80° С)

Нема искључења.
БУХОЛЦ ПЕТЕРСЕНКЕ
ОПОМЕНА (на 80° С)

Испитано дана:
10.07. 2007. године
Kotao 1
ISPITNE LISTE
Потрошач: Млин бр. 1
Тип заштите: МZM-30, „МИНЕЛ“
Преносни однос СМТ-а: 30/5А
Примарна номинална струја потрошача 30А
I N' :
Секундарна номинална струја 5А
"
потрошача I : N
Номинална струја релеја: 5А

I СТЕПЕН – ПРЕОПТЕРЕЋЕЊЕ, I > , t
Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 5 = 6 A ; tZ = 35s
Фаза „А“ „Ц“ Напомена
IPR [A] 6 6
tZ [s] 33.26 33.43
Искључење Да Да
прекидача
Сигнал Да Да
искључења
Подешеност на релеју: I > = 1.2 x IN ; t = 35s ; MTP = 1
II СТЕПЕН – КРАТАК СПОЈ, I >>
Подешеност струје: I PR = 8 × I N = 8 × 5 = 40 A ;
IPR [A] 42.1 43.7
прекидача
искључења
Подешеност на релеју: I >> = 8.5 x IN ; MTP = 1
ТЕРМИЧКА ЗАШТИТА
Подешеност на релеју: ∆θ N = 140%, ∆θ I = 190%,τ = 15 min,τ H / τ G = 3 ;
Задата струја [A] 10 10 Испитано са τ
Сигнал t1 – најава 57.8 55.6 = 3 мин. и са
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 107.2 109.5
искључење [s]
прекидача
09.08.2006. године
Објекат: Котао 1
Примарна номинална струја потрошача I N' : 30А
"
Секундарна номинална струја потрошача I N : 5А
IPR [A] 6.5 6.5
tZ [s] 3.6 38
Искључење прекидача Да Да
Сигнал искључења Да Да
IPR [A] 40 40
Подешеност на релеју: I >> = 8 x IN ;
Подешеност на релеју: ∆θ N = 137%, ∆θ I = 190%, τ = 18 min, τ H / τ G = 3 ;
Задата струја [A] 11 11
Сигнал t1 – најава [s] 291 287
Сигнал t2 – искључење [s] 417 392
10.04.2007. године
I N' :
"

IPR [A] 6 6
tZ [s] 28.92 30.36
прекидача
искључења
IPR [A] 40.27 40.73
прекидача
искључења
Подешеност на релеју: I >> = 8 x IN ; MTP = 1
Подешеност на релеју: ∆θ N = 140%, ∆θ I = 180%,τ = 10 min,τ H / τ G = 2.5 ;
Сигнал t1 – најава 116 97.33 = 3 мин. и са
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 168.53 143.59
прекидача
11.08.2006. године
"
Подешеност струје и времена: I PR = 1.3 × I N = 1.3 × 5 = 6.5 A ; t Z = 30s
IPR [A] 7 7
tZ [s] 29 29
IPR [A] 40 40
10.04.2007. године
"
IPR [A] 7 7
tZ [s] 29 30
IPR [A] 40 40
10.04.2007. године
I N' :
"

IPR [A] 6 6
tZ [s] 36.1 37.95
прекидача
искључења
IPR [A] 39.98 40.79
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 142.3 123.8
прекидача
09.08.2006. године
"
IPR [A] 6.5 6.5
tZ [s] 41 39
IPR [A] 40 40
Подешеност на релеју: ∆θ N = 150%, ∆θ I = 200%,τ = 11min,τ H / τ G = 4 ;
10.04.2007. године
Модул за преоптерећење, I >, t
Тип заштите: MZM-30, “МИНЕЛ”
(МОДУЛ БР. 1)
IPR [A] 6 6 Релеј је био за
tZ [s] 35.24 Не делује млин бр. 4 и
Искључење Да Да замењен је
прекидача исправним!
искључења
Подешеност на релеју: I > = 1.2 x IN ; t = 35s
Модул за кратак спој, I >>, t
Тип заштите: MZM-30, “МИНЕЛ”
(МОДУЛ БР. 2)
IPR [A] 40.5 40.21 Релеј не може
tZ [s] тренутно тренутно да се ресетује
Искључење Да Да (млин бр. 3);
прекидача замењен је
Сигнал Да Да исправним!
искључења
11.08.2006. године
Потрошач: Напојна пумпа бр. 1
Примарна номинална струја потрошача 47.7А
I N' :
Секундарна номинална струја 4.77А
"

Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 4.77 = 5.7 A ; tZ = 15s
IPR [A] 6 6
tZ [s] 15.12 15.05
прекидача
искључења
Подешеност струје: I PR = 8 × I N = 8 × 4.77 = 38.16 A ;
IPR [A] 41.07 41.03
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 89.34 46.78
прекидача
10.08.2006. године
Потрошач: Напојна пумпа 1
Примарна номинална струја потрошача I N' : 47.7А
"
Секундарна номинална струја потрошача I N : 4.77А
Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 4.8 = 5.6 A ; t Z = 13s
IPR [A] 6 6
tZ [s] 15 15
Подешеност на релеју: I > = 1.2 x IN ; t = 13 s ; MTP = 1;
IPR [A] 38.5 38.5
11.04.2007. године
I N' :
"

IPR [A] 7.2 6
tZ [s] 16.67 13.88
прекидача
искључења
IPR [A] 37.66 37.33
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 124.23 101.25
прекидача
10.08.2006. године
Потрошач: Напојна пумпа 2
"
IPR [A] 7 7
tZ [s] 14 14
Подешеност на релеју: I > = 1.2 x IN ; t = 15 s ; MTP = 1;
Подешеност струје: I PR = 7.8 × I N = 7.8 × 4.77 = 37 A ;
IPR [A] 37 37
Подешеност на релеју: I >> = 7.8 x IN ;
11.04.2007. године
Потрошач: Расхладна пумпа бр. 1
I N' :
"

IPR [A] 7.5 7.5
tZ [s] 28.07 27.71
прекидача
искључења
Подешеност на релеју: I > = 1.2 x IN ; t = 25s ; MTP = 1.1
Подешеност струје: I PR = 8 × I N = 8 × 5.5 = 44 A ;
IPR [A] 42.09 41.07
прекидача
искључења
Подешеност на релеју: I >> = 7.3 x IN ; MTP = 1.1
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 94.81 66.87
прекидача
10.08.2006. године
Потрошач: Расхладна Пумпа 1
"
IPR [A] 7.5 7.5
tZ [s] 26 28
Подешеност на релеју: I > = 1.2 x IN ; t = 25 s ; MTP = 1.1;
Подешеност струје: I PR = 7.3 × I N = 7.3 × 5.5 = 40.15 A ;
IPR [A] 41 41
12.04.2007. године
Потрошач: Потисни вентилатор, десни
I N' :
"

IPR [A] 5 5
tZ [s] 18.39 16.62
прекидача
искључења
IPR [A] 36.7 36.5
прекидача
искључења
Подешеност на релеју: I >> = 8 x IN ; MTP = 0.84
Задата струја [A] 8.4 8.4 Испитано са τ
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 121.3 89.9
прекидача
09.08.2006. године
Потрошач: Потисни вентилатор десни
"
Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 4.2 = 5 A ; t Z = 15s
IPR [A] 5 5
tZ [s] 18 17
IPR [A] 34 34
11.04.2007. године
Потрошач: Потисни вентилатор, леви
I N' :
"

IPR [A] 5 5
tZ [s] 14.58 16.85
прекидача
искључења
IPR [A] 33.4 32.81
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 54.78 87.75
прекидача
11.08.2006. године
Потрошач: Потисни вентилатор леви
"
Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 4.2 = 5 A ; t Z = 15s
IPR [A] 5 5
tZ [s] 18 17
IPR [A] 34 34
11.04.2007. године
Потрошач: Сисајући вентилатор
I N' :
"

Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 4 = 4.8 A ; tZ = 30s
IPR [A] 4.8 4.8
tZ [s] 32.21 33.40
прекидача
искључења
IPR [A] 32.37 32.8
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 67.8 88.9
прекидача
09.08.2006. године
Потрошач: Сисајући вентилатор 1
"
IPR [A] 5.5 5.5
tZ [s] 42 41
Подешеност на релеју: I > = 1.3 x IN ; t =30 s ; MTP = 0.8;
IPR [A] 42 42
12.04.2007. године
Развод: 6 kV развод за котао 1
Ћелија бр.: 3
Потрошач: Трафо Т-21 (6/0.4kV)
Тип заштите: R2As51, br.401, “Siemens”
Опсег подешења релеја: (5 - 9) А и (4 - 8) х IN
IPR [A] 9.5 10
tZ [s] 2.52 2.49
прекидача
искључења
Подешеност на релеју: IA = 8.5A ; IC = 8.5A ; t = 2.5s
IPR [A] 37.5 35.4
tZ [s] 0.05 0.06
прекидача
искључења
10.08.2006. године
Потрошач: ТРАНСФОРМАТОР Т 21
Тип заштите: „SIEMENS“ R2AS51
"
Подешеност струје и времена: I PR = 1.7 × I N = 1.7 × 5 = 8.5 A ; t Z = 2.5s
IPR [A] 8.5 8.5
tZ [s] 10 10
Подешеност на релеју: I > = 1.7 x IN ; t = 2.5 s ; MTP = 1;
Подешеност струје: I PR = 6.5 × I N = 6.5 × 5 = 32.5 A ;
IPR [A] 33 33
Подешеност на релеју: ∆θ N = %, ∆θ I = %,τ = min,τ H / τ G = ;
Задата струја [A] / /
Сигнал t1 – најава [s] / /
Сигнал t2 – искључење [s] / /
Искључење прекидача / /
12.04.2007. године
Kotao 2
ISPITNE LISTE
Потрошач: НАПОЈНА ПУМПА БР.3
Тип заштите: MZM-30 “Minel”
Преносни однос СМТ: 100/5
Примарна струја потрошача I N' : 85.5 А
"
Секундарна струја потрошача I N 4.3 А
IPR [A] 5.2 5.2
tZ [s] 19 18.5
IPR [A] 33 33
Јуни, 2007. године
Потрошач: РАСХЛАДНА ПУМПА БР.2
Тип заштите: MZM-30 “Minel”
Примарна струја потрошача I N' : 55 А
"
Секундарна струја потрошача I N 5.5 А
IPR [A] 6.9 6.8
tZ [s] 22 23
IPR [A] 43 43
Развод: Котао 2
Потрошач: ТРАНСФОРМАТОР 6/0.4 kV, Т – 22
Ћелија број: 3
Тип заштите: R2As51, “SIEMENS” No 210-308
Опсег подешења релеја: (5-9)А и (4-8) x In

IPR [A] 8.8 8.5
tZ [s] 2.45 2.5
Подешеност на релеју: Iа > = 8.2; Ic > = 8.2; t = 2.4 s ;

IPR [A] 42 46
tZ [s] 0.2 0.4 Струја прораде 40%
Искључење прекидача Да Да већа од подешене.
Kotao 3
ISPITNE LISTE
"
Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 5 = 6 A ; t Z = 30s
IPR [A] 6 6
tZ [s] 31 30
Подешеност на релеју: I > = 1.2 x IN ; t = 30s ; MTP = 1;
IPR [A] 40 40
Подешеност на релеју: I >> = 8 x IN ; MTP = 1;
"
Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 5 = 6 A ; t Z = 40 s
IPR [A] 6 6
tZ [s] 41 40
IPR [A] 39 38
I N' :
"

IPR [A] 6.5 6.5 Време
tZ [s] 35.29 34.84 реаговања
Искључење Да Да релеја је веће
прекидача од подешеног!
искључења
IPR [A] 40.07 39.93
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 87.53 173.34
прекидача
21.04.2006. године
"
IPR [A] 6.2 6.4
tZ [s] 36 35
IPR [A] 40 40
I N' :
"

IPR [A] 6 6
tZ [s] 32.04 33.44
прекидача
искључења
IPR [A] 42.82 42.15
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 158.72 117.74
прекидача
21.09.2006. године
"
IPR [A] 6 6
tZ [s] 34 33
IPR [A]
Искључење прекидача
Сигнал искључења
I N' :
"

IPR [A] 5.2 5.2
tZ [s] 16.7 16.57
прекидача
искључења
IPR [A] 31.93 32.15
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 113.41 107.87
прекидача
22.09.2006. године
"
Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 4.275 = 5.13 A ; t Z = 20 s
IPR [A] 5.8 5.8
tZ [s] 24 21
Искључење прекидача да да
Сигнал искључења да да
Подешеност на релеју: I > = 1.2 x IN ; t = 20s ; MTP = 0.855;
IPR [A] 32 32.5
Подешеност на релеју: I >> = 8 x IN ; MTP = 0.855;
Задата струја [A]
Сигнал t1 – најава [s]
Сигнал t2 – искључење [s]
I N' :
"

IPR [A] 6.6 6.6
tZ [s] 15.46 15.32
прекидача
искључења
IPR [A] 45.56 45.13
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 101.43 121.91
прекидача
22.09.2006. године
"
IPR [A] 6.5 6.5
tZ [s] 38 38.5
IPR [A] 45 45
I N' :
"

IPR [A] 5 5 Струјни круг
tZ [s] се не затвара!
прекидача
искључења
IPR [A]
прекидача
искључења
Задата струја [A]
Сигнал t1 – најава
[s]
Сигнал t2 –
прекидача
21.09.2006. године
Потрошач: Потисни вентилатор – десни
"
Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 4 = 4.8 A ; t Z = 20 s
IPR [A] 5.3 5.2
tZ [s] 48 20
IPR [A] 33 32
I N' :
"

IPR [A] 5 5 У фази А релеј
tZ [s] не делује 15.97 не делује за
Искључење Да Да I=10А!
прекидача
искључења
IPR [A] 35.41 34.93
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 60.87 117.45
прекидача
21.04.2006. године
Потрошач: Потисни вентилатор - леви
"
IPR [A] 5 5
tZ [s] 19 19
IPR [A] 34 34
I N' :
"

IPR [A] 6.5 6.5
tZ [s] 38.69 38.64
прекидача
искључења
Подешеност струје: I PR = _× I N = _× 5 = _ A ;
IPR [A] 39.69 40.14
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 119.98 73.65
прекидача
21.09.2006. године
"
Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 5.3 = 6.36 A ; t Z = 36 s
IPR [A] 6.5 6.5
tZ [s] 38 38.5
IPR [A] 40 41
Развод: 6 kV развод за котао 3
Тип заштите: R2As51, V8 - 479, “Siemens”
IPR [A] 9 9
tZ [s] 2.48 2.49
прекидача
искључења
Подешеност на релеју: IA = 8.8A ; IC = 8.6A ; t = 2.5s
IPR [A] 26.6 26.6
tZ [s] тренутно тренутно
прекидача
искључења
22.09.2006. године
Потрошач: Трансформатор 6/0.4 kV Т-23
Тип заштите: R2As51, V8-479 „SIEMENS“

IPR [A] 8.7 8.7
tZ [s] 2.54 2.52
Подешеност на релеју: I A> = 8.8A ; I C> = 8.7A ; t = 2.5s ;

IPR [A] 26.5 26.5
tZ [s] 0.05 0.07
Kotao 4
ISPITNE LISTE
I N' :
"

IPR [A] 6 6
tZ [s] 33.4 33.36
прекидача
искључења
IPR [A] 45.5 46.53
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 111.24 142.3
прекидача
04.07.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 3.6 3.6
tZ [s] 31.32 34.97
Искључење
прекидача
Сигнал
искључења
IPR [A] 24.5 25
Искључење
прекидача
Сигнал
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 93.92 95.93
Искључење
прекидача
04.07.2006. године
I N' :
"

Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 3 = 3.6 A ; tZ = 0.6s
IPR [A] 3.6 3.6
tZ [s] 32.36 32.22
Искључење
прекидача
Сигнал
искључења
IPR [A] 27.2 27
Искључење
прекидача
Сигнал
искључења
Сигнал t1 – најава 114 122 = 3 мин. и са
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 154 158
Искључење
прекидача
04.07.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 3.6 3.6 Испитано са
tZ [s] 30.52 30.10 прикљученим
Искључење Да Да проводницима са
СТ-а (фаза А)!
прекидача
искључења
IPR [A] 29.7 27 Испитано са
Искључење Да Да прикљученим
прекидача проводницима са
СТ-а (фаза А)!
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 203.18 183.4
прекидача
07.07.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 4.8 4.8
tZ [s] 18.67 18.65
прекидача
искључења
IPR [A] 30.56 32.74
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 98.97 112.23
прекидача
05.07.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 6.6 6.6
tZ [s] 20.63 20.56
прекидача
искључења
Подешеност струје: I PR = 8.5 × I N = 8.5 × 5.5 = 46.75 A ;
IPR [A] 44.5 43.8
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 118.87 116.28
прекидача
06.07.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 4.8 4.8
tZ [s] 17.39 17.47
прекидача
искључења
IPR [A] 32.33 32.49
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 115.85 132.83
прекидача
05.07.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 4.8 4.8
tZ [s] 16.23 16.52
прекидача
искључења
IPR [A] 32.3 31.8
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 103.78 103.89
прекидача
05.07.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 4.2 4.2
tZ [s] 37.06 36.36
прекидача
искључења
IPR [A] 28.35 28.51
прекидача
искључења
[s] τH/τG = 1!
Сигнал t2 – 136.78 154.35
прекидача
05.07.2006. године
Развод: 6 kV постројење блока 4
Тип заштите: R2As51, Br. W1-478, “Siemens”
IPR [A] 8 7
tZ [s] 2.68 2.75
прекидача
искључења
Подешеност на релеју: IA = 7A ; IC = 7A ; t = 2.75s
IPR [A] 24.3 23.64
tZ [s] 0.2 0.2
прекидача
искључења
Подешеност на релеју: I >> = 4 x IN = 20A;
06.07.2006. године
Kotao 5
ISPITNE LISTE
"
IPR [A] 3.6 3.6
tZ [s] 34 33
IPR [A] 27.2 27
I N' :
"

IPR [A] 3.8 3.8
tZ [s] 31 31
прекидача
искључења
IPR [A] 25 24
прекидача
искључења
Сигнал t1 – најава 986 490
[s]
Сигнал t2 – 1460 998
прекидача
27.04.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 3.6 3.6
tZ [s] 34 34
прекидача
искључења
Подешеност на релеју: I > = 1 x IN ; t = 30s ; MTP = 0.6
IPR [A] 24 25
прекидача
искључења
[s]
Сигнал t2 – 1236 985
прекидача
27.04.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 3.8 3.9
tZ [s] 33 35
прекидача
искључења
IPR [A] 26 25
прекидача
искључења
[s]
Сигнал t2 – 1510 1430
прекидача
03.05.2006. године
I N' :
"

Подешеност струје и времена: I PR = 1.2 × I N = 1.2 × 4.275 = 5.1A ; tZ = 17s
IPR [A] 5 5.1
tZ [s] 21 25
прекидача
искључења
IPR [A] 34 34
прекидача
искључења
Задата струја [A] 8.5 8.5
[s]
Сигнал t2 – 775 611
прекидача
27.04.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 6.5 6.5
tZ [s] 17 17
прекидача
искључења
IPR [A] 44 44
прекидача
искључења
[s]
Сигнал t2 – 1160 752
прекидача
27.04.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 4.8 4.8
tZ [s] 20 20
прекидача
искључења
IPR [A] 31 33
прекидача
искључења
[s]
Сигнал t2 – 1210 1154
прекидача
03.05.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 4 4
tZ [s] 20 20
прекидача
искључења
IPR [A] 32 33
прекидача
искључења
[s]
Сигнал t2 – 1132 1181
прекидача
27.04.2006. године
I N' :
"

IPR [A] 6 6
tZ [s] 31 31
прекидача
искључења
IPR [A] 40 40
прекидача
искључења
[s]
Сигнал t2 – 1100 1110
прекидача
03.05.2006. године
Потрошач: Трансформатор Т-25
Тип заштите: R2As51, „SIEMENS“

IPR [A] 8.7 8.7
tZ [s] 2.4 2.5
Подешеност на релеју: I A> = 8.5A ; I C> = 8.5A ; t = 2.2s ;

IPR [A] 22 23
tZ [s] 0.05 0.07
R10 A
ISPITNE LISTE
Развод: R10 А
6 kV ћелија: бр. 12
Тип заштите: 7SJ 602 „SIEMENS”
Серијски број: БФ 0203043016
'
Примарна номинална струја потрошача I N : 108А
Преносни однос СМТ-а: 125/5 А
"
Конфигурација Ipod. (A) tpod. (s) Izad. (A) točit. (s) Искључење Сигнал
Ir > = 1.3 x In 50 6.5 50 да да
Is > = 1.3 x In 50 6.5 51 да да
Прекострујна It > = 1.3 x In 50 6.5 50 да да
заштита Ir >> = 8.7 x In 0.03 46 0.08 да да
Is >> = 8.7 x In 0.03 46 0.08 да да
Is >> = 8.7 x In 0.03 46 0.09 да да
Ir > = 8 %Islt 5 1.2 5.07 да да
Is > = 8 %Irlt 5 1.2 5.05 да да
Заштита од
It > = 8 %Irls 5 1.2 5.06 да да
несиметричног
Ir >> = 40 %Islt 1 6 1.10 да да
оптерећења
Is >> = 40 %Irlt 1 6 1.06 да да
Is >> = 40 %Irls 1 6 1.08 да да
Ir > = 1.2 x In Т=15 20 54 да да
Термичка заштита
Is > = 1.2 x In Т=15 20 54 да да
од преоптерећења
It > = 1.2 x In Т=15 20 55 да да
Ir > = 2.6 x In 250 13 243 да да
Надзор времена
Is > = 2.6 x In 250 13 253 да да
старта
It > = 2.6 x In 250 13 244 да да
Напомена: Код једнофазног испитивања трофазних релеја за заштиту од несиметричног оптрећења, испитна
струја је трострука вредност стварне струје несиметрије у једној фази у реалном стању код рада мотора. [
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
Ii = = 0; a ⋅ IT = 0, ⇒ I i = R ⇒ I Risp = 3 ⋅ I i ; Нпр. 8%IN=0.4A, IRisp.=3 x0.4 =1.2A]
3 3
20.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1.3 x In 50 6.5 50.7 да да
Is > = 1.3 x In 50 6.5 50.1 да да
заштита Ir >> = 8.7 x In 0.03 45.3 0.10 да да
Is >> = 8.7 x In 0.03 43.5 0.11 да да
Is >> = 8.7 x In 0.03 45.5 0.09 да да
Ir > = 8 %Islt 5 1.2 5.05 да да
Is > = 8 %Irlt 5 1.2 5.07 да да
Заштита од
It > = 8 %Irls 5 1.2 5.05 да да
Ir >> = 40 %Islt 1 6 1.01 да да
Is >> = 40 %Irlt 1 6 1.10 да да
Is >> = 40 %Irls 1 6 1.09 да да
Ir > = 1.2 x In Т=15 20 52 да да
Is > = 1.2 x In Т=15 20 52 да да
It > = 1.2 x In Т=15 20 52 да да
Ir > = 2.6 x In 250 13 235 да да
Is > = 2.6 x In 250 13 249 да да
старта
It > = 2.6 x In 250 13 241 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
22.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1.3 x In 5 6.5 5.5 да да
Is > = 1.3 x In 5 6.5 5.4 да да
Прекострујна It > = 1.3 x In 5 6.5 5.5 да да
заштита Ir >> = 9 x In 0.06 45 0.14 да да
Is >> = 9 x In 0.06 45 0.14 да да
Is >> = 9 x In 0.06 45 0.13 да да
Ir > = 8 %Islt 5 1.2 5.05 да да
Is > = 8 %Irlt 5 1.2 5.09 да да
Заштита од
It > = 8 %Irls 5 1.2 5 да да
Ir >> = 40 %Islt 1 6 1.09 да да
Is >> = 40 %Irlt 1 6 1.10 да да
Is >> = 40 %Irls 1 6 1.06 да да
Ir > = 1.2 x In Т=15 20 56 да да
Is > = 1.2 x In Т=15 20 53 да да
It > = 1.2 x In Т=15 20 52 да да
Ir > = 2.7 x In 40 13.5 40 да да
Is > = 2.7 x In 40 13.5 40 да да
старта
It > = 2.7 x In 40 13.5 39 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
19.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1.3 x In 5 6.5 5.5 да да
Is > = 1.3 x In 5 6.5 5 да да
Is >> = 9 x In 0.06 45 0.16 да да
Is >> = 9 x In 0.06 45 0.18 да да
Ir > = 8 %Islt 5 1.2 5.06 да да
Is > = 8 %Irlt 5 1.2 5.07 да да
Заштита од
It > = 8 %Irls 5 1.2 5.06 да да
Ir >> = 40 %Islt 1 6 1.08 да да
Is >> = 40 %Irlt 1 6 1.1 да да
Is >> = 40 %Irls 1 6 1.1 да да
Ir > = 1.2 x In Т=15 20 55 да да
Is > = 1.2 x In Т=15 20 54 да да
It > = 1.2 x In Т=15 20 56 да да
Ir > = 2.7 x In 40 13.5 40 да да
Is > = 2.7 x In 40 13.5 41 да да
старта
It > = 2.7 x In 40 13.5 42 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
19.05. 2006. године.
Потрошач: Расхладна пумпа 1
'
"
Ir > = 1.4 x In 4 7 4.07 да да
Is > = 1.4 x In 4 7 4.07 да да
Прекострујна It > = 1.4 x In 4 7 4.08 да да
Is >> = 9.4 x In 0.03 49 0.09 да да
Is >> = 9.4 x In 0.03 49 0.10 да да
Ir > = 10 %Islt 5 1.5 5.07 да да
Is > = 10 %Irlt 5 1.5 5.07 да да
Заштита од
It > = 10 %Irls 5 1.5 5.07 да да
Ir >> = 50 %Islt 1 7 1.06 да да
Is >> = 50 %Irlt 1 7 1.06 да да
Is >> = 50 %Irls 1 7 1.07 да да
Ir > = 1.1 x In Т=15 20 45 да да
Is > = 1.1 x In Т=15 20 42.8 да да
It > = 1.1 x In Т=15 20 42.6 да да
Ir > = 2.8 x In 40 14 39.8 да да
Is > = 2.8 x In 40 14 39.1 да да
старта
It > = 2.8 x In 40 14 39.8 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
22.05. 2006. године.
Потрошач: Потисни вентилатор - леви
'
Примарна номинална струја потрошача I N : 76.7А
"
Ir > = 1.2 x In 4 6 4.2 да да
Is > = 1.2 x In 4 6.1 4.5 да да
заштита Ir >> = 7 x In 0.03 38.6 0.15 да да
Is >> = 7 x In 0.03 38.5 0.15 да да
Is >> = 7 x In 0.03 38.6 0.10 да да
Ir > = 8 %Islt 5 1.3 5.05 да да
Is > = 8 %Irlt 5 1.3 5.05 да да
Заштита од
It > = 8 %Irls 5 1.3 5.04 да да
Ir >> = 40 %Islt 1 6.1 1.07 да да
Is >> = 40 %Irlt 1 6.1 1.08 да да
Is >> = 40 %Irls 1 6.1 1.07 да да
Ir > = 1.3 x In Т=15 20 62 да да
Is > = 1.3 x In Т=15 20 63 да да
It > = 1.3 x In Т=15 20 66 да да
Ir > = 2.3 x In 40 11.6 39 да да
Is > = 2.3 x In 40 11.6 39 да да
старта
It > = 2.3 x In 40 11.6 39 да да
Напомена: Код једнофазног испитивања трофазних релеја за заштиту од несимметричног оптрећења, испитна
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
23.05. 2006. године.
Потрошач: Сисајући вентилатор - леви
'
"
Ir > = 1.1 x In 4 5.5 4.5 да да
Is > = 1.1 x In 4 5.5 4 да да
Is >> = 7 x In 0.03 36.8 0.08 да да
Is >> = 7 x In 0.03 36.8 0.08 да да
Ir > = 8 %Islt 5 1.3 5.04 да да
Is > = 8 %Irlt 5 1.3 5.05 да да
Заштита од
It > = 8 %Irls 5 1.3 5.04 да да
Ir >> = 40 %Islt 1 6.1 1.07 да да
Is >> = 40 %Irlt 1 6.1 1.06 да да
Is >> = 40 %Irls 1 6.1 1.09 да да
Ir > = 1.5 x In Т=15 20 87 да да
Is > = 1.5 x In Т=15 20 85 да да
It > = 1.5 x In Т=15 20 89 да да
Ir > = 2.1 x In 40 10.7 37 да да
Is > = 2.1 x In 40 10.7 38 да да
старта
It > = 2.1 x In 40 10.7 38 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
23.05. 2006. године.
Потрошач: Конденз пумпа бр. 1
'
"
Ir > = 1.5 x In 4 7.5 4.5 да да
Is > = 1.5 x In 4 7.5 4.7 да да
Is >> = 9.6 x In 0.03 50 0.1 да да
Is >> = 9.6 x In 0.03 50 0.1 да да
Ir > = 10 %Islt 5 1.5 5.07 да да
Is > = 10 %Irlt 5 1.5 5.09 да да
Заштита од
It > = 10 %Irls 5 1.5 5.07 да да
Ir >> = 50 %Islt 1 7.1 5.04 да да
Is >> = 50 %Irlt 1 7.1 5.04 да да
Is >> = 50 %Irls 1 7.1 5.04 да да
Ir > = 1.1 x In Т=15 20 45 да да
Is > = 1.1 x In Т=15 20 45 да да
It > = 1.1 x In Т=15 20 45 да да
Ir > = 2.9 x In 40 14.5 41 да да
Is > = 2.9 x In 40 14.5 40 да да
старта
It > = 2.9 x In 40 14.5 41 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
19.05. 2006. године.
Потрошач: Трансформатор Т11-IV
'
"
Ir > = 1.2 x In 10 5.5 10.05 да да
Is > = 1.2 x In 10 5.6 10.05 да да
Is >> = 2.0 x In 0.22 25.6 0.29 да да
Is >> = 2.0 x In 0.22 25.6 0.29 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
22.05. 2006. године.
Потрошач: Одвод за 18 R101А, ћелија бр.14
'
Примарна номинална струја потрошача I N : /
"
Секундарна номинална струја потрошача I N : /
Ir > = 2 x In 5 10 5.10 да да
Is > = 2 x In 5 10 5.06 да да
Прекострујна It > = 2 x In 5 10 5.05 да да
Is >> = 4 x In 1.7 20.7 1.7 да да
Is >> = 4 x In 1.7 20.3 1.77 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
22.05. 2006. године.
R10 B
ISPITNE LISTE
Развод: R10 В
'
"
Ir > = 1.3 x In 50 6.5 50 да да
Is > = 1.3 x In 50 6.5 50 да да
Is >> = 8.7 x In 0.03 44.5 0.08 да да
Is >> = 8.7 x In 0.03 44.5 0.11 да да
Ir > = 8 %Islt 5 1.2 5.04 да да
Is > = 8 %Irlt 5 1.2 5.05 да да
Заштита од
It > = 8 %Irls 5 1.2 5.06 да да
Ir >> = 40 %Islt 1 6.1 1.06 да да
Is >> = 40 %Irlt 1 6.1 1.07 да да
Is >> = 40 %Irls 1 6.1 1.06 да да
Ir > = 1.2 x In Т=15 20 50 да да
Is > = 1.2 x In Т=15 20 50 да да
It > = 1.2 x In Т=15 20 53 да да
Ir > = 2.6 x In 250 13 250 да да
Is > = 2.6 x In 250 13 240 да да
старта
It > = 2.6 x In 250 13 250 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
24.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1.3 x In 50 6.5 50 да да
Is > = 1.3 x In 50 6.5 51 да да
Is >> = 8.7 x In 0.03 44 0.10 да да
Is >> = 8.7 x In 0.03 44 0.12 да да
Ir > = 8 %Islt 5 1.2 5.06 да да
Is > = 8 %Irlt 5 1.2 5.05 да да
Заштита од
It > = 8 %Irls 5 1.2 5.05 да да
Ir >> = 40 %Islt 1 6 1.29 да да
Is >> = 40 %Irlt 1 6 1.09 да да
Is >> = 40 %Irls 1 6 1.08 да да
Ir > = 1.2 x In Т=15 20 54 да да
Is > = 1.2 x In Т=15 20 54 да да
It > = 1.2 x In Т=15 20 54 да да
Ir > = 2.6 x In 250 13 247 да да
Is > = 2.6 x In 250 13 244 да да
старта
It > = 2.6 x In 250 13 245 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
24.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1.3 x In 5 6.5 5 да да
Is > = 1.3 x In 5 6.5 5 да да
Is >> = 9 x In 0.06 46 0.11 да да
Is >> = 9 x In 0.06 49 0.09 да да
Ir > = 8 %Islt 5 1.2 5.05 да да
Is > = 8 %Irlt 5 1.2 5.04 да да
Заштита од
It > = 8 %Irls 5 1.2 5.05 да да
Ir >> = 40 %Islt 1 6 1.06 да да
Is >> = 40 %Irlt 1 6 1.08 да да
Is >> = 40 %Irls 1 6 1.10 да да
Ir > = 1.2 x In Т=15 20 53 да да
Is > = 1.2 x In Т=15 20 54 да да
It > = 1.2 x In Т=15 20 53 да да
Ir > = 2.7 x In 40 13.5 40 да да
Is > = 2.7 x In 40 13.5 40 да да
старта
It > = 2.7 x In 40 13.5 40 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
25.05. 2006. године.
Развод: R10 Б
'
"
Ir > = 1.4 x In 4 7 4.09 да да
Is > = 1.4 x In 4 7 4.06 да да
Is >> = 9.4 x In 0.03 48 0.10 да да
Is >> = 9.4 x In 0.03 48 0.09 да да
Ir > = 10 %Islt 5 1.5 5.04 да да
Is > = 10 %Irlt 5 1.5 5.05 да да
Заштита од
It > = 10 %Irls 5 1.5 5.05 да да
Ir >> = 50 %Islt 1 7.5 1.11 да да
Is >> = 50 %Irlt 1 7.5 1.10 да да
Is >> = 50 %Irls 1 7.5 1.09 да да
Ir > = 1.1 x In Т=15 20 42 да да
Is > = 1.1 x In Т=15 20 42 да да
It > = 1.1 x In Т=15 20 43 да да
Ir > = 2.8 x In 40 14 39 да да
Is > = 2.8 x In 40 14 39 да да
старта
It > = 2.8 x In 40 14 40 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
24.05. 2006. године.
Потрошач: Потисни вентилатор - десни
'
"
Ir > = 1.2 x In 4 6 4 да да
Is > = 1.2 x In 4 6 4 да да
Прекострујна It > = 1.2 x In 4 6 4 да да
Is >> = 7.7 x In 0.03 39 0.10 да да
Is >> = 7.7 x In 0.03 39 0.12 да да
Ir > = 8 %Islt 5 1.2 5.06 да да
Is > = 8 %Irlt 5 1.2 5.05 да да
Заштита од
It > = 8 %Irls 5 1.2 5.05 да да
Ir >> = 40 %Islt 1 6 1.1 да да
Is >> = 40 %Irlt 1 6 1.1 да да
Is >> = 40 %Irls 1 6 1.08 да да
Ir > = 1.3 x In Т=15 20 62 да да
Is > = 1.3 x In Т=15 20 61 да да
It > = 1.3 x In Т=15 20 61 да да
Ir > = 2.3 x In 40 11.5 41 да да
Is > = 2.3 x In 40 11.5 41 да да
старта
It > = 2.3 x In 40 11.5 40 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
23.05. 2006. године.
Потрошач: Сисајући вентилатор - десни
'
"
Ir > = 1.1 x In 4 5.5 4 да да
Is > = 1.1 x In 4 5.5 4 да да
Is >> = 7 x In 0.03 35 0.11 да да
Is >> = 7 x In 0.03 35 0.11 да да
Ir > = 8 %Islt 5 1.2 5.07 да да
Is > = 8 %Irlt 5 1.2 5.08 да да
Заштита од
It > = 8 %Irls 5 1.2 5.07 да да
Ir >> = 40 %Islt 1 6 1.09 да да
Is >> = 40 %Irlt 1 6 1.11 да да
Is >> = 40 %Irls 1 6 1.06 да да
Ir > = 1.5 x In Т=15 20 88 да да
Is > = 1.5 x In Т=15 20 85 да да
It > = 1.5 x In Т=15 20 86 да да
Ir > = 2.1 x In 40 10.5 39 да да
Is > = 2.1 x In 40 10.5 39 да да
старта
It > = 2.1 x In 40 10.5 37 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
23.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1.5 x In 5 7.5 5 да да
Is > = 1.5 x In 5 7.5 5 да да
Is >> = 8 x In 0.06 44 0.11 да да
Is >> = 8 x In 0.06 44 0.11 да да
Ir > = 10 %Islt 5 1.5 5.04 да да
Is > = 10 %Irlt 5 1.5 5.04 да да
Заштита од
It > = 10 %Irls 5 1.5 5.05 да да
Ir >> = 50 %Islt 1 7.5 1.09 да да
Is >> = 50 %Irlt 1 7.5 1.12 да да
Is >> = 50 %Irls 1 7.5 1.08 да да
Ir > = 1.2 x In Т=15 20 51 да да
Is > = 1.2 x In Т=15 20 53 да да
It > = 1.2 x In Т=15 20 53 да да
Ir > = 2.7 x In 40 13.5 41 да да
Is > = 2.7 x In 40 13.5 43 да да
старта
It > = 2.7 x In 40 13.5 39 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
25.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1.5 x In 4 7.5 4 да да
Is > = 1.5 x In 4 7.5 4 да да
Is >> = 9.6 x In 0.03 50 0.10 да да
Is >> = 9.6 x In 0.03 50 0.10 да да
Ir > = 10 %Islt 5 1.5 5.07 да да
Is > = 10 %Irlt 5 1.5 5.07 да да
Заштита од
It > = 10 %Irls 5 1.5 5.06 да да
Ir >> = 50 %Islt 1 7.7 1.06 да да
Is >> = 50 %Irlt 1 7.7 1.07 да да
Is >> = 50 %Irls 1 7.7 1.06 да да
Ir > = 1.1 x In Т=15 20 44 да да
Is > = 1.1 x In Т=15 20 44 да да
It > = 1.1 x In Т=15 20 41 да да
Ir > = 2.9 x In 40 14.5 40 да да
Is > = 2.9 x In 40 14.5 40 да да
старта
It > = 2.9 x In 40 14.5 40 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
24.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1.1 x In 10 5.59 10.03 да да
Is > = 1.1 x In 10 5.59 10.03 да да
Is >> = 5.0 x In 0.22 25 0.29 да да
Is >> = 5.0 x In 0.22 25.7 0.2 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
22.05. 2006. године.
Развод: R10 B
Потрошач: Трансформатор Т13-04
'
"
Ir > = 1.1 x In 10 5.5 10.7 да да
Is > = 1.1 x In 10 5.5 10.6 да да
Is >> = 5 x In 0.22 25.5 0.29 да да
Is >> = 5 x In 0.22 25 0.29 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
20.05. 2006. године.
Потрошач: Одвод за 18 R101В, ћелија бр.14
'
"
Ir > = 2 x In 5 10 5.06 да да
Is > = 2 x In 5 10 5.06 да да
Is >> = 4 x In 1.7 20 1.75 да да
Is >> = 4 x In 1.7 20 1.75 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
23.05. 2006. године.
R101 A
ISPITNE LISTE
Развод: R101 A
Ћелија број: бр. 5
Серијски број: BF 0204058625
"
Конфигурација Ipod (A) tpod (s) Izad (A) todr (s) Искључење Сигнал
Ir > = 1.0 x In 10 5.2 10.04 да да
Is > = 1.0 x In 10 5.2 10.04 да да
Is >> = 5.0 x In 0.22 25.5 0.30 да да
Is >> = 5.0 x In 0.22 25.4 0.30 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
'
"
Ir > = 1.2 x In 10 6.1 10.06 да да
Is > = 1.2 x In 10 6.1 10.06 да да
Is >> = 3 x In 0.4 15.2 0.48 да да
Is >> = 3 x In 0.4 15.2 0.47 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
22.05. 2006. године.
"
Ir > = 1.1 x In 18 5.55 18.05 да да
Is > = 1.1 x In 18 5.57 18.04 да да
Is >> = 2.5 x In 0.4 12.5 0.49 да да
Is >> = 2.5 x In 0.4 12.6 0.49 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
'
"
Ir > = 1.2 x In 10 6 10.1 да да
Is > = 1.2 x In 10 6 10.08 да да
Is >> = 2.0 x In 0.5 10 0.56 да да
Is >> = 2.0 x In 0.5 10 0.56 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
23.05. 2006. године.
Потрошач: Багер пумпа бр. 1
"
Ir > = 1.5 x In 5 7.5 5 да да
Is > = 1.5 x In 5 7.5 5 да да
Is >> = 8 x In 0.06 42 0.07 да да
Is >> = 8 x In 0.06 41 0.07 да да
Ir > = 10 %Islt 5 1.5 5 да да
Is > = 10 %Irlt 5 1.5 5 да да
Заштита од
It > = 10 %Irls 5 1.5 5 да да
Ir >> = 50 %Islt 1 7.5 1 да да
Is >> = 50 %Irlt 1 7.5 1 да да
Is >> = 50 %Irls 1 7.5 1 да да
Ir > = 1.2 x In T=15 20 52 да да
Is > = 1.2 x In T=15 20 51 да да
It > = 1.2 x In T=15 20 51 да да
Ir > = 2.7 x In 40 13.5 39 да да
Is > = 2.7 x In 40 13.5 40 да да
старта
It > = 2.7 x In 40 13.5 40 да да
Потрошач: Одвод за 18 R10A
'
Преносни однос СМТ-а: 1000/5/5А
"
Ir > = 4 x In 2 20.4 2.06 да да
Is > = 4 x In 2 20.4 2.05 да да
Прекострујна It > = 4 x In 2 20.5 2.06 да да
заштита Ir >> = 4 x In 2 20.3 2.06 да да
Is >> = 4 x In 2 20.5 2.06 да да
Is >> = 4 x In 2 20.6 2.06 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
22.05. 2006. године.
R101 B
ISPITNE LISTE
Потрошач: Багер пумпа бр. 2
'
"
Ir > = 1.5 x In 4 7.5 4.2 да да
Is > = 1.5 x In 4 7.5 4.2 да да
Is >> = 9.6 x In 0.03 48.9 0.10 да да
Is >> = 9.6 x In 0.03 48.6 0.12 да да
Ir > = 10 %Islt 5 1.55 5.07 да да
Is > = 10 %Irlt 5 1.5 5.07 да да
Заштита од
It > = 10 %Irls 5 1.5 5.08 да да
Ir >> = 50 %Islt 1 7.5 1.08 да да
Is >> = 50 %Irlt 1 7.5 1.08 да да
Is >> = 50 %Irls 1 7.5 1.11 да да
Ir > = 1.1 x In Т=15 20 43 да да
Is > = 1.1 x In Т=15 20 45 да да
It > = 1.1 x In Т=15 20 44 да да
Ir > = 2.9 x In 40 14.5 39.8 да да
Is > = 2.9 x In 40 14.5 39 да да
старта
It > = 2.9 x In 40 14.5 40 да да
( I R + a 2 ⋅ I S + a ⋅ IT ) I
3 3
19.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1 x In 10 5.1 10.05 да да
Is > = 1 x In 10 5 10.06 да да
Is >> = 5 x In 0.22 25.4 0.32 да да
Is >> = 5 x In 0.22 25.2 0.31 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
20.05. 2006. године.
Развод: R101 B
'
"
Ir > = 1.5 x In 10 6 10.1 да да
Is > = 1.5 x In 10 6 10.7 да да
Is >> = 8 x In 0.4 15.3 0.47 да да
Is >> = 8 x In 0.4 15.3 0.48 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
20.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1.1 x In 10 5.5 10.05 да да
Is > = 1.1 x In 10 5.5 10.06 да да
Is >> = 5 x In 0.22 25 0.32 да да
Is >> = 5 x In 0.22 25 0.32 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
20.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1.1 x In 18 5.5 18.06 да да
Is > = 1.1 x In 18 5.5 18.05 да да
Is >> = 2.5 x In 0.4 12.8 0.48 да да
Is >> = 2.5 x In 0.4 12.8 0.46 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
20.05. 2006. године.
'
"
Ir > = 1.2 x In 10 6.1 10.09 да да
Is > = 1.2 x In 10 6.2 10.04 да да
Is >> = 2 x In 0.5 10.9 0.56 да да
Is >> = 2 x In 0.5 10.9 0.56 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
22.05. 2006. године.
Потрошач: Одвод за 18 R10В
'
"
Ir > = 4 x In 2 20 2.06 да да
Is > = 4 x In 2 20 2.06 да да
заштита Ir >> = 4 x In 2 20 2.08 да да
Is >> = 4 x In 2 20 2.06 да да
Is >> = 4 x In 2 20 2.05 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> = %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
Напомена:
23.05. 2006. године.
Потрошач: Довод са 6 kV-ог старог погона
'
"
Ir > = x In
Is > = x In
Прекострујна It > = x In
заштита Ir >> = 0.6 x In 1 3 1 да да
Is >> = 0.6 x In 1 3 1 да да
Is >> = 0.6 x In 1 3 1 да да
Ir > = %Islt
Is > = %Irlt
Заштита од
It > = %Irls
Ir >> %Islt
Is >> = %Irlt
Is >> = %Irls
Ir > = x In
Is > = x In
It > = x In
Ir > = x In
Is > = x In
старта
It > = x In
ELEKTROFILTRI
ISPITNE LISTE
Објекат: 6 kV РАЗВОД – ЕЛЕКТРОФИЛТEРИ
Потрошач: БАГЕР ПУМПА БР.1
Примарна номинална струја потрошача I N' : 30 А
"
Подешеност струје и времена: I PR = 1.5 × I N = 1.5 × 3 = 4.5 A ; t Z = 30s MTP = 0.6
Фаза „А“ „Б“ „Ц“
IPR [A] 4.6 4.6 4.6
tZ [s] 31.2 30.1 30.5
Искључење прекидача Да Да Да
Сигнал искључења Да Да Да
IPR [A] 23 23 23
Подешеност на релеју: I >> = 7.5 x IN ; MTP = 0.6;
Фаза „А“ „ Б“ „ Ц“ Напомена
Задата струја [A] 9 9 9
Сигнал t1 – најава [s] 44 39 38 Све подешено
Сигнал t2 – искључење [s] 214 181 176 изнад max.
Подешеност на релеју: ∆θ N => 160%, ∆θ I => 200%,τ => 30 min,τ H / τ G => 3 ;
Испитанао на под: ∆θ N = 160%, ∆θ I = 200%,τ = 3 min,τ H / τ G = 1 ;
Испитано дана: Јуни, 2007. године
Објекат: 6 kV РАЗВОД – ЕЛЕКТРОФИЛТEРИ
Потрошач: БАГЕР ПУМПА БР.2
Примарна номинална струја потрошача I N' : 30 А
"
Подешеност струје и времена: I PR = 8.2 × I N = 8.2 × 3 = 24.6 A ;
IPR [A] 4.9 4.9 5
tZ [s] 31 30 31
Подешеност на релеју: I > = 8.2 x IN ;
IPR [A] 25 25 25
Подешеност на релеју: I >> = 8x IN ;
Фаза „А“ „ Б“ „ Ц“ Напомена
Задата струја [A] 9 9 9
Сигнал t1 – најава [s] 53 50 56 Све подешено
Сигнал t2 – искључење [s] 75 72 78 изнад max.
Подешеност на релеју: ∆θ N => 160%, ∆θ I => 200%,τ => 30 min,τ H / τ G => 3 ;
Испитанао на под: ∆θ N = 160%, ∆θ I = 200%,τ = 3 min,τ H / τ G = 1 ;
Испитано дана: Јуни, 2007. године.
Развод: 6 kV – ЕЛЕКТРОФИЛТЕРИ
Потрошач: ПИТКА ВОДА
Тип заштите: RIT - 22 “Iskra”
Преносни однос СМТ-а: 50/5/5 А
Опсег подешења релеја: (4.5 - 9) А и (4 - 10) х IN t = (0.5 - 5)s
IPR [A] 6.2 6.2
tZ [s] 2.7 2.6
Подешеност на релеју: IA >= 6A ; IC >= 6A ; t = 2.5s;
IPR [A] 24 24
tZ [s] 0.1 0.1
Мај - Јун, 2008. године
Потрошач: Трансформатор Т1
Ћелија бр.:
Тип заштите: RIT - 22 “Iskra” – БР.17927-1
IPR [A] 7.3 7.3
tZ [s] 1.5 1.5
Подешеност на релеју: IA >= 7.2 A ; IC >= 7.2 A ; t = 1.5s;
IPR [A] 25 25
tZ [s] 0.05 0.07
Потрошач: Трансформатор Т2
Ћелија бр.:
Тип заштите: RIT - 22 “Iskra” – БР.13190
IPR [A] 6.7 6.6
tZ [s] 1.5 1.5
Подешеност на релеју: IA >= 8.2 A ; IC >= 7.2 A ; t = 1.5s
IPR [A] 25 25
tZ [s] 0.08 0.07
CRPNA STANICA
RASHLADNE VODE I
OPŠTA GRUPA
ISPITNE LISTE
Развод: Црпна станица расхладне воде
Потрошач: Трафо Т41
Тип заштите: R2Аs51, “SIEMENS”, No. V8-475
Опсег подешења релеја: (4.5 - 9) А и (4 - 8) х IN

IPR [A] 9 8.5
tZ [s] 3.02 3.06
Подешеност на релеју: IA = 7A ; IC = 7A ; t = 3s

IPR [A] 25 50 У фази „ Ц “ релеј
tZ [s] 0.1 0.1 делује на струју од
Искључење прекидача Да Да 50А, која је много већа
Сигнал искључења Да Да од подешења.
Подешеност на релеју: I >> = < 4 x IN ;
19.06.2006. године
Тип заштите: R2Аs51, “SIEMENS”, No. W1-490

IPR [A] 8.5 8
tZ [s] 2.06 2.02
Сигнал искључења
Подешеност на релеју: IA = 6A ; IC = 6A ; t = 2s;

IPR [A] 45 31 Прекидач није могао
tZ [s] 0.1 0.1 механички да се
Искључење прекидача укључи, тако да није
Сигнал искључења испитано искључење
прекидача.
19.06.2006. године
Потрошач: Црпка бр. 3
Тип заштите: R1336, “SIEMENS”

IPR [A] 6 6
tZ [s] 157.5 255 Испитано са
Искључење прекидача да да 1.2 x IN = 6 A
Подешеност на релеју: IA = 0.9 х IN ; IC = 0.9 х IN ;

IPR [A] 41 > 45
У фази „ Ц “ релеј
tZ [s] тренутно тренутно
делује на струју која је
већа од 45А.
19.06.2006. године

IPR [A] 6.4 6.5
tZ [s] 2.3 2.2
Подешеност на релеју: IA = 6 А ; IC = 6 А ; t=2s;

IPR [A] 39 28
Струја деловања је
tZ [s] 0.1 0.1
већа од подешења на
релеју.
18.06.2006. године

IPR [A] 7 7.5
tZ [s] 2.6 2
релеју.

IPR [A] 45 27
tZ [s] 0.4 0.1
релеју.
18.06.2006. године
Потрошач: Трафо II 100 kVA

IPR [A] 6.2 6.2
tZ [s] 3 3

IPR [A] 30 35
tZ [s] 0.1 0.08
релеју.
18.06.2006. године
Развод: 6 kV постројење сопствене потрошње
Потрошач: 6 kV постројење котла 5
Тип заштите: 7SJ6025, “SIEMENS”, бр. BF0204058618
Ipod. (A) tpod. (s) Izad. (A) tdel. (s) Искључење Сигнал
Прекострујна Ir > 1.8 x In 2.75 9.1 2.8 да да
заштита
I>,t Ir > 1.8 x In 2.75 9.3 2.78 да да
Кратак спој Ir >> 4 x In 0.08 20.1 0.13 да да

I >> , t Ir >> 4 x In 0.08 20.3 0.11 да да
Кратак спој Ir >>> 10 x In тренутно 50 0.09 да да

I >>> Ir >>> 10 x In тренутно 50 0.09 да да
Напомена:
18.06.2006. године
Развод: 6 kV постројење – Општа група
Прекострујна Ir > 1.8 x In 2.75 9 2.81 да да
заштита
I>,t Ir > 1.8 x In 2.75 9.2 2.79 да да

I >> , t Ir >> 4 x In 0.08 20.5 0.12 да да

Напомена:
17.06.2006. године
заштита
I>,t Ir > 1.8 x In 2.75 9.3 2.79 да да

I >> , t Ir >> 4 x In 0.08 20.7 0.12 да да

Напомена:
18.06.2006. године
заштита
I>,t Ir > 1.8 x In 2.75 9.6 2.79 да да

I >> , t Ir >> 4 x In 0.08 20.8 0.11 да да

Напомена:
17.06.2006. године
заштита
I>,t Ir > 1.8 x In 2.75 9.2 2.79 да да

I >> , t Ir >> 4 x In 0.08 20.9 0.11 да да

Напомена:
17.06.2006. године
Потрошач: Т-35, Допрема угља II

IPR [A] 7.1 7.1
tZ [s] 2.3 2.1

IPR [A] 19 19
tZ [s] 0.06 0.03
16.06.2006. године
Потрошач: Т-39, Трафо II за осветљење

IPR [A] 6.7 6.7
tZ [s] 2.19 2.1
Подешеност на релеју: IA = 6.5 А ; IC = 6.5 А ; t=2s;

IPR [A] 32 21
У фази „ А “ струја
tZ [s] 0.3 0.3
деловања је већа од
подешене.
16.06.2006. године
Потрошач: Т-33, Трафо II 6/0.4 kV
Тип заштите: R2Аs52, “SIEMENS”, No. 210-309

IPR [A] 6.8 6.8
tZ [s] 2.2 2.1

IPR [A] 24.4 19.5
tZ [s] 0.45 0.11
17.06.2006. године
Потрошач: Т-36, Нова допрема угља

IPR [A] 7.1 7.2
tZ [s] 2.1 2.1

IPR [A] 22 22
tZ [s] 0.18 0.049
18.06.2006. године
Потрошач: Резервни трафо 6/0.4 kV, Т-30
Тип заштите: R2Аs51, “SIEMENS”

IPR [A] 8.8 8.9
tZ [s] 2.1 2.1

IPR [A] 27.7 20
tZ [s] 0.11 0.05
подешене.
18.06.2006. године
Потрошач: Спојно поље

IPR [A] 7.4 7.3
tZ [s] 2.5 2.5
подешене.
Подешеност на релеју: IA = 6.5 А ; IC = 7.4 А ; t = 2.5 s ;

IPR [A] 21.9 21.4
tZ [s] 0.04 0.15
18.06.2006. године
Потрошач: Исправљачка станица
Тип заштите: R2Аs51, “SIEMENS”, W1-476

IPR [A] 8.4 8.4
tZ [s] 2.01 2.06

IPR [A] 22.4 22.6
tZ [s] 0.057 0.049
17.06.2006. године
Потрошач: Колонија – насеље ТЕ (Т-51)

IPR [A] 5.8 5.6
tZ [s] 2.1 2.1

IPR [A] 22.6 21.6
tZ [s] 0.02 0.02
16.06.2006. године
Потрошач: Пригушница блока 110 MW (Трафо 28)
Тип заштите: R3Аs7, бр. 651, “SIEMENS”
Опсег подешења релеја: (5 - 9) А

Фаза „А“ „Б“ „Ц“ Напомена
IPR [A] 7.5 7.2 7.1
tZ [s] 2.1 2.1 2.1
Искључење прекидача да да да
Сигнал искључења да да да
Подешеност на релеју: I = 7.0 А ; t = 2 s ;
18.06.2006. године
Потрошач: Расхладне црпке – Одвод II
Тип заштите: R2Аs51, бр. W1-480, “SIEMENS”

IPR [A] 7.1 6.5
tZ [s] 2.1 2.2

IPR [A] 20 21
tZ [s] 0.1 0.12
16.06.2006. године
Потрошач: Расхладне црпке – Одвод I
Тип заштите: R2Аs51, “SIEMENS”, V8-473

IPR [A] 6.5 6.7
tZ [s] 2.1 2.2

IPR [A] 25 24
tZ [s] 0.04 0.05
17.06.2006. године
Потрошач: Трафо Т34 за допрему угља I

IPR [A] 7.5 7.4
tZ [s] 2.4 2.3
Подешеност на релеју: IA = 7 А ; IC = 7 А ; t = 2.5 s ;

IPR [A] 21 22
tZ [s] 0.08 0.09
17.06.2006. године
Потрошач: Трафо I за осветљење (Т-38)

IPR [A] 7.1 7.4
tZ [s] 2.07 2.09
Подешеност на релеју: IA = 6.8 А ; IC = 7 А ; t=2s;

IPR [A] 22.8 22.8
Контакт релеја остаје
tZ [s] 0.06 0.08
залепљен након
деловања.
17.06.2006. године
Потрошач: Трансфопматор I, 6/0.4 kV (Т-32)

IPR [A] 6.9 6.6
tZ [s] 2.1 2.1

IPR [A] 41 28
tZ [s] 0.5 0.3 Струје деловања су
Искључење прекидача да да веће од подешених.
16.06.2006. године
Потрошач: Трансформатор Т 31

IPR [A] 8.9 9
tZ [s] 2.4 2.5
Подешеност на релеју: IA = 8 А ; IC = 8 А ; t = 2.5 s ;

IPR [A] 30 28
tZ [s] 0.15 0.13 Струје деловања су
Искључење прекидача да да веће од подешених.
16.06.2006. године
Потрошач: Трансформатор за ел. филтре – Одвод II
Тип заштите: RIT22, “ISKRA” , бр. 13193

IPR [A] 6.3 6.3
tZ [s] 2.2 2.2

IPR [A] 26 25
tZ [s] 0.04 0.008
17.06.2006. године
Потрошач: Трансформатор за ел. филтре – Одвод I
Тип заштите: RIT22, “ISKRA” , бр. 13208

IPR [A] 6.7 6.6
tZ [s] 2.3 2.2

IPR [A] 24 24.7
tZ [s] 0.08 0.08
16.06.2006. године
Потрошач: Трафо Т37 за нову допрему угља
Тип заштите: R2Аs52, бр. 211-317, “SIEMENS”

IPR [A] 6.7 7.2
tZ [s] 2.09 2.2
Подешеност на релеју: I >=6А ; t=2s;

IPR [A] 21 23
tZ [s] 0.05 0.11
16.06.2006. године
Prilog 2: Podaci o elementima
elektrane
PODACI O TRANSFORMATORIMA KOJI SE NALAZE U TE ’’KOLUBARA A’’
Nominalna Napon Gubici

Proizvođač, Stepen Stepen Gubici u
Oznak prividna Način kratkog u
Transformator godina Prenosni odnos Sprega opterećenja korisnog gvožđu
a snaga hlađenja spoja bakru
proizvodnje [%] dejstva [kW]
Sn [MVA] uk [%] [kW]
Blok transformator Siemens,
T1 40 110±5%kV/10.5kV YNd5 ONAN/AF 7-11.8
bloka 1 1955. 75 - - -
Blok transformator
T2 Minel, 2001. 40 YNd5 65 ONAN/AF 11.86
bloka 2 110±4.8kV/10.5kV - 58.9 244.6
Blok transformator Minel,
T3 80 YNd5 ONAN/AF 11.25
bloka 3 2001/2002. 110±4.8kV/10.5kV 50 - 80.7 357.79
T11 40 YNd5 80 ONAN/AF 11.8
bloka 4 1955. 110±4.8kV/10.5kV - - -
Blok transformator
T1-IV Škoda, 1978. 137.5 110kV/10.5kV YNd5 100 AFAF 12.8
bloka 5 99.5 78.78 465.94
Transformator
10.5kV/6.3±15.5%k
sopstvene potrošnje T7 Minel, 2002. 6.3 Dyn11 45 ONAN 7.1/6.6/5.4 - 12.1 4.4
V
bloka 1
Transformator
Siemens, 10.5kV/6.3±15.5%k u praznom
sopstvene potrošnje T8 6.3 ONAN 7.1/6.6/5.4 12.1 40.4
1955. V Dy11 hodu -
bloka 2
Transformator
Siemens,
sopstvene potrošnje T9 8 10.5±10%kV/6.3kV ONAN 9.8/9.4/9 5.93 67.4
1959. Dy11 25 -
bloka 3
Transformator
Siemens,
sopstvene potrošnje T12 4 10.5±15%kV/6.3kV Yd7 70 ONAN 7.0/6.4/6
1961. - - -
bloka 4
Transformator
8.04/7.48/7.
sopstvene potrošnje T10-IV Minel, 2002. 16 10.5±9x1.78%kV/ YNd7 60 ONAN/AF 99.12 15.1 101.1
31
bloka 5 6.3kV
Transformator opšte T101- ONAN/ 11.1/10.5/10
Minel, 2002. 25 110±8x2%kV/6.3kV YNyn0 - 99.25 25 123.3
potrošnje bloka 5 IV ONAF .8
Transformator opšte Siemens,
T4 12 110±14.4kV/6.3kV YNyn0 35 ONAN/AF 12 - 28.26 71.5
potrošnje blokova 1÷4 1955.
Transformator opšte Siemens, Trenutno nije
T5 20 110±22%kV/35kV YNyn0 ONAN/AF 12 - 36 138.9
potrošnje blokova 1÷4 1955. u pogonu
T6 20 110±22%kV/35kV YNyn0 25 ONAN/AF 12.1 - 36 138.9
T10 10 35±5%kV/6.3kV YNyn0 30 ONAN 6.9 17.2 64.8
potrošnje blokova 1÷4 1955. -
Transformator kotla 1 T21 Rade Končar 0.25 6kV/0.4kV - - - - - - -
Transformator kotla 5 T25 - 0.25 6kV/0.4kV - - - - - - -
Transformator u
T06 Škoda 0.63 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R101A
Transformator u
T08 Škoda 1 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R101A
Transformator u
T03 Škoda 0.4 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R101A
Transformator u
T01 Škoda 0.63 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R101A
Transformator u
T02 Škoda 0.63 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R101B
Transformator u
T04 Škoda 0.4 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R101B
Transformator u
T09 Škoda 1 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R101B
Transformator u
T07 Škoda 0.63 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R101B
Transformator u
T05 Škoda 0.63 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R101B
Transformator u
T11-IV Škoda 0.63 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R10A
Transformator u
T12-IV Škoda 0.63 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R10B
Transformator u
T13-IV Škoda 0.63 6kV/0.4kV - - - - - - -
razvodu R10B
Proizvođač, Nominalna
Teretna Količina ulja
Transformator Oznaka godina prividna snaga Fabrički broj Poslednje veće popravke
sklopka [tona]
proizvodnje Sn [MVA]
1999. godine otvaranje, sanacija
Blok transformator
T1 Siemens, 40 T 54070 ne 13.3 probušenih cevi sa vađenjem
bloka 1
1955. aktivnog dela i sušenjem
Blok transformator
T2 Minel, 2001. 40 20012366 ne Oko 12 Nov
bloka 2
Blok transformator Minel,
T3 80 09862068 ne 22 Nov
bloka 3 2001/2002.
1999. godine otvaranje, sanacija
T11 40 T 54071 ne 13.3 probušenih cevi sa vađenjem
bloka 4 1955.
aktivnog dela
2003.-2004. godine premotavanje
Blok transformator
T1-IV Škoda, 1978. 137.5 0942116 ne 20 namota 110kV zbog proboja u jednoj
bloka 5
fazi
1999. godine izgoreo, popravljan do
Transformator
2002. godine, magnetno kolo staro,
sopstvene potrošnje T7 Minel, 2002. 6.3 T 54073 da Oko 6
ugrađeni su novi namotaji i
bloka 1
regulaciona sklopka
1999. godine dosta izbušen, kisao je
Transformator
Siemens, dugo, popravljan do 2004. godine,
sopstvene potrošnje T8 6.3 T 54072 da Oko 6
1955. magnetno kolo staro kao i namotaj i
bloka 2
regulaciona sklopka
Transformator 2004. godine zamenjeno staro
Siemens,
sopstvene potrošnje T9 8 T 84965 da 6.10 magnetno kolo novim zbog
1959.
bloka 3 pregrejavanja starog kola
Transformator 1999.-2000. godine otvaranje,
Siemens,
sopstvene potrošnje T12 4 T 99057 da 4.5 sanacija probušenih cevi sa vađenjem
1961.
bloka 4 aktivnog dela i sušenjem
Transformator
Možda je magnetno kolo staro, goreo
sopstvene potrošnje T10-IV Minel, 2002. 16 0942106 da 9.4
1999. godine?
bloka 5
Transformator opšte Možda je magnetno kolo staro, goreo
T101-IV Minel, 2002. 25 0942110 da 16.5
potrošnje bloka 5 1999. godine?
1999.-2000. godine otvaranje,
T4 12 T 54069 da 13.4 sanacija probušenih cevi sa vađenjem
aktivnog dela i sušenjem
1989. godine rađena je hemijska
T5 20 T 84971 da 14.73 regeneracija transformatorskog ulja
od strane Elektroistoka
T6 20 T 97800 da 14.73 regeneracija transformatorskog ulja
metodom Vimap
T10 10 T 84974 ne 5.8 regeneracija transformatorskog ulja
metodom Vimap
Oznaka na
Spojni vod Tip kabla Materijal Dužina [m]
šemi
Od OPŠTE GRUPE do KOTAO 1 D PP41 3x240mm² Cu 90
Od OPŠTE GRUPE do KOTAO 2 E PP41 3x240mm² Cu 110
Od OPŠTE GRUPE do KOTAO 3 F PP41 3x240mm² Cu 130
Od OPŠTE GRUPE do KOTAO 4 G PP41 3x240mm² Cu 150
Od OPŠTE GRUPE do KOTAO 5 H PP41 3x240mm² Cu 170
Od OPŠTE GRUPE do ELEKTRO FILTERI RAZVOD 6kV EFI PP41 3x150mm² Cu 130
Od OPŠTE GRUPE do ELEKTRO FILTERI RAZVOD 6kV EFII PP41 3x150mm² Cu 130
Od OPŠTE GRUPE do BLOKA 5 110 MW (ka prigušnici na R101A) 2 x PP41 3x240mm² Cu 170
Od OPŠTE GRUPE (ćelija 26) do CRPNE STANICE RASHLADNE
PP41 3x150mm² Cu 250
VODE
Od OPŠTE GRUPE (ćelija 27) do CRPNE STANICE RASHLADNE
PP41 3x150mm² Cu 250
VODE
PP41 3x240mm² +
Od CRPNE STANICE RASHLADNE VODE do CRPNE STANICE Cu 1000
PI vazdušni vod 3 x 16
SIROVE VODE PEŠTAN Cu 1600
mm²
PP41 3x240mm² +
Od CRPNE STANICE RASHLADNE VODE do CRPNE STANICE Cu 1000
PII vazdušni vod 3 x 16
SIROVE VODE PEŠTAN Cu 1600
mm²
3 x 3 x XHP41
Od TRANSFORMATORA T6 do SABIRNICA 35Kv A Cu 160
1x95/16mm²,35kV
3 x 3 x XHP41
Od TRANSFORMATORA T5 do SABIRNICA 35Kv B Cu 140
1x95/16mm²,35kV
Od TRANSFORMATORA T4 do SABIRNICA 35Kv C 3 x PP41 3x240mm² Cu 120
2 x PP41 3x240mm²
Od TRANSFORMATORA T10 do OPŠTE GRUPE Cu 170
1 x NKBA 3x240mm²
Kotao 1
Potrošač Pn [kW] Un [kV] n [o/min] cosφ Ipol/In η Tip napojnog kabla* Materijal ** Dužina [m]
Napojna pumpa 1 410 6 2975 0,88 - / 47,7 PP41 3x70 Cu 35
Rashladna pumpa 1 450 6 585 0,86 - / 55 PP41 3x70 Cu 270
Mlin 1 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 30
Mlin 2 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 40
Mlin 3 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 30
Mlin 4 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 40
Potisni ventilator 1 350 6,3 985 0,86 - / 42 PP41 3x70 Cu 50
Sisajući ventilator 340 6,3 740 0,84 - / 40 PP41 3x70 Cu 90
Transformator T21 250kVA 6,3 NKBA 3x70 Cu 15
Legenda: Ipol - polazna struja

In - nominalna
struja
η - stepen
iskorišćenja
npr. PP41
*
3x120mm2
** Cu ili Al
Kotao 2
Mlin 1 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 30
Mlin 2 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 40
Mlin 3 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 30
Mlin 4 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 40

In - nominalna
struja
η - stepen
iskorišćenja
npr. PP41
*
3x120mm2
** Cu ili Al
Kotao 3
Mlin 1 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 30
Mlin 2 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 40
Mlin 3 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 30
Mlin 4 260 6,3 740 0,87 - / 30,1 PP41 3x70 Cu 40

In - nominalna
struja
η - stepen
iskorišćenja
npr. PP41
*
3x120mm2
** Cu ili Al
Kotao 4
Mlin 1 260 6,3 740 0,85 - / 32 PP41 3x70 Cu 30
Mlin 2 260 6,3 740 0,85 - / 32 PP41 3x70 Cu 40
Mlin 3 260 6,3 740 0,85 - / 32 PP41 3x70 Cu 30
Mlin 4 260 6,3 740 0,85 - / 32 PP41 3x70 Cu 40
Potisni ventilator 1 350 6 1480 0,88 - / 51 PP41 3x70 Cu 50

In - nominalna
struja
η - stepen
iskorišćenja
npr. PP41
*
3x120mm2
** Cu ili Al
Kotao 5
Mlin 1 260 6,3 740 0,85 - / 32 PP41 3x70 Cu 30
Mlin 2 260 6,3 740 0,85 - / 32 PP41 3x70 Cu 40
Mlin 3 260 6,3 740 0,85 - / 32 PP41 3x70 Cu 30
Mlin 4 260 6,3 740 0,85 - / 32 PP41 3x70 Cu 40

In - nominalna
struja
η - stepen
iskorišćenja
npr. PP41
*
3x120mm2
** Cu ili Al
Kotao 6 - R10A I R10B
Napojna pumpa 1 1840 6 2984 - / 212 PP41 3x240 Cu 85
Mlin 1 850 6 495 0,8 - / 108 PP41 3x120 Cu 66
Mlin 2 850 6 495 0,8 - / 108 PP41 3x120 Cu 67
Mlin 3 850 6 495 0,8 - / 108 PP41 3x120 Cu 75
Mlin 4 850 6 495 0,8 - / 108 PP41 3x120 Cu 72
Kondenzatorska pumpa 1 200 6 1487 0,838 - / 24 PP41 3x120 Cu 70
Potisni ventilator 1 630 6 990 0,827 - / 76,7 PP41 3x120 Cu 91
Potisni ventilator 2 630 6 990 0,827 - / 76,7 PP41 3x120 Cu 96
Sisajući ventilator 1 1250 6 993 0,89 - / 140 PP41 3x120 Cu 178
Sisajući ventilator 2 1250 6 993 0,89 - / 140 PP41 3x120 Cu 181
Transformator T11 -IV 630 kVA 6 AYKCY 2x(3x150) Al 68
In - nominalna struja
η - stepen iskorišćenja
* npr. PP41 3x120mm2
** Cu ili Al
Kotao 6 - R101A I R101B

n Tip napojnog Materijal Dužina
Potrošač Pn [kW] Un [kV] cosφ Ipol/In η
[o/min] kabla* ** [m]
Bager pumpa 1 200 6 1487 0,838 - / 24 PP41 3x120 Cu 167
Bager pumpa 2 200 6 1487 0,838 - / 24 PP41 3x120 Cu 163
Transformator T01 630 kVA 6 AYKCY 2x(3x150) Al 75

η - stepen iskorišćenja
** Cu ili Al
Crpna stanica rashladne vode
Rashladna pumpa 3 450 6 585 0,86 - / 55 NKBA 3x70 Cu 320
Transformator T41 1000 kVA 6,3 NKBA 3x70 Cu 15
Transformator T46 100 kVA 6,3 PP41 3x70 Cu nije u funk.
Transformator T47 100 kVA 6,3 PP41 3x70 Cu nije u funk.

η - stepen
iskorišćenja
** Cu ili Al
Crpna stanica sirove vode Peštan
PP41 3x70mm² /+Vaz. vod
Transformator T1 400 kVA 6,3 Cu 1000/1700m
3x16mm²
PP41 3x70mm² /+Vaz. vod
Transformator T2 400 kVA 6,3 Cu 1000/1700m
3x16mm²

In - nominalna
struja
η - stepen
iskorišćenja
npr. PP41
*
3x120mm2
** Cu ili Al
Razvod el.filtri
El. motor bager pumpe br.2 250 6 1486 PP41 3x70 Cu 100
El. motor bager pumpe br.1 250 6 1486 PP41 3x70 Cu 100
PP00 3x185,Al,180m +
3x(IPZ013
1x50),Cu,350m + PHP48
6 kV izvod za TS Pitka voda 1100 6 3x50,Cu,780m + Vaz.
vod
3x50/9mm²,Al,733m +
PP00 3x95,Cu,241m
Transformator T1 1600 kVA 6 PP41 3x70 Cu 10
Transformator T2 1600 kVA 6 PP41 3x70 Cu 10

In - nominalna
struja
η - stepen
iskorišćenja
npr. PP41
*
3x120mm2
** Cu ili Al
Prilog 3: Parametri zamenskih
šema elemenata elektrane iz
CAPE-a

Studija - Final 93 DO 241

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Studija - Final 93 DO 241

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ELEKTROTEHNIČKI INSTITUT

ELABORAT BROJ 409041

ANALIZA STANJA SISTEMA ZAŠTITE U EL. EN. OBJEKTIMA

Korisnik: ''TERMOELEKTRANA NIKOLA TESLA''D.O.O.Obrenovac

Urađeno prema: Ugovoru br: 16785 (TENT – Obrenovac) od 18.06.2007.

Broj strana: 233

Dokument poslat: 25.05.2009.god.

Rukovodilac izrade elaborata: Zorica Milosavljević,dipl.ing.el.

Saradnici: Dr Aleksandar Nikolić,dipl.ing.el.

M.P. Direktor Centra elektromerenja

Srđan Milosavljević, dipl.ing.el.

1. Analiza stanja sistema zaštite na objektima TE

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 1 od 233

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 2 od 233

2. Tehnički podaci „TE KOLUBARA A”

1.1. GENERATOR G1 - Turbogenerator, tip FT 490/61-3000, Siemens, 1955, br. M 20625,

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 3 od 233

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 4 od 233

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 5 od 233

proizvodnje Energoinvest, Un=3x380V/220V, 50Hz, za glavne razvode In=2000-1000A, a za

6. POSTROJENJE OPŠTE GRUPE (zajednička potrošnja) ZA BLOKOVE 1-4

6.1. TRANSFORMATOR OPŠTE POTROŠNJE 110/6kV, 110/35kV i 35/6kV.

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 6 od 233

6.4.1. POSTROJENJE 0.4kV OPŠTE GRUPE - limeni slobodnostojeći orman sa glavnim

7. RAZVODNO POSTROJENJE 110kV

7.1. RAZVODNO POSTROJENJE 110kV na otvorenom prostoru, sa 8 zateznih portala (betonski i

8. RAZVODNO POSTROJENJE 35kV

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 7 od 233

pogonom na komprinovani vazduh sa In=400-600A, mernim transformatorima, rastavljačima sa

NAPOMENA: Od poslednjeg inspekcijskog pregleda koji je izvršen u periodu od 30.11. do

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 8 od 233

3. Formiranje matematičkog modela TE ”KOLUBARA A”

Formirani matematički model TE ”Kolubara A” ukuplovan je u postojeći matematički model

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 9 od 233

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 10 od 233

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 11 od 233

4. Programski paket CAPE

CAPE (Computer-Aided Protection Engineering) software je produkt američke kompanije

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 12 od 233

4.1. CAPE moduli

4.1.1. Editor baze podataka (Database editor – DB)

Slika 4.1.1.1. Uvodni prozor Editora baze podataka

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 13 od 233

Slika 4.1.1.2. Definisanje aktivnih i izuzetih kategorija

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 14 od 233

Slika 4.1.1.3. Prozor za pretraživanje baze podataka

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 15 od 233

Slika 4.1.1.4. Navigacija kroz stablo podataka (Data Tree)

Slika 4.1.1.5. Postavljanje kvara na sabirnice korišćenjem stabla podataka

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 16 od 233

Modeli releja i transformatora napravljeni u CAPE bazi podataka predstavljaju rešenja sa

Slika 4.1.1.6. Pokretanje programskog dodatka za konverziju podataka

4.1.2. Modul za proračun struja kratkih spojeva (Short Circuit – SC)

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 17 od 233

Slika 4.1.2.1. Modelovanje kvara

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 18 od 233

Slika 4.1.2.2. Prikaz jednopolne šeme sa strujama kvara

4.1.3. Modul za modelovanje jednopolne šeme (One Line Diagram –

Pravljenje modela mreže

Projekat se sme umnožavati isključivo kao celina strana: 19 od 233

Slika 4.1.3.1. Postavljanje sabirnice na jednopolnu šemu uz pomoć Networ Toolbar-a

Slika 4.1.3.2. Izgled Network toolbar-a

Slika 4.1.3.3. Izgled Protection toolbar-a