Факултет техничких наука у Чачку

Универзитета у Крагујевцу

Пројектовање уземљивача разводних

постројења називног напона изнад 1000V
применом софтвера „CYMGRD” са приказом
на конкретним примерима

мастер рад

Врста студија: Мастер струковне студије

Назив студијског програма: Електротехника и рачунарство
Модул: Електроенергетика
Предмет: Високонапонска опрема и системи

Име и презиме студента Руководилац рада

Број индекса Име и презиме, звање
Сибин Новаковић 77/17-MA др_Драган Брајовић проф. струк. студ
 Чачак 2022.

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ЧАЧАК

УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
МАСТЕР СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ЕЛЕКТРОТЕХНИКА И РАЧУНАРСТВО

МОДУЛ: ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА

Пројектовање уземљивача разводних

постројења називног напона изнад 1000V
применом софтвера „CYMGRD” са приказом
на конкретним примерима

Састав комисије за оцену и одбрану рада:

Ментор:
___________________________________
др Драган Брајовић проф.струк.студ.,ФТН Чачак

Члан:
___________________________________
др Милан Добричић проф.струк.студ.,ФТН Чачак

Члан:
___________________________________
Светлана Богдановић дипл.инж.ел., Електроинжењеринг д.о.о.,Чачак
САДРЖАЈ:
СПИСАК СЛИКА ................................................................................................ 4
СПИСАК ТАБЕЛА .............................................................................................. 6
СПИСАК КОРИШЋЕНИХ СКРАЋЕНИЦА И СИМБОЛА.............................. 7
1. УВОД - УОПШТЕНО О УЗЕМЉЕЊУ ........................................................... 8
1.1. Врсте уземљења ............................................................................................................ 8
1.2. Типови уземљивача ..................................................................................................... 9
1.3. Основне електричне карактеристике уземљивача ............................................. 10
1.4. Димензионисање система уземљења ...................................................................... 12
2. УЗЕМЉЕЊЕ РАЗВОДНИХ ПОСТРОЈЕЊА НАЗИВНОГ НАПОНА
ИЗНАД 1000V (важећа регулатива, захтеви и препоруке) .......................... 15
3. ПРОЈЕКТОВАЊЕ УЗЕМЉИВАЧА РАЗВОДНИХ ПОСТРОЈЕЊА
НАЗИВНОГ НАПОНА ИЗНАД 1000V КОНВЕНЦИОНАЛНОМ
МЕТОДОЛОГИЈОМ ...................................................................................... 18
4. СОФТВЕР „CYMGRD” ................................................................................. 22
5. МОДЕЛОВАЊЕ ТЛА НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА МЕРЕЊА (са приказима
на конкретним примерима) ........................................................................... 26
6. МОДЕЛОВАЊЕ УЗЕМЉИВАЧА И ПОСТИЗАЊЕ УСЛОВА
БЕЗОПАСНОСТИ ОБЗИРОМ НА НАПОН ДОДИРА И НАПОН КОРАКА
У ПОСТРОЈЕЊУ (са приказима на конкретним примерима) ..................... 42
6.1. Извођење уземљивача термоенергетског или индустријског комплекса у
оквиру ког се налази и високонапонско постројење ..................................................... 55
6.2. Моделовање уземљивача ограде за спречавања изношења потенцијала ....... 61
7. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................... 70
8. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................... 72
9. ПРИЛОЗИ....................................................................................................... 73

3
СПИСАК СЛИКА

Слика 1.1. Погонско уземљење (директно или индиректно).................................................... 9

Слика 1.2. Обликовање напона додира и корака ..................................................................... 10
Слика 1.3. Напони додира и корака и изношење потенцијала при земљоспоју ................... 11
Слика 1.4. Расподела струја у систему уземљења трансформаторске станице .................... 13
Слика 2.1. Дозвољени напон додира у зависности од времена трајања додира ................... 16
Слика 3.1. Венерова (Wenner) метода за мерење специфичне електричне отпорности тла 18
Слика 3.2. Дијаграм за одређивање дебљине горњег слоја двослојног тла .......................... 19
Слика 4.1. Структура програма CYMGRD ............................................................................... 23
Слика 4.2. Креирање „пројекта“ и „студија“............................................................................ 24
Слика 5.1. Моделовање тла ........................................................................................................ 27
Слика 5.2. Текстуални приказ резултата моделовања тла ...................................................... 27
Слика 5.3. Пример двослојног модела тла добијеног на основу резултата мерења ............. 28
Слика 5.4. Текстуални део извештаја модела тла добијеног на основу резултата мерења . 29
Слика 5.5. Табеларни део извештаја модела тла добијеног на основу резултата мерења ... 30
Слика 5.6. Двослојни модел тла добијен директним уносом података ................................. 31
Слика 5.7. Једнослојни (хомогени) модел тла.......................................................................... 31
Слика 5.8. Двослојни модел тла за сонду Ks-A Az=50º (уважена сва мерења) .................... 35
Слика 5.9. Рачунске вредности двослојног модела тла за сонду Ks-A, Az=50º (уважена сва
мерења)...................................................................................................................... 37
Слика 5.10. Двослојни модел тла за сонду Ks-A Az=50º (изостављено мерење за 20m)..... 38
Слика 5.11. Двослојни модел тла за сонду Ks-A Az=50º (изост. мерења за 10 и 20m) ........ 39
Слика 5.12. Двослојни модел тла за сонду Ks-B Az=50º (изост. мерењe за 20m) ................ 39
Слика 5.13. Двослојни модел тла за сонду Ks-C Az=120º (изост. мерењe за 20m) .............. 40

4
Слика 6.1. Пример извештаја о параметрима кратког споја – прорачун за ВЕ Чибук ........ 43
Слика 6.2. Унос података у картицу „buses“ ............................................................................ 44
Слика 6.3. Извештај „electrode sizing“ ...................................................................................... 45
Слика 6.4. Табеларни унос података о проводницима система уземљења ........................... 46
Слика 6.5. Унос података у блокове за рад у програму CYMGRD........................................ 48
Слика 6.6. Изглед цртежа уземљивачке мреже у „dwg“ формату.......................................... 49
Слика 6.7. Унос „dwg“ цртежа уземљивачке мреже у CYMGRD .......................................... 50
Слика 6.8. Извештај „Grid Analysis Report“ ............................................................................. 51
Слика 6.9. Избор приказа контурног цртежа ........................................................................... 52
Слика 6.10. Приказ контурног цртежа помоћу линија и бројних вредности ........................ 52
Слика 6.11. 3D приказ контурног цртежа ................................................................................. 53
Слика 6.12. CYMVIEW - Упоредни приказ два контурна цртежа ......................................... 54
Слика 6.13. Изглед профилног дијаграма................................................................................. 55
Слика 6.14. Контурни цртеж комплекса EfW у случају одвајања уземљивача .................... 56
Слика 6.15. Профилни дијаграм 01 комплекса EfW у случају одвајања уземљивача ......... 57
Слика 6.16. Профилни дијаграм 02 комплекса EfW у случају одвајања уземљивача ......... 58
Слика 6.17. Контурни цртеж комплекса EfW у случају заједничког уземљивача ............... 59
Слика 6.18. Профилни дијаграм 01 комплекса EfW са заједничким уземљивачем ............. 60
Слика 6.19. Профилни дијаграм 02 комплекса EfW са заједничким уземљивачем ............. 60
Слика 6.20. Контурни цртеж постројења ТЕТО са хоризонталним проводницима............. 62
Слика 6.21. Контурни цртеж постројења ТЕТО са додатим штапним уземљивачима ........ 62
Слика 6.22. Упоредни приказ зумираних контура позиције 1 (ТЕТО).................................. 63
Слика 6.23. Приказ зумираног контурног цртежа позиције 3 (ТЕТО) .................................. 64
Слика 6.24. Упоредни приказ зумираних контура позиције 4 (ТЕТО).................................. 65
Слика 6.25. Упоредни приказ зумираних контура позиције 2 (ТЕТО).................................. 66
Слика 6.26. Модел уземљивача ТЕТО узимајући у обзир само спољашњу мрежу ............. 67
Слика 6.27. 3D контурни приказ поз. 1 (ТЕТО) моделовањем само спољашње мреже ...... 68
Слика 6.28. Профилни дијаграм 01, означен на цртежу 6.26 ................................................. 69

5
СПИСАК ТАБЕЛА
Табела 1.1. Највеће трајно дозвољене струје проводника у систему уземљења .................. 12
Табела 5.1. Рачунски параметри двослојног тла за све мерене вредности специфичне
отпорности тла у ТЕ-ТО .......................................................................................... 33
Табела 5.2. Рачунски параметри двослојног тла за одабране вредности специфичне
отпорности тла у ТЕ-ТО .......................................................................................... 41

6
СПИСАК КОРИШЋЕНИХ СКРАЋЕНИЦА И СИМБОЛА

Скраћенице и симболи Објашњење

ПТН Правилник о техничким нормативима
FEM Метода коначних елемената (Finite Elements Method)
RMS Средња квадратна вредност грешке (Root Mean Square)
GPR Пораст потенцијала тла
ЕМС Електро мрежа Србије
2D Дводимензиони приказ
3D Тродимензиони приказ
ВE Ветроелектрана
EfW Постојење за енергетско искоришћење комуналног отпада
TE-TO Термоелектрана - топлана

7
 1. УВОД - УОПШТЕНО О УЗЕМЉЕЊУ
Под уземљењем се подразумева електропроводно (галванско) повезивање неке тачке
електричних уређаја и инсталација са земљом, која представља електрични геолошки
проводник мале отпорности и електрични геолошки кондензатор врло велике
капацитивности [1].

Уземљење у електроенергетском систему је скуп средстава и мера којима се обезбеђују

услови за нормалан рад система, безбедан рад и кретање људи и животиња у близини
објеката који могу доћи под напон у нормалним и хаваријским ситуацијама и заштиту људи
и опреме од атмосферских пражњења [2].

Систем уземљења се састоји од уземљивача (који чине проводници директно положени у

земљу) и земљовода (којима се метална опрема и конструкције галвански повезују са
уземљивачем, односно тлом). Осим самог уземљивача постројења, систем уземљења чине
и галвански повезани метални елементи који су у директном контакту са тлом, као што су
заштитна ужад надземних водова, плаштови каблова, темељни уземљивачи, итд.

Уземљење металних кућишта, као заштитна мера, је почело да се примењује од 1923.

године, а уземљење неутралних тачака трансформатора почев од 1927. године у
Француској.

1.1. Врсте уземљења

Према намени уземљења могу бити:

- Погонска (или радна), где се нека тачка струјног кола, која се сматра референтном,
односно „нултом“, галвански повезује на земљу, како би се потенцијали свих
осталих тачака одређивали у односу на ту тачку (дакле погонско уземљење је део
струјног кола). Погонско уземљење се може извести директно, или индиректно -
преко неке импедансе (омске, индуктивне, или комбиноване).
- Заштитна, где се уземљују метални (проводни) делови уређаја, инсталација и
конструкција, који у нормалном раду нису под напоном. Овим повезивањем се
обезбеђује ефикасно деловање заштитних уређаја у случају да наведени метални
делови дођу под напон приликом квара или погрешног руковања и тиме се спречава
настанак услова опасних по живот.
- Громобранска, где се по објектима, или у њиховој близини, поставља инсталација
громобранске заштите, којом се струја атмосферског пражњења ефикасно прихвата
и одводи у тло, тако да се спрече повратни прескоци и оштећења на објектима и

8
 инсталацијама. Громобранска инсталација се састоји од прихватног система,
спусних воводова (односно земљовода) и уземљивача – сви наведени елементи се
могу изводити као природни (одговарајући метални делови објеката и конструкција
који се користе као елементи громобранске инсталације), или вештачки (елементи
који се наменски постављају само за сврху громобранске инсталације).
- Здружена, где су сва напред наведена (или нека од њих) повезана у јединствени,
односно заједнички систем. Код високонапонских постројења уобичајено се користи
здружени систем уземљења.

Начин извођења погонског уземљења је од кључног утицаја на развој струје земљоспоја и

раст потенцијала тла код високонапонских електроенергетских постројења.

Слика 1.1. Погонско уземљење (директно или индиректно)

Директно (ефикасно) неутралне тачке се углавном примењује у мрежама највиших напона

(110kV, 220 kV и 400 kV) и 0,4 kV мрежи (да би се омогућило ефикасно функционисање
заштите од индиректног напона додира и дистрибуција фазног и међуфазног напона).

Индиректно уземљење неутралне тачке се углавном примењује у средњенапонским

мрежама (10kV, 20kV и 35kV), чиме се постиже ограничење струје земљоспоја.

1.2. Типови уземљивача

Према начину извођења уземљивачи могу бити:

- Површински (хоризонтални) – састоји се од једног или више хоризонталних

проводника, постављених на релативно малој дубини (минимално 0,5m а уобичајено
0,7 ÷ 1,0 m). Захтевају већи простор за постављање и подложни су променама
специфичне електричне отпорности тла и корозији
- Дубински (вертикални) - састоје се од једног или више штапних проводника, који су
вертикално побијени у тло и међусобно повезани. Захтевају мали простор за
постављање и мање су подложни променама специфичне електричне отпорности тла
и корозији, али њихово постављање може бити веома отежано код појединих врста
тла. Нарочито се користе када је тло нехомогено и када је проводност површинског
слоја тла знатно лошија од проводности нижих слојева.

9
 - Коси (односи се на штапне уземљиваче који су косо побијени у тло, што се веома
ретко примењује)

У пракси се често користе комбинације наведних типова уземљивача, нпр. тако што се
хоризонталном мрежном уземљивачу по ободу додају штапни уземљивачи у сврху
обликовања напона додира и корака.

Слика 1.2. Обликовање напона додира и корака

Осим тога уземљивачи могу бити и:

- Појединачни - користе се само за мање објекте, у пракси се углавном користе штапни

(дубински) уземљивач и тракасти (површински) уземљивач
- Сложени - могу бити комбинација тракастих, и/или штапних уземљивача. Kод
електроенергетских постројења врло често се користи комбинација тракастих
уземљивача, којима се по ободу, у теменима, додају штапни уземљивачи. Осим
полагања директно у земљу, користи се и полагање уземљивача у бетонске темеље
објеката (темељни уземљивач), чиме се обезбеђује трајна механичка и
антикорозивна заштита и штеди на простору.

1.3. Основне електричне карактеристике уземљивача

При одвођењу струје са уземљивача у земљи се ствара електрично поље, које зависи од
специфичне отпорности тла, облика и димезија уземљивача и јачине струје. Удаљавањем
од уземљивача јачина поља се смањује, тако да већ у ближој околини постаје занемарљива.
На довољној удаљености од уземљивача, потенцијал земље се практично не мења при
одвођењу струје са уземљивача.

10
Следеће величине су битне за дефинисање уземљивача:

- Отпорност уземљивача (зависи искључиво од конструктивних карактеристика

уземљивача и специфичне отпорности тла и дефинише се као однос напона
уземљивача и струје која се одводи у тло)
- Импеданса уземљења (паралелна веза отпорности уземљивача и импеданси
уземљења кабловских и надземних водова који су прикључени на постројење)
- Напон уземљивача (разлика потенцијала на који долази уземљивач за време
одвођења струје у тло и потенцијала референтне земље)
- Потенцијална разлика додира (потенцијална разлика која се може премостити
додиром - јавља се између уземљених објеката и стајалишта удаљених 1m и зависи
од расподеле потенцијала на површини тла и позиције уземљених делова који могу
доћи под напон)
- Потенцијална разлика корака (потенцијална разлика између две тачке на површини
тла међусобно удаљене 1m тако да се могу премостити кораком
- Напон додира (напон коме је човек изложен приликом додира уземљених делова –
он је мањи од потенцијалне разлике додира за пад напона на прелазној отпорности
између стопала и тла)
- Напон корака (напон коме је човек изложен приликом корака – он је мањи од
потенцијалне разлике корака за пад напона на прелазној отпорности између стопала
и тла)
- Референтна земља (тло које се налази на довољној удаљености од уземљивача, тако
да се његов потенцијал практично не мења при одвођењу струје са уземљивача)
- Угаоно окце (део тла изнад уземљивача који се налази у угловима уземљивачке
мреже)
- Пораст потенцијала тла (напон између система уземљења и рефернтне земље)

Слика 1.3. Напони додира и корака и изношење потенцијала при земљоспоју

11
 1.4. Димензионисање система уземљења

Димензионисање система уземљења се врши према термичким напрезањима и према

напонима који се јављају у систему уземљења.

Димензионисање према термичким напрезањима односи се на избор врсте материјала и

попречног пресека проводника који се користе као земљоводи и као уземљивачи у систему
уземљења. Земљоводи се изводе двоструким проводником (захтев ЕМС-а),
димензионисаним тако да једноструки проводник подноси захтевана термичка напрезања,
чиме се обезбеђује сигурност и функционалност и у случају прекида једне везе. Као
материјал за уземљиваче углавном се користи бакар (који може бити без или са
површинским слојем калаја, олова или цинка) и поцинковани челик (дебљина поцинкованог
слоја треба да буде најманје 70µm). Могу се користити и други материјали одговарајућих
топлотних, механичких и хемијских карактеристика. Према члану 10 ПТН [3] највеће трајно
дозвољене струје проводника у систему уземљења дате су у табели 1.1.

Табела 1.1. Највеће трајно дозвољене струје проводника у систему уземљења

Пресек Највећа трајно дозвољена струја (А)

(mm2) Челик Бакар
16 150
25 200
35 280
50 150 480
70 180 590
100 240 780
200 420 1380

Најмањи дозвољени пресек проводника у систему уземљења при краткотрајном загревању,

одређује се помоћу израза:

 =  ∙  ∙ √
(1.1)

где је: I – струја меродавна за топлотни прорачун (kA);

t – време трајања струје I (s);
k – сачинилац који зависи од врсте материјала проводника ( ∙  ∙   


На сл. 1.4 приказана је, као илустрација, расподела струја у систему уземљења
трансформаторске станице из које полазе два надземна вода са земљоспојем у постројењу

12
 Слика 1.4. Расподела струја у систему уземљења трансформаторске станице

Димензионисање према напонима обезбеђује да напон додира и напон корака који се

јављају у систему уземљења буду мањи од дозвољених вредности. Напони додира и корака
се одређују помоћу следећих израза:


 = ≤ 
S
(1.2)


 = ≤ 
S
(1.3)

Према члану 13 ПТН [3] дозвољени напони додира и корака се, у зависности од времена
трајања земљоспоја, одређују помоћу израза:

 = 1000 за:
≤ 0,075s (1.4)
$%
 = &
 за: 0,075 <
≤ 1,153s (1.5)

 = 65 за:
> 1,153s (1.6)

Meђутим, у процесу хармонизације са европским нормативима, усвојен је стандард СРПС

ЕН 50522, према коме се дозвољене вредности напони додира у зависности од времена
трајања додира, одређују према кривој приказаној на слици 2.1.

13
Димензионисање уземљивача и испуњавање услова безопасности се доказује прорачуном и
мерењима на изведеном постројењу, пре пуштања у погон.

Овај рад је организован у шест глава. У уводној глави су наведени општи појмови и
дефиниције у вези са уземљењем високонапонских постројења. У другој глави су наведени
захтеви важећих прописа, стандарда и препорука који се односе на уземљење
електроенергетских постројења називног напона изнад 1000V. У трећој глави је описано
пројектовање уземљења електроенергетских постројења називног напона изнад 1000V
помоћу конвенционалне методологије. У четвртој глави је описан софтвер „CYMGRD“ који
се у овом раду користи за дефинисње система уземљења. У петој глави је употребом
софтвера „CYMGRD“ извршено моделовање тла на основу резултата мерења, а у шестој
глави моделовање уземљивача и постизање услова безопасности. На крају рада донети су
закључци о предностима примене наведеног програма и добијеним резултатима.

14
 2. УЗЕМЉЕЊЕ РАЗВОДНИХ ПОСТРОЈЕЊА НАЗИВНОГ
НАПОНА ИЗНАД 1000V (важећа регулатива, захтеви и
препоруке)
Пројектовање, изградња, испитивање и одржавање система уземљења електроенергетских
постројења називног напона изнад 1000V, дефинисано је следећим правилницима и
стандардима:

- Правилник о техничким нормативима за уземљења електроенергетских постројења

називног напона изнад 1000V („Сл. Лист СФРЈ“ бр. 37/88 и 23/91 и („Сл. Лист СРЈ“
бр. 24/94)
- Стандард СРПС ЕН 50522: Уземљења енергетских постројења наизменичног напона
преко 1kV („Институт за стандардизацију Србије“, јануар 2017.)
- Интерни стандард ИС-ЕМС 123-2014: Уземљење електроенергетских постројења
(ЈП Електромрежа Србије, 2014.) – односи се на високонапонска електроенергетска
постојења напона 110kV, 220kV и 400kV са ефикасно уземљеном неутралном
тачком, као и напона 35kV у оквиру ових постројења
- Техничка препорука бр.7: Извођење уземљења у дистрибутивним
трансформаторским станицама 35/10kV, 35/20kV, 10/0,4kV, 20/0,4kV и 20/0,4kV
(„ЕПС – Дирекција за дистрибуцију електричне енергије“, јун 1996.)
- Коментар техничке препоруке бр.7: Извођење уземљења у дистрибутивним
трансформаторским станицама 35/10kV, 35/20kV, 10/0,4kV, 20/0,4kV и 20/0,4kV, са
примерима прорачуна система уземљења дистрибутивних ТС („ЕПС – Дирекција за
дистрибуцију електричне енергије“, мај 2013.)
- IEEE standard 80-2000: IEEE Guide for safety in substation grounding
- IEC 60909-2: Electrical equipment – data for short-circuit current in accordance with IEC
60909

Према наведеним прописима основни захтеви за систем уземљења су:

- да код кварова у постројењу или у мрежи која је повезана са постројењем обезбеди

да се у постројењу и изван његове ограде не појаве опасни напони који се могу
премостити додиром рукама или кораком,
- да омогући деловање заштите за искључење наведених кварова,
- да обезбеди сигурну, најкраћу могућу везу неутралне тачке трансформатора у
постројењу са уземљивачем постројења, ако је ово уземљење предвиђено пројектом,

15
- да обезбеди сигурну, најкраћу могућу везу кућишта опреме и свих металних
конструкција у постројењу са уземљивачем постројења како би се смањила опасност
од пожара и оштећења опреме и металних конструкција.
- Дозвољени напон додира дат је кривом на слици 2.1 (преузетој из [4] - стандард
СРПС ЕН 50522 и ИС-ЕМС 123-2014). За трајање струје кроз човеково тело дуже од
10 секунди дозвољени напон додира износи 80V. Нема посебних ограничења за
напоне корака према захтевима наведених прописа.
-

Слика 2.1. Дозвољени напон додира у зависности од времена трајања додира

- Систем уземљења електроенергетског постројења изводи се као здружено уземљење

заштитног, радног и громобранског уземљења. Систем уземљења састоји се од
земљовода и међусобно повезаних уземљивача постројења, стубова далековода и
допунских хоризонталних уземљивача (металних цевовода, неизолованих металних
плаштева енергетских каблова, као и темељних уземљивача зграда, металне
конструкције брана и др)
- Повезани уземљивачи суседних објеката разматрају се као јединствени уземљивачки
систем
- Уземљење постројења састоји се од земљовода и уземљивача који се по правилу
изводи у облику мреже хоризонтално укопаних неизолованих металних ужади или
трака која може бити комбинована са вертикалним уземљивачима постављеним по

16
 обиму уземљивачке мреже. Уземљивачка мрежа изводи се тако да покрива подручје
које заузима постројење
- Под подручјем постројења сматрају се ограђени простори и зграде у којима се налази
електроенергетска опрема.
- У оквиру пројекта постројења треба предвидети потребне мере безбедности од
излазећих потенцијала у околину ван постројења (ограда постројења, пословне и
стамбене зграде и други објекти у којима бораве људи). Ефикасност ових мера
проверава се експериментално пре пуштања постројења у погон након изградње или
реконструкције.

Испуњавање услова безопасности се у највећој мери постиже пројектовањем уземљивача

одговарајућих карактеристика, али ако то није могуће, морају се и остали галвански
повезани елементи (заштитна ужад надземних водова, плаштови каблова, темељни
уземљивачи, итд) пројектовати тако да целокупни систем уземљења испуњава наведене
захтеве.

17
 3. ПРОЈЕКТОВАЊЕ УЗЕМЉИВАЧА РАЗВОДНИХ
ПОСТРОЈЕЊА НАЗИВНОГ НАПОНА ИЗНАД 1000V
КОНВЕНЦИОНАЛНОМ МЕТОДОЛОГИЈОМ
Пројектовање уземљивача високонапонских разводних постројења врши се применом
процедура и емпиријских формула из важећих правилника и стандарда наведених у
претходном поглављу. Поступак пројектовања уземљивача се састоји из следећих корака:

I. Према расположивом простору одређују се карактеристике тла – дефинише се модел

тла, зависно од тога да ли је тло хомогено, или не. Ако је тло вишеслојно усваја се
двослојни модел тла, те се одређују специфичне отпорности и дебљине слојева тла.
За одређивање специфичне електричне отпорности тла препоручује се Венерова
(Wenner) метода. Ова метода користи 4 сонде које се постављају на истој дубини и
једнаким међусобним растојањима, у истом правцу. Као што је приказано на слици
3.1, спољашње сонде су „струјне“, тј. кроз њих се пропушта испитна струја, а
унутрашње сонде су потенцијалне или „напонске“, тј. на њих се прикључује
волтметар за мерење добијене разлике потенцијала.

Слика 3.1. Венерова (Wenner) метода за мерење специфичне електричне отпорности тла

Повећавањем растојања између сонди, повећава се и запремина тла које је

обухваћено тим мерењем, а тиме и дубина тла. Код веома великих растојања,
потенцијали на сондама се смањују, што утиче на прецизност тих мерења. Ипак, то
у пракси не преставља велики недостатак, јер се дубине веће од двадесетак метара
углавном не користе за полагање уземљивача у високонапонским разводним
постројењима.

На основу добијених резултата, специфична отпорност тла се рачуна према изразу:

18
 4∙.∙а∙/
+а =
2∙. a
1+ −
(3.1)
2a2 + 4b2 2a2 + b2

где је: ρа – привидна специфична отпорност тла,

а – растојање између сонди,
b – дубина постављања сонди
R – рачунски отпор (однос измереног напона и испитне струје)

Извештај о мерењу садржи вредности привидног специфичног отпора тла за дато

растојање сонди у свим мерним правцима. У зависности од величине постројења број
мерних праваца може бити 5 (за површине до 10.000 m2), 8 (за површине од 10.000
до 40.000 m2) или 10 (за површине преко 40.000 m2).

За интерпретацију резултата мерења код нехомогеног (вишеслојног) тла користи се

дијаграм на слици 3.2

Слика 3.2. Дијаграм за одређивање дебљине горњег слоја двослојног тла

II. Врши се избор типа уземљивача и дубине укопавања, материјала и врсте проводника
(на основу конфигурације терена, састава и врсте земљишта и конфигурације
постројења)

III. Одређује се максимално дозвољена вредност напона (и потенцијалних разлика)

додира и корака, на основу времена трајања квара.

19
 Према важећим одредбама стандарда СРПС ЕН 50522, напон додира се одређује
кривом на слици 2.1 (као што је напред наведено), а напон корака се не мора
разматрати. Међутим, у пракси се, за високонапонска разводна постројења, често
примењују и захтеви стандарда [5], који су нешто строжи. Дозвољене вредности
потенцијалних разлика додира и корака за особе од 50 kg, према захтевима [5] (Eq.
32 & Eq. 29) су:
 = 1000 + 1.5 ∙ 78 ∙ +8  ∙ 0.116⁄2
8 :; (3.2)

 = 1000 + 6 ∙ 78 ∙ +8  ∙ 0.116⁄2

8 :; (3.3)

0.09 ∙ 1 − + ⁄+8 
78 = 1 −
2 ∙ ℎ8 + 0.09
(3.4)

где је: ts – време трајања струјног удара,

cs – фактор смањења када је присутан површински слој велике специфичне
електричне отпорности,
ρs –специфична електрична отпорност површинског слоја тла

IV. Одређује се вредност укупне струје квара и процењује вредност струје која се одводи
у тло са уземљивача

V. Поставља се конфигурација уземљивача на основу диспозиције опреме, а ако она

није позната, усваја се основна конфигурација мреже са минималним бројем окаца.

VI. Врши се прорачун отпора распростирања уземљивача и стварна расподела струје

квара, узимајући у обзир утицаје евентуалних ваздушних водова, каблова и
темељних уземљивача

У случају хомогеног тла, за прелиминарну процену отпора распростирања

уземљивача користи се израз:
0,44 ∙ +
/=
√
(3.5)

За прецизнији прорачун отпора распростирања уземљивача сачињеног од мреже

хоризонталних проводника и штапних уземљивача, постављених по обиму мреже,
користи се израз:
+ 2400  G
/ = 0,13 log B D F ∙ B1 − 0,45D F
√ C E √
(3.6)

У случају двослојног модела тла, на напред наведене формуле примењује се

корекциони фактор:

20
 + K
7/ = I J
+
(3.7)
√
L = 0,08
ℎ
(3.8)

где је: А – површина коју захвата уземљивач

ρ – специфични отпор хомогеног тла
А0 = 1
l' – дужина једног штапа
N – број окаца уземљивача
h – дебљина горњег слоја тла
ρ1 – специфични отпор горњег слоја тла
ρ2 – специфични отпор доњег слоја тла

VII. На основу стварне струје одвођења са уземљивача врши се провера изабраног

пресека на термичка напрезања

VIII. Одређују се стварне вредности напона (и потенцијалних разлика) додира и корака,

па ако су они већи од дозвољених вредности, врши се додавање хоризонталних и/или
вертикалних уземљивача, тј промена конфигурације уземљивача све док се не
постигну захтевани критеријуми безопасности.

21
 4. СОФТВЕР „CYMGRD”
Софтвер је власништво канадске компаније „CYME International T&D Inc.“, која припада
корпорацији „Eaton“ и заснован је на методи коначних елемената (Finite Element Method –
FEM)

У суштини, помоћу методе коначних елемената (FEM) се стварни физички домен

представља мрежом изабраних коначних елемената, одређеног облика, коначних
димензија, међусобно повезаних у изабраним чворним тачкама. Што је густина коначних
елемената већа, то је нумеричка апроксимација реалнија и одступања од стварних
вредности су мања. Mетодa коначних елемената може да се примени на домен било какве
геометрије, материјала или облика, што је веома важно за анализу уземљивача
високонапонских разводних постројења, који су углавном, неправилног - асиметричног
облика и састављени од мреже хоризонталних и вертикалних проводника.

Применом методе коначних елемената се прецизније одређују отпорност распростирања

уземљивача и потенцијане разлике додира и корака, пораст потенцијала тла и врши се
визуелизација расподеле потенцијала у околном тлу, што омогућава брзе и ефикасне
анализе различитих уземљивачких структура у циљу постизања услова безопасности на
економичан начин. За разлику од тога, помоћу конвенционалне методологије није могуће
прецизно одредити вредности електричних потенцијала на површини тла, због чега се
намеће повећање димензија уземљивача или примена додатних мера у циљу постизања
услова безопасности.

Програм CYMGRD садржи следеће модуле:

- Soil analysis module (модул за моделовање - анализу тла) – на основу унетих

резултата мерења, дефинише се једнослојни или двослојни модел тла и одређују се
максимални дозвољени напон додира и напон корака
- Electrode sizing module (модул за димензионисање уземљивача) – према термичким
напрезањима се одређују минималне потребне димензије уземљивача и земљовода
(могу се користити разне врсте материјала) за све напонске нивое у постројењу, а
затим се креира конфигурација уземљивача (врши се унос свих елемената система
уземљења).
- Grid analysis module (модул за анализу уземљивача) – врши се прорачун стварне
струје одвођења са уземљивача за сваки проводник уземљивачке мреже и на основу
тога се одређују потенцијали тла у свим тачкама. Проводници могу бити дефинисани
појединачно или као подгрупе у систему уземљивача (нпр. темељни уземљивачи

22
 објеката) и могу се, по жељи, укључивати и искључивати из анализа, у сврху
поређења резултата и процене њиховог утицаја. Што је приказ елемената детаљнији,
то је прецизност анализа већа (при чему је број елемената по свакој „студији“
ограничен на 3500).
- Plotting module (модул за генерисање извештаја) – на основу анализе уземљивача
презентују се прикази профила и расподеле потенцијала, напона додира и корака.

Програм је организован на „Windows“ платформи, а дизајн интерфејса је подељен у пет

целина, као што је приказано на слици 4.1, преузетој из [6] - корисничко упутство програма
CYMGRD 6.3

Слика 4.1. Структура програма CYMGRD

Горњи леви део (назива се „workspace view“) је приказ радног простора. Pезервисан je за
студије и датотеку пројекта, приказану у структури стабла. У оквиру пројекта може се
формирати и сачувати већи број „студија“, као разних варијанти у циљу оптимизације
уземљивачке мреже. Активна студија је приказана помоћу црвеног „check-box“-a.

23
У оквиру овог прозора постоје 3 картице: картица „Studies“ приказује структурно стабло
пројекта; картица „Contours“ приказује контуре потенцијала активне студије; картица
„Profiles“ приказује профиле потенцијалних разлика, креираних у оквиру студије.

Слика 4.2. Креирање „пројекта“ и „студија“

Средњи леви део ("installation view") даје скраћени приказ постројења са распоредом
уземљивачке мреже и служи за оријентацију и праћење тренутне позиције у постројењу.

Горњи десни део („workbook view“) је приказ "радне свеске и служи за приказ распореда
мреже, модела тла и потенцијалних контура и профила генерисаних током симулације. То
је главна област за приказ апликације. На картици „soil model“ приказују се подаци о мерењу
и резултати анализа тла. Картица „grid layout“ даје приказ података о свим проводницима у
систему уземљења постројења.

Доњи леви прозор („data entry view“) је приказ уноса табеларних података о специфичној
отпорности тла и проводницима система уземљења. Постоје опције уноса за разне
конфигурације распореда проводника - осим симетричног омогућен је и асиметрични
распоред проводника сагласно облику постројења, што се најчешће користи за
високонапонска разводна постројења. Табеларни унос се врши уносом координатa (x, y, z)
почетних и крајњих тачака свих хоризонталних и вертикалних проводника мрежног
уземљивача, што је, за компликоване системе уземљења са великим бројем проводника,
веома спор и заморан процес. Подаци о проводницима уземљивачке мреже се много
једноставније могу унети директно из цртежа у „dwg“ или „dxf“ формату и они ће истоветно
бити приказани као када се унос врши табеларно. За мрежасти уземљивач је резервисан
лејер „Primary“ и потребно је да проводници буду дефинисани у том лејеру, у одговарајућој
размери и да се користи опција прецизног цртања (osnap), тако да се сви проводници
надовезују у један систем без прекида. Осим што је овај начин уноса много бржи, предност
је и у томе што се распоред уземљивача постави, узимајући у обзир контуре зграда и
распоред високонапонске и остале опреме у постројењу, а затим се изврши анализа, на
основу које се додају хоризонтални и вертикални проводници по потреби, да се постигну
услови безопасности.

24
Доњи десни део („reports view“) је приказ свих „извештаја о анализи тла, уземљивачке
мреже, профила, расподеле потенцијала, напона додира и корака итд. Извештаји могу бити
табеларни, дводимензионални, тродимензионални, или комбиновани, са приказом у више
боја, чиме се веома јасно и прецизно дефинишу места на којима нису постигнути услови
безопасности.

25
 5. МОДЕЛОВАЊЕ ТЛА НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА
МЕРЕЊА (СА ПРИКАЗИМА НА КОНКРЕТНИМ
ПРИМЕРИМА)
Као што је наведено у поглављу 3, први корак у поступку пројектовања уземљивача
високонапонских разводних постројења је одређивање карактеристика тла, тј. израда
модела тла на основу резултата мерења, зависно од тога да ли је тло хомогено, или не. У
пракси, за просторе високонапонских разводних постројења се најчешће ради о вишеслојној
структури тла, али према захтевима из [5] и [7], ако је тло вишеслојно, довољно је да се
усвоји двослојни модел тла. Сагласно томе, програм CYMGRD омогућава моделовање тла
као „хомогени“ или као „двослојни“ модел, при чему се врши оптимизација модела тако да
се минимизира средња квадратна вредност (RMS) грешке. Оптимизацијом се усваја модел
који најбоље представља резултате мерења, при чему програм идентификује мерења која
одступају од израчунате функције – таква мерења ће бити означена као „сумњиве тачке“
(doubtfull points) и могу се искључити из разматрања.

Моделовање тла се врши у модулу „Soil analysis“ – најпре се изврши унос података о
резултатима мерења (као што је приказано на слици 5.1, у „data entry view“) и онда се
покреће прорачун и врши оптимизација модела.

Графички приказ прорачунатог модела тла са означеним „сумњивим тачкама“ је дат у

„workbook view“.

За изабрани модел тла дефинисане су специфичне отпорности горњег и доњег слоја тла (ρ1
и ρ2) и дебљина горњег слоја тла (сматра се да је дебљина доњег слоја неограничена).
У оквиру овог модула се врши и прорачун максимално дозвољеног напона додира и напона
корака за дефинисани модел тла у складу са захтевима [5].

Резултати прорачуна се могу видети у текстуалном облику у оквиру „report view“, као што
је приказано на слици 5.2.

Дефинисани модел ће се касније користити за одређивање потенцијала тла у свим тачкама

постројења, за сваки проводник система уземљења.

26
 Слика 5.1. Моделовање тла

Слика 5.2. Текстуални приказ резултата моделовања тла

27
Ограничења програма су:

• Програм не подржава приказ евентуалних „џепова“, тј дисконтинуитета. Вертикалне

неравномерности и раседи се не узимају у обзир него само хоризонтална, слојевита
структура.
• Ако је у питању „хомогено“ тло, довољно је једно мерење, али за „двослојни“ модел
тла потребна су најмање три мерења (програм подржава максимално сто мерења, као
улазне податке).

На слици 5.3 приказан је двослојни модел тла разводног постројења ветроелектране Чибук
1, који је одређен на основу изабраног мерења, где су „сумњиве тачке“, односно мерења
која заначајније одступају од модела, означене црвеним крстићима.

Слика 5.3. Пример двослојног модела тла добијеног на основу резултата мерења

28
Слика 5.4. Текстуални део извештаја модела тла добијеног на основу резултата мерења

Као што се види на слици 5.5, у оквиру извештаја о анализи тла приказане су и релативне
грешке, тј. разлике између мерених и рачунских вредности специфичне електричне
отпорности тла, а такође и укупна средња квадратна вредност грешке.

29
 Слика 5.5. Табеларни део извештаја модела тла добијеног на основу резултата мерења

У пракси се дешава да у оквиру извештаја о геофизичким истраживањима терена буде

извршено и моделовање специфичне електричне отпорности тла – тако добијени подаци о
двослојном моделу тла се могу, помоћу опције „User defined“, директно унети у програм
CYMGRD и тада модел тла изгледа као на слици 5.6. Јасно је да је такав модел доста

30
непрецизнији у односу на модел који креира програм CYMGRD, односно да је такав модел
најгрубља симулација двослојног тла, али он ипак садржи неопходне информације за
правилно диференцирање улазних вредности при процени безбедносних критеријума, тј
при одређивању дозвољених напона додира и корака и при одређивању прелазне
отпорности уземљивача

Слика 5.6. Двослојни модел тла добијен директним уносом података

Слика 5.7. Једнослојни (хомогени) модел тла

31
На слици 5.7 приказан је једнослојни, тј хомогени модел тла, са кога није могуће
диференцирати вредности које се односе на горњи слој тла у односу на ниже слојеве.

Уопштени модел (односно облик криве) приказан на сликама 5.1 и 5.3, где се специфична
отпорност тла смањује са дубином тла до неке вредности, која најчешће представља стални
ниво подземних вода, се може сматрати као типичан, односно најчешћи облик за двослојну
структуру тла. Међутим, на територији Србије постоје многе области где је структура тла
вишеслојна, па је приликом моделовања тла и свођења на двослојни модел, потребно водити
рачуна о томе која мерења се могу изоставити, да би модел био што реалнији, а да
одступања не буду на рачун безбедности у постројењу. Мерења која се раде са малим
растојањима између сонди се односе на отпорност горњег слоја тла, што је битно за
прорачун напона додира и напона корака, а мерења са већим растојањима између сонди се
односе на отпорност доњих слојева тла, што је битно за одређивање прелазног отпора
распростирања.

Када се високонапонска разводна постројења граде на неравном терену, обично се врши

ископавање и/или насипање појединих делова да би се терен заравнио, што такође треба
узети у обзир приликом моделовања тла, односно приликом евентуалног изостављања
појединих мерења из разматрања. Када се врши насипање, често се користи гранулат или
ломљени камен (“туцаник”), што има позитиван утицај на напоне додира и корака, али може
имати негативан утицај на прелазну отпорност уземљивача, ако је дебљина насутог слоја
таква да обухвата и уземљивач. Ако се, ипак, врши делимично скидање површинског нивоа
тла да би се терен заравнио, то може имати значајан утицај и на безбедносне критеријуме
(напони додира и корака) и на прелазну отпорност уземљивача, те је приликом моделовања
тла, неопходно размотрити евентуално изостављање појединих мерења, како би модел био
што реалнији.

Двослојни модели приказани на сликама 5.3 и 5.6 су задовољавајуће тачности, јер се односе
на тла која се могу сматрати двослојним, али када се врши моделовање вишеслојног тла,
одступања могу бити знатно већа.

На примеру моделовања тла за постројење ТЕ-ТО, приказано је представљање вишеслојног

тла помоћу двослојног модела и какав утицај може имати изостављање појединих мерења.

На основу резултата мерења специфичне отпорности тла, који су дати у “Извештају о

геофизичким истраживањима терена”, може се видети да је тло вишеслојно и подељено у 5
различитих средина у зависности од дубине. Дефинисане су следеће средине:
- Средина 1 – лесоидна глина
- Средина 2 – прашина песковита
- Средина 3 – песак прашинаст
- Средина 4 – песак
- Средина 5 – лапоровита глина

Мерења су вршена за три локације у различитим правцима, и за свако мерење у геолошком

извештају дате су вредности специфичне отпорности тла у зависности од међусобног

32
растојања сонди. За свако мерење је извршено моделовање тла помоћу програма CYMGRD
и резултати су приказани у табели 5.1.

Табела 5.1. Рачунски параметри двослојног тла за све мерене вредности специфичне
отпорности тла у ТЕ-ТО
Rastojanje između Мerena specif. Debljina Spec. otpornost Spec. otpornost
Merno mesto elektroda otpornost tla gornjeg sloja tla gornjeg sloja donjeg sloja
(m) ρ (Ω m ) h (m ) ρ 1 (Ω m ) ρ 2 (Ω m )
0.5 43.1
1 41.1
Sonda 2 48.3
Ks-A 3 53.2 0.5 42.43 45.07
(Az=50°) 5 53.2
10 42.7
20 38.2
0.5 43.0
1 41.3
2 46.8
Sonda
3 50.1
Ks-A 14.59 46.10 28.34
5 56.7
(Az=95°)
10 42.67
20 39.5
30 35.3
0.5 45.4
1 41.4
2 46.5
Sonda
3 52.8
Ks-A 19.33 47.11 26.33
5 56.7
(Az=140°)
10 44.7
20 42.1
30 37.6
0.5 45.9
1 42.2
2 45.7
Sonda 3 51.0
Ks-A 5 57.6 14.15 47.19 23.94
(Az=185°) 10 43.3
20 37.6
30 32.0
50 27.1
0.5 29.9
1 31.9
Sonda 2 37.0
Ks-B 3 44.7 0.73 27.97 48.02
(Az=50°) 5 57.0
10 55.7
20 39.7
0.5 26.9
Sonda 1 31.6
Ks-B 2 36.8 0.61 24.48 49.25
(Az=95°) 3 44.8
5 58.6

33
 10 60.3
20 40.2
0.5 29.7
1 33.9
2 39.3
Sonda 3 48.4
Ks-B 5 61.7 0.5 27.08 45.96
(Az=140°) 10 62.8
20 44.1
30 35.6

0.5 28.8
1 32.1
2 38.9
Sonda
3 45.4
Ks-B 0.5 27.11 41.47
5 55.3
(Az=185°)
10 57.9
20 39.4
30 31.4
0.5 30.7
1 33.2
2 38.9
3 44.9
Sonda
5 52.2
Ks-C 24.75 38.67 19.43
10 53.1
(Az=175°)
20 38.1
30 30.4
50 26.6
70 23.7
0.5 26.8
1 32.2
2 40.8
Sonda 3 44.7
Ks-C 5 51.6 0.5 27.41 36.78
(Az=120°) 10 52.3
20 40.1
30 32.6
50 26.2

На основу израчунатих вредности специфичних отпорности и дебљине горњег слоја тла за

сва појединачна мерења, добијају се средње вредности које се примењују за цело
постројење. Према резултатима из табеле 5.1, средње вредности би биле:

Средња вредност специфичне отпорности горњег слоја тла:

+ = 35.55 Ω (5.1)

Средња вредност специфичне отпорности доњег слоја тла:

+ = 36.46 Ω (5.2)

Средња вредност дебљине горњег слоја тла:

34
 ℎ = 7.6  (5.3)

Међутим, када се вишеслојно тло представља двослојним моделом, неизоставно долази до

одступања која на неким деловима криве могу бити веома значајна. За боље разумевање, на
сликама 5.8 и 5.9 је приказан двослојни модел тла, добијен на основу резултата мерења за
мерно место - сонда Ks-A, Az=50º.

Слика 5.8. Двослојни модел тла за сонду Ks-A Az=50º (уважена сва мерења)

Са слике 5.8 се јасно види да се рачунске вредности специфичне отпорности тла значајно
разликују у односу на измерене вредности за дубине тла од 1m до 5m. Другим речима,
апроксимације које настају због тога што се вишеслојно тло своди на двослојно, се највише
одражавају на део криве који се односи на дубине до 5m. Због тога је неопходно извршити
анализу предметног постројења и размотрити могући утицај тих неправилности.

У посматраном постројењу предвиђена је изградња десетак објеката, који немају подземне

етаже и два објекта који имају по једну подземну етажу, дубине до 3m, што значи да ће
темељни уземљивачи ових објеката бити постављени углавном у делу тла дубине 1 ÷ 5m.
Заједнички мрежни уземљивач постројења, према препорукама ЕМС и стандардној
инжењерској пракси, се изводи као мрежа израђена од хоризонталних бакарних проводника
одговарајућег пресека, постављених на дубини до 1m (обично око 0,8m) и вертикалних
уземљивача, који се постављају за обликовање потенцијала (углавном по ободу и у угаоним

35
окцима). Дубина вертикалних уземљивача је најчешће до 5m. На основу напред наведеног
закључујемо да је за уземљење предметног постројења (тј. и за заједнички мрежни
уземљивач и за темељне уземљиваче припадајућих објеката) најзначајнији део тла који се
налазиндо 5m дубине. Посматрањем дијаграма са слике 5.8, може се закључити да је до
наведених одступања дошло да би се крива „приближила“ измереним вредностима за
дубине 10m и 20m, које су, у овом случају, од мањег значаја него дубине до 5m.

36
Слика 5.9. Рачунске вредности двослојног модела тла за сонду Ks-A, Az=50º (уважена сва
мерења)

37
Као што је наведено у претходним поглављима, у оквиру истог пројекта, у програму
CYMGRD је могуће направити и анализирати различите студије и варијантна решења. На
слици 5.10 приказан је двослојни модел тла за исту сонду (Ks-A, Az=50º), у коме je
изостављено мерење за дубину тла 20m. Као што се види са слике, овако формиран модел
је нешто прецизнији, у посматраном делу криве, него претходни модел.

Слика 5.10. Двослојни модел тла за сонду Ks-A Az=50º (изостављено мерење за 20m)

На слици 5.11 приказан је двослојни модел тла за исту сонду (Ks-A, Az=50º), али у коме су
изостављена мерења за дубине тла 10m и 20m. Овај модел је знатно прецизнији, у
посматраном делу криве, него модел код кога су сва мерења узета у обзир.

Одступања приказана за моделовање наведеног мерног места, су слична и за остала мерна

места и могу се кориговати на сличан начин. На сликама 5.12 и 5.13 приказани су примери
двослојних модела тла за још два мерна места, код којих је изостављено по једно мерење за
дубину тла 20m и тиме постигнуто одговарајуће прилагођавање модела.

38
Слика 5.11. Двослојни модел тла за сонду Ks-A Az=50º (изост. мерења за 10 и 20m)

Слика 5.12. Двослојни модел тла за сонду Ks-B Az=50º (изост. мерењe за 20m)

39
 Слика 5.13. Двослојни модел тла за сонду Ks-C Az=120º (изост. мерењe за 20m)

На сличан начин, у оквиру програма CYMGRD, могуће је за кратко време направити и

анализирати различите моделе и изабрати онај који ће дати најреалнији приказ узимајући у
обзир задовољавање критеријума безопасности. Различите врсте табеларних и графичких
приказа омогућавају пројектантима, чак и ако немају велико искуство, да лакше уоче
одступања и изврше потребне корекције и да приликом израде студија и разраде различитих
решења, увек имају јасну слику о томе какав је утицај тих корекција на испуњење задатих
критеријума.

У табели 5.2 приказане су рачунске вредности специфичних електричних отпорности

горњег и доњег слоја тла и дебљине горњег слоја тла, за сва мерна места у ТЕ-ТО, које су
добијене изостављањем појединих мерења на већим дубинама, које нису од значаја.

40
 Табела 5.2. Рачунски параметри двослојног тла за одабране вредности специфичне
отпорности тла у ТЕ-ТО
DEBLJINA GORNJEG SPECIF. OTPORNOST SPECIF. OTPORNOST
MERNO MESTO SLOJA TLA GORNJEG SLOJA DONJEG SLOJA
h (m ) ρ 1 (Ω m ) ρ 2 (Ω m )
Sonda Ks-A (Az=50°) 1,13 41,18 57,93
Sonda Ks-A (Az=95°) 1,93 41,8 68,71
Sonda Ks-A (Az=140°) 1,92 42,82 68,64
Sonda Ks-A (Az=185°) 2.76 43.61 83,21
Sonda Ks-B (Az=50°) 1.27 29.21 62.83
Sonda Ks-B (Az=95°) 1.19 26.82 68.45
Sonda Ks-B (Az=140°) 1.2 29.42 70.97
Sonda Ks-B (Az=185°) 1.12 28.27 63.2
Sonda Ks-C (Az=175°) 1.1 30.08 56.89
SondaKs-C (Az=120°) 0.7 25.02 54.55

На основу овако израчунатих вредности специфичних отпорности и дебљине горњег слоја

тла за сва појединачна мерења, добијају се средње вредности које се примењују за цело
постројење. Према резултатима из табеле 5.2, средње вредности које ће бити примењене за
цело постројење су:

Средња вредност специфичне отпорности горњег слоја тла:

+ = 33.82 Ω (5.4)

Средња вредност специфичне отпорности доњег слоја тла:

+ = 65.53 Ω (5.5)

Средња вредност дебљине горњег слоја тла:

ℎ = 1.43  (5.6)
Средња вредност дебљине горњег слоја тла и средња вредност специфичне отпорности
доњег слоја тла су битне за моделовање вертикалних уземљивача, тј за обликовање
потенцијала у циљу испуњења критеријума безопасности и значајно се разликују од
претходних вредности добијених на основу свих мерења.

41
 6. МОДЕЛОВАЊЕ УЗЕМЉИВАЧА И ПОСТИЗАЊЕ
УСЛОВА БЕЗОПАСНОСТИ ОБЗИРОМ НА НАПОН
ДОДИРА И НАПОН КОРАКА У ПОСТРОЈЕЊУ (СА
ПРИКАЗИМА НА КОНКРЕТНИМ ПРИМЕРИМА)
Постављање конфигурације уземљивача, израчунавање отпора распростирања уземљивача
и пораста потенцијала тла и испуњење услова безопасности помоћу конвенционалне
методологије, може бити веома компликован и дуготрајан процес када су у питању
високонапонска разводна постројења. Проблем је још компликованији уколико постројење
представља део неког индустријског комплекса или електране, који садрже разнородне
објекте и комплексну нисконапонску мрежу. За испуњење услова безопасности у свим
деловима постројења, потребан је велики број понављања појединих поступака (додавање
појединачних хоризонталних и/или вертикалних уземљивача за обликовање потенцијала
тла и провера испуњености услова), што је много ефикасније урадити применом
одговарајућих програма.

Да би се омогућило ефикасно моделовање система уземљења, тј да би се узели у обзир и

утицаји оближњих уземљивача, повезаних ваздушних и кабловских водова и металних
структура, програм CYMGRD подржава три врсте уземљивача:

- Примарни („Primary“) уземљивач – основна уземљивачка мрежа која прихвата струју

земљоспоја. Уобичајено се, у Србији и окружењу, изводи као мрежа хоризонталних
бакарних проводника, директно положених у тло на дубини око 0,8m и вертикалних
уземљивача, постављених углавном по ободу контуре. Међутим, у регионима где
површинско тло има веома велику специфичну отпорност, или где је тло веома
агресивно (нпр. Блиски исток, делови Африке, итд), „површински“ мрежни
уземљивачи нису применљиви, те се користе штапни уземљивачи, распоређени по
целом постројењу, међусобно повезани изолованим проводницима.
- Повратни („Return“) уземљивач – оближњи уземљивач преко кога се део струје
земљоспоја враћа у систем. Евентуално присуство повратног уземљивача утиче на
расподелу површинског потенцијала тла.
- Одвојени/чисти („Distinct“) уземљивач – темељни уземљивачи или металне проводне
структуре (нпр. цевоводи или армирано бетонски темељи, итд), који се налазе у
близини примарног уземљивача, али нису повезани на енергетски систем. Код
пројектовања високонапонских разводних постројења, ова опција се углавном
користи за дефинисање уземљивача ограде, јер, према препорукама ЕМС, није
пожељно повезивање спољашње ограде на уземљивач постројења, да би се спречило

42
 изношење потенцијала. За уземљење ограде се најчешће предвиђа одвојени линијски
или прстенасти уземљивач, који се поставља са спољашње стране, на дубини 0,5m.

Као што је наведено у поглављу бр. 4, димензионисање уземљивача се врши у „Electrode

sizing module“ уносом података о вредностима струје земљоспоја и подацима о паралелној
импеданси земљоводних ужади повезаних далековода (или металних плаштова подземних
каблова) Подаци о перспективној струји земљоспоја се обично добијају у табеларном
облику из одговарајуће студије развоја преносне мреже, као што је приказано на слици 6.1.

Слика 6.1. Пример извештаја о параметрима кратког споја – прорачун за ВЕ Чибук

43
У овом примеру, ради се о постројењу 400/35kV – пошто је на 35kV страни укупна струја
земљоспоја ограничена, уградњом трансформатора за уземљење, на 300А, највећа струја
земљоспоја се јавља приликом квара на сабирницама 400kV, па се та струја користи за
термички прорачун проводника уземљивачке мреже и земљовода. За процену услова
безопасности битна је компонента струје земљоспоја која подиже потенцијал тла. Пошто је
компонента укупне струје квара која се затвара кроз звездишта трансформатора у
постројењу (2,858kA) мања од компоненте која се затвара кроз звездишта у мрежи
(20,248kA - 2,858kA = 17,39kA), за процену услова безопасности у овом случају је
меродавна струја 17,39kA. Пошто се, приликом земљоспоја, део ове струје враћа у систем,
преко уземљених звездишта трансформатора и земљоводних ужади повезаних далековода,
на ову вредност треба применити и редукциони фактор према следећој формули и тако
добијена вредност струје су уноси у програм.

е = O ∙ PQ ∙ R (6.1)

где је: S
O
– струја која подиже потенцијал тла

PQ
– фактор очекивања (за ЕМС мрежу ω=1)

R
– редукциони фактор повезаних далековода
– струја квара која се затвара кроз звездишта у мрежи

У картицу „buses“ уносе се релевантни подаци за све напонске нивое у постројењу

(вредност струје која подиже потенцијал тла, допринос повезаних водова, однос X/R и
подаци о повезаним водовима) на основу којих ће програм изабрати најкритичнију
сабирницу и према њој ће се вршити анализа уземљивача.

Слика 6.2. Унос података у картицу „buses“

За унос података о доприносу повезаних водова предвиђене су три опције у картици „grid
parameters“:
- „infinite Z“ – узима у обзир укупну струју квара, без доприноса повезаних водова
Ова опција иде на страну сигурности, али резултира дебљим проводницима система
уземљења - користи се ако нема поузданих података о повезаним водовима, или ако
се процени да нема смисла узимати у обзир допринос повезаних водова (нпр. ако су
остали параметри такви, да ће и без доприноса повезаних водова, пресек проводника
бити у доњим границама прихватљивих вредности)
- „Current Split Factor“ – уноси се вредност укупне струје пражњења, програм
одређује допринос повезаних водова на основу унетих података

44
 - „User defined“ – врши се директан унос претходно израчунатих података (паралелне
импедансе или редукционог фактора). Такође и овом опцијом се може искључити
допринос повезаних водова, тако што се унесе вредност 9999Ω за паралелну
импедансу или 1 за редукциони фактор.

За одређивање врсте хоризонталних и вертикалних проводника система уземљења

предвиђена је картица „electrodes“ са претходно дефинисаним разним типовима проводника
и сонди, одакле се врши избор. Могуће је додати и друге врсте уземљивача.

По уносу свих потребних података генерише се извештај „electrode sizing“ у коме су

приказани изабрани параметри и израчунат је фактор слабљења („decrement factor“), који
се односи на једносмерну компоненту струје квара.

Слика 6.3. Извештај „electrode sizing“

Пошто је извршено димензионисање проводника уземљивача, у оквиру „Electrode sizing“

модула се врши унос података о позицијама и димензијама свих проводника
(хоризонаталних и вертикалних) који се налазе у систему уземљења, водећи рачуна о
позицијама опреме и објеката у постројењу.

Може се изабрати симетричан и асиметричан распоред проводника, а начин уноса може

бити табеларни, или директно из цртежа у „dwg“ или „dxf“ формату (модул за унос је
развијен у сарадњи са софтвером AutoCAD, али употреба AutoCAD-а није обавезна, него се
могу користити и други одговарајући програми, који генеришу цртеже у формату „dwg“,
тј. „dxf“).

Сваки проводник може бити састављен из више елемената, што утиче на прецизност
прорачуна, јер се анализа врши на нивоу елемента.

Такође треба имати на уму да се хоризонтални проводници постављају увек у горњем слоју
тла, тј не могу прелазити из горњег у доњи слој тла – ово правило важи генерално за унос

45
података у програму CYMGRD, без обзира да ли се унос врши табеларно из Програма, или
из „dwg“ цртежа.

Вертикални проводници могу прелазити из горњег у доњи слој тла.

Табеларни унос се врши уносом координатa (x, y, z) почетних и крајњих тачака свих
хоризонталних и вертикалних проводника мрежног уземљивача. Када су у питању
компликовани системи уземљења са великим бројем проводника, овај начин уноса захтева
доста пажње и времена, имајући у виду да се број проводинка у систему уземљења
високонапонских разводних постројења обично креће у распону од стотинак проводника,
до преко хиљаду проводника. Код асиметричног распореда проводника, потребно је, за
сваки проводник понаособ, очитавати податке из подлога и уносити очитане податке у
програм. Због конфигурације терена, објеката и прикључних водова, асиметрични распоред
је веома присутан код високонапонских разводних постројења.

Слика 6.4. Табеларни унос података о проводницима система уземљења

Због тога се подаци о проводницима уземљивачке мреже најчешће уносе директно из

цртежа у „dwg“ или „dxf“ формату и они ће истоветно бити приказани као када се унос
врши табеларно. Овај начин уноса је много бржи и једноставнији за рад.

За креирање цртежа уземљивачке мреже у „dwg“ или „dxf“ формату, предвиђен је почетни
(template) цртеж „CYMDEF.dwg“ који садржи потребне layer-e. Овај цртеж служи само као
шаблон за поједностављено креирање потребних обележја и када се изврши поставка
система, цртеж треба сачувати под другим називом, јер је назив „CYMDEF.dwg“ предвиђен
само као template цртеж. Употреба предвиђених layer-a je oбавезна, јер програм препознаје
и уводи податке у своје базе само ако су урађени према утврђеним правилима, што значи
да називе и обележја layer-а не треба мењати.

46
Програм садржи следећих седам layer-a:

GENERAL: Избор система мера (SI систем мера или англосаксонски)

PRIMARY DATA: Постављање података о основном („primary“) уземљивачу
PRIMARY: Креирање ситуационог плана основног („primary“) уземљивача
RETURN DATA: Постављање података о повратним („return“) уземљивачима
RETURN: Креирање ситуационог плана повратних („return“) уземљивача
DISTINCT DATA: Постављање података о одвојеним („distinct“) уземљивачима
DISTINCT: Креирање ситуационог плана одвојених („distinct“) уземљивача

При изради „dwg“ цртежа треба се придржавати следећих правила да би програм могао
несметано да преузима податке из цртежа и, по извршеној обради, преноси податке назад у
цртеж:
- Уземљивачку мрежу треба цртати без фактора умањења, тако да једна Cad јединица
представља један метар или стопу, зависно од усвојеног система мера
- Хоризонтални проводници уземљивачке мреже представљају се у „dwg“ формату
као линије, координатама (x, y, z) њихових крајњих тачака, тако да дубина
(координате z1, z2) има негативне вредности. Остала обележја (пресек проводника,
број елемената у проводнику, припадајућа група код симетричног уноса) се уносе
у оквиру блока „grid conductor data“ (CY_GRID)
- Криволинијски проводници се у „dwg“ формату представљају као лукови
координатама (x, y, z) почетне тачке, почетним и крајњим углом. Дубина
(координата z) има негативну вредност. Остала обележја (пресек проводника, број
елемената у проводнику) се уносе у оквиру блока „arc conductor data“ (CY_ARC)
- При цртању уземљивачке мреже је важно да се сви проводници надовезују у један
систем без прекида, а подужни и попречни проводници морају да се додирују. Због
тога је потребно користити опцију прецизног цртања (osnap).
- Вертикални (штапни) проводници се у „dwg“ формату представљају као кругови
координатама центра (x, y, z), а дужина се представља опцијом „thickness“, при
чему негативна вредност значи да проводник иде наниже почев од дефинисане
тачке центра круга. Пречник круга приказан у цртежу служи само за визуелни
приказ, а стварни пречник штапног проводника се дефинише у оквиру блока „grid
rod data“ (CY_ROD). Такође, блок дефинише и пресек проводника, број елемената
у горњем слоју тла, број елемената у доњем слоју тла и припадајућу групу ( ако је
у питању симетрични унос података)
- Општи подаци о уземљивачкој мрежи (систем мера, постојање „distinct“
уземљивача, вредност струје повратног „return“ уземљивача, дебљина горњег слоја
тла, специфична електрична отпорност горњег слоја тла, специфична електрична
отпорност доњег слоја тла, вредност струје основног „primary“ уземљивача и
вредност паралелне импедансе повезаних водова) се дефинишу у оквиру блока
„general data“ (CY_GEN)
- Као што је напред наведено, при представљању у „dwg“ формату, дубина
(координата z) има негативну вредност. Међутим, у програму CYMGRD дубина се
представља позитивним вредностима – конвертовање ових података програм врши
аутоматски у оба смера.

47
 - Ако се проводници унесу опцијом симетричног уноса, они носе обележја те групе
и задржавају их и приликом превођења из „dwg“ формата у CYMGRD и обрнуто,
све док се евентуално не изврши поништавање припадности групи.

На следећим сликама приказане су форме за унос података у напред наведеним блоковима,

дефинисаним за „dwg“ формат:

Слика 6.5. Унос података у блокове за рад у програму CYMGRD

Уобичајено, дефинисање наведених блокова се врши само на почетку моделовања

уземљивача, тако што се за сваку врсту проводника креира одговарајући блок, а онда се
стандардним AutoCAD командама (copy, offset, array, extend, stretch, итд.) уносе остали
проводници, без поновног отварања припадајућих dialog box-ова, што веома олакшава и
убрзава процес цртања система уземљења. Сва обележја блокова се аутоматски

48
прилагођавају и сваки нови проводник аутоматски добија своју идентификациону ознаку
(entity handle). Битни подаци о сваком проводнику су приказани на цртежу (као што је
приказано на слици 6.6) што омогућава ефикасно праћење и претраживање.

Осим што је овај начин уноса много бржи, предност је и у томе што се распоред проводника
уземљивача може вршити директно у цртежу у коме су приказане све остале инсталације,
узимајући у обзир контуре зграда и распоред високонапонске и остале опреме у постројењу.
На тај начин се истовремено врши усаглашавање са свим елементима постројења и веома
једноставно се идентификује метална опрема и конструкције које треба уземљити да би се
постигли услови безопасности.

Слика 6.6. Изглед цртежа уземљивачке мреже у „dwg“ формату

Уземљивачка мрежа се креира тако што се најпре, према распореду и намени објеката и
стандардној пракси, постави само неопходни минимум проводника, са минималним бројем
окаца, а затим се тај распоред пребаци у CYMGRD и изврши анализа, на основу које се
утврђује где је потребно додавање хоризонталних и/или вертикалних проводника за
постизање услова безопасности. Тиме се добија инсталација која је истовремено
економична и ефикасна.

Да би цртеж уземљивачке мреже могаo да се унесе у CYMGRD, потребно је претходно

извршити тестирање (validating) и ажурирање (updating). Ове активности се извршавају из
CYMGRD менија: Grid>Electrodes>Cad Editor.

Tестирањем се проверава да ли су свим проводницима уземљивачке мреже додељени

одговарајући блокови, да ли се сви елементи налазе у оквиру дозвољених лимита и у
одговарајућим layer-има, да ли су Z координате вертикалних проводника исправно унете,
итд. и креира се одговарајући извештај.

49
По завршетку тестирања покреће се ажурирање (updating), чиме се генеришу сви
недостајући ентитети помоћу подразумеваних (default) вредности и креира се извештај о
завршеном ажурирању.

Ажурирани цртеж се уводи у CYMGRD, уносом у жељену студију помоћу менија:

Grid>Electrodes>Import From, као што је приказано на слици 6.10 (на сличан начин, само
употребом опције Export to се врши извоз цртежа).

Слика 6.7. Унос „dwg“ цртежа уземљивачке мреже у CYMGRD

Подразумевани приказ уземљивачке мреже је 2D , али може се по потреби укључити и 3D

приказ, што олакшава контролу унетих података и омогућава бољи увид приликом анализе
резултата.

Анализа уземљивача се покреће веома једноставно, помоћу иконе „Start Engine“ (знак
муње) и добија се извештај Grid Analysis Report, где су приказани улазни подаци, параметри
мреже, излазни резултати (GPR, срачуната прелазна отпорност уземљивача, еквивалентна
импеданса, потенцијал повратног уземљивача и потенцијал одвојеног уземљивача) и
резултати за сваки проводник понаособ, за све системе уземљења (примарни, повратни и
одвојени) који су моделовани у датој студији.

50
 Слика 6.8. Извештај „Grid Analysis Report“

Ако се за неке од елемената примарног уземљивача појаве негативне струје, CYMGRD ће

означити ове елементе црвеном бојом. Ово може бити резултат погрешног нумеричког
приказа, јер струје из свих елемената треба да буду позитивне. Ако негативна струја, из
једног или више елемената, чини више од неколико процената укупно убризгане струје,
треба извршити нову симулацију са повећаним бројем елемената по тим проводницима,
како би се добила већа прецизност прорачуна. Слично важи ако се појаве позитивне
вредности струје за било који од елемената повратног уземљивача. За одвојени (distinct)
уземљивач то се не разматра.

После анализе уземљивача врши се анализа потенцијала тла и провера критичних места и
праваца, генерисањем контурних и профилних цртежа (приказа). У оквиру модула за
генерисање извештаја (Plotting module) дефинише се посматрана област или правац и
кликом на „Start Engine“ добија се одговарајући извештај. Исти графикон садржи у себи
податке за напоне додира и за напоне корака, тако да је потребно само одабрати жељени
извештај, без поновног покретања опције „Start Engine“.

51
 Слика 6.9. Избор приказа контурног цртежа

На контурним цртежима се, осим уземљивачке мреже, приказује и расподела потенцијала

додира и корака. Подразумевани (default) начин приказа је „обојене осенчене области“, али
могуће је одабрати и друге начине (обојене осенчене области са контурним линијама и
бројним вредностима, контурне линије и бројне вредности, само контурне линије, итд.).
Такође, омогућено је и подешавање боја по жељи.

Када се курсор креће преко контурног цртежа напона додира (touch contour plot) он
аутоматски добија облик шаке, уместо стрелице, што илуструје и наглашава врсту
приказаног потенцијала.

Слика 6.10. Приказ контурног цртежа помоћу линија и бројних вредности

52
Еквипотенцијале контуре су означене бојама на основу максимално дозвољених напона
додира и корака. Боје представљају четири граничне вредности (25%, 50%, 75% и 100%)
максималног подношљивог напона додира или корака. Све што је изнад максимално
дозвољеног напона додира или корака приказано је у различитим нијансама црвене боје да
означи опасна подручја.

Осим дводимензионог приказа, све врсте контурних цртежа је могуће генерисати и у 3D

приказу, једноставно, десним кликом на график, избором опције „settings“, као што је
приказано на слици 6.11.

Слика 6.11. 3D приказ контурног цртежа

За сваки генерисани контурни цртеж програм аутоматски креира и одговарајући извештај

који осим уобичајених података о анализи тла и уземљивачкој мрежи (који су углавном
заједнички за све контуре у истој студији), садржи и податак о највећем потенцијалу у
посматраној контури.

Све генерисане контурне цртеже је могуће сачувати под жељеним називима, за коначни
извештај.

Осим наведених извештаја, којима се приказује провера критеријума безопасности за

одређене области, у оквиру контурних цртежа се може вршити и активна (online) процена
за сваку тачку у постројењу - позиционирањем курсора аутоматски се приказују „“x и „y“

53
кординате те тачке и напон додира или корака (зависно од тренутно изабране врсте
графика).

Уобичајено се анализа уземљивачке мреже врши тако што се направи више различитих
варијанти (нпр. основна конфигурација и конфигурација са придодатим хоризонталним
и/или вертикалним вертикалним проводницима у теменим окцима, итд.) па се онда врши
поређење тих варијанти. За упоредну анализу и приказ два контурна цртежа потребно је да
се одговарајући графикони извезу у подпрограм CYMVIEW, који се испоручује оквиру
програма CYMGRD. На слици 6.12 приказан је упредни приказ потенцијала тла за контуре
са и без додатног лучног проводника.

Слика 6.12. CYMVIEW - Упоредни приказ два контурна цртежа

Осим помоћу контурних цртежа, анализа потенцијала тла и критеријума безопасности се

може вршити и помоћу профилних дијаграма (слика 6.13), који приказују максимално
дозвољене и израчунате напоне додира и корака на одређеним правцима.

Избор праваца профила се може вршити без икаквих посебних ограничења – могу се
изабрати било које две тачке у оквиру постројења за генерисање профилних дијаграма.

54
 Слика 6.13. Изглед профилног дијаграма

Дозвољене вредности су приказане испрекиданим линијама, а рачунске вредности су

приказане пуним линијама, исте боје за сваку врсту потенцијала (црвена – потенцијал тла,
плава – потенцијал додира и зелена – потенцијал корака), што обезбеђује јасан и сликовит
преглед критеријума безопасности у посматраном правцу. Графикон се може активно
(online) пратити помоћу курсора – кретањем по кривој се приказују растојање и напон од
иабране до почетне тачке.

У наставку је приказано на конкретним примерима као се врши моделовање уземљивача и

постизање услова безопасности.

6.1. Извођење уземљивача термоенергетског или индустријског

комплекса у оквиру ког се налази и високонапонско постројење

На примеру уземљивача постојења за енергетско искоришћење комуналног отпада (EfW),

приказан је утицај високонапонског постројења 35/110kV (које се налази при
термоенергетском комплексу, односно практично у оквиру контура комплекса) на пораст
потенцијала тла и начин формирања уземљивачке мреже у циљу постизања услова
безопасности. Иако постројење 35/110kV формално не припада термоенергетском
комплексу (припада другом власнику и налази се на посебној парцели), оно је од битног
утицаја на подизање потенцијала тла у случају земљоспоја, и мора се узети у обзир.

55
У приказаном примеру високонапонско постројење заузима занемарљиво малу површину у
односу на термоенергетски комплекс EfW (треба имати на уму да су индустријски или
термоенергетски комплекси често знатно већи него у овом примеру), али се његов утицај
мора применити на цео комплекс EfW, јер у комплексу постоји много надземних и
подземних металних проводних инсталација (цевоводи, топловоди, гасоводи, цевни
мостови, каблови са металним плаштовима, носеће конструкције, транспортне траке, итд)
преко којих се потенцијал тла, које се налази непосредно уз високонапонско постројење,
преноси на цео комплекс (падови напона кроз металне проводнике и конструкције се могу
сматрати занемарљивим и не узимају се у обзир приликом моделовања уземљивача).

Постројење 35/110kV садржи само једно изводно поље и гради се за пренос енергије, тј. за
повезивање комплекса EfW на систем ЕМС. Пошто постројење 35/110kV формално не
припада термоенергетском комплексу (припада другом власнику и налази се на посебној
парцели), при пројектовању спољашње уземљивачке мреже комплекса EfW постављен је
захтев да се провери да ли је могуће да уземљивачка мрежа комплекса EfW не буде повезана
са мрежом постројења 35/110kV.

Иако је растојање између та два постројења премало, и не постоји могућност одвајања у

смислу захтева [4], употребом програма CYMGRD је извршено моделовање захтеване
конфигурације да би се утврдило каква би у том случају била раподела потенцијала тла и
да ли је могуће на тај начин испунити критеријуме безопасности.

Слика 6.14. Контурни цртеж комплекса EfW у случају одвајања уземљивача

56
Као што је приказано на слици 6.14 и одговарајућим профилним дијаграмима на сликама
6.15 и 6.16, ако би наведени уземљивачи били одвојени, у случају појаве струје земљоспоја
у систему постројења 35/110kV, дошло би и до појаве превисоких напона додира у
постројењу комплекса EfW.

Слика 6.15. Профилни дијаграм 01 комплекса EfW у случају одвајања уземљивача

57
 Слика 6.16. Профилни дијаграм 02 комплекса EfW у случају одвајања уземљивача

Овакви резултати су заправо и очекивани и сагласни захтевима [4]. Због конфигурације

ових постројења, близине, али и због тога што је одвајање практично онемогућено
постојањем претходно наведених надземних и подземних металних проводних инсталација,
неопходно је да се предвиди заједнички мрежни уземљивач целог комплекса у циљу
ефикасне дисперзије струје земљоспоја, обликовања потенцијала тла и постизања услова
безопасности.

На сликама 6.17, 6.18 и 6.19, приказан је контурни цртеж и одговарајући профилни

дијаграми комплекса EfW када се примени заједнички мрежни уземљивач за обе целине.

58
Слика 6.17. Контурни цртеж комплекса EfW у случају заједничког уземљивача

59
Слика 6.18. Профилни дијаграм 01 комплекса EfW са заједничким уземљивачем

Слика 6.19. Профилни дијаграм 02 комплекса EfW са заједничким уземљивачем

60
На основу приказаних цртежа може се закључити да су захтевани критеријуми испуњени у
потпуности.

Осим уземљивача комплекса EfW, приказано је и моделовање одвојеног уземљивача

спољашње ограде комплекса, које је извршено постављањем бакарног ужета, пресека
70mm2, са спољашње стране ограде на дубини 0,5m и на удаљености 1m од ограде. Треба
приметити да су, због дисперзије струје земљоспоја, услови безопасности постигнути
употребом само хоризонтаних проводника уземљења, без додавања вертикалних
проводника у угаоним позицијама

У обе варијанте овог примера узет је у обзир само утицај спољашње уземљивачке мреже, а
утицај темељних уземљивача у објектима није моделован, што је на страни сигурности.
Утицај темељних уземљивача, који се налазе у објектима, је од значаја само у делу
постројења где се налазе објекти, а појава превисоког напона додира на тим местима је
онемогућена постављањем изолованих бетонских плоча и асфалтираних тротоара и
саобраћајница. Програм CYMGRD је директно повезан са цртежом постројења у коме је
могуће идентификовати позицију посматраног проводника у односу на изоловане
површине, што је додатна предност. Због тога се та места не морају узимати у обзир, тј.
могу се игнорисати, чак и ако би се, у прорачуну, на тим местима појавили превисоки
напони додира. Оваква ситуација се често јавља у постројењима, па ова предност програма
има велике могућности примене.

6.2. Моделовање уземљивача ограде за спречавања изношења

потенцијала

Према важећој регулативи, препорукама ЕМС и стандардној инжењерској пракси у Србији,

уземљење спољашњих металних ограда високонапонских разводних постројења се
углавном изводи повезивањем на прстенасти или линијски уземљивач, који се поставља са
спољашње стране ограде, на удаљености 1m и који је галвански одвојен од уземљивача
постројења. Унутрашње металне ограде се, обично, повезују на уземљивач постројења, а
између спољашње и унутрашње ограде се постављају уметци за галванско одвајање у
дужини од најмање 2m. Ово је нарочито важно када је спољашња ограда оријентисана према
јавној површини (поготово ако је у питању зелена површина – травњак, парк и слично), где
контакт са оградом могу остварити лица која нису обучена за поступање у близини
високонапонских постројења, или животиње. Постављањем уземљивача са спољашње
стране ограде врши се обликовање потенцијала и спречавање појаве опасног, индукованог,
напона додира, као што је приказано у претходном примеру. Међутим, у неким случајевима,
нпр. у угловима, или када је тај уземљивач испрекидан, тј, када се састоји из више линијских
уземљивача, неопходно је поставити и додатне штапне и/или линијске уземљиваче, да би
се напон додира свео на прихватљив ниво. Програм CYMGRD омогућава веома ефикасно
моделовање оваквих проблема и изналажење оптималних решења.

На слици 6.20 приказан је модел – контурни цртеж напона додира постројења ТЕ-ТО , где
је уземљење спољашње ограде извршено повезивањем на одвојене хоризонталне линијске

61
уземљиваче, слично као у претходном примеру. Спољашња ограда постројења се налази на
горњој страни слике.

Слика 6.20. Контурни цртеж постројења ТЕТО са хоризонталним проводницима

Оваквом поставком уземљивача ограде нису постигнути услови безопасности, па је због

тога извршено додавање штапних уземљивача, као што је приказано на слици 6.21.

Слика 6.21. Контурни цртеж постројења ТЕТО са додатим штапним уземљивачима

62
Ради боље прегледности на претходним цртежима су означена 4 карактеристична места и
приказана на следећим упоредним сликама са потребним увећањем размере.

У горњем делу слике 6.22 дат је контурни приказ позиције 1 ако се примени само линијски
хоризонтални уземљивач, са кога се јасно види да напон додира премашује дозвољену
вредност (273,22V), не само код уземљивача ограде него и код уземљивача постројења.

Слика 6.22. Упоредни приказ зумираних контура позиције 1 (ТЕТО)

63
У доњем делу слике дат је контурни приказ исте позиције где су придодати штапни
уземљивачи, до постизања услова безопасности. Додавање само по једног штапног
уземљивача у угловима контура није било довољно.

На слици 6.23 дат је контурни приказ позиције 2 – на тој позицији није потребно додатно
обликовање потенцијала.

Слика 6.23. Приказ зумираног контурног цртежа позиције 3 (ТЕТО)

На слици 6.24 дат је упоредни контурни приказ позиције 4 (у питању је угаона позиција
уземљивачке мреже, слично као и код позиције 1). Горњи део слике представља контурни
цртеж те позиције ако се примени само линијски хоризонтални уземљивач, са кога се јасно
види да напон додира уземљивача ограде премашује дозвољену вредност. Због тога је
извршено додавање штапних уземљивача, као што је приказано у доњем делу слике.

На слици 6.25 дат је упоредни контурни приказ позиције 2, која је настала галванским
одвајањем једног дела ограде. На основу захтева [3] ако изнад металне ограде постројења
прелази далековод, потребно је, у границама зоне заштите далековода, поставити уметке за
галванско одвајање тог дела ограде од остатка. На тај начин се, у случају оштећења
далековода, спречава преношење потенцијала далековода на целу ограду. Уземљивач тог
дела ограде се такође одваја од уземљивача остале спољашње ограде.

64
Слика 6.24. Упоредни приказ зумираних контура позиције 4 (ТЕТО)

65
Горњи део слике приказује контурни цртеж уземљивача ограде када је примењен само
линијски уземљивач, постављен паралелно са оградом. Доњи део слике приказује модел
позиције 2 када су, линијском уземљивачу, придодати и штапни уземљивачи на крајевима,
у циљу обликовања потенцијала.

Слика 6.25. Упоредни приказ зумираних контура позиције 2 (ТЕТО)

66
Ово је веома чест случај и мора се узети у обзир при пројектовању и извођењу
високонапонских постројења, или при доградњи, односно опремању, резервних поља и
прикључивању нових водова. На пример, приликом опремања резервних поља у постојећем
постројењу, није довољно само поставити уметке од непроводног материјала на огради у
зони заштите далековода и извршити одвајање припадајућег уземљивача од уземљивача
осталог дела ограде, него се мора извршити провера да ли новофомирани уземљивачи,
настали прекидањем претходног уземљивача, испуњавају захтеване критеријуме.
Моделовање таквих проблема и исходовање одговарајућег решења се најефикасније
решавају употребом одговарајућег наменског програма, као што је CYMGRD.

Слика 6.26. Модел уземљивача ТЕТО узимајући у обзир само спољашњу мрежу
67
Следећа погодност употребе програма CYMGRD је флексибилност при моделовању
уземљивача. На пример, на сликама 6.20 и 6.21 приликом моделовања су узети у обзир и
спољашњи мрежни уземљивачи и унутрашњи (темељни) уземљивачи објеката, да би се
добила што прецизнија симулација. Специфичност овог постројења је што има веома мали
проценат слободних-зелених површина, као што је приказано у прилогу бр. 2. Наиме, зелене
површине постоје само на горњој левој страни постројења. Све остало су или објекти који
имају под од „непроводног“ материјала (тј. бетониране темељне плоче са хидроизолацијом
и „мршавим“ бетоном испод њих), или бетонске-асфалтиране интерне саобраћајнице. На
тим местима постизање критеријума безопасности се своди на ефикасно уземљење и
изједначење потенцијала свих изложених проводних делова. Напон додира (а поготово
напон корака) у таквим случајевима не представљају проблем, јер подови нема галванску
везу са земљом, па се може сматрати да је примењена заштитна мера „подлога од
изолационог материјала“. Приликом моделовања уземљивача, у том случају је довољно,
узети у обзир само спољашњу уземљивачку мрежу, као на слици 6.26.

Делови постројења где се налазе објекти и асфалтирани путеви (црвене површине у

унутрашњем делу постројења) се могу игнорисати, а проверу напона додира је довољно
урадити само на оним местима где постоји галванска веза са земљом. За те потребе се, осим
претходно приказаних 2D контурних цртежа, могу користити и 3D контурни цртежи и
профилни дијаграми, као што је приказано на на сликама 6.27 и 6.28.

Слика 6.27. 3D контурни приказ поз. 1 (ТЕТО) моделовањем само спољашње мреже

68
 Слика 6.28. Профилни дијаграм 01, означен на цртежу 6.26

Предност моделовања је у томе што се спољашња уземљивачка мрежа формира тако што
се најпре поставе само контуре око објеката и проводници на местима где су неопходни да
се изврши уземљење металних маса, опреме и објеката и да се изврши међусобно спајање
појединих контура. Затим се моделовањем, проналазе места где је потребно додавање
хоризонталних и/или вертикалних проводника, што такву мрежу чини економичном и
усаглашеном са стварним потребама на лицу места.

69
 7. ЗАКЉУЧАК
Циљ овог рада је да објасни начин рада и предности употребе програма CYMGRD у процесу
пројектовања система уземљења високонапонских разводних постројења.

У поглављу број 5 приказано је како се врши моделовање тла. Високонапонска разводна

постројења углавном заузимају велике површине, па је за њихову изградњу, потребно
извршити више мерења специфичне отпорности тла, у свим правцима, те на основу тога
одредити најприближнији модел тла, што може да буде веома комплексан проблем,
нарочито ако се ради о терену где постоје хоризонталне и вертикалне неправилности, или
раседи.

У овом раду је приказано да, употребом програма CYMGRD, моделовање тла постаје
једноставан процес, где се, на основу резулатата мерења, веома лако и брзо може формирати
више студија и извршити оптимизација модела. Анализом резултата мерења, програм
генерише предлог модела, али и разне врсте графичких и табеларних приказа који
омогућавају да се лако препозна која мерења су од значаја за посматрано постројење, а која
је потребно искључити из разматрања, да би се извршила додатна оптимизација модела и
направио модел који је репрезентативан за предметно постројење и планирану
конфигурацију мреже, што конвенционалним методама није могуће.

У поглављу број 6 приказано је како се врши моделовање уземљивача да би се постигли

услови безопасности.

На примеру уземљивача термоенергетског комплекса (EfW), приказан је утицај

високонапонског постројења, које се налази при неком индустријском или
термоенергетском комплексу, на пораст потенцијала тла и напона додира у том комплексу
(такви случајеви су чести у пракси). На основу извршене анализе, потврђена је неопходност
повезивања та два система уземљења, у циљу постизања услова безопасности. Приказана је
формирана уземљивачка мрежа и испуњеност задатих критеријума помоћу одговарајућих
контурних цртежа и профилних дијаграма.

На примеру уземљивача ТЕ-ТО приказано је како се, применом моделовања у програму

CYMGRD, решавају практични проблеми при пројектовању уземљивача спољашње ограде
постројења, у циљу превисоког напона додира спречавања изношења потенцијала.

спољашња уземљивачка мрежа не формира као мрежа која има L ∙ T окаца унапред
За разлику од конвенционалне методологије, предност моделовања је у томе што се

70
одређених димензија (на тај начин би поједини проводници били позиционирани испод
темеља објеката, тј.тамо где их физички није могуће сместити и није сврсисходно). Пошто
је програм CYMGRD директно повезан са цртежом постројења у коме је могуће
идентификовати позицију сваког проводника у односу на објекте и инсталације у
постројењу, а такође и у односу на изоловане површине, проводници уземљивачке мреже
се постављају само на местима где их је могуће инсталирати и где су потребни да се изврши
уземљење металних маса, опреме и објеката и да се изврши међусобно спајање појединих
контура. Затим се моделовањем, проналазе места где је неопходно додавање хоризонталних
и/или вертикалних проводника, да би се постигли задати критеријуми безопасности. На тај
начин креира се уземљивачка мрежа која је усаглашена са свим објектима и конструкцијама
на лицу места и која је веома економична. Осим тога, моделовањем се узимају у обзир
позитивни и негативни утицаји металних проводних елемената и конструкција, који се
налазе у постројењу, или у близини (далеководи, каблови са проводним плаштом, цевоводи,
цевни мостови, итд) на уземљивачку мрежу, што конвенционалном методологијом није
могуће.

У програму постоје претходно дефинисане могућности за избор хоризонталних и

вертикалних проводника са библиотеком података за разне врсте и димензије материјала
који су најчешће у примени, а могуће је и дефинисање нових врста проводника по потреби.

Различите врсте табеларних и графичких приказа омогућавају пројектантима, чак и ако

немају велико искуство, да лакше уоче одступања и изврше потребне измене и да приликом
израде студија и разраде различитих решења, увек имају јасну слику о томе какав је утицај
тих измена на испуњење задатих критеријума.

У случају реконструкције или доградње постојећих постројења предности употребе

специјализованог софтвера, као што је CYMGRD, нарочито долазе до изражаја, јер сви
потребни улазни подаци већ постоје, па се на веома једноставан и брз начин, употребом
претходног модела, могу направити све потребне симулације, израдити и анализирати више
могућих варијанти и одредити оптимална конфигурација.

71
 8. ЛИТЕРАТУРА
[1] Миомир Б Костић, Теорија и пракса пројектовања електричних инсталација, Академска
мисао, Београд, 2005.
[2] Проф.др. Јован Нахман, др. Владица Мијаиловић, Разводна постројења, Академска
мисао, Београд, 2005.
[3] Правилник о техничким нормативима за уземљења електроенергетских постројења
називног напона изнад 1000V („Сл. Лист СФРЈ“ бр. 37/88 и 23/91 и („Сл. Лист СРЈ“ бр.
24/94)
[4] Стандард СРПС ЕН 50522: Уземљења енергетских постројења наизменичног напона
преко 1kV („Институт за стандардизацију Србије“, јануар 2017.)
[5] IEEE standard 80-2000: IEEE Guide for safety in substation grounding
[6] CYMGRD 6.3 for Windows: User's guide and referеnce manual, October 2006.
[7] Интерни стандард ЕМС ИС-ЕМС 123:2014 Уземљење електроенергетских постројења

72
9. ПРИЛОЗИ
9.1. Цртеж спољашње уземљивачке мреже постојења за енергетско искоришћење
комуналног отпада, израђен на основу мреже формиране и преузете из програма
CYMGRD
9.2. Ситуациони план ТЕ-ТО

73
БИОГРАФИЈА КАНДИДАТА

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ: Сибин Новаковић

Година и место рођења: 23.09.1960. Брод, Црна Трава

Адреса: Фочанска бр. 3, 11050 Београд
Језици: Енглески

А. ЕДУКАЦИЈА
- 1979. дипломирао – електротехничар, ЕТЦСШ „Никола Тесла“, Београд,
- 1997. дипломирао – инжењер информатике, ВПШ, Београду,
- 2013. уписао специјалистичке струковне студије ВШТСС, Чачак
- 2017. уписао мастер струковне студије ВШТСС, Чачак

Б. ЗАПОСЛЕЊЕ
- 1983. до данас: Енергопројект Ентел, а.д., Београд, на пословима пројектовања и
консалтинга електроенергетских инсталација

76