Elektricne Masine 1 Transformatori Sinhrone PDF

Viša tehnička škola - Subotica
Prof. dr. Jožef Varga
ELEKTRIČNE
MAŠINE I.
Transformatori i Sinhrone mašine
Subotica, decembar 2006. god

PREDGOVOR
Ova skripta je namenjena studentima Više Tehničke Škole u Subotici elektro
struke. Nastala je obradom predavanja iz predmeta Električne Mašine I. na smeru
Automatika opšta elektrotehnika i energetika. Prema predviđenom nastavnom planu
obuhvata odabrana poglavlja iz oblasti transformatori i sinhrone mašine.
Izlaganja u skripti pretpostavljaju da studenti već poseduju odgovarajuće
predznanje iz oblasti elektrotehnike i matematike. Kod izvođenja jednačina za analizu
rada najviše je zastupljena analitička geometrija i trigonometrija, a od više
matematike vektorska i kompleksna algebra, a u manjoj meri linearne diferencijalne
jednačine.
Obzirom da će se inžinjeri automatike u praksi najviše baviti sa električnim
pogonima u kojima su električne mašine zastupljene kao predmet upravljanja, kod
izlaganja glavni akcent je stavljen na fizičko razumevanje procesa koji se odvijaju u
mašinama. Poglavlja koja se odnose na izradu konstrukcionih elemenata i na
projektovanje namotaja su obrađena u smanjenom obimu.
Obzirom na lagano i relativno skraćeno izlaganje, ovu skriptu pored studenata
Više Tehničke Škole autor predlaže svima koji su zainteresovani za upoznavanje rada
električnih mašina i sa njihovim pogonskim karakteritikama.
Zahvaljujem se svojim saradnicima Ištvan Kiralju i Milan Adžiću za pružanje
tehničke pomoći oko realizacije ove skripte.
U Subotici, decembra 2006.

Autor
2
SADRŽAJ
Transformatori
Poglavlje Strana
1. UVOD ..................................................................................................................8
1.1 Princip prenosa električne energije......................................................................9
1.2 Vrsta transformatora ..........................................................................................10
2. JEDNOFAZNI TRANSFORMATORI .............................................................10
3. IDEALAN TRANSFORMATOR .....................................................................11
3.1 Diferencijalne jednačine praznog hoda..............................................................12
3.2 Prazan hod idealnog transformatora ..................................................................14
3.3 Opterećenje idealnog transformatora .................................................................15
4. TEHNIČKI TRANSFORMATOR ....................................................................16
4.1 Prazan hod tehničkog transformatora ................................................................17
4.1 Svođenje na idealan transformator.....................................................................17
4.1.2 Ekvivalentna šema tehničkog transformatora u praznom hodu .........................18
4.1.3 Naponske jednačine praznog hoda.....................................................................19
4.1.4 Vektorski dijagram praznog hoda......................................................................19
4.2 Svođenje (redukovanje) veličina u vektorskom dijagramu ...............................20
4.2.1 Svođenje (redukovanje) sekundarnih veličina na primarnu stranu....................20
4.2.2 Svođenje (redukovanje) primarnih veličina na sekundarnu stranu....................21
4.3 Opterećenje tehničkog transformatora...............................................................21
4.3.1 Kompletna ekvivalentna šema opterećenog tehničkog transformatora .............22
4.3.2 Osnovne naponske jednačine .............................................................................23
4.3.3 Vektorski dijagram opterećenog tehničkog transformatora...............................23
5. SMEROVI INDUKOVANOG NAPONA.......................................................24
6. OZNAKE KRAJEVA NAMOTAJA TRANSFORMATORA..........................25
6.1 Princip obeležavanja krajeva namotaja..............................................................25
6.1.1 Nove oznake prema propisu JUS, N. H1. 019. ..................................................25
6.1.2 Stare oznake prema nemačkom propisu VDE. ..................................................26
6.1.3 Pravilo za određivanje istoimenih krajeva.........................................................26
6.2 Oznake ...............................................................................................................26
7. SPOLJAŠNJE RAZMATRANJE......................................................................26
7.1 Opterećen idealan transformator........................................................................27
7.1.1 Naponske jednačine ...........................................................................................27
7.1.2 Spoljašnji vektorski dijagram opterećenog idealnog transformatora.................27
7.2 Opterećeni tehnički transformator .....................................................................28
7.2.1 Naponske jednačine ...........................................................................................28
7.2.2 Ekvivalentna šema .............................................................................................28
7.2.3 Kompletan spoljašnji vektorski dijagram ..........................................................28
8. KAPOV TROUGAO .........................................................................................29
8.1 Naponske jednačine ...........................................................................................29
8.2 Uprošćena ekvivalentna šema............................................................................30
8.3 Spoljašnji vektorski dijagrami ...........................................................................30
8.4 Kapov trougao....................................................................................................31
9. UNUTRAŠNJI PAD NAPONA U TRANSFORMATORU .............................32
9.1 Kapov dijagram..................................................................................................32
9.2 Dijagram pada napona .......................................................................................34
9.3 Promena sekundarnog napona ...........................................................................34
9.4 Analitički izrazi za određivanje pada napona kod transformatora.....................35
10. OGLED (POKUS) PRAZNOG HODA............................................................36
3
Poglavlje Strana
10.1. Šema spajanja instrumenata..............................................................................37
10.2. Vektorski dijagram praznog hoda.....................................................................37
10.3 Ekvivalentna šema praznog hoda......................................................................37
11. OGLED (POKUS) KRATKOG SPOJA...........................................................38
11.1. Šema spajanja instrumenata..............................................................................38
11.2. Vektorski dijagram stvarnog kratkog spoja ......................................................39
11.3 Ekvivalentna šema kratkog spoja......................................................................39
12. STEPEN KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA.............................41
12.1 Promena snage, gubitaka snage i stepena korisnog dejstva ..............................41
12.2 Maksimalni stepen korisnog dejstva.................................................................42
13. KONSTRUKCIONA IZVEDBA ENERGETSKOG TRANSFORMATORA 43
14. AKTIVNI KONSTRUKCIONI ELEMENTI ...................................................45
14.1 Vrsta transf. prema obliku magnetnog kola i načinu smeštaja namotaja..........45
14.1.1 Oblici izvođenja aktivnih elemenata jednofaznih transformatora ....................45
14.1.2 Oblici izvođenja aktivnih elemenata trofaznih transformatora.........................45
14.2 Magnetno kolo transformatora..........................................................................46
14.2.1 Vrsta limova......................................................................................................47
14.2.2 Karakteristike limova........................................................................................47
14.2.3 Spojevi stubova i jarma.....................................................................................48
14.2.3 Preseci stubova..................................................................................................49
14.3 Namotaji transformatora ...................................................................................49
14.3.1 Cilindrična izvedba namotaja ...........................................................................49
14.3.2 Pljosnata izvedba namotaja...............................................................................50
15. PASIVNI KONSTRUKCIONI ELEMENTI....................................................51
15.1 Elementi za mehaničko učvršćenje...................................................................51
15.2 Kotao transformatora ........................................................................................51
15.3 Poklopac kotla...................................................................................................51
15.4 Podvoz sa točkovima ........................................................................................51
15.5 Provodni izolatori..............................................................................................52
15.6 Konzervator ulja................................................................................................52
15.7 Bucholz relej .....................................................................................................52
15.8 Hladnjaci ...........................................................................................................52
16. SPREZANJE FAZNIH NAMOTAJA TROFAZNIH TRANSFORMATORA53
16.1 Sprega zvezda Y (y)..........................................................................................53
16.2 Sprega trougao D (d).........................................................................................54
16.3 Sprega razlomljena zvezda (z) (sprega cik-cak) ...............................................55
16.4 Ponašanje trofaznih transformatora u različitim spregama faznih namotaja ....56
17. SPREŽNE GRUPE TROFAZNIH TRANSFORMATORA ............................56
17.1 Spoljašnje oznake i način određivanja sprežne grupe.......................................56
17.2 Merni postupak za određivanje sprežne grupe..................................................60
18. PARALELAN RAD TRANSFORMATORA ..................................................60
18.1 Određivanje stvarne raspodele struje po transformatorima ..............................61
19. UPOREĐENJE TRANSFORMATORA NA BAZI SLIČNOSTI (ZAKON
SLIČNOSTI).....................................................................................................62
19.1 Poređenje linearnih dimenzija, površine, zapremine i težine ...........................63
19.2 Poređenje prividne snage, snage gubitaka i stepena korisnog dejstva..............63
19.3 Omske i induktivne komponente padova napona .............................................64
19.4 Opšta jednačina za određivanje parametra nepoznatog transformatora ...........64
20. LITERATURA - Transformatori......................................................................65
4
Sinhrone mašine
Poglavlje Strana
1. UVOD ...............................................................................................................67
1.1. Istorijski razvoj .................................................................................................67
1.2. Princip rada .......................................................................................................67
1.3. Princip pretvaranje jednofaznog ogrnutog transformatora u sinhronu mašinu.68
2. KOSTRUKCIONA IZVEDBA SINHRONIH MAŠINA.................................69
2.1. Tipovi rotora .....................................................................................................70
2.2. Lim paket statora...............................................................................................70
2.3. Oznake i pojmovi..............................................................................................71
3. PRINCIP INDUKOVANJA NAPONA............................................................71
4. VEKTORSKA ZVEZDA I VEKTORSKI POLIGON.....................................72
4.1. Vektorska zvezda ..............................................................................................72
4.2. Vektorski poligon..............................................................................................73
5. PRINCIP IZVOĐENJA NAMOTAJA STATORA..........................................74
5.1. Određivanje zone (pojasa) ................................................................................74
5.2. Zonski faktor namotaja .....................................................................................75
6. JEDNOSLOJNI TROFAZNI NAMOTAJI ......................................................77
6.1. Razvijena šema jednoslojnog namotaja ............................................................78
6.1.1. Mogućnosti izvođenja namotaja jedne faze ......................................................79
6.1.2. Razvijene šeme trofaznog namotaja u jednoslojnoj izvedbi............................80
7. DVOSLOJNI TROFAZNI NAMOTAJI ..........................................................81
7.1 Tetivni faktor namotaja.....................................................................................83
7.2 Indukovani naponi po fazama ...........................................................................85
7.3 Vektorska zvezda trofaznih dvoslojnih namotaja sa skraćenim korakom ........86
7.4 Razvijena šema trofaznog dvoslojnog namotaja sa skraćenim korakom.........87
8. IZOBLIČENJE INDUKOVANIH NAPONA ..................................................87
9. OBLICI ŽLEBOVA KOD STATORA SINHRONOG GENERATORA........88
9.1. Zatvoreni žlebovi ..............................................................................................88
9.2. Poluzatvoreni žlebovi........................................................................................89
9.3. Otvoreni žlebovi................................................................................................89
10. KONSTRUKCIONA IZVEDBA ROTORA SINHRONIH MAŠINA ............89
10.1 Rotor sa izraženim polovima ............................................................................89
10.1.1.Način fiksiranja pobudnih namotaja .................................................................90
10.1.2.Obezbeđivanje sinusoidalnog napona...............................................................90
10.2. Valjkasti rotor (turbo rotor) ..............................................................................91
10.2.1.Raspodela magnetne indukcije .........................................................................92
10.2.2.Zonski faktor pobudnog namotaja kod valjkastog rotora .................................92
10.3. Pobuđivanje polova...........................................................................................92
11. PRIMARNA MAGNETOPOBUDNA SILA ...................................................93
11.1. Raspodela magnetopobudne sile (mps) jednog kalema ....................................93
11.2. Primarna magnetopobudna sila sinhrone mašine sa valjkastim rotorom..........94
12. PRAZAN HOD SINHRONOG GENERATORA ............................................95
12.1. Karakteristika praznog hoda .............................................................................96
12.2. Vektorski dijagram sinhronog generatora u praznom hodu..............................97
13. OPTERERĆENJE SINHRONOG GENERATORA ........................................97
13.1. Principijelna šema opterećenja .........................................................................97
5
Poglavlje Strana
13.2. Trenutne vrednosti sekundarnih pulsirajućih mps po fazama...........................98
13.3. Nastajanje obrtne magnetopobudne sile (proticanje)........................................99
13.3.1 Vektorsko prikazivanje nastajanja obrtne MPS................................................99
13.3.2.Prostorno prikazivanje nastajanja obrtne mps ................................................102
14. NAPONSKE JEDNAČINE I VEKTORSKI DIJAGRAM OPTEREĆENOG
SINHRONOG GENERATORA SA VALJKASTIM ROTOROM................103
14.1. Naponske jednačine generatora ......................................................................104
14.2. Vektorski dijagrami opterećenog sinhronog gen. sa valjkastim rotorom .......104
14.3. Spoljašnja karakteristika sinhronog generatora ..............................................105
14.4. Karakteristika regulacije sinhronog generatora ..............................................105
14.5. Uprošćeni vektorski dijagram sinhronog generatora sa valjkastim rotorom ..105
14.5.1.Naponske jednačine i vektorski dijagram .......................................................106
15. KRATAK SPOJ SINHRONOG GENERATORA SA VALJKASTIM
ROTOROM.....................................................................................................107
15.1. Naponske jednačine i vektorski dijagrami ......................................................107
15.2. Karakteristika kratkog spoja ...........................................................................108
16. SNAGE I MOMENT SINHRONOG GENERATORA SA VALJKASTIM
ROTOROM.....................................................................................................109
16.1. Predata snaga ..................................................................................................109
16.2. Primljena mehanička snaga.............................................................................109
16.3. Sinhroni i sinhronizirajući moment ................................................................110
16.3.1.Sinhroni moment.............................................................................................110
16.3.2.Sinhronizirajući moment.................................................................................110
17. SINHRONI GENERATOR SA IZRAŽENIM POLOVIMA .........................110
17.1. Sistem magnetopobudnih sila .........................................................................110
17.1.1.Uzdužna komponenta sekundarne pobude......................................................112
17.1.2.Poprečna komponenta sekundarne pobude.....................................................112
17.2. Naponske jednačine sinhronog generatora sa izraženim polovima ................112
17.3. Vektorski dijagram sinhronog generatora sa izraženim polovima
(Blondelov dijagram) ......................................................................................112
18. PARALELAN RAD SINHRONOG GENERATORA...................................113
18.1. Uslovi paralelnog rada ....................................................................................113
18.2. Postupak sinhronizacije ..................................................................................114
18.2.1.Svetli spoj........................................................................................................114
18.2.2.Tamni spoj ......................................................................................................115
18.3. Vektorski dijagrami sinhronog generatora neposredno posle sinhronizacije .115
19. SINHRONI MOTORI.....................................................................................116
19.1. Naponske jednačine i kompletni vektorski dijagrami sinhronog motora sa
valjkastim rotorom ..........................................................................................117
19.1.1.Naponske jednačine ........................................................................................118
19.1.2.Kompletni vektorski dijagrami .......................................................................118
19.2. Ponašanje sinhronog motora prilikom promene primarne pobude .................119
19.3. Sinhroni kompenzator .....................................................................................119
19.3.1.Naponske jednačine sinhronog kompenzatora................................................120
19.3.2.Uprošćeni vektorski dijagram sinhronog kompenzatora ................................120
19.4. „V” Krive sinhronog motora...........................................................................120
19.5. Pokretanje sinhronih motora ...........................................................................121
20. STEPEN KORISNOG DEJSTVA SINHRONIH MAŠINA ..........................121
6
Poglavlje Strana
20.1. Stalni gubici snage ..........................................................................................121
20.2. Promenljivi gubici snage.................................................................................121
21. LITERATURA – Sinhrone mašine.................................................................122
7
Transformatori
8
dr. Jožef Varga Transformatori
1.UVOD
Transformator je aparat, koji služi za pretvaranje električne energije nižeg

napona u električnu energiju višeg napona i obratno.
Prvi transformator za trajan rad napravljen je 1885. godine u fabrici "Ganz" u
u Budimpešti. Od tog trenutka počinje snažan razvoj elektro energetike.
Transformator je omogućio da se izvrši ekonomičan prenos električne energije sa
dalekovodima visokog napona na veliko rastojanje. Usled visokog napona u
dalekovodima, struje će biti manje i usled toga će biti manji i gubici snage tokom
prenosa.
Stranu transformatora u koju ulazi energija nazivamo primarnom stranom a
stranu iz koje izlazi energija nazivamo sekundarnom stranom.
Transformatori u jednofaznim (a) i trofaznim (b) jednopolnim električnim
šemama, označavaju se simbolima koji predstavljaju dva upletena kruga, od kojih
jedan simbolički predstavlja njegov ulaz a drugi njegov izlaz. Pored ovih simbola
naznačeni su i odgovarajući ulazni i izlazni linijski naponi transformatora (slika 1.1).
U1 /U2 U1/U2
a.)
U1L /U2L U1L/ U2L
b.)
Sl. 1.1 Simboli za označavanje jednofaznih (a) i trofaznih (b) transformatora
1.1 Princip prenosa električne energije
Princip prenosa električne energije na veliko rastojanje uz pomoć

transformatora i dalekovoda prikazan je na slici 1.2. U elektranama električna energija
se proizvodi pomoću sinhronih generatora velike snage koji imaju napon najčešće 6
do 17.5 kV.
Dalje se vrednost napona uz pomoć energetskih transformatora (u zavisnosti
od snage i udaljenosti) podiže na vrednost 20−400 kV pa i više. Na ovom visokom
naponu proizvedena električna energija se pomoću dalekovoda prenosi u potrošačko
područje. U potrošačkom području napon se obično smanjuje do visine distributivnog
napona 10−35kV, koji se zatim u potrošačkom centru smanjuje na napon potrošača.
One transformatore koji učestvuju u prenosu energije nazivamo "energetskim"
transformatorima.
9
35/110 kV 110 kV 110/35 kV
35/10 kV 35/10 kV
Motori
10/35 kV M
G G G
10/0.4 kV
Elektrana P P
P P P
Sl. 1.2 Sistem prenosa električne energije
Naponi u pojedinim područjima prenosa su:

− generatori u elektranama: 6 – 17,5kV
− distributivno područje: 10 − 35kV
− potrošačko područje: 0,4kV
1.2 Vrsta transformatora
Transformatori se izrađuju u jednofaznoj i u trofaznoj izvedbi. U zavisnosti od

namene možemo ih svrstavati u dve grupe kao što sledi:
Transformatori za prenos: energetski transformatori.
Specijalni transformatori:- transformatori za pretvaranje broja faza.

- merni transformatori.
- transformatori na štednom spoju.
- transformatori za zavarivanje, itd.
2. JEDNOFAZNI TRANSFORMATORI
Transformator radi na principu međusobne indukcije dva (ili više) kalema koji
su namotani oko jezgra koji je sačinjen od tankih i izolovanih feromagnetskih
limova.
A a
N1 N2
B b
Jezgro
Sl. 2.1 Princip izvođenja jednofaznog transformatora
10
Gvozdeno magnetno kolo transformatora poseduje veliku magnetnu

provodnost koja nam omogućava dobijanje velike magnetne indukcije sa relativno
slabim magnetnim poljem. Lamelirana izvedba magnetnog kola ima za cilj
smanjivanje snage gubitaka u gvožđu, koja nastaje usled naizmeničnog
namagnetisanja, odnosno usled naizmeničnog fluksa.
Princip izvođenja jednofaznog transformatora predstavljen je na slici 2.1. na
kojoj je magnetno kolo transformatora prikazano prostorno. Radi bolje preglednosti
kalemi primarne i sekundarne strane su označeni brojevima navojaka N1 i N2, smešteni
su na različitim stubovima. U radnom režimu transformatora kalemi obe strane su
posredstvom fluksa φ u magnetnoj sprezi.
Uobičajeni nazivi su:

energetski ulaz - primarna strana (A-B)
energetski izlaz - sekundarna strana (a-b)
U cilju obezbeđivanje bolje magnetne sprege, u praksi primarni i sekundarni

kalemi trebaju da budu u blizini, pa se zbog toga najčešće smeštaju na istom stubu,
kao u slučaju jednofaznog lančastog transformatora prikazanom na slici2.2.
kalem nižeg napona
N1 N2
jaram
stub kalem višeg napona
Sl. 2.2 Jednofazni transformator u lančastoj izvedbi
Naziv "lančasti" potiče od toga što magnetno kolo transformatora liči na zrnca
od lanca.
3. IDEALAN TRANSFORMATOR
U cilju boljeg razumevanja rada stvarnog transformatora najpre ćemo razmotriti
rad idealnog transformatora uz sledeće pretpostavke:
- primarni kalem sa brojem navojaka N 1 i sekundarni kalem sa brojem navojaka N 2

nemaju otpornost,
- jezgro je idealan magnetni provodnik, zbog čega kalemi nemaju rasipne fluksne
obuhvate,
- za magnetiziranje jezgra ne treba trošiti energiju (gubici snage u gvožđu magnetnog
kola imaju vrednost nula).
Principijelna šema izvođenja idealnog jednofaznog transformatora u praznom
hodu je predstavljena na slici 3.1. Na ovoj slici magnetno kolo je prikazano u
11
jednostavnoj bočnoj projekciji. U svim kasnijim šemama magnetnog kola koristićemo

ovaj pojednostavljen oblik prikaza.
Obzirom na ranije idealne pretpostavke možemo smatrati da fluks φ koji
nastaje u primarnom kalemu usled primarne struje magnetiziranja iμ u potpunosti
prolazi i kroz sekundarni kalem.
Φ
iμ
u1 N1 N2 e2=u2
e1
Sl. 3.1 Principijelna šema idealnog jednofaznog transformatora u praznom hodu.
3.1 Diferencijalne jednačine praznog hoda
Pretpostavimo da je primarna strana priključena na napon mreže koji ima

trenutnu vrednost:
u1 = U 1m sin ω t (3.1)
gde su: U1m-amplituda napona mreže

ω -kružna učestanost mreže
t - vremenska promenljiva
Fluksni obuhvati primarnog i sekundarnog kalema su:
ψ 1 = N 1φ , ψ 2 = N 2φ (3.2)
Trenutne vrednost indukovanih napona na primarnoj i na sekundarnoj strani su:
dψ 1 dφ
e1 = − = −N1 (3.3)
dt dt
dψ 2 dφ
e2 = − = −N2 (3.4)
dt dt
Diferencijalne jednačine transformatora u odnosu na zatvoreno električno kolo
su:
u1 + e1 = 0 (3.5)
u1 = −e1 (3.6)
Zamenom jednačina 3.1 i 3.3 u 3.6 diferencijalna jednačina transformatora

poprima sledeći oblik:
dφ
U 1m sin ω t = N1 (3.7)
dt
U 1m
∫ dφ = N1 ∫ sin ω t dt (3.8)
12
Trenutna vrednost fluksa magnetiziranja je:

U
φ = − 1m cos ω t (3.10)
ωN 1
Amplituda fluksa magnetiziranja:
U
φ m = 1m (3.11)
ωN1
Uvođenjem amplitude trenutna vrednost fluksa magnetiziranja je:
π
φ = −φm cos ω t = φm sin( ω t- ) (3.12)
2
π
fluks φ kasni u odnosno na priključni napon za ugao
2
Ako uvodimo:
Lm − induktivnost magnetiziranja primarne strane
trenutna vrednost struje magnetiziranja primarne strane poprima sledeći oblik:
ψ Nφ N π
i μ = 1 = 1 = 1 φ m sin( ω t- ) =
Lm Lm Lm 2
N U π U π π
= 1 1m sin( ω t- ) = 1m sin( ω t- ) = I μm sin( ω t- ) (3.13)
L m ωN 1 2 Lm ω 2 2
Amplituda struje magnetiziranja je:

U U
I μm = 1m = 1m (3.14)
Lm ω X m
gde je Xm reaktansa magnetiziranja koja ima vrednost:
X m = ω Lm (3.15)
Na osnovu jednačine trenutnih vrednosti možemo zaključiti da su iμ i φ u
fazi.
Trenutne vrednosti indukovanih napona u primarnom i u sekundarnom kalemu
su:
dφ
e1 = − N1 = − N1φmω sin ω t (3.16)
dt
dφ
e2 = − N 2 = − N 2φmω sin ω t (3.17)
dt
Amplitude indukovanih napona:

E1m = N1φ mω (3.18)
E2 m = N 2φmω (3.19)
Efektivna vrednost indukovanih napona:

E ωN1φm 2πfN1φ m
E1 = 1m = = = 2π f N 1φ m = 4 ,44 fN 1φ m (3.20)
2 2 2
E ωN 2φm 2πfN 2φm
E2 = 2 m = = = 2π f N 2φm = 4 ,44 fN 2φm (3.21)
2 2 2
13
gde su:
f-frekvencija mreže ; 2π = 4,44
Trenutne vrednosti napona, indukovanih napona, struje magnetiziranja i fluksa

prikazane su na slici 3.2.
u1 Φ
e1
iμ e2
Sl. 3.2 Trenutne vrednosti napona, indukovanih napona, fluksa i struje magnetiziranja
Koeficijent transformacije je:

K = E1 / E2 = N 1 / N 2 (3.22)
3.2 Prazan hod idealnog transformatora
Kompleksne jednačine za razmatranja praznog hoda idealnog transformatora su:
U 1 = − E1 (3.23)
U1
Iμ = (3.24)
jX m
E N
E 2 = 1 = E1 2 (3.25)
K N1
iz toga proizilazi:
E 1 = − jI μ X m (3.26)
N2
E 2 = − jI μ X m (3.27)
N1
Navedenim kompleksnim jednačinama odgovara vektorski dijagram koji je
prikazan na slici 3.3
14
_
U1
_
Īμ Φ
_
E2
_
E1
Sl. 3.3 Vektorski dijagram idealnog transformatora u praznom hodu.
3.3 Opterećenje idealnog transformatora
Šema opterećenja jednofaznog idealnog transformatora prikazana je na slici 3.4.

Primarni kalem transformatora je priključen na mrežu napona U1 , a na sekundarnoj
strani je priključen potrošač sa proizvoljnom impedansom Z.
Φ
I1 I2
U1 N1 N2 U2 Z
Sl. 3.4 Prikaz opterećenja jednofaznog idealnog transformatora
Usled sekundarnog napona U2 u potrošaču će se pojaviti sekundarna struja

I2 koju možemo odrediti sledećom kompleksnom jednačinom:
U2
I2 = (3.28)
Z
Kao reakcija na sekundarnu struju I 2 primarna strana reaguje tako da iz
mreže pored struje magnetiziranja I μ dodatno uzima i struju poništavanja (ravnoteže)
I p sa kojom poništava nastali poremećaj usled sekundarne struje. Prema Lencovom
pravilu fluks transformatora i nakon opterećenja treba da ostane nepromenjen. To će
biti ispunjeno ako se ovako nastale dodatne magnetopobudne sile međusobno
poništavaju.
15
Dakle:
I p N1 + I 2 N 2 = 0 (3.29)
Kompleksna vrednost struje poništavanja (ravnoteže) je:

N I
I p = −I 2 2 = − 2 (3.30)
N1 K
Iz jednačine (3.30) vidimo da struja poništavanja (ravnoteže) ima suprotan
smer u odnosu na sekundarnu struju.
Struja opterećenja na primarnoj srani je:
I1 = I p + I μ (3.31)
Ako razmatranje ograničimo na efektivne vrednosti struje, onda možemo
smatrati da dodatne magnetopobudne sile međusobno moraju biti jednake.
Koristeći efektivne vrenosti struje jednačine (3.29) i (3.30) poprimaju sledeće
oblike:
I p N1 = I 2 N 2 (3.32)
I2
Ip = (3.33)
K
Polazeći od navedenih jednačina na slici 3.5 je prikazan odgovarajući vektorski
dijagram opterećenog idealnog transformatora.
_ _
U1=E1
Īp Ī1
_
Īμ Φ
I 2′
_
E2
_
E1
Sl. 3.5 Vektorski dijagram opterećenog idealnog transformatora
4. TEHNIČKI TRANSFORMATOR
Tehnički (stvarni) transformator se odlikuje sledećim osobinama:
- u namotajima nastaju gubici u bakru (PCU )
- u toku naizmeničnog namagnetisanja magnetnog kola nastaju gubici u gvožđu (PFe )
-otpornost magnetnog kola nije nula (ima 1/3 vrednosti u odnosu na okolni vazduh).
Zbog toga na primarnoj i na sekundarnoj strani nastaju rasipni fluksni obuhvati.
16
4.1 Prazan hod tehničkog transformatora
Principijelna šema spajanja jednofaznog tehničkog transformatora u praznom

hodu prikazana je na slici 4.1.
ΦS1 Φ
I1
U1 N1 N2 U2
Sl. 4.1 Šema jednofaznog tehničkog transformatora u praznom hodu
Može se uočiti da za razliku od idealnog transformatora, kod tehničkog

transformatora u praznom hodu pored konstantnog glavnog fluksa φ koji prolazi kroz
oba kalema, na primarnoj strani se dodatno pojavljuje i rasipni fuks φ S 1 koji se
zatvara kroz okolni vazduh primarne strane i koji se ne obuhvata sekundarnim
kalemom.
Ukupan fluks na primarnoj strani je:
φ1 = φ + φ S 1 (4.1)
Primarni fluksni obuhvat ψ 1 je definisan sledećom jednačinom
ψ 1 = N 1φ1 (4.2)
Trenutna vrednost ukupnog indukovanog napona na primarnoj strani je:
dψ 1 dφ dφ
eind = − = − N1 1 − N1 S1 (4.3)
dt dt dt
Ovaj primarni indukovani napon se sastoji iz dva dela. Prvi deo indukovanog
napona e1 potiče od glavnog fluksa φ , a drugi deo eS 1 od rasipnog fluksa φ S 1 . Njihov
zbir je:
eind = e1 + eS1 (4.4)
4.1 Svođenje na idealan transformator

Principijelna šema svođenja jednofaznog tehničkog transformatora u praznom
hodu na idealan transformator prikazana je na slici 4.2.
U cilju svođenja primarne strane tehničkog transformatora na idealni
transformator, na red sa idealnim primarnim kalemom priključili smo otpornik R1 i
reaktansu rasipanja X 1 , koje predstavljaju otpornost i reaktansu rasipanja stvarnog
primarnog kalema sa brojem navojaka N 1 .
Gubici snage u magnetnom kolu, odnosno u gvožđu stvarnog tehničkog
transformatora srazmerni su sa kvadratom magnetne indukcije. A magnetna indukcija
je srazmerna sa glavnim fluksom, odnosno sa indukovanim naponom E1 .
Kod određivanja gubitaka u gvožđu tehničkog transformatora trebamo uvažiti
sledeće proporcije:
17
PFe ~ CB 2 ~ Cφ 2 ~ CE 2 (4,5)
Iz toga proizilazi da snage gubitaka u gvožđu možemo obuhvatiti otpornikom
gubitaka u gvožđu Rm koji treba priključiti paralelno na izvodne krajeve idealnog
primarnog kalema. Na ovaj način snaga gubitaka u gvožđu je:
E2
PFe = 1 (4.6)
Rm
A vrednost otpornika gubitaka u gvožđu:
E2
Rm = 1 (4.7)
PFe
I1
R1 X1 Φ
N2 E2=U2
Ig N 1
U1 Xm
Rm
Sl. 4.2 Svođenje jednofaznog tehničkog transformatora u praznom hodu na idealan

transformator
Oznake na principijelnoj šemi prema sl.4.2 su:

R1 -otpornost primarnog kalema
X 1 -rasipna reaktansa primarnog kalema
X m -reaktansa magnetiziranja
Rm -otpornost gubitaka u gvožđu
PFe -gubici u gvožđu
4.1.2 Ekvivalentna šema tehničkog transformatora u praznom hodu

Ekvivalentna šema tehničkog transformatora u praznom hodu je prikazana na
slici 4.3. Na ovoj šemi smo naznačili i struju praznog hoda I 0 , struju gubitaka u
gvožđu I g i struju magnetiziranja I μ .
I1 R1 X1
Ig Iμ
U1
Rm Xm -E1=-KE2=-KU2
Sl. 4.3 Ekvivalentna šema tehničkog transformatora u praznom hodu
18
4.1.3 Naponske jednačine praznog hoda
Polazeći od ekvivalentne šeme praznog hoda (sl.4.3), za primarnu stranu

tehničkog transformatora u praznom hodu možemo napisati sledeću kompleksnu
jednačinu:
U 1 = − E1 + I 0 R1 + jI 0 X 1 (4.8)
Ako uvodimo impedansu primarnog kalema;

Z1 = R1 + jX 1 (4.9)
zbivanje na primarnoj strani možemo obuhvatiti i sledećom naponskom jednačinom:
U 1 = − E1 + I 0 Z1 (4.10)
Struja praznog hoda se dobija kao zbir struje gubitaka u gvožđu i struje
magnetiziranja.
I0 = I g + Iμ (4.11)
Struja gubitaka u gvožđu:
− E1
Ig = (4.12)
Rm
Struja magnetiziranja:
− E1
Iμ = (4.13)
jX m
Snaga koju tehnički transformator uzima iz mreže pri praznom hodu je:
P0 = U 1 I 0 cos ϕ 0 (4.14)
Ovu snagu kod jednofaznog transformatora možemo izračunati i uz pomoć

sledeće jednačine:
P0 = PFe + I 02 R1 (4.15)
Obzirom da struja praznog hoda kod tehničkog transformatora ima relativno

malu vrednost, gubici snage u bakru primarnog kalema imaju relativno malu vrednost
u odnosu na gubitke snage u gvožđu. Te u dobroj aproksimaciji možemo smatrati da
je snaga praznog hoda praktički jednaka gubicima snage u gvožđu.
P0 ≈ PFe (4.16)
4.1.4 Vektorski dijagram praznog hoda
Vektorski dijagram tehničkog transformatora u praznom hodu je prikazan na

slici 4.4.
19
_
U1 jĪoX1
ĪoR1
_
-E1
Īo
φo Īg _
Φ
Īμ
_
E2
_
E1
Sl. 4.4 Vektorski dijagram tehničkog transformatora u praznom hodu
4.2 Svođenje (redukovanje) veličina u vektorskom dijagramu
Vektorska slika je preglednija kada su brojevi navojaka na primarnoj i

sekundarnoj strani jednaki ( N1 = N 2 ). Analiza karakteristika ovakvog transformatora
je prostija, a i jednostavnije je izvesti njegovu ekvivalentu šemu. Zbog toga kod
analize stvarnih transformatora sa veoma različitim brojevima navojaka na primarnim
i sekundarnim stranama, veličine prethodno svodimo (redukujemo) na ekvivalentni
transformator sa jednakim brojevima navojaka na obema stranama.
4.2.1 Svođenje (redukovanje) sekundarnih veličina na primarnu stranu

Ukoliko želimo da ekvivalentni transformator na obema stranama ima isti broj
navojaka kao stvarni transformator na primarnoj strani, onda sve veličine na
sekundarnoj strani treba svesti na primarnu stranu. Svedene (redukovane) sekundarne
veličine u ovom slučaju dodatno dobijaju jednu crticu iznad slovnih oznaka.
Svedena vrednost sekundarnog indukovanog napona na primarnu stranu:
N
E 2′ = E1 = E 2 1 (4.17)
N2
E N
pošto je: 1 = 1 = K
E2 N 2
Svedena vrednost sekundarnog napona na primarnu stranu je:
N
U 2′ = U 2 1 (4.18)
N2
Svedena vrednost sekundarne struje na primarnu sranu je:
N2
I p = I 2′ = I 2 (4.19)
N1
20
pošto je: I p N1 = I 2 N 2
Svedena vrednost otpornosti sekundarnog kalema na primarnu stranu je:
2
⎛N ⎞
R2′ = R2 ⎜⎜ 1 ⎟⎟ (4.20)
⎝ N2 ⎠
N1
E2 2
E 2′ N2 ⎛ N1 ⎞
pošto je: R2′ = = = R2 ⎜⎜ ⎟⎟
I 2′ N ⎝ N2 ⎠
I2 2
N1
Svedena vrednost reaktanse rasipanja sekundarnog kalema na primarnu stranu
je:
2
⎛N ⎞
X 2′ = X 2 ⎜⎜ 1 ⎟⎟ (4.21)
⎝ N2 ⎠
Prilikom svođenja usled ekvivalencije gubici snage ostaju nepromenjeni bez
obzira da li računamo sa svedenim ili sa stvarnim veličinama.
I 2′ R2′ = I 22 R2
2
(4.22)
4.2.2 Svođenje (redukovanje) primarnih veličina na sekundarnu stranu

Ukoliko želimo da ekvivalentni transformator na obema stranama ima isti broj
navojaka kao stvarni transformator na sekundarnoj strani, onda sve veličine na
primarnoj strani treba svesti na sekundarnu stranu. Svedene (redukovane) primarne
veličine u ovom slučaju dodatno dobijaju dve crtice iznad slovnih oznaka.
Svedena vrednost primarnog indukovanog napona na sekundar je:
N
E1′′ = E1 2 (4.23)
N1
Svedena vrednost primarnog priključnog napona na sekundar je:
N
U 1′′ = U 1 2 (4.24)
N1
Svedena vrednost primarne struje na sekundar je:
N
I 1′′ = I1 1 (4.25)
N2
Svedena vrednost otpornosti primarnog kalema na sekundar je:
2
⎛N ⎞
R1′′ = R1 ⎜⎜ 2 ⎟⎟ (4.26)
⎝ N1 ⎠
Svedena vrednost reaktanse rasipanja primarnog kalema na sekundar je:
2
⎛N ⎞
X 1′′ = X 1 ⎜⎜ 2 ⎟⎟ (4.27)
⎝ N1 ⎠
4.3 Opterećenje tehničkog transformatora
Šema opterećenja jednofaznog tehničkog transformatora je prikazana na

slici 4.5.
Primarna strana transformatora je priključena na mrežu napona U1 , a na
sekundarnoj strani je priključen potrošač sa proizvoljnom impedansom Z.
21
ΦS1 Φ ΦS2
A I1 I2 a
U1 R1 N1 N2 R2
X1 U2 Z
X2
B b
Sl. 4.5 Prikaz opterećenog jednofaznog tehničkog transformatora
Usled sekundarnog napona U2 u potrošaču će se pojaviti sekundarna struja I2

koju možemo odrediti sledećom kompleksnom jednačinom:
U
I2 = 2 (4.27)
Z
Na primarnoj strani će se kao reakcija na sekundarnu struju pored struje
praznog hoda I0 dodatno pojaviti i struja poništenja (ravnoteže) Ip koja ima vrednost:
N
I p = − I 2 2 = − I 2′ (4.28)
N1
Obzirom da prema Lencovom zakonu glavni fluks transformatora ostaje
nepromenjen
φ ≈ konst , I p N1 + I 2 N 2 = 0
Pored glavnog fluksa φ pojaviće se i rasipni fluks sekundarnog kalema φ S 2
koji se zatvara kroz okolni vazduh i za razliku od glavnog fluksa on obuhvata samo
sekundarni kalem.
Trenutna vrednost indukovanog napona usled sekundarnog rasipnog fluksa je:
dφ
eS 2 = − N 2 S 2 (4.29)
dt
Kompleksna vrednost rasipnog indukovanog napona u sekundarnom kalemu:

E S 2 = − jI 2 X 2 (4.30)
Svedena vrednost rasipnog indukovanog napona u sekundarnom kalemu je:
E S′ 2 = − jI 2′ X 2′ (4.31)
4.3.1 Kompletna ekvivalentna šema opterećenog tehničkog transformatora
Ekvivalentna šema za analizu opterećenog tehničkog transformatora prikazana

je na slici 4.6. Ova šema je koncipirana tako da naponske jednačine transformatora
budu u skladu sa naponskim jednačinama do kojih možemo doći polazeći od
zatvorenog električnog kola ( E1 i U1 imaju suprotne smerove).
22
I1 A R1 X1 X 2′ R2′ a I 2′
Iμ
Ig
U1 Rm Xm -E1 − U 2′ Z’
B b
Sl. 4.6 Ekvivalentna šema tehničkog transformatora

(U1 i E1 suprotni )
U sekundarno kolo smo uvrstili impedansu potrošača svedenu na primarnu

stranu. Pretpostavimo da ova impedansa Z ima proizvoljnu vrednost sa
odgovarajućom otpornošću R i reaktansom X.
Z = R + jX (4.32)
Svedene vrednosti ove impedanse Z ′ i svedene vrednosti njenih komponenata
R ′ i X ′ možemo odrediti uz pomoć sledećih jednačina:
2 2
⎛N ⎞ ⎛N ⎞
Z ′ = R ′ + jX ′ ; R ′ = ⎜⎜ 1 ⎟⎟ R ; X ′ = ⎜⎜ 1 ⎟⎟ X (4.33)
⎝ N2 ⎠ ⎝ N2 ⎠
4.3.2 Osnovne naponske jednačine

Naponske i strujne jednačine primarne strane:
U 1 = − E1 + I1 R1 + jI1 X 1 (4.34)
I 1 = I 0 + I p = I 0 − I 2′ (4.35)
I0 = I g + Iμ (4.36)
Naponske jednačine sekundarne strane sa svedenim veličinama:
U 2′ = E2′ − I 2′ R2′ − jI 2′ X 2′ (4.37)
E1 = E 2′ (4.38)
Nakon izračunavanja vrednosti svedenog sekundarnog napona do stvarnog
sekundarnog napona možemo doći uz pomoć sledeće jednačine:
N2
U 2 = U 2′ (4.39)
N1
4.3.3 Vektorski dijagram opterećenog tehničkog transformatora
Kompletan vektorski dijagram opterećenog tehničkog transformatora za slučaj

induktivnog opterećenja na sekundaru (u odnosu na zatvoreno električno kolo)
prikazan je na slici 4.7. Pre crtanja vektorskog dijagrama najpre treba usvojiti razmeru
za napon (V/mm) i razmeru za struju (A/mm).
23
jĪ1X1
_
U1
_ Ī1R1
-E1
Ī1
Īp
Īo
φ1 Īg
Īμ
φ2
I 2′
U 2′
E2′ = E1
− I 2′ R2′
− jI 2′ X 2′
Sl. 4.7 Kompletan vektorski dijagram tehničkog transformatora
(u odnosu na zatvoreno električno kolo)
U ovom vektorskom dijagramu sa oznakama ϕ1 i ϕ 2 označeni su fazni stavovi

struja primarne i sekundarne strane u odnosu na odgovarajuće napone.
5. SMEROVI INDUKOVANOG NAPONA
Principijelna šema za analizu polariteta priključnog i indukovanih napona u

odnosu na spoljašnji potrošač prikazana je na slici 5.1.
Φ
1
U1 R E1
2
3
R E2
Sl. 5.1 Prikaz polariteta indukovanih napona u odnosu na spoljašnji potrošač
24
Primenom II Kirchofovog zakona na primarno zatvoreno električno kolo

idealnog transformatora možemo doći do sledećih jednačina:
U 1 + E1 = 0 ; U 1 = − E1 (5.1)
Na osnovu njih možemo konstatovati da priključni napon i indukovani napon
gledajući u odnosu na zatvoreno električno kolo imaju suprotne smerove. To znači da
na priključcima 1-2 priključni napon U 1 i indukovani napon primarnog kalema E1 u
svakom trenutku imaju iste polaritete.
Ali ako između priključaka 1-2 i 3-4 prema slici 5.1 priključimo proizvoljan
spoljašnji otpornik R , onda na osnovu prethodne konstatacije možemo zaključiti i to
da kroz ovaj otpornik i priključni napon i indukovani napon u svakom trenutku teraju
struju u istom smeru. Sa druge strane indukovani napon primarne strane E1 i
indukovani napon sekundarne strane E 2 su u fazi.
Zaključak: Sa stanovišta spoljašnjeg potrošača ,, R′′ sva tri napona (U 1 , E1 , E 2′ ) su u
fazi.
Pošto je kod rada transformatora najbitnije njegovo ponašanje u slučajevima
spoljašnjeg opterećenja, u kasnijim razmatranjima jednačine i ekvivalentne šeme
uskladićemo sa stavovima iz prethodnog zaključka. Vektorske dijagrame koji
proizilaze iz takvog razmatranja nazvaćemo spoljašnjim vektorskim dijagramima.
( Napon primara, napon sekundara i indukovane napone crtamo istom smeru)
6. OZNAKE KRAJEVA NAMOTAJA TRANSFORMATORA
Zbog lakšeg snalaženja prilikom spajanja faznih namotaja transformatora,

propisi zahtevaju da krajevi namotaja kod jednofaznih i trofaznih transformatora
budu na strogo određen način obeleženi odgovarajućim oznakama. Pošto se namotaji
transformatora nalaze na stubovima magnetnog kola i sa njima su zajedno smešteni u
kotao transformatora, oznake krajeva namotaja ćemo nazvati unutrašnjim oznakama.
Načini označavanja krajeva faznih namotaja propisani su jugoslovenskim standardom
JUS N.H1.019 istovetnim sa međunarodnim standardima (IEC 616). Ove oznake
ćemo nazvati novim oznakama. Obzirom da u elektroprivredi još ima mnogo
transformatora kod kojih su primenjene oznake krajeva namotaja prema nemačkom
propisu VDE, radi lakšeg snalaženja u praksi, navešćemo i odgovarajuće stare oznake.
6.1 Princip obeležavanja krajeva namotaja
Istoimenim krajevima ćemo nazvati sve one krajeve namotaja (sve ulazne ili sve
izlazne), koji u bilo kojem trenutku imaju iste polaritete. Oznake krajeva namotaja
kod različitih propisa su koncipirane tako da na osnovu njih odmah možemo
prepoznati istoimene krajeve.
6.1.1 Nove oznake prema propisu JUS, N. H1. 019.
Ovaj propis je sa obaveznom primenom od 20.08.1987. Po ovome različiti

namotaji transformatora se moraju označiti brojevima ispred slovnih oznaka tako da
namotaj višeg napona bude označen sa brojem 1, a ostali namotaji sa 2,3,4,....prema
opadajućem nizu svojih nominalnih napona. Iza ovog broja dolaze velike slovne
oznake latinice U, V, W, za označavanje fazne pripadnosti pojedinih faznih namotaja.
Kod namotaja jednofaznih transformatora slovne oznake se izostavljaju obzirom da na
25
primarnoj i na sekundarnoj strani imamo samo jedan fazni namotaj.Iza slovnih oznaka
dolazi druga brojka koja kod ulaznog kraja ima oznaku 1, a kod izlaznog kraja 2.
6.1.2 Stare oznake prema nemačkom propisu VDE.

Propisi VDE za označavanje krajeva namotaja koristili su samo slovne oznake i
to velika slova latinice na strani višeg napona i mala slova latinice na strani nižeg
napona. Prema ovom propisu početni krajevi namotaja kod jednofaznih
transformatora bili su označeni sa velikim slovom D na strani višeg napona i sa
malim slovom d na strani nižeg napona. Kod završnih krajeva u zavisnosti od visine
napona bile su u upotrebi oznake Q ili q . Kod trofaznih transformatora počeci faznih
namotaja u zavisnosti od visine napona na primarnoj i na sekundarnoj strani su bili
označeni sa slovima A,B,C ili a,b,c, a završeci sa X,Y,Z, ili x,y,z.
6.1.3 Pravilo za određivanje istoimenih krajeva

Određivanje istoimenih krajeva možemo proveriti veoma lako ako zapamtimo
sledeće pravilo:
Struje koje ulaze na istoimenim krajevima magnetiziraju jezgro
transformatora u istom smeru.
Kod određivanja smera magnetiziranja možemo koristiti pravilo desne
šake: Ako primarne ili sekundarne kalemova kod transformatora desnom šakom
obuhvatimo tako da prsti pokazuju smer struje u kalemu, onda palac će pokazati
smer magnetnog fluksa odnosno smer magnetiziranja.
6.2 Oznake
Za jednofazne i za trofazne transformatore predviđene oznake priključaka od

strane propisa su obuhvaćene u tabeli 6.1
Napon Jednofazni Trofazni

Nove Stare Faze Nove Stare
I. faza 1U1-1U2 A-X
Viši napon 1.1-1.2 D-Q II. faza 1V1-1V2 B-Y
III.faza 1W1-1W2 C-Z
I.faza 2U1-2U2 a-x
Niži napon 2.1-2.2 d-q II. faza 2V1-2V2 b-y
III.faza 2W1-2W2 c-z
Tabela 6.1 Obeležavanja krajeva namotaja tehničkog transformatora
Koristeći oznake iz ove tabele i izloženih pravila, krajeve 1-2 i 3-4 kod
jednofaznog transformatora prema slici 5.1 uz uslov da N1 > N 2 trebali bi smo
označiti brojevima 1.1-1.2 i 2.1-2.2 ili po starim slovnim oznakama D-Q i d-q
7. SPOLJAŠNJE RAZMATRANJE
Kod ovog razmatranja uzimamo u obzir činjenicu da gledajući sa spoljašnje

strane ( sa strane potrošača R ) vektori U 1 i E1 su u fazi. Pri tom ćemo razmotriti
opterećeni jednofazni lančasti transformator sa N1 > N 2 prema slici 7.1 i to najpre kao
idealni transformator, zatim kao stvarni tehnički transformator.
26
(D)
1.1 Φ
I1
E1
U1
1.2 (d)
(Q) 2.1
I2
E2 R
2.2
(q)
Sl. 7.1 Šema jednofaznog lančastog transformatora
7.1 Opterećen idealan transformator
Razmatranje ćemo sprovesti tako da veličine na sekundarnoj strani najpre

svodimo na primarnu stranu.
7.1.1 Naponske jednačine

Na osnovu konstatacije iz prethodnih poglavlja rad razmatranog idealnog
transformatora možemo obuhvatiti sledećim sistemom jednačina:
U 1 = E1
I p = I'2 (7.1)
I1 = I μ + I'2
7.1.2 Spoljašnji vektorski dijagram opterećenog idealnog transformatora

Spoljašnji vektorski dijagram opterećenog idealnog transformatora je prikazan na
slici 7.2
′ ′
U 1 = E1 = E 2 = U 2
(Ip ) I1
′
I2
Iμ Φ
Sl. 7.2 Spoljašnji vektorski dijagram opterećenog idealnog transformatora

(U1 ,E1 ,U2 i E2 u istom smeru)
27
7.2 Opterećeni tehnički transformator
Razmatranje ćemo sprovesti tako da veličine na sekundarnoj strani najpre

svodimo na primarnu stranu
7.2.1 Naponske jednačine
Na osnovu konstatacije iz prethodnih poglavlja rad razmatranog opterećenog

tehničkog transformatora možemo obuhvatiti sledećim jednačinama:
U 1 = E1 + I1 R1 + jI1 X 1 (7.2)
U 2′ = E 2′ − I 2′ R2′ − jI 2′ X 2′ (7.3)
E 2′ = E1 (7.4)
I0 = I g + Iμ (7.5)
I1 = I 0 + I 2′ (7.6)
7.2.2 Ekvivalentna šema
Spoljašnja ekvivalentna šema tehničkog transformatora je prikazana na slici 7.3
I1 R1 X1 I 2′ R2′ X 2′
Ig Iμ
U1 Rm E1 U 2′ Z’
Xm
Sl. 7.3 Spoljašnja ekvivalentna šema tehničkog transformatora

(U1 i E1 u istom smeru)
Ova ekvivalentna šema se razlikuje od ekvivalentne šeme prema slici 4.6 u

tome što su na ovoj slici su E1 i E 2′ naznačene sa pozitivnom predznakom, a smer I 2′
sa suprotnim smerom.
7.2.3 Kompletan spoljašnji vektorski dijagram
Polazeći od naponskih jednačina koje su definisane u poglavlju 7.2.1 na slici

7.4 je prikazan kompletan spoljašni vektorski dijagram induktivno opterećenog
tehničkog transformatora.
Kod ovog vektorskog dijagrama vektor U 2′ je crtan u smeru vektora U 1 .
28
jĪ1X1
_
U1
Ī 1 R1 Ī1
jI 2′ X 2′
_
E1 I 2′
Ī2’R2’
U 2′
φ2
φ1 Īo
Īg
_
Īμ
Φ
Sl. 7.4 Kompletan spoljašnji vektorski dijagram induktivno opterećenog tehničkog
transformatora
8. KAPOV TROUGAO
Udeo struje praznog hoda I0 u struji opterećenja primarne strane I1 je mnogo
manji nego što smo mi to u dosadašnjim primerima pretpostavili. Stvarna vrednost
struje praznog hoda I 0 kod tehničkih transformatora u odnosu na nominalnu vrednost
I1n iznosi:
I 0 ≈ (3 ÷ 5)% I 1n (8.1)
Zbog toga nećemo učiniti veliku grešku ako kod analize nominalnog
opterećenja i u slučajevima analize kratkih spojeva struju praznog hoda zanemarimo.
Iz ove pretpostavke proizilazi:
I 1 ≈ I 2′ (8.2)
8.1 Naponske jednačine

Uz navedena uprošćenja rad tehničkog transformatora na primarnoj i
na sekundarnoj strani možemo obuhvatiti sledećim jednačinama:
U 1 = E1 + I1 R1 + jI1 X 1 (8.3)
U 2′ = E 2′ − I 2′ R2′ − jI 2′ X 2′ (8.4)
Polazeći od jednačine 7.4 , 8.3 i 8.4 , eliminisanjem indukovanih napona
možemo odrediti direktu vezu između primarnog napona i svedene vrednosti
sekundarnog napona:
U 1 = U 2′ + I1 [(R1 + R2′ ) + j ( X 1 + X 2′ )] (8,5)
Jednačina 8.5 će poprimiti još jednostavniji oblik ako uvedemo otpornost RK i
reaktansu XK kratkog spoja koje imaju sledeće vrednosti:
RK = R1 + R2′ (8.6)
X K = X 1 + X 2′ (8.7)
Kompleksni oblik impedanse kratkog spoja Z K je:
Z K = RK + jX K (8.8)
29
Sa ovim izmenama jednačina 8.5 poprima sledeći konačni oblik:

U 1 = U 2′ + I 1 RK + jI 1 X K = U 2′ + I 1 Z K (8.9)
8.2 Uprošćena ekvivalentna šema
Uprošćena ekvivalentna šema koja odgovara jednačinama 8.3 i 8.4 odnosno

jednačini 8.9 prikazana je na slici 8.1
I1 R1 X1 R2′ X 2′
U1 E1 U 2′
I1 RK XK
U1 U 2′
Sl. 8.1 Uprošćene ekvivalentne šeme tehničkog transformatora (Io=0 )
8.3 Spoljašnji vektorski dijagrami

Spoljašnji vektorski dijagrami koji odgovaraju jednačinama 8.3 i 8.4 odnosno
jednačini 8.9 su prikazani na slici 8.2a i 8.2b. Pošto je ovaj poslednji vektorski
dijagram prvi nacrtao Kap, trougao padova napona A-B-C po njemu je nazvan Kapov
trougao.
A
jĪ1X1 jĪ1X1
jI 2′ X 2′
Ī 1 R1
I1Z K B
_ _ jI 2′ X 2′ _
U1 E1 U1 Ī 1 R1
I 2′ R2′ C I 2 R2′
′
U 2′
U 2′
a) φ1 I1 = I 2′ b) φ1 I1 = I 2′
φ2 _ φ2 _
Φ Φ
Sl. 8.2 Uprošćeni vektorski dijagrami opterećenog tehničkog transformatora (Io=0)
30
8.4 Kapov trougao
Kapov trougao je sačinjen od dve katete od kojih jedna predstavlja ukupni

omski pad napona na omskim otpornostima a druga ukupni induktivni pad napona na
induktivnim otpornostima rasipanja pri nominalnom opterećenju ( I 1n ) transformatora.
Prva kateta A-B je ukupni pad napona na induktivnim otpornostima (usled
rasipanja) primarnog i sekundarnog kalema i ima vrednost:
U S = I 1n ( X 1 + X 2′ ) = I 1n jX K (8.10)
Druga kateta B-C je ukupni pad napona na omskim otpornostima primarnog i
sekundarnog kalema i ima vrednost:
U R = I 1n (R1 + R2′ ) = I 1n RK (8.11)
Ukupan vektorski pad napona u transformatoru je:
U K = I 1n Z K (8.12)
Između efektivne vrednosti padova napona u Kapovom trouglu postoji sledeća
veza:
U K = U R2 + U S2 (8.13)
Vrednost U K se određuje uz pomoć ogleda (pokusa) kratkog spoja pri
smanjenom priključnom naponu na takvu vrednost da struja kratkog spoja odgovara
nominalnoj struji (I k = I1n ) . Zbog toga ovaj vektorski pad napona ima naziv: napon
kratkog spoja.
Napon kratkog spoja i njegove komponente često izražavamo kao
procentualnu vrednost u odnosu na nominalni napon primarne strane. Njihove
vrednosti su sledeće:
U
u K % = K ⋅ 100 (8.14)
U 1n
U
u R% = R ⋅ 100 (8.15)
U 1n
U
u S % = S ⋅ 100 (8.16)
U 1n
Kapov trougao najčešće se crta tako da omski pad napona UR bude u pravcu
vertikale kao što je prikazano na slici 8.3
A US= I1nXK B
UK UR= I1nRK
φk
C
Sl. 8.3 Vektorski prikaz Kapovog trougla
31
9. UNUTRAŠNJI PAD NAPONA U TRANSFORMATORU
Iako se u transformatoru odvijaju vektorski procesi sabiranja napona, nas u

krajnjoj liniji obično interesuju apsolutne vrednosti sekundarnog napona i apsolutna
vrednost razlike primarnog i svedenog sekundarnog napona:
ΔU = U 1 − U 2′ (9.1)
Ovu vrednost apsolutnog pada napona dobijemo ako na vektorskom dijagramu

(sl.9.1) šestarom prenosimo vrednost U 2′ na U1. Ako ovu tačku na U1 obeležimo sa D
onda je AD = ΔU a DO = U ' 2 a dužina AO = U ' 2 + ΔU =U1.
Na osnovu rečenog vidimo da na vrednost ΔU utiču sledeće veličine:
R K , X K , I 2 ; cos ϕ 2
US
U1 UK B
ΔU
φk U
R
C
D
U 2′
φ2 I1 = I 2′
φ1
O
Sl. 9.1 Uprošćeni vektorski dijagram tehničkog transformatora (izostavljeno E1)
9.1 Kapov dijagram
Veoma preglednu sliku promene pada napona kod transformatora dobijamo

uz pomoć Kapovog dijagrama.
Način crtanja Kapovog dijagrama možemo pratiti prema slici 9.2. Baza za
crtanje je Kapov trougao koji je uz nominalnu struju u odgovarajućoj razmeri nacrtan
tako da struja I1n i napon UR budu u pravcu vertikale. Zatim iz tačke A i tačke C
povučemo krugove K1 i K2 sa poluprečnicima koji su srazmerni sa U1. Produžetak
vektora U R na dole tada predstavlja graničnu liniju između induktivnog i
kapacitivnog područja. Kod induktivnih sekundarnih opterećenja fazni stav ϕ 2 u
odnosu na ovu liniju nanosimo na desno, a kod kapacitivnih na levo. Padove napona
ΔU koji uz nominalnu struju odgovaraju nanesenim faznim stavovima dobijemo kao
32
odsečak D-E između nacrtanih krugova u produžetku vektora U 2′ . Može se videti da

se u kapacitivnom području krugovi seku u tački F . Faznom stavu koji odgovara ovoj
tački, pad napona je nula. Ukoliko je fazni stav u kapacitivnom području veći od
faznog stava u tački F tada pad napona postaje negativan. To znači da na ovim
delovima U 2′ ima veću vrednost od napona U1.
A US B
φK U R
UK K1 ( R = U1 )
C
K 2 ( R = U1 )
U 1 φ2 U 2′
I1
φ1 φ2
φ1
D
F ΔU
ΔU = 0 E
Sl. 9.2 Prikaz načina crtanja Kapovog dijagrama
Treba ovde napomenuti da se prilikom crtanja Kapovog dijagrama crta samo

Kapov trougao, granična linija, produžetak napona U 2′ i krugovi K1 i K2 kao što je to
prikazano na slici 9.3
US
A B
φK U
R K1 ( R = U1 )
UK C
K 2 ( R = U1 )
φ2=φK
φ2
(kap) φ2 ΔU max
(ind)
ΔU = 0
ΔU
ΔU ΔU
cosφ2=1
kapacitivno opterećenje induktivno opterećenje
Sl. 9.3 Kapov dijagram
33
Može se primetiti da maksimalni pad napon kod transformatora nastaje onda

kada je transformator opterećen sekundarnom strujom uz induktivni faktor snage koji
je jednak faktoru snage transformatora u kratkom spoju. U ovom slučaju vrednost
pada napona je jednaka naponu kratkog spoja ( ΔU max = U K = U 1 − U 2′ ).
9.2 Dijagram pada napona
Ako kod transformatora pri konstantnoj nominalnoj struji I2=I2n izračunamo

unutrašnje padove napona ΔU pri različitim faktorima snage cos ϕ 2 , onda na osnovu
izračunatih vrednosti možemo nacrtati dijagram padova napona, koji je u opštem
obliku predstavljen na slici 9.4. Ovaj dijagram služi dispečeru za brzo određivanje
unutrašnjeg pada napona u cilju korekcije napona na potrošačima.
+ΔU
ΔU=f(cosϕ2))
I1=I1n=konst
cosϕ2 (kap) cosϕ2 (ind)

0 0,5 1 0,5 0
-ΔU
Sl. 9.4 Opšti izgled dijagrama padova napona
Pri tom levo od ordinate, očitavaju se padovi napona u slučajevima

kapacitivnog opterećenja, a desno u slučajevima induktivnih opterećenja.
9.3 Promena sekundarnog napona
Dispečeru u elektro distribuciji stoji na raspolaganju još i dijagram promene

sekundarnog napona U 2 = f ( I 2 ) u funkciji sekundarne struje pri različitim faktorima
snage cos ϕ 2 = konst . Opšti izgled ovog dijagrama je predstavljen na slici 9.5
U2
U20 cosφ=0.8 kap
cosφ=1
cosφ=0.8 ind
I2
I2n
34
Sl. 9.5 Opšti izgled promene sekundarnog napona u funkciji sekundarne struje pri
različitim faktorima snage
9.4 Analitički izrazi za određivanje pada napona kod transformatora

Analitičke izraze za određivanje unutrašnjeg pada napona izvešćemo polazeći
od vektorskog dijagrama koji je prikazan na slici 9.6. Na ovoj slici, koja je nacrtana u
naponskoj razmeri v(V/mm), ukupan pad napona pri nominalnoj struji podelili smo na
uzdužnu i na poprečnu komponentu.
A E D
φ2
US
U1
UK
F B
φ2
UR
C
U 2′
I1
φ1
φ2
O
Sl. 9.6 Vektorski dijagram transformatora uz izvođenje analitičkog izraza za
unutrašnji pad napona
Uzdužna komponenta pada napona:

uϕ′ = vC E (9.2)
Poprečna komponenta pada napona:
uϕ′′ = vA E (9.3)
Jednačine za određivanje uzdužne i poprečne komponente pada napona
najpre ćemo izvesti za slučaj induktivnog opterećenja:
U ϕ′ = v ⋅ ( FC + BD) = U R cos ϕ 2 + U S sin ϕ 2 (9.4)
U ϕ′′ = v ⋅ ( AD − FB) = U S cos ϕ 2 − U R sin ϕ 2 (9.5)
Jednačine za određivanje uzdužne i poprečne komponente pada napona za
slučaj kapacitivnog opterećenja dobijamo polazeći od jednačine 9.4 i 9.5. U ovim
jednačinama trebamo promeniti samo predznak ispred neparne funkcije sin ϕ 2 . Na taj
način dobijamo:
35
U ϕ′ = U R cosϕ 2 − U S sin ϕ 2 (9.6)

U ϕ′′ = U S cosϕ 2 + U R sin ϕ 2 (9.7)
Polazeći od činjenice da je trougao ΔOAE pravougli, između primarnog
napona i svedene vrednosti sekundarnog napona koristeći Pitagorinu teoremu
možemo ustanoviti sledeću vezu:
U 1 = v ⋅ ( OC + CE ) 2 + AE =
2
(U ′ + U ′ ) + (U ′′ )
2 ϕ
2
ϕ
2
(9.8)
Iz toga proizilazi:
U 2′ = U 12 − (U ϕ′′ ) − U ϕ′
2
(9.9)
Jednačinu 9.9 možemo napisati i u sledećem obliku:
2
⎛ U ϕ′′ ⎞
U 2′ = U 1 1 − ⎜⎜ ⎟⎟ − U ϕ′ (9.10)
⎝ U1 ⎠
X2
Obzirom da je 1 − X 2 ≈ 1 − ako X → 0 (Tajlorov red), veličinu pod
2
korenom možemo zameniti sledećom približnom jednačinom:
2 2
⎛ U ϕ′′ ⎞ 1 ⎛ U ′′ ⎞
1 − ⎜⎜ ⎟⎟ ≈ 1 − ⎜⎜ ϕ ⎟⎟ (9.11)
⎝ U1 ⎠ 2 ⎝ U1 ⎠
Uzimajući u obzir jednačinu 9.11 svedenu vrednost sekundarnog napona
možemo odrediti i pomoću sledeće približne jednačine:
(U ′′ )
ϕ
2
U 2′ ≈ U 1 − U ϕ′ − 0,5 (9.12)
U1
Na osnovu izloženog vrednost unutrašnjeg pada napona kod transformatora pri
nominalnom opterećenju je:
(U ϕ′′ )2
ΔU = U 1 − U 2′ ≈ U ϕ′ + 0.5 ⋅ (9.13)
U1
10. OGLED (POKUS) PRAZNOG HODA
Izvodi se uz nominalni napon U 10 = U 1n
Svrha ogleda praznog hoda je:

⎛ N ⎞
- određivanje vrednosti koeficijenta transformacije ⎜⎜ K = 1 ⎟⎟ ,
⎝ N2 ⎠
- određivanje vrednosti gubitaka u gvožđu (PFe ) ,
- određivanje vrednosti otpora gubitaka u gvožđu (Rm ) ,
- određivanje vrednosti reaktanse magnetiziranja ( X m ).
Meri se: U 10 , I10 , P10 ,U 20 , R1
36
10.1. Šema spajanja instrumenata

Šema spajanja instrumenata za ogled praznog hoda prikazana je na slici 10.1.
sekundarni krajevi
su otvoreni
A W
U 1n V1 V2
Sl. 10.1 Šema spajanja instrumenata kod ogleda praznog hoda
Prilikom ogleda praznog hoda merimo sledeće veličine: U 10 , I10 , P10 ,U 20 , R1
10.2. Vektorski dijagram praznog hoda
Vektorski dijagram tehničkog transformatora za ogled praznog hoda je prikazan

na slici 10.2.
+ U10 = E1 = E2′ = U 2′
I0
ϕ0 ϕ0 I
Iμ g
Sl. 10.2 Vektor dijagram tehničkog transformatora kod ogleda praznog hoda.
10.3 Ekvivalentna šema praznog hoda

Ekvivalentna šema za razmatranje rezultata iz ogleda praznog hoda je prikazana
na slici 10.2.
I 0 R1 X1
Ig Iμ
U 10 ′
U 20
Rm Xm
Sl. 10.3.Ekvivalentna šema za analizu ogleda praznog hoda.
37
Vrednosti koje računanjem treba odrediti iz ogleda praznog hoda su:

PFe , K , cos ϕ 0 , I μ , I g , Rm , X m
Gubici snage u gvožđu jednofaznog transformatora su:
PFe = P0 − I 02 R1 ≈ P0 (10.1)
2
jer: I R1 « P0
0
Vrednost koeficijenta transformacije:

N E U
K = 1 = 1 = 10 (10.2)
N 2 E 2 U 20
Faktor snage u praznom hodu:
P
cosϕ 0 = 0 (10.3)
U 10 I 0
Vrednost struje magnetiziranja:
I μ = I 0 sin ϕ 0 (10.4)
Vrednost struje gubitaka u gvožđu:
I g = I 0 cos ϕ0 = I 0 − I μ
2 2
(10.5)
Vrednost otpora gubitaka u gvožđu je:
U
Rm = 10 (10.6)
Ig
Vrednost reaktanse magnetiziranja:
U
X m = 10 (10.7)
Iμ
11. OGLED (POKUS) KRATKOG SPOJA

Izvodi se uz smanjeni napon tako da struja primarne strane pri kratkom spoju
sekundarnog kalema bude jednaka nominalnoj struji I 1 = I1n .
Sekundarni krajevi su kratko spojeni pomoću ampermetra.
Svrha ogleda je:
- određivanje vrednosti gubitaka snage u bakru Pcu pri nominalnom opterećenju
- određivanje stvarne vrednosti struje kratkog spoja pri nominalnom naponu
11.1. Šema spajanja instrumenata
Šema spajanja instrumenata za ogled kratkog spoja je prikazana na slici 11.1.
I1n
A1 W
UK V A2
Sl. 11.1 Šema spajanja instrumenata kod ogleda kratkog spoja.
38
Prilikom ogleda (pokusa) kratkog spoja merimo sledeće veličine:

-napon kratkog spoja UK,
-struju kratkog spoja na primarnoj strani pri sniženom naponu (I1=I1n),
-struju kratkog spoja na sekundarnoj strani pri sniženom naponu (I2=I2n),
-snagu kratkog spoja na primarnoj strani pri sniženom naponu (PK).
11.2. Vektorski dijagram stvarnog kratkog spoja

Kod stvarnog kratkog spoja primarna strana transformatora je priključena na
nominalni napon tako da su izvodi sekundarne strane u kratkom spoju.
Treba zapamtiti da je stvarni kratak spoj u odnosu na transformator veoma
opasan zbog toga što stvarna struja kratkog spoja IK može da dostigne i 15−20 puta
veću struju od nominalne struje.
Vektorski dijagram tehničkog transformatora u stvarnom kratkom spoju
prikazan je na slici 11.2.
IK
jI K X K
U1
I K RK
ϕK
Sl. 11.2 Vektorski dijagram tehničkog transformatora u stvarnom kratkom spoju.
11.3 Ekvivalentna šema kratkog spoja

Ekvivalentna šema za razmatranje rezultata iz ogleda (pokusa) kratkog spoja
prikazana je na slici 11.3.
I 1n = I 1 RK XK
UK
I1n >> I 0
Sl. 11.3. Ekvivalentna šema za analizu ogleda kratkog spoja.
39
Vrednosti koje računanjem treba odrediti iz ogleda kratkog spoja su:

ZK , RK , XK , U R , U S , cos ϕ k , P CU , K , I K
Impedansa kratkog spoja:
U
ZK = K (11.1)
I 1n
Faktor snage u kratkom spoju:
PK
cos ϕ K = (11.2)
U K I 1n
Omska otpornost kratkog spoja:
P
R K = R1 + R2′ = Z K cos ϕ K = 2K (11.3)
I 1n
Induktivna otpornost kratkog spoja:
X K = X 1 + X 2′ = Z K sin ϕ K = Z K2 − R K2 (11.4)
Nominalni gubici snage u bakru primarnog i sekundarnog kalema su:
Pcu ≈ PK (11.5)
zbog toga što gubici snage u gvožđu pri kratkom spoju transformatora imaju
zanemarljivo male vrednosti.
Koeficijent transformacije (radi provere vrednost iz ogleda praznog hoda) je:

I
K= 2 (11.6)
I1
Procentualna vrednost napona kratkog spoja je:

U
u K % = K ⋅ 100 (11.7)
U 1n
Omski pad napona pri nominalnoj struji:

U R = U K cos ϕ K (11.8)
ili:
P
UR = K (11.9)
I1
Induktivni pad napona pri nominalnoj struji:
U S = U K sin ϕ K (11.10)
ili:
U S = U K2 − U R2 (11.11)
Struja kratkog spoja pri sniženom naponu:
U
I 1n = K (11.12)
Zk
Stvarna struja kratkog spoja pri nominalnom naponu
U
IK = 1 (11.13)
ZK
Polazeći od jednačine 11.11, 11.12 , i 11.7 stvarnu vrednost struje kratkog
spoja možemo izračunati i pomoću sledeće jednačine:
40
U1 100
I K = I 1n = I 1n (11.14)
UK uK%
12. STEPEN KORISNOG DEJSTVA TRANSFORMATORA
Stepen korisnog dejstva transformatora u opštem slučaju se računa kao odnos

predate električne snage P2 i primljene električne snage P1 .
P2
η= (12.1)
P1
Promenu stepena korisnog dejstva u zavisnosti od sekundarnog opterećenja
odredićemo polazićemo od sledećih pretpostavki:
-sekundarni napon tokom promene opterećenja ima konstantnu vrednost koja
je jednaka nominalnom naponu ( U 2 = U 2 n =konst).
-faktor snage na sekundarnoj strani tokom promene sekundarnog opterećenja
držimo konstantnim ( cos ϕ 2 = konst ).
U cilju lakšeg sagledavanja promene stepena korisnog dejstva η x uvešćemo

nezavisno promenljivu x koja predstavlja relativo opterećenje transformatora i ona se
određuje na sledeći način:
I I U S
x = 2 x = 2 x 2n = 2 x (12.2)
I 2 n I 2 nU 2 n S2
Gde su: I 2 x ; I 2 n -promenljiva i nominalna sekundarna struja.

S 2 x ; S 2 -promenljiva i nominalna prividna snaga.
12.1 Promena snage, gubitaka snage i stepena korisnog dejstva
Predata električna snaga P2 x usled promene sekundarne struje I 2 x je

promenljiva i njenu vrednost možemo odrediti pomoću nezavisno primenljive x i
faktora snage cos ϕ 2 uz pomoć sledećih jednačina:
P2 x = S 2 x cos ϕ 2 = xS 2 cos ϕ 2 (12.3)
Gubitke snage u gvožđu u toku promene sekundarnog opterećenja možemo
smatrati stalnim:
PFe ≈ P0 = konst (12.4)
Gubici snage u bakru kalemova Pcux su promenljivi i njihove vrednosti

možemo izraziti uz pomoć nezavisno promenljive x na sledeći način:
Pcux = x 2 Pcu (12.5)
Gde je: Pcu -gubici snage u bakru kalema pri opterećenju nominalnim strujama
.
41
Na osnovu izloženog za određivanje vrednosti stepena korisnog dejstva

η x možemo napisati sledeću jednačinu:
P2 x xS 2 cos ϕ 2 u
ηx = = = (12.6)
P2 x + PFe + Pcux xS 2 cos ϕ 2 + PFe + x Pcu v
2
Promena stepena korisnog dejstva η x u funkciji relativnog opterećenja x , pri

različitim faktorima snage cos ϕ 2 prikazana je na slici12.1
ηmax
ηx cosφ2=1
cosφ2=0.9
cosφ2=0.8
1 x
Sl. 12.1. Zavisnost stepena korisnog dejstva transformatora od relativnog

opterećenja sekundara za date vrednosti faktora snage cosφ2.
Može se primetiti da na stepen korisnog dejstva transformatora pored

promenljive x utiče i faktor snage cos ϕ 2 . Pri tom transformator ima najveći stepen
korisnog dejstva ako je opterećen sa faktorom snage cos ϕ 2 =1.
12.2 Maksimalni stepen korisnog dejstva
Na osnovu analize karakteristike stepena korisnog dejstva prema slici12.1

možemo uočiti da ove funkcije imaju svoje maksimume ηmax i to na onim mestima u
kojima prvi izvod funkcije η x ima vrednost nule. Dakle prvi izvod količnika je:
dη X u ′v − v ′u
= =0 (12.7)
dx v2
Jednačina 12.7 će imati vrednost nule ako vrednost brojnika bude nula:
u ′v − v ′u = 0 (12.8)
Vrednosti promenljive i njihovih izvoda u jednačini 12.8 su:
u = xS 2 cos ϕ 2 v = xS 2 cos ϕ 2 + PFe + x 2 Pcu
u ′ = S 2 cos ϕ 2 v ′ = S 2 cos ϕ 2 + 2 xPcu
Zamenom ovih parametara u jednačini 12.8 dobijamo:
S 2 cos ϕ 2 (xS 2 cos ϕ 2 + PFe x 2 Pcu ) − (S 2 cos ϕ 2 + 2 xPcu )xS 2 cos ϕ 2 = 0
Nakon sređivanja dobijamo krajnji rezultat za maksimalni stepen korisnog

dejstva:
PFe − x 2 Pcu = 0 (12.9)
42
Uslov prema jednačini 12.9 možemo napisati i na sledeći način:

PFe = Pcux (12.10)
Zaključak: Transformator ima najveći stepen korisnog dejstva kod onog
opterećenja kod kojeg se stalni gubici u gvožđu izjednačuju sa promenljivim
gubicima snage u bakru kalemova.
Vrednost relativnog opterećenja x kod kojeg nastupa maksimalni stepen korisnog

dejstva ηmax je:
PFe
x= (12.11)
Pcu
Vrednost maksimalnog stepena korisnog dejstva η max dobijamo zamenom
jednačine 12.11 u jednačinu 12.6. Dakle:
PFe
S 2 cos ϕ 2
Pcu
η max = (12.12)
PFe
S 2 cos ϕ 2 + 2 PFe
Pcu
Može se primetiti da maksimumi stepena korisnog dejstva zavise i od faktora
snage opterećenja. Najveći maksimum dobijamo pri faktoru snage cos ϕ 2 =1.
Treba ovde još napomenuti da energetski transformatori u većini slučajeva
nisu opterećeni stalno nominalnim opterećenjima. Zbog toga projektanti
transformatora maksimalni stepen korisnog dejstva ηmax uvek podešavaju u onu tačku
u kojoj bi transformator bio prema predviđanju najduže vreme opterećen.
13. KONSTRUKCIONA IZVEDBA ENERGETSKOG

TRANSFORMATORA
Energetski transformatori mogu biti proizvedeni kao:

-jednofazni transformatori
-trofazni transformatori
Kod prenosa električne energije pomoću trofaznog sistema u Americi su

prevladali jednofazni a u Evropi trofazni transformatori.
Način spajanja transformatora na trofaznu mrežu u američkoj i u evropskoj
praksi prikazani su na slici 13.1.
L1L2L3 N L1L2L3 N
L1
L1
L2 L2
L3
N
L3
N
a. b.
Sl. 13.1 Način spajanja transformatora u trofaznom mrežnom sistemu.
43
Oba ova sistema imaju određene prednosti i mane:
američka praksa (sl. 13.1.a) evropska praksa (sl. 13.1.b)

3 transf. 1~ 1 transf. 3~
prednost: u rezervi treba držati prednost: jedan 3~ transformator je

samo jedan 1~ transformator. jeftiniji od tri1~ transformatora
mana: četiri 1~transformatora su skuplji mana: nema transformatora
od jednog 3~ transformatora u rezervi
Konstrukciona izvedba Evropskog trofaznog energetskog transformatora je

prikazana na slici 13.2.
Sl. 13.2 Konstrukciona izvedba evropskog trofaznog transformatora

1-Magnetno kolo, 2-Kalem nižeg napona, 3-Kalem višeg napona, 4-Podvoz sa točkovima,
5-Kotao, 6-Poklopac kotla, 7-Provodni izolatori za niži napon, 8-Provodi izolatori za viši
napon, 9-Buholzov relej, 10-Konzervator ulja, 11-Izvod kalema nižeg napona, 12- Izvod
kalema višeg napona
Konstrukcioni elementi transformatora mogu biti svrstavani u dve kategorije i to:

-aktivni elementi
-pasivni elementi
44
14.AKTIVNI KONSTRUKCIONI ELEMENTI
Aktivni elementi su oni konstrukcioni elementi koji električno ili magnetski

direktno učestvuju u pretvaranju električne energije. To su:
- magnetno kolo od feromagnetskog materijala (sl. 13.2. - 1),
- bakarni kalemi primarne strane (sl. 13.2. - 2),
- bakarni kalemi sekundarne strane (sl. 13.2. - 3).
14.1 Vrsta transformatora prema obliku magnetnog kola i načinu

smeštaja namotaja
U pogledu oblika magnetnog kola i načina smeštaja namotaja transformatori

mogu biti izvedeni kao: stubni, ogrnuti i lančasti
14.1.1 Oblici izvođenja aktivnih elemenata jednofaznih transformatora

Različiti oblici izvođenja aktivnih elemenata jednofaznih transformatora su
prikazane na slici 14.1. Pri tom treba naglasiti da su ovi transformatori najčešće
izvedeni u ogrnutoj i u lančastoj izvedbi. Ogrnuta izvedba je dobila naziv po tome što
oblik magnetnog kola liči na ogrtač. A naziv lančaste izvedbe je utvrđen po tome što
magnetno kolo transformatora liči na element lanca.
Kod stubne izvedbe jednofaznog transformatora primarni i sekundarni kalemi
su smešteni na različitim stubovima daleko jedan od drugog. To povlači za sobom
činjenicu da ova izvedba na primarnoj i sekundarnoj strani poseduju velike rasipne
flukseve, a to povlači za sobom velike unutrašnje padove napona u transformatoru.
Zbog toga se stubna izvedba kod jednofaznih transformatora koristi samo u iznimnim
slučajevima npr. kod transformatora za zavarivanje.
stubni 1~ ogrnuti 1~ lančasti 1~

Sl. 14.1 Oblici izvođenja magnetnog kola i namotaja jednofaznih transformatora.
14.1.2 Oblici izvođenja aktivnih elemenata trofaznih transformatora

Različiti oblici izvođenja aktivnih elemenata trofaznih transformatora su
prikazane na slici 14.2.
Trofazni transformatori se najčešće izrađuju u stubnoj ili u ogrnutoj izvedbi.
Stubna izvedba je jeftinija. Ali ako kod trofaznog transformatora trebamo računati sa
velikim nesimetričnim opterećenjima onda je bolje upotrebiti transformator u
ogrnutoj izvedbi. Ovaj transformator poseduje dopunske pomoćne stubove preko
kojih se slobodno može zatvarati rezultantni fluks koji nastaje usled nesimetričnog
opterećenja. Podrazumeva se da je ogrnuta izvedba skuplja varijanta i primenjuje se
45
samo onda ako na mestu gradnje možemo očekivati veće nesimetrije od one koju
može podneti transformator u stubnoj izvedbi.
stubni 3~ ogrnuti 3~
Sl. 14.2 Oblici izvođenja magnetnog kola i namotaja trofaznih transformatora.
14.2 Magnetno kolo transformatora
Pomoću njega se električna energija sa primarne strane magnetskim putem

prenosi na sekundarnu stranu.
Čisto gvožđe je najbolji magnetni provodnik, ali kod transformatora ga ne
možemo primeniti zbog naizmeničnog fluksa, koji inducira vrtložne struje u jezgru i s
time prouzrokuje velike gubitke snage u gvožđu.
Tokovi vrtložnih struja kod jezgra od punog materijala su prikazani na slici 14.3
Puno gvožđe
omogućuje tok
iv vrtoložnih struja
Sl. 14.3 Tokovi vrtložne struje kod jezgra od punog materijala.
Način smanjivanja gubitaka u gvožđu su:
-izrada feromagnetnog jezgra od tankih izolovanih limova

Tokovi vrtložnih struja kod jezgra u lameliranoj izvedbi su prikazani na slici 14.4.
Može se primetiti da se usled tankih izolovanih gvozdenih limova povećavaju putevi
na kojima teku vrtložne struje, a to se na kraju ispoljava u vidu smanjenja gubitaka u
gvožđu.
Δiv Δφ
Sl. 14.4 Tokovi vrtložne struje kod jezgra u izolovanoj lameliranoj izvedbi.
46
-primena limova koji su legirani sa silicijumom
Silicijum povećava specifični otpor kod limova, a s time uz isti izolovani lim
smanjuje intenzitet vrtložnih struja a s time gubitci snage u gvožđu postaju još manji.
14.2.1 Vrsta limova

Kod izrade magnetnog kola transformatora projektantima stoje na raspolaganju
sledeći izolovani limovi:
-dinamo limovi:0,5mm debljine, slabije legirani,toplo valjani
-transformatorski limovi:0,35mm debljine, jače legirani,toplo valjani
-specijalni limovi: 0,35mm debljine. Specijalnim termičkim postupkom i hladnim
valjanjem, postiže se velika magnetna provodnost u pravcu valjanja
14.2.2 Karakteristike limova

Limovi za izradu jezgra transformatora definisani su sa dva elementa i to:
-karakteristikom magnetiziranja
Karakterističan oblik karakteristika magnetiziranja B = f (H ) je prikazan na slici 14.5
Može se primetiti da se sa povećavanjem procenata silicijuma uz istu jačinu
magnetnog polja, vrednost magnetne indukcije u limovima smanjuje.
B
Si=0.5%
Si=1%
Sl. 14.5 Karakteristika magnetiziranja limova.

-specifičnim gubitkom u gvožđu
Pod specifičnim gubitkom PFe1 podrazumevamo gubitak u 1kg lima pri
naizmeničnom namagnetisanju indukcijom od 1T uz frekvencije f=50Hz
Ukupni gubici u gvožđu su:
1, 3
⎛ f ⎞
PFe = PFe1 B 2 ⎜ ⎟ m Fe (14.1)
⎝ 50 ⎠
pri tom:
B - amplituda magnetne indukcija u gvožđu
m Fe - masa gvožđa
Vrednost magnetne indukcije u jezgru treba izračunati uz pomoć sledeće jednačine:
φ φ
B= = (14.2)
AFe K Fe Ag
gde su:
φ - amplituda magnetnog fluksa,
AFe - presek čistog gvožđa u jezgru,
Ag - geometrijski presek jezgra koji uzima u obzir i izolaciju limova,
K Fe - koeficijent ispune gvožđem, u preseku Ag.
47
U praksi se za koeficijent ispune gvožđem najčešće uzimaju sledeće

vrednosti:
K Fe = 0.86 ÷ 0.93 ≈ 0.9 (14.3)
14.2.3 Spojevi stubova i jarma

Kod izrade jezgra transformatora primenjena su dva spoja i to:
a-tupi spoj
Primenjuje se kod manjih transformatora
b-ukalemljeni spoj
Primenjuje se kod većih transformatora
Načini izvođenja za tupi (a) i za ukalemljeni (b) spoj prikazani su na slici

14.6.
a) b)
izolacija
δ=0.15−1mm δ=0−0.05mm
Sl. 14.6 Način izvođenja tupog i ukalemljenog spoja.
Ukalemljeni spoj zbog potrebe krojenja limova u različitim dimenzijama

skuplji je za izradu.
Načini krojenja limova za izradu jezgara sa ukalemljenim spojevima iz
transformatorskih limova (a) i iz limova sa orjentisanim kristalima (b) prikazani su na
slici 14.7. Načinom krojenja u slučaju (b) izbegnuto je da linije magnetne indukcije
prolaze iz jezgara u jaram u poprečnom smeru u odnosu na pravac hladnog valjanja.
a) b)
Sl. 14.7 Način krojenja limova kod ukalemljenog spoja
48
14.2.3 Preseci stubova

Kod izrada jezgara osnovno pravilo je da unutrašnji kružni presek kalema
nižeg napona ispunimo sa limovima tako da jezgro ima što veći poprečni presek.
Podrazumeva se da ovaj kriterijum najbolje ispunjava kružni presek, ali je to
izvodljivo samo uz krojenje limova sa veoma različitim širinama.. Usled toga
projektanti pribegavaju kompromisnim rešenjima koji su prikazani na slici 14.8. Kod
najmanjih transformatora jezgro transformatora ima kvadratni presek a, kod većih
krstast presek b, a kod još većih transformatora višestruki krstast presek c koji se u
velikoj meri približava kružnom preseku. Kod najvećih transformatora presek jezgra
ima takav oblik d koji omogućava ulazak transformatorskog ulja (za hlađenje)
između limova u jezgru.
transformatorsko
ulje
distanti d
c elementi
a b
distanti
elementi
Sl. 14.8 Način izvođenja preseka stubova kod transformatora.
14.3 Namotaji transformatora
Primarni i sekundarni namotaji iste faze nalaze se kod transformatora uvek na

istom stubu zbog najmanjeg rasipanja i što bolje magnetske povezanosti. Najmanja
udaljenost među namotajima data je izolacionom čvrstoćom i potrebnim kanalima za
prolaz ulja za hlađenje.
Namotaji transformatora mogu biti: cilindrični i pljosnati.
14.3.1Cilindrična izvedba namotaja

Kod cilindričnih namotaja, oba su namotaja smeštena na stub koncentrično,
jedan u drugome. Kod toga je unutrašnji cilindar (koji je bliži jezgru) za niži napon
(iz izolacionih razloga), a spoljašnji cilindar je za viši napon. Postoje i takve izvedbe
niže naponskog namotaja, da je isti rastavljen u dva cilindra, te imamo više naponski
namotaj koji je i spolja i iznutra uklješten između dva niže naponska cilindra. Izvedbe
namotaja transformatora u cilindričnoj i u razdeljeno cilindričnoj izvedbi prikazane su
na slici 14.9 a i b.
Viši naponski namotaj, međutim, ne mora biti jedan jedinstveni kalem, nego
može biti izrađen i u obliku više manjih elementarnih kalema, koji su povezani
serijski i složeni jedan na drugoga kao što je prikazano na slici 14.9.c.
49
a.) b.) c.)

viši napon viši napon
viši napon
niži napon niži napon niži napon

Sl. 14.9 Različiti načini izvođenja cilindričnih namotaja kod transformatora.
14.3.2 Pljosnata izvedba namotaja

Kod pljosnatih namotaja na stubu imamo naizmenično postavljene prstenove
namotaja nižeg i višeg napona, s tim da su dva krajnja uvek niže naponska (zbog lakše
izolacije prema jarmu) i u njima imamo samo polovinu broja navoja u odnosu na
druge nisko naponske prstenove. Princip izvođenja namotaja transformatora u
pljosnatoj izvedbi prikazan je na slici 14.10.a.
Presek navojaka u namotajima primarne i sekundarne strane zavisi od jačine
struje. Samo mali preseci se izrađuju kružnog oblika, dok su veći preseci u obliku
profila paralelograma.
početak
viši napon
b
kraj
početak
kraj
početak
niži napon 1 2 →4 5
d
1 2 →4 5
a kraj
Sl.14.10 Način izvođenja pljosnatih namotaja i njihovih elementarnih kalemova
Elementarni prstenovi od tanke žice kružnog preseka se izrađuju uvek tako,

da žicu namotamo na pripremljene okvire iz tvrdog papira (sl.14.10.b) pazeći pri
tome, da pojedini navoji slede lepo jedan za drugim, sve dok se prvi sloj ne popuni.
Zatim se ovaj sloj pokriva izolacionom folijom te se nastavlja sledeći sloj. Loša
50
strana ovako izvedenog jednodelnog elementarnog kalema jeste ta, da je početak

namotaja u najnižem sloju, pa priključak dodiruje sve ostale slojeve (među njima već
vlada velika razlika napona) pa postoji mogućnost proboja.
Zbog navedene neugodnosti pljosnati namotaji transformatora su najčešće
sastavljeni od tzv. dvodelnih elementarnih kalemova. Načini izvođenja elementarnih
dvodelnih kalemova od izolovanog okruglog i profilisanog provodnika prikazani su
na slici 14.10.c i 14.10.d.
15 PASIVNI KONSTRUKCIONI ELEMENTI
Pasivni konstrukcioni elementi su svi oni elementi koji kod transformatora

direktno ne učestvuju u pretvaranju električne energije. Pojedini autori za ove
elemente koriste zbirni naziv armatura.
Najvažnije funkcije pasivnih elemenata su sledeće: mehaničko učvršćenje,
transport transformatora, hlađenje transformatora, izolacija priključaka, regulacija
napona i zaštita transformatora. Važnije pasivne elemente i njihove funkcije ćemo
ukratko opisati u sledećim poglavljima.
15.1 Elementi za mehaničko učvršćenje
U ovu grupu spadaju elementi za stezanje jezgra (stubova i jarma)

transformatora. Zatim elementi za stezanje namotaja u uzdužnom smeru, koji
dozvoljavaju toplotno širenje namotaja. Zbog toplotnog širenja namotaji u uzdužnom
smeru se najčešće fiksiraju sa oprugama.
15.2 Kotao transformatora
To je posuda sa spoljašnjim rebrima ili cevima za hlađenje (Sl.13.2-5). Služi

za smeštaj aktivnih elemenata koji će kasnije biti potopljeni sa transformatorskim
uljem u cilju postizanja dobrog odvoda toplote. Razlikujemo:
- kotlove sa gornjim poklopcem
- kotlove sa donjim deljenjem (zvonasti kotlovi)
Obe vrste mogu biti samonoseće ako se prilikom transporta kotao koristi kao
elemenat vozila ili obične kada kotao služi samo za držanje aktivnih elemenata i ulja
za hlađenje.
Slavina za uzimanje uzoraka ulja, nalazi se na kotlu, obično nešto ispod prvih
donjih navojaka. Otvara se samo specijalnim alatom i obično je plombirana.
15.3 Poklopac kotla
Poklopac kotla (Sl. 13.2-2) hermetički zatvara kotao sa gornje strane. Na njemu
se nalaze provodni izolatori, priključak na Bucholc relej, konzervator ulja, kuke za
dizanje, termometarski džepovi, te elementi preklapanja za regulaciju napona.
15.4 Podvoz sa točkovima
Podvoz (Sl. 13.2-4) je sačinjena od čeličnih profila sa točkovima, na kojima

stoji kotao transformatora. Tu se nalaze elementi za uzemljenje i točkovi na kojim se
transformator može pomerati na ograničenu udaljenost prilikom montaže, revizije i sl.
51
15.5 Provodni izolatori
Provodni izolatori (Sl. 13.2-7, 8) služe za izolaciju priključaka transformatora

na primarnoj i na sekundarnoj strani. Njih ima mnogo vrsta i oblika u zavisnosti od
visine napona i jačine struje. U slučaju kablovskog priključka može biti kablovska
glava smeštena na sam poklopac kotla transformatora.
15.6 Konzervator ulja
Konzervator ulja ima prvenstveni zadatak da prihvati ulje iz transformatora,

čiji nivo varira u zavisnosti od temperature. Dimenzionisan je obično na 10%
zapremine ulja transformatora. Važniji delovi konzervatora su: kotao, pokazivač nivoa
ulja, dehidrator vazduha, otvori za punjenje ulja, i priključak na Bucholz-relej
15.7 Bucholz relej
Bucholz relej ili drugim nazivom gasni relej (Slika 13.2 – 9 i 15.1) , je
najefikasnija i najjednostavnija zaštita transformatora koja reaguje u slučaju kvara
unutar transformatora. U slučaju izbijanja gasova iz kotla i u slučaju približavanja
nivoa ulja ka minimumu gas se nakupi u gornjem delu kućišta releja. Usled toga
plovak se spušta i zatvara kontakt u alarmnom električnom kolu koje aktivira alarmni
signal.
U slučaju naglog nadizanja ulja iz kotla ili spuštanja nivoa ulja u konzervatoru
ispod minimuma, relej daje impuls za isključenje transformatora.
plovak
Sl. 15.1 Princip izvođenja Buholz-vog releja
15.8 Hladnjaci
Kod manjih transformatora se koristi prirodno hlađenje uz pomoć rebrastog

kotla (Sl 13.5). Sa rebrima povećamo površinu dodira kotla sa vazduhom i to
omogućuje da odvodimo veću količinu toplote. U slučajevima veće snage u kojima
prirodni odvod toplote ne može obezbediti rezultat, upotrebljavaju se radijatorski
elementi ili cevni sistem. Kod velikih transformatora za povećanje efekta hlađenja
često se upotrebljavaju motor-ventilatori, koji se automatski uključuju čim
temperatura ulja pređe određenu granicu. Kod najvećih transformatora upotrebljavaju
se razni specijalni hladnjaci, gde je najpoznatiji način hlađenje sa vodom. Kod ovog
načina hlađenja ulje mora biti pod izvesnim pritiskom, da bi u slučaju prskanja cevi
ulje izlazilo u rashladnu vodu, a nikako suprotno da voda može da prodre u
transformator.
52
16. SPREZANJE FAZNIH NAMOTAJA TROFAZNIH

TRANSFORMATORA
Fazni namotaji kod trofaznih transformatora, koje ćemo označiti sa velikim

slovima U,V,W, mogu biti spregnuti u zvezdu Y(y), u trougao D (d), ili u razlomljenu
zvezdu (z) za koju se još koristi naziv cik-cak sprega. Pri tom se za označavanje
sprega na strani višeg napona koriste velike slovne oznake a na strani nižeg napona
male slovne oznake.
16.1 Sprega zvezda Y (y)
Sprega faznih namotaja u se zvezdu izvodi tako što završne (ili početne)
krajeve namotaja vežemo na kratko u neutralnu tačku, a ostale krajeve (po potrebi i
neutralnu tačku) izvodimo na stezaljke transformatora. Šema spajanja i odgovarajući
vektorski dijagrami ove sprege prikazani su na slici 16,1-a-b-c.
Kod spoja zvezda između odgovarajućih linijskih i faznih napona postoji
sledeća veza:
U UV = U U − U V ; U VW = U V − U W ; U WU = U W − U U (16.1)
Između efektivne vrednosti linijskih UL i faznih Uf napona polazeći od
vektorskog dijagrama 16.1-c možemo ustanoviti sledeću vezu:
U L = 2 ⋅ U f ⋅ cos 30 o = 3U f (16.2)
V
L1 L2 L3
UU
U V W 30 0
a) b) c)
UU UV UW
U UV UV U UV
U VW
ĪU ĪV ĪW − UV
UU UW 30 0
U U WU W
a.) b.) c.)
Sl. 16.1. Sprega zvezda i njegovi vektorski dijagrami
Efektivne vrednosti linijske struje I L i fazne struje I f su istovetne:

IL = I f (16.3)
Prednost sprege u zvezdu je u tome što se zbog manjeg faznog napona namotaj
kalema može izvesti sa manjim brojem navojaka deblje žice sa manje izolacionog
materijala. Usled toga kalem će imati manje dimenzije uz manje gubitke snage u
bakru pri istom opterećenju, a to se na kraju ispoljava u vidu većeg stepena korisnog
dejstva. Ukoliko se za to ukaže potreba kod sprege zvezda možemo izvesti neutralnu
tačku. Tada pored oznake sprege na strani višeg napona dodajemo oznaku N a na
srani nižeg napona oznaku n. Npr: YN ili yn.
53
16.2 Sprega trougao D (d)
Ukoliko kod trofaznih transformatora krajeve faznih namotaja povezujemo

tako što kraj jedne faze vežemo na početak namotaja sledeće faze dobijamo spregu u
trougao (delta). Šema sprezanja faznih namotaja u trougao i njegovi vektorski
dijagrami prikazani su na slici 16.2-a-b-c.
V
IUW IVU IWV
U V W
a) UU UV UW
b) c)
UU UV I VU IV I WV
IU IV IW
IU IW
U W
UW I UW
a.) b.) c.)
Sl. 16.2. Sprega trougao i njegovi vektorski dijagrami
Kod sprege u trougao fazni namotaji transformatora su priključeni na linijske

napone mreže.Iz toga proizilazi da:
U U = U UV ; U V = U VW ; U W = U WU (16.4)
Primenom prvog Kirchofovog zakona između linijske i fazne struje možemo

ustanoviti sledeće veze:
I UW = I U − I W ; I VU = I V − I U ; I WV = I W − I V (16.5)
Efektivne vrednosti linijskih UL i faznih Uf napona su jednake:

UL =U f (16.6)
Veza između efektivne vrednosti linijskih struja IL i faznih struja If polazeći

od vektorskog dijagrama 16.2-c je:
I L = 2 I f cos 30 o = 3 I f (16.7)
Sprega trougao se upotrebljava onda kad je opterećenje transformatora ne

simetrično i nema potrebe za nultim izvodom zbog jednofaznih potrošača. Kod
sprege u trougao fazni namotaj uz isti linijski napon mreže u odnosu na spregu
zvezda, poseduje veći broj navojaka tanjeg preseka. Zbog većeg broja navojaka i
većeg napona po faznim namotajima potrebno je ugraditi veću količinu izolacionog
materijala. To dovodi do toga da je izvedba namotaja u spoju trougao skuplja od
izvedbe u spoju zvezda.
54
16.3 Sprega razlomljena zvezda (z)
Sprega razlomljena zvezda ili pod drugim nazivom sprega cik-cak

objedinjuje dobre osobine prethodne dve sprege. Ova sprega dobro podnosi
nesimetrično opterećenje, a uz to ima i neutralni izvod za priključenje jednofaznih
potrošača. Primenjuje se isključivo na niže naponskoj sekundarnoj strani gde zbog
jednofaznih potrošača moramo da imamo neutralni vod.
Kod sprege razlomljene zvezde sekundarne fazne namotaje delimo u dve
jednake delove. Pri tom prvu polovinu faznog namotaja na jednom stubu vežemo u
protiv spoju sa drugom polovinom namotaja na drugom stubu. Osim toga preostala tri
slobodna kraja vežemo na kratko u neutralnu tačku za koju se veže neutralni izvod
prema slici 16.3.
N U V W V V UW
−
UU UV UW 2
2 2 2 UVZ
UV UV
UU 2 UWZ W
2
UU UV UW UW UU
UV −
2 2 2 UU UW − U UZ 2 2
2
U W U
a.) b.) c.)
Sl. 16.3. Spoj razlomljena zvezda i njegovi vektorski dijagrami
Vektorski dijagram faznih napona u sprezi faznih namotaja u zvezdu prikazan

je na slici 16.3-b, a u sprezi razlomljene zvezde na slici 16.3-c. Može se primetiti da
uz isti broj navojaka po stubovima, efektivna vrednost faznog napona u sprezi
razlomljene zvezde Ufz ima manju vrednost od faznog napona Uf u spoju zvezde.
Polazeći od slike 16.3-c između ovih napona možemo ustanoviti sledeću vezu:
Uf 3
U fZ = 2 ⋅ cos 30 o = ⋅ U f = 0.866 ⋅ U f (16.8)
2 2
Zbog toga kod određivanja vrednosti koeficijenta transformacije kod sprege

razlomljene zvezde (cik-cak sprege) trebamo uvesti sledeću korekciju:
E1 N1 N
K= = = 1.155 ⋅ 1 (16.9)
E 2 Z 0.866 N 2 N2
Na osnovu jednačine 16.9 možemo konstatovati da za izradu namotaja za

spregu u razlomljenoj zvezdi treba ugraditi 15.5% veći broj navojaka u odnosu na
spregu zvezda. Zbog toga u istoj proporciji trebamo potrošiti veću količinu bakra. Ali
i pored ove činjenice sprega razlomljene zvezde je široko rasprostranjena. Naime na
55
nisko naponskoj strani više se isplati koristiti spregu razlomljene zvezde nego skuplju
spregu trougao na više naponskoj strani.
16.4 Ponašanje trofaznih transformatora u različitim spregama

faznih namotaja
Karakteristike ponašanja trofaznih transformatora u različitim spregama na
primarnoj i sekundarnoj strani obuhvatili smo u tabeli 16.4
sprega
strana višeg strana nižeg karakteristika
napona napona
YN yn dobro podnosi nesimetrično opterećenje. (100% ne
simetrije). Svaki zemni spoj predstavlja kratak spoj
Y yn nesimetrično opterećenje može da prouzrokuje ne
simetriju napona 10%
D yn dobro podnosi nesimetrično opterećenje ali je skupa
Y zn dobro podnosi nesimetrično opterećenje
D zn najbolje podnosi nesimetrično opterećenje, ali se retko
koristi zbog skupe izvedbe
Tabela 16.4 Karakteristika ponašanja trofaznih transformatora u različitim
spregama.
17. SPREŽNE GRUPE TROFAZNIH TRANSFORMATORA
Od načina sprezanja faznih namotaja u trofaznom transformatoru zavisi ugao,

sa kojim je sekundarni linijski napon relativno pomeren prema istoimenom
primarnom linijskom naponu. Da bi se omogućilo ispravno priključenje trofaznih
transformatora na mrežu, uvedene su oznake stezaljki koje ćemo nazvati spoljašnjim
oznakama.
17.1 Spoljašnje oznake i način određivanja sprežne grupe
O oznakama krajeva faznih namotaja transformatora mi smo već govorili u

poglavlju 6. Fazni namotaji na niže naponskoj strani i na više naponskoj strani se
međutim uvek vezuju još unutar transformatora (zvezda, trougao, razlomljena
zvezda), da bismo imali što manje priključaka. Na taj način kod trofaznih
transformatora imamo po tri stezaljke za viši i niži napon i još eventualno izvedenu
neutralnu tačku za priključak nultog voda (kod zvezde i razlomljene zvezde). Način
obeležavanja izvoda odnosno stezaljki trofaznih transformatora prema međunarodnoj
preporuci IEC i prema standardu JUS N. H1.019 prikazan je na slici17.1.
2N 2U 2V 2W
1N 1U 1V 1W
Sl. 17.1 Oznake stezaljki i izvoda trofaznih transformatora
56
Za označavanje stezaljki i izvoda energetskih transformatora koristi se jedna

ili više arapskih brojki i velika slova latinice po azbučnom redosledu. Slovo I i O, ne
smeju se koristiti.
Po pravilu se upotrebljavaju velika slova; ako bi se zbog toga nastale
poteškoće,upotrebljavaju se mala slova istog značenja i to tako da ne sme da dođe do
zabune zbog dva slična znaka.
Sa brojem 1 trebamo označiti više naponsku, a sa brojem 2 niže naponsku
stranu. Slovne oznake U,V,W označavaju stezaljke transformatora za priključenje na
linije L1 , L2 , L3 mreže, a N označava nulti izvod za priključenje nultog voda.
U kasnijim razmatranjima ćemo razlikovati i posebno obeležiti unutrašnje
oznake krajeva faznih namotaja i spoljašnje oznake stezaljki kao što je to prikazano na
slici 17.2.
1U 1V 1W Stezaljka višeg napona
1U1 1V1 1W1
Namotaji višeg napona
1U2 1V2 1W2
2U 2V 2W Stezaljka nižeg napona
2U1 2V1 2W1
Namotaji nižeg napona
2U2 2V2 2W2

Sl. 17.2. Spoljašnje i unutrašnje oznake trofaznih transformatora
Kod različite sprege primarnih i sekundarnih kalemova istoimeni linijski

naponi na stezaljkama nižeg napona mogu biti u fazi sa istoimenim linijskim
naponima na strani višeg napona, ali mogu biti i međusobno zakrenuti za određene
uglove od 0 − 360 o u skokovima od 30 o (u 12 različitih položaja). Pri tom isto
zakretanje može se dobiti u različitim spregama.
Za transformatore sa sprežnim parovima koji između istoimenih linijskih
napona na strani višeg i nižeg napona daju isto ugaono zakretanje kažemo da
pripadaju istoj sprežnoj grupi.
Obzirom da se sekundarni linijski naponi mogu od istoimenih primarnih
linijskih napona zakrenuti u dvanaest različitih položaja od po 30 o , baš kao što su i
brojevi na časovniku pomaknuti za 30 o , za obeležavanja položaja naponskih vektora
možemo koristiti brojčanik časovnika. Ako nacrtamo brojčanik časovnika (slika 17.3)
te umesto kazaljki stavimo istoimene linijske vektore napona spojene na krajevima
tako da primarni linijski napon U 1UV stoji u pravcu vertikale, onda će istoimeni
sekundarni linijski napon U 2UV pokazati prema nekom od brojeva na brojčaniku
57
časovnika. Ovaj broj prema navedenim standardima označava sprežnu grupu

transformatora. Npr: ako kod sprežnog para Y,d sekundarni linijski naponi zaostaju u
odnosu na istoimene linijske napone na više naponskoj primarnoj strani za ugao 150 o ,
onda, ako ove uz nepromenjeni međusobni položaj zakrenemo tako da primarni
naponski vektor bude u pravcu vertikale, sekundarni naponski vektor će na brojčaniku
pokazati u pravcu broja 5. Zbog toga se u ovom slučaju pored oznake sprege u cilju
označavanja sprežne grupe dopisuje i broj 5 (Y,d5).
0(12)
11 1
1U
10 2
U1UV
9 1V 2V 3
U2UV
8 2U 4
7 5
6
Sl. 17.3. Određivanje sprežne grupe pomoću brojčanika časovnika
Iznimak je kada oba istoimena linijska napona pokazuju u pravcu vertikale,

tada se pored oznake sprege umesto broja 12 dopisuje broj 0 (Npr: Y,y0 ).
Kod označavanja sprežnog para i sprežne grupe treba koristiti sledeće pravilo:
Prvo treba označiti spregu (i nulti izvod) na strani višeg napona sa velikim
slovima. Zatim dolazi zapeta i označavanje sekundarne sprege (i nulti izvod) na strani
nižeg napona sa malim slovima i na kraju uz ove oznake dodaje se broj koji označava
sprežnu grupu transformatora (Npr: YN, yn6).
Da ne bismo imali u upotrebi previše raznih transformarora, dogovoreno je, da
će se proizvoditi i upotrebljavati samo transformatori sprežnih grupa: 0,5,6,11. U
tabeli 17.4 su date uobičajene sprege trofaznih transformatora sa oznakama prema
JUS-u (nove oznake) i sa oznakama prema VDE (stare oznake) sa odgovarajućim
šemama veze i vektorskim dijagramima. Na šemama sprege i na vektorskim
dijagramima oznake se odnose na oznake stezaljki transformatora dok oznake krajeva
namotaja nisu upisane (svi namotaji višeg i nižeg napona motani su u istom smeru).
58
trofazni transformatori
oznaka prema vektorski dijagram sprege šema sprege oznaka
JUS N. H1.019 prema:
grupa sprega viši napon niži napon viši napon niži napon VDE
1V 2V 1U 1V 1W 2U 2V 2W
D,d0 A1
1U 1W 2U 2V
2W
2U 2V 2W
1V 1U 1V 1W
0 Y,y0 A2
1U 1V 1W 2U 2V 2W 2U 2V 2W
1U 1V 1W
D,z0 2U 2W A3
1U 1W
1V 2W 2U 1U 1V 1W
B1
D,d6 2U 2V 2W
1U 1W
1V 2W 2V 2U 1U 1V 1W
B2
6 Y,y6
2U 2V 2W
1U 1V 1W
2W 2V 2U 1U 1V 1W
B3
D,z6
1U 1W
2V 2U 2V 2W
1V 2U 1U 1V 1W
2W C1
D,y5 2U 2V 2W
1U 1W 2V 1U 1V 1W
1V 2U C2
5 Y,d5 2W
2U 2V 2W
1U 1W 2V 1U 1V 1W
1V 2U
2W C3
Y,z5 2U 2V 2W
1U 1W 2V
1V 2V 1U 1V 1W 2U 2V 2W
D1
2W
D,y11
1U 1W 2U 2U 2V 2W
1U 1V 1W
1V 2V D2
11 Y,d11 2W
1U 1W2U 1U 1V 1W 2U 2V 2W
1V 2V
2W
D3
Y,z11
1U 1W 2U
Tabela 17.4. Uobičajene sprege trofaznih transformatora sa šemama veze i
vektorskim dijagramima
59
17.2 Merni postupak za određivanje sprežne grupe
Često puta se dešava da nam sprežna grupa transformatora iz bilo kog

razloga nije poznata ili želimo proveriti sprežnu grupu nekog transformatora. U tom
slučaju sprežnu grupu možemo odrediti mernim postupkom. Postupak je sledeći:
Priključimo više naponsku stranu transformatora na trofaznu mrežu napona
3x400V. Na niže naponskoj strani dobićemo napon još niži. Još pre priključenja,dve
istoimene stezaljke primarne i sekundarne strane npr: 1V i 2V spojimo na kratko
(slika17.5) i zatim merimo napon između svih ostalih stezaljki:
1U-2V ; 1U-2W ; 1V-2U ; 1V-2W ; 1W-2U ; 1W-2W.
2V
1V
3x400V L1
L2
L3 30 0
2W
U2UV
U1UV
1U 1V 1W
2U 2V 2W V
2U
1U 1W
Sl. 17.5 Merenje napona na stezaljkama i njihovi vektorski dijagrami za određivanje

sprežne grupe
Ako u odgovarajućoj razmeri v (V/mm) nacrtamo vektorski dijagram napona

na strani višeg napona (slika 17.7-b) možemo na bazi navedenih izmerenih napona
topografski odrediti i položaj napona na sekundarnoj strani. Tačke 1V i 2V nalaze se
u istom položaju (pošto su ove stezaljke kratko spojene). Tačku 2U dobijamo tako da
šestarom povučemo lukove iz tačke 1U (radijus: 1U-2U), 1V(radijus: 1V-2U), i 1W
(radijus:1W-2U) i u presečnoj tački tih lukova nalazi tačka 2U.
Na isti način nađemo i tačku 2W vektorskog dijagrama sekundarne strane
transformatora. Iz trouglova linijskih napona na strani višeg i nižeg napona
određujemo međusobni položaj istoimenih linijskih naponskih vektora i samim tim i
sprežnu grupu transformatora. U razmatranom slučaju ugao između linijskih napona
U1UV i U2UV je 30 o , te transformator ima sprežnu grupu 11.
18. PARALELAN RAD TRANSFORMATORA
Ako dva ili više transformatora (m) priključimo na mrežu tako, da su im

primarne strane na istim sabirnicama, a sekundarne strane na drugim istim
sabirnicama (slika 18.1), onda kažemo da se transformatori nalaze u paralelnom radu.
60
U1 I
1 2 m
ZK1 ZK2 ZKm
I1 I2 Im
U2
Sl. 18.1 Šema spajanja transformatora u paralelnom radu
Da bi trofazni transformatori mogli raditi paralelno, potrebno je da budu

ispunjena tri preduslova:
a- nominalni naponi na primarnoj strani moraju biti jednaki:

U 1n( 1 ) = U 1n( 2 ) = U 1n( 3 ) = .......................... = U 1n( m ) (18.1)
b- nominalni naponi na sekundarnoj strani moraju biti jednaki:
U 2 n( 1 ) = U 2 n( 2 ) = U 2 n( 3 ) = .......................... = U 2 n( m ) (18.2)
c- svi transformatori u paralelnom radu moraju posedovati istu sprežnu grupu.
Ukoliko bilo koji od navedenih uslova nije ispunjen onda će se između

pojedinih transformatora pojaviti dopunska struja izjednačenja usled čega bi se
pojedini transformatori preterano zagrejali i stradali.
d- Pored navedenih osnovnih uslova poželjno je da svi transformatori u
paralelnom radu budu uvek opterećeni srazmerno svojim nominalnim strujama.
Dopunski uslov je dakle:
I 1( 1 ) : I 1( 2 ) : I 1( 3 ) :........: I 1( m ) = I 1n( 1 ) : I n1( 2 ) : I 1n( 3 ) :........ : I 1n( m ) (18.3)
Uslov (18.3) će biti približno ispunjen ako se nominalne snage transformatora
u paralelnom radu ne razlikuju više od 1:3. Ovaj uslov se može protumačiti time što
transformatori veće nominalne snage imaju tvrđe spoljašnje karakteristike napona
U2=f(I2), od manjih transformatora. Ukoliko bi razlike u nominalnim snagama bile
veće o 1:3, veći transformatori bi procentualno u odnosu na svoje nominalne struje
preuzeli na sebe puno veće procentualno opterećenje u odnosu na procentualno
opterećenje transformatora sa manjim nominalnim snagama. Zbog toga je poželjno
matematički proveriti raspodelu ukupne struje po transformatorima u paralelnom
radu.
18.1 Određivanje stvarne raspodele struje po transformatorima
Pretpostavimo da je m transformatora u paralelnom radu na primarnoj strani

opterećeno ukupnom strujom I. Prema prvom Kirchofovom zakonu ova struja je
jednaka vektorskom zbiru struja svih transformatora u paralelnom radu. Dakle:
I = I 1( 1 ) + I 1( 2 ) + ......... + I 1( i ) + ......... + I 1( m ) (18.4)
Sa druge strane unutrašnji padovi napona ( ΔU ) kod svih transformatora u
paralelnom radu moraju biti jednaki:
ΔU = I 1( 1 )Z K 1 = I 1( 2 )Z K 2 = ........= I 1( i )Z K i = .......= I 1( m )Z Km (18.5)
61
gde smo sa Z K i označili impedansu kratkog spoja pojedinih transformatora u

paralelnom radu.
Rešavanjem sistema jednačine 18.4 i 18.5 za određivanje vrednosti struje
opterećenja I 1( i ) i-tog transformatora dobijamo sledeću jednačinu:
I
I 1( i ) = m
(18.6)
1
Z K( i ) ∑
j =1 Z K⋅ j
Ako u paralelnom radu učestvuju samo dva transformatora (m=2), onda
polazeći od opšte jednačine 18.6 za raspodelu struje po transformatorima dolazimo do
sledećih jednačina:
I I ⋅ ZK2
I 1( 1 ) = = (18.7)
⎛ 1 1 ⎞ Z K1 + Z K 2
Z K 1 ⎜⎜ + ⎟⎟
⎝ Z K1 Z K 2 ⎠
I I ⋅ Z K1
I 1( 2 ) = = (18.8)
⎛ 1 1 ⎞ Z K1 + Z K 2
Z K 2 ⎜⎜ + ⎟⎟
⎝ Z K1 Z K 2 ⎠
19. UPOREĐENJE TRANSFORMATORA NA BAZI SLIČNOSTI

(ZAKON SLIČNOSTI)
Transformatori se mogu međusobno upoređivati pod uslovom, da su

međusobno slični. Pod ovim se podrazumeva, da im je specifično opterećenje
aktivnog materijala (indukcija B u jezgru i gustine struje Δi u namotajima) isto, da
imaju isti broj faza i da su građeni po određenim zajedničkim konstrukcionim
principima. Većina transformatora odgovara ovim uslovima, te njihovo upoređenje
može biti veoma poučno, s tim da više zaključaka ovde važe i za rotacione mašine.
Ako imamo transformator koji nam je poznat, te obeležimo njegove: dužinu
meru L0 ; površinu A0 ; zapreminu V0 ; težinu G0 i nominalnu prividnu snagu S0
(slika 19.1), onda ostali transformatori već po svojoj spoljašnjosti mogu biti veći ili
manji od ovoga.
Koeficijent proporcionalnosti linearnih dimenzija nepoznatog i poznatog
transformatora ćemo obeležiti sa malim slovom g. Ovaj koeficijent može da bude veći
ili manji od 1 u zavisnosti od toga da li je nepoznati transformator veći ili manji od
poznatog transformatora.
62
L = gLo ; PFe = g 3 PFeo

A = g 2 Ao ; Pcu = g 3 Pcuo
Lo PFeo U R% o
V = g 3Vo ; U R % =
Ao Pcuo g
Vo U R% o G = g 3 Go ; U S % = gU S % o
Go U S%o S = g 4 So ;
So
Lo L
Sl.19.1 Upoređenje transformatora na bazi sličnosti
19.1 Poređenje linearnih dimenzija, površine, zapremine i težine
U poređenju sa poznatim transformatorom, dužine mere L, površine A,

zapremine V, i težine G nepoznatog transformatora će imati sledeće vrednosti:
L=gLo ; A=g2A0 ; V=g3V0 ; G=g3G0 (19.1)
19.2 Poređenje prividne snage, snage gubitaka i stepena korisnog

dejstva
Dok su odnosi u jednačinama 19.1 odmah uočljivi potrebno je reći nekoliko

reči o prividnoj snazi, i o gubicima snage. Prividna saga snaga transformatora je:
S ~EI~ φ ⋅ I ~ BAFe Δi Acu (19.2)
gde su: B-magnetna indukcija u jezgru ; Δi -gustina struje u namotajima ; AFe -presek
jezgra ; ACU -presek navoja.
Iz jednačina 19.2 proizilazi da prividne snage i aktivne snage transformatora
rastu sa četvrtim stepenom linearnih dimenzija.
S = g 4 S0 (19.3)
Gubici snage u gvožđu uz iste magnetne indukcije u gvožđu i iste frekvencije,
srazmerni su sa masom gvožđa, odnosno sa trećim stepenom linearnih dimenzija:
PFe = g 3 PFe0 (19.4)
Gubici snage u bakru namotaja uz iste gustine struje Δi takođe su srazmerni
sa masom bakra , odnosno sa trećim stepenom linearnih dimenzija.
PCU = g 3 PCU 0 (19.5)
Poznavajući prividnu snagu i gubitaka snage možemo proceniti i stepen
korisnog dejstva nepoznatog transformatora, koja ima vrednost:
g 4 S 0 cos ϕ 2 gS 0 cos ϕ 2
η= 4 = (19.6)
g S 0 cos ϕ 2 + g PFe0 + g PCU 0 gS 0 cos ϕ 2 + PFe0 + PCU 0
3 3
Za slučaj g>1 nepoznati transformator će imati veći stepen korisnog dejstva

od poznatog transformatora i obratno.
63
19.3 Omske i induktivne komponente padova napona
Procentualna vrednost omskog pada napona je:

I R I2 R P
U R% = 1n K 100 = 1n K 100 ~ CU (19.7)
U 1n I 1nU 1n S
Pošto gubici snage u bakru rastu sa trećim stepenom, a prividna snaga sa
četvrtim stepenom linearnih dimenzija na osnovu jednačine 19.7 može se zaključiti da
procentualna vrednost omskog pada napona opada u obrnutoj srazmeri sa linearnim
dimenzijama:
U
U R% = R%0 (19.8)
g
Određivanje promene procentualne vrednosti induktivnog pada napona
zahteva složeniju analizu. Njegova vrednost je:
I X I N 2L
U S % = 1n K 100 ~ 1n 1 (19.9)
U 1n U 1n
Sa druge strane indukovani napon u primarnom kalemu ima vrednost:
U 1n ≈ E1 = 2πN 1 fφ m ~ N 1 AFe (19.10)
Ako u jednačini 19.9 zamenimo broj navojaka primarnog kalema prema
jednačini 19.10 dobijamo:
I U2 L SL g 4 g
U S % ~ 1n 1n2 = 2 ~ 4 ~g (19.11)
U 1n AFe AFe g
Procentualna vrednost induktivnog pada napona dakle raste linearno
proporcionalno sa promenom linearnih dimenzija. Dakle:
U S % = gU S %0 (19.12)
19.4 Opšta jednačina za određivanje parametra nepoznatog

transformatora
Ako iz jednačine 19.1 ;19.3 ;19.4 ; 19.5 ;19.7; i 19.12 izrazimo koeficijent
proporcionalnosti g onda dolazimo do opšte jednačine za određivanje parametra
nepoznatog transformatora. Dakle:
L U U A V G S
g= = S % = R%0 = =3 =3 =4 (19.13)
L0 U S %0 U R% A0 V0 G0 S0
Treba napomenuti da veze, ustanovljene u sistemu jednačina (19.13.) poznate
su kao zakon sličnosti.
Naravno iz sistema jednačine (19.13) možemo odvojeno upotrebiti bilo koji
par jednačina.
64
20. LITERATURA - Transformatori
1. Branko Mitraković: TRANSFORMATORI, ETF – Beograd, 1964
2. V. Petrović: UPUSTVO ZA PRORAČUN TRANSFORMATORA, ETF

– Beograd, 1960
3. Dolenc: TRANSFORMATORI, Svezak I. Zagreb, 1961
4. Dolenc: TRANSFORMATORI, Svezak II. Zagreb, 1962
5. D. Sendrei: TRANSFORMATORI, VTŠ – Subotica,1973
6. Liska J.: VILLAMOS GÉPEK I. TRANSZFORMÁTOROK,

Tankönyvkiadó, Budapest, 1966
7. Retter Gy: VILLAMOS GÉPEK II/1. TRANSZFORMÁTOROK,

Tankönyvkiadó, Budapest, 1970
8. Dr. Retter Gyula: VILLAMOS ENERGIA ÁTTALAKÍTÓK, 1 kötet,

Transzformátorok Műszaki könyvkiadó, Budapest, 1986
65
Sinhrone mašine
66
dr. Jožef Varga Sinhrone mašine
1. UVOD
Sinhrone mašine služe za pretvaranje mehaničke energije u električnu energiju

i obratno.
Upotreba: najviše kao generatori, koji su najvažnije mašine za proizvodnju
naizmenične struje u termo elektranama i u hidroelektranama.
Izvedba: - trofazna (u većini slučajeva),

- jednofazna (u izuzetnim slučajevima).
1.1. Istorijski razvoj
- Prvi jednofazni sinhroni generator je napravljen: 1882 g.

- Prvi paralelni rad sa 1~ sinhronim generatorima je ostvaren: 1887g.
- Prvi 3~ sinhroni generator je napravljen: 1888-89g.
1.2. Princip rada
Rad sinhronih mašina se zasniva na bazi Faradejovog zakona elektromagnetne

indukcije. Ovaj zakon je obuhvaćen sledećim matematičkim izrazima:
dΨ dφ
e=− = −N (1.1)
dt dt
Gde su: e - trenutna vrednost indukovanog napona;

Ψ - fuksni obuhvat; Φ -fluks ; N- broj navojaka u kalemu.B
Princip rada sinhronih mašina objasnićemo na prostom primeru polazeći od

jednofaznog lančastog transformatora koji je prikazan na slici 1.1a.
Ako primarni kalem ovog transformatora sa brojem navojaka N1 priključimo
na mrežu naizmeničnog napona U, onda voltmetar koji je priključen na krajeve
sekundarnog kalema sa brojem navojaka N2 zbog promene naizmeničnog fluksa
primara pokazuje indukovani napon sekundarnog kalema E2.
Φ Φ Φ
U U
~ = N = N
N1 N1 n
N1
S S
V N2 V N2 V N2
a.) b.) c.)
Sl. 1.1. Princip pretvaranja jednofaznog lančastog transformator u sinhroni

generator
67
Ako primar istog transformatora priključimo na mrežu jednosmernog napona

(sl.1.1b), jednosmerna struja primara proizvodiće jednosmerni fluks koji prolazi i kroz
sekundarni kalem. Ali u ovom slučaju voltmetar u sekundarnom kalemu zbog
konstantne i nepromenjene vrednosti jednosmernog fluksa neće pokazivati nikakav
indukovani napon. Ukoliko deo jezgra na deonici primarnog kalema isečemo, ovaj
deo zbog jednosmerne pobude postaje elektro magnet sa severnim N i sa južnim S
polovima i ako ovaj elektro magnet naglo zakrenemo za 180o onda će se jednosmerni
fluks u sekundaru promeniti sa + φ na − φ a usled toga u sekundarnom kalemu
nastaće impuls indukovanog napona koji će i voltmetar registrovati.
Iz toga se može zaključiti da obrtanje elektromagneta koji ima jednosmerni
fluks, u sekundarnom kalemu izaziva isti efekat kao naizmenični fluks kod
transformatora.
Ukoliko pri obrtanju primarnog kalema pomoću kliznih prstenova i četkica
(sl.1.1c) obezbeđujemo stalnu jednosmernu pobudu, onda će voltmetar u
sekundarnom kalemu pokazati isti naizmenični indukovani napon kao u ranijem
slučaju kod naizmenične primarne pobude. Na osnovu izloženog, prikazani model sa
sl. 1.1c možemo smatrati izvornim modelom sinhronog generatora naizmenične
struje.
1.3. Princip pretvaranje jednofaznog ogrnutog transformatora u

sinhronu mašinu
Magnetno kolo današnjih sinhronih mašina ima drugačiji oblik od izvornog

modela prema sl.1.1c. Zbog potrebe za obrtanjem primarnog kalema za magnetno
kolo prikladniji je okrugli oblik.
Do oblika magnetnog kola današnjih sinhronih mašina možemo doći polazeći
od jednofaznog ogrnutog transformatora koji je prikazan na slici 1.2a. Ako magnetno
kolo ovog transformatora zamislimo tako da je okruglo (sl.1.2b) s tim da je srednji
stub sa primarnim kalemom u cilju omogućavanja obrtanja isečeno, a sekundarni
kalem da je priljubljen na unutrašnju stranu nepokretnog dela, onda smo se već
približili današnjem obliku. Može se primetiti da sekundarni kalem kod ovog oblika
smeta primarnom kalemu pri obrtanju. Zbog toga je kod magnetnih kola današnjih
sinhronih mašina sekundarni namotaj smešten u žlebovima kao što je prikazano na
slici 1.2c.
Stator
Stator
N N
n n
N2 N1 N1 N2
S
S
Rotor Rotor
a.) b.) c.)
Sl.1.2. Princip pretvaranja jednofaznog ogrnutog transformatora u sinhronu mašinu
68
Uobičajeni nazivi su:
primarna strana: energetski ulaz stator-nepokretni deo

sekundarna strana: energetski izlaz rotor-pokretni deo
Generator: rotor-primarna strana Motor: rotor-sekundarna strana

stator-sekundarna strana stator-primarna strana
stator armatura indukt nepokretni deo

Drugi nazivi u upotrebi: = = =
rotor polovi induktor pokretni deo
2. KOSTRUKCIONA IZVEDBA SINHRONIH MAŠINA
Kostrukciona izvedba sinhrone mašine u horizontalnoj izvedbi je prikazana je

na slici 2.1.
Stator Namotaj
statora
Zadnji
poklopac
Ležaj n
Vazdušni
procep
Pogonska
turbina
Klizni prsten
Prednji
poklopac
Pobudni namotaj
rotora
Rotor
Sl.2.1. Uzdužni presek sinhrone mašine
Vazdušni procep δ je jednostrano rastojanje između limpaketa statora i rotora.

Drugi naziv: međugvožđe.
Nominalne snage i naponi

U elektranama: velike snage ~ MVA; 10kV; 15kV; 17kV.
U elektro agregatima: do 1 MVA; 0.4kV.
Pobuda rotora: jednosmerna struja dovodi se u namotaju pomoću kliznih prstenova.
Snaga pobude: oko 1% u odnosu na prividnu snagu generatora ( PCU 1 ≤ 0,01 S n ) .
69
2.1. Tipovi rotora
Razlikujemo dva tipa rotora i to:

rotor sa izraženim (istaknutim) polovima valjkasti (turbo, cilindrični) rotor
broj pari polova: p ≥ 2 broj pari polova: p ≤ 2
brzina obrtanja: n ≤ 1500 min −1 brzina obrtanja: n ≥ 3000 min −1
materijal za izradu: materijal za izradu:
- dinamo lim -dinamo lim
- liveni čelik
a.) rotor sa izraženim (istaknutim) polovima b.) valjkasti (turbo,cilindrični) rotor

polni N
nastavak pobudni N
namotaj
β
S S
polno
S
jezgro
N β=1200
Sl.2.2. Poprečni preseci rotora kod sinhronih mašina
Rotor sa izraženim polovima se koristi kod sporohodnih, a valjkasti rotor kod

brzohodnih sinhronih mašina. Valjkasti rotor je dobio i drugi naziv „turbo rotor” zbog
toga što su ovi generatori gonjeni uvek brzohodnim parnim turbinama.
2.2.Lim paket statora

Limpaket statora je šuplji valjak izrađen od štancovanih dinamo limova
užlebljenih po unutrašnjem obimu. Oblik dinamo lima statora prikazan je na slici 2.3.
D
Sl.2.3. Presek limpaketa statora
70
2.3. Oznake i pojmovi

Radi olakšanja razmatranja rada sinhronih mašina prvo ćemo uvesti
karakteristične oznake i pojmove.
D- unutrašnji prečnik; Z- broj žlebova statora; p-broj pari polova
Korak žlebova je rastojanje između dva susedna žleba na unutrašnjem obimu.
Polni korak τ , ili τ P je deo unutrašnjeg obima statora, koji pripada jednom polu.
Z
Polni korak izražen u koracima žlebova: τ = (2.1)
2p
Dπ
Polni korak izražen u jedinicama dužine: τ p = (2.2)
2p
3. PRINCIP INDUKOVANJA NAPONA

Princip indukovanja napona kod jednofaznog sinhronog generatora je
prikazan na slici 3.1. Posmatrajmo kalem 1- 1′ .
Kod određivanja smera indukovanog napona po žlebovima koristimo pravilo
desne šake.
a) b) e1
4’ 1 4’ 1
N
Φ
2 n 2
3’ 3’
S 3 3
2’ 2’
1’ 4 e1′ 1’ 4
Sl.3.1.Poprečni presek jednofaznog sinhronog generatora

Usled prostornih pomaka kalema, kod indukovanih napona u njima nastaju
vremenski fazni pomaci. Veza između položaja fluksa u kalemu i vrednosti
indukovanog napona je prikazana na slici 3.2.
Može se konstatovati da indukovani naponi kasne za ugao 90o u odnosu na
fluks. Vrednosti indukovanih napona u stranicama kalema i njihov zbir su prikazan
na slici 3.3.
n n
1’ 1 1’ 1
+ Φmax ; e1=0 Φ=0 ; + e1 max e1′ e1 E1′
EK
n n E1
1’ 1 1’ 1 eK=2e1
- Φmax ; e1=0 Φ=0 ; - e1 max
Sl.3.2 Veza između položaja fluksa u Sl.3.3. Indukovani naponi u stranicama
kalemu i indukovanog napona kalema i njihov zbir
71
Pod korakom namotavanja podrazumevamo rastojanje između ulazne i izlazne

strane kalema po unutrašnjem obimu statora izraženo u koracima žlebova.
U slučaju dijametralnog koraka namotavanja indukovani napon u kalemu
jednak je zbiru indukovanih napona po stranicama kalema.
4. VEKTORSKA ZVEZDA I VEKTORSKI POLIGON

Prostorni položaj statorskih žlebova i vektorski prikaz indukovanih napona u
provodnicima po žlebovima prikazani su na slici 4.1.
1 E1
2 E2
E3
αz α
Sl.4.1. Položaj statorskih žlebova i vektorski prikaz indukovanih napora po žlebovima
Usled prostornog pomaka žlebova po unutrašnjem obimu statora u njihovim

provodnicima indukuju se naponi sa vremenskim kašnjenjima.
Mehanički ugao između dva susedna žleba:
360 o
αz = (4.1)
Z
Električni ugao između dva susedna žleba:
360 o
α = αz ⋅ p = ⋅p (4.2)
Z
Uvođenjem električnih uglova razmatranje više-polne mašine svodimo na

razmatranje dvopolne mašine.
4.1.Vektorska zvezda
Ako vektore indukovanih napona koji se u provodnicima po statorskim

žlebovima indukuju od severnog pola nacrtamo tako da počeci vektora budu u istoj
tački dolazimo do vektorske zvezde indukovanih napona.
Primena: kod projektovanja namotaja trofaznih mašina.
Način crtanja vektorske zvezde prikazaćemo na jednom konkretnom primeru
sa sledećim statorskim podacima:
Z=12, p=1
72
360 o 360
α= p= 1 = 30 o
Z 12
Vektorska zvezda indukovanih napona za odabrani primer prikazana je na

slici 4.2.
4
3 5
2 E2 6
E1
1 7
ΣEi = 0
12 8
11 9
10
Sl.4.2.Vektorska zvezda indukovanih napona
Vektorski zbir indukovanih napona u vektorskoj zvezdi je nula.
4.2.Vektorski poligon
Vektorskim sabiranjem indukovanih napona po provodnicima u žlebovima
dolazimo do zatvorenog mnogougla koji se zove vektorski poligon. Zbir indukovanih
napona u vektorskom poligonu ima vrednost nule ∑ Ei = 0 .
Način crtanja vektorskog poligona biće prikazan na konkretnom primeru sa
sledećim statorskim podacima:
Z=12, p=1
Vektorski poligon za odabrani primer prikazan je na slici 4.3.
3 4
E3 E4 5
2 E
2
6
1 E1
ΣEi = 0
7
12
8
11
9
10
Sl.4.3.Vektorski poligon indukovanih napona
Vektorski zbir indukovanih napona u vektorskom poligonu je nula.
73
5. PRINCIP IZVOĐENJA NAMOTAJA STATORA
Stator sinhronih mašina najčešće je snabdeven trofaznim namotajem. Fazni

namotaji kod trofazne mašine postavljeni su u žlebovima sa prostornim pomacima od
120 0 električni.
Svaki fazni namotaj po unutrašnjem obimu statora zauzima 1/3 od ukupnog
broja žlebova u određenim zonama (pojasima).
5.1. Određivanje zone (pojasa)
Pod zonom podrazumevamo delove unutrašnjeg obima statora, koji pripadaju

jednoj fazi pod jednim polom.
Oznake:
m-broj faza (m=3)
β -zonska širina izražena u električnim stepenima
Zonska ugaona širina se određuje pomoću sledeće jednačine:
360 0
β= (5.1)
2m
Kod normalnih trofaznih (m=3) namotaja zonska širina je: β = 60 0 .

Način podele unutrašnjeg obima statora na zone prikazana na slici 5.1.
IN
IIS N IIIS
IIIN S IIN
IS
Sl.5.1.Podela unutrašnjeg obima statora na zone
U cilju dalje analize uvešćemo sledeće oznake:

Z-ukupan broj žlebova,
q-broj žlebova po polu i fazi (broj žlebova u jednoj zoni).
Za određivanje broja žlebova po polu i fazi i ukupnog broja žlebova možemo
koristiti sledeće jednačine:
Z
q= (5.2)
2 pm
Z = 2 pmq (5.3)
74
Položaj žlebova unutar jedne zone i vremenski fazni pomak indukovanih

napona između susednih žlebova su prikazani na slikama 5.2. i 5.3.
IN
Es
2 3 Es
1 4
q=4
1
α 2
β
Sl.5.2. Položaj žlebova u zoni Sl.5.3. Vremenski fazni pomak između

indukovanih napona u žlebu 1 i 2
Na slici 5.2. oznaka IN označava da razmatrana zona koja pripada prvoj fazi pod
severnim polom. Na slici 5.3. sa oznakom ES smo označili efektivnu vrednost
indukovanog napona po žlebu uz pretpostavku da se u svakom žlebu nalazi jedan
provodnik.
5.2. Zonski faktor namotaja

(pojasni navojni sačinilac)
Pod zonskim faktorom ξ 1 namotaja podrazumevamo odnos vektorskog zbira

indukovanih napona u delu jedne zone prema algebarskom zbiru indukovanih napona
u razmatranoj zoni. Dakle:
E S 1 + E S 2 + ........ + E Sq Eq vektorski zbir (5.4)

ξ1 = = =
qE S qE S a lg ebarski zbir
gde je: E q -indukovani napon namotaja u jednoj zoni.

Konačan izraz za određivanje opšte vrednosti zonskog faktora namotaja ξ 1
izvešćemo iz sledećih jednačina:
β α
=q (5.5)
2 2
β α
E q = 2 R sin = 2 R sin q (5.6)
2 2
α
E S = 2 R sin (5.7)
2
α
2 R sin q
ξ1 = 2 (5.8)
α
q 2 R sin
2
75
α
sin q
ξ1 = 2 (5.9)
α
q sin
2
q=4
q=∞
Es Es qEs≈Rβ
Es Es
Eq Eq
β/2 β/2
β/2 β/2
α α α α
R R R R
Sl.5.4. Vektorski zbir indukovanih Sl.5.5. Vektorski zbir indukovanih

napona u žlebovima jedne zone napona u žlebovima jedne zone
sa q=4 žlebova sa q = ∞ žlebova
Ukoliko se unutar jedne zone nalazi relativno veliki broj žlebova za određivanje
vrednosti zonskog faktora možemo izvesti jednostavniji obrazac. Uz pretpostavku da
q → ∞ kod izvođenja možemo koristiti sledeće jednačine:
qE S = Rβ (5.10)
β
E q = 2 R sin (5.11)
2
β
Eq 2 R sin
ξ1 = = 2 (5.12)
qE S Rβ
β
sin
ξ1 = 2 (5.13)
β
2
Kod trofaznih mašina sa normalnim zonskim širinama koje obuhvataju
relativno veliki broj žlebova možemo uvesti sledeće aproksimacije:
β π β π 1
= ; sin = sin =
2 6 2 3 2
Sa ovim aproksimacijama kod ovih mašina za zonski faktor dobijamo sledeću
vrednost:
1
3
ξ 1 = 2 = = 0 ,955
π π
6
76
6. JEDNOSLOJNI TROFAZNI NAMOTAJI
Način izvođenja jednoslojnih trofaznih namotaja prikazaćemo na konkretnom

primeru sa sledećim statorskim podacima:
Z=12 ; 2p=2 ; m=3
360 360
α= p= 1 = 30 0
Z 12
Broj žlebova po polu i fazi:
Z 12
q= = =2
2 pm 2 ⋅ 1 ⋅ 3
Na osnovu ovih podataka crtamo vektorsku zvezdu, podelimo je na zone i
odredimo faznu pripadnost pojedinih žlebova prema slici 6.1.
III S I faza
1-2 (N)
II N 7-8 (S)
4
5
3 II faza
6 5-6 (N)
IN 2 7 11-12 (S)
1 III faza
8 IS
12 9-10 (N)
9 3-4 (S)
II S 11 10
III N
Sl.6.1. Podela vektorske zvezde na zone
Osnovni princip povezivanja provodnika u kalemima je prikazan na slici 6.2.

Provodnici u zonama južnog pola trebaju biti povezani sa provodnicima u
zonama severnog pola obrnuto (kraj sa krajem). Na ovaj način (sl.6.2a) zbir
indukovanih napona u kalemu se dobija kao algebarski zbir napona u stranicama
kalema. U suprotnom slučaju (slika 6.2b) indukovani naponi u kalemu bi bili nula.
ES ES
ES ES ES ES
ES ES
E K = 2 ES a.) EK = 0 b.)
Sl.6.2. Princip povezivanja provodnika u kalemu
77
Vektorskim sabiranjem indukovanih napona po žlebovima pojedinih faza

dolazimo do indukovanih napona po fazama (slika 6.3.).Kod trofaznog sistema
efektivne vrednosti ovih napona (E I , E II , E III ) su jednake, s tim da njihovi vektori
međusobno zaklapaju ugao od 120 0 električno.
Sl.6.3. Indukovani naponi po fazama trofaznog namotaja
Načini izvođenja bočnih veza I faze (izvođenja glave namotaja) su prikazani

na slici 6.4.
koncentrična petljasta odeljena koncentrična

izvedba izvedba izvedba
2 2 2
1 1 1
7 7 7
8 8 8
a) b) c)
Sl.6.4. Način izvođenja bočnih veza
U električnom pogledu sve tri izvedbe su ekvivalentne
U pogledu utroška bakra zbog najkraće bočne veze najbolja je varijanta ,,c’’
(najmanji utrošak bakra).
6.1. Razvijena šema jednoslojnog namotaja
Limpaket statora na jednom mestu po uzdužnom pravcu u mislima presečemo

i rastavimo.Tako dolazimo do razvijene rešetkaste konstrukcije žlebova (slika 6.5).
Kod rešetke jedan pravougaonik predstavlja jedan žleb.
78
5 10
Sl.6.5.Razvijena rešetkasta konstrukcija žlebova
Zatim u zavisnosti od fazne pripadnosti u žlebovima različitim bojama

ucrtamo provodnike sa smerovima indukovanih napona u njima. Pri tom provodnici u
zonama severnog pola imaju jedan smer (nagore), a provodnici u zonama južnog pola
drugi smer (na dole). Kod povezivanja provodnika po fazama treba slediti ucrtane
smerove na provodnicima.
Napomena:Rešetka se u praksi često izostavlja. Umesto rešetke tada se crtaju
samo provodnici na kojima su brojčano naznačeni žlebovi u kojima su oni smešteni.
6.1.1. Mogućnosti izvođenja namotaja jedne faze
Razvijena šema namotaja prve faze u jednoslojnoj koncentričnoj izvedbi

1 sekcija= 1 faza
sa q=2 kalema
1 2 7 8
U1 U2
Sl.6.6. Razvijena šema prve faze trofaznog namotaja u
jednoslojnoj koncentričnoj izvedbi
Razvijena šema namotaja prve faze u jednoslojnoj petljastoj izvedbi prikazana

je na slici 6.7.
1 sekcija= 1 faza
1 2 7 8 sa q=2 kalema
U1 U2
Sl.6.7. Razvijena šema prve faze trofaznog namotaja u
jednoslojnoj petljastoj izvedbi
79
Jednoslojna koncentrična izvedba namotaja jedne faze sa odeljenim sekcijama

2 sekcija= 1 faza
1 2 7 8
U1 U2
Sl.6.8. Razvijena šema prve faze trofaznog namotaja u jednoslojnoj
razdeljenoj koncentričnoj izvedbi
6.1.2. Razvijene šeme trofaznog namotaja u jednoslojnoj izvedbi
Kompletna razvijena šema razmatranog jednoslojnog trofaznog namotaja sa

Z=12, q=2, p=1, m=3 u koncentričnoj izvedbi prikazana je na slici 6.9.
9 4
10 3
5 10
10 4
U1 W2 V1 U2 W1 V2
Sl.6.9. Kompletna razvijena šema trofaznog namotaja u jednoslojnoj koncetričnoj
izvedbi.
Kompletna razvijena šema jednoslojnog trofaznog namotaja sa Z=12, q=2, p=1,

m=3 u petljastoj izvedbi sa odeljenim sekcijama prikazana je na slici 6.10.
80
12 2
10
1
8 3
5 10
12 1
7 V2
V2 U1 W2 V1 U2 W1
Sl.6.10. Kompletna razvijena šema trofaznog namotaja u jednoslojnoj petljastoj
izvedbi sa odeljenim sekcijama
7. DVOSLOJNI TROFAZNI NAMOTAJI
Način smeštaja kalema u žlebovima kod jednoslojnih i dvoslojnih namotaja sa

odgovarajućim žlebnim izolacijama je prikazan na slici 7.1.
Kod jednoslojnih namotaja stranice kalema zauzimaju ceo žlebni prostor, a
kod dvoslojnih namotaj polovinu žlebnog prostora.
žlebna letvica
žlebna izolacija gornji sloj
međuslojna izolacija
namotaj
donji sloj
Jednoslojni namotaj Dvoslojni namotaj
Sl.7.1.Smeštaj kalema u žlebovima
Položaj stranice kalema u žlebovima kod dvoslojnih namotaja prikazan je na

slici 7.2. Kod ovih namotaja jedna strana kalema se nalazi u donjoj polovini, a
druga strana kalema u gornjoj polovini žleba.
81
1 2
S
Sl.7.2. Položaj kalema u žlebu kod dvoslojnog namotaja sa skraćenim korakom
Na ovoj slici sa S smo označili korak namotavanja, koji najčešće računamo u

koracima žlebova.
Razlikujemo namotaj sa dijametralnim korakom (S=τ) i namotaj sa skraćenim
korakom kod kojeg je korak namotavanja manji od polnog koraka (S<τ). Jednoslojni
namotaji u većini slučajeva spadaju u grupu namotaja sa dijametralnim korakom, a
dvoslojni namotaji se najčešće izrađuju sa skraćenim korakom. Skraćeni korak kod
dvoslojnih namotaja smanjuje sadržaj viših harmonika u raspodeli magnetne
indukcije, uz istovremeno smanjenje utroška bakra za izradu namotaja.
Načini izvođenja bočne veze (glave namotaja) kod dvoslojnih namotaja sa
dijametralnim korakom i sa skraćenim korakom su prikazani na slici 7.3.
IN IN
IS IS
Sl.7.3 Položaj kalema i bočnih veza kod dvoslojnih namotaja sa dijametralnim i

skraćenim korakom.
Opšti izgled kalema kod dvoslojnih namotaja sa skraćenim korakom je

prikazan na slici 7.4.
Sl.7.4. Izvedba kalema kod dvoslojnih namotaja sa skraćenim korakom
82
7.1 Tetivni faktor namotaja

(Tetivni navojni sačinilac)
Sa tetivnim faktorom namotaja uzimamo u obzir smanjenje indukovanog
napona po kalemu usled skraćenja koraka u odnosu na dijametralni korak (Sl.7.5). Na
osnovu slike 7.5 možemo ustanoviti, da kod kalema sa skraćenim korakom fluks ima
manju vrednost u odnosu na fluks kalema sa dijametralnim korakom, jer isti ne
obuhvata šrafirano područje.
Na osnovu izloženog, tetivni faktor možemo izračunati kao odnos vektorskog
zbira i algebarskog zbira indukovanih napona u stranicama kalema.
B Φ
τ
Sl.7.5. Položaj kalema sa skraćenim korakom u odnosu na fluks mašine
Oznake na slici 7.5 imaju sledeća značenje:

B - magnetna indukcija u vazdušnom procepu,
φ - fluks po polu,
S - korak namotavanja izražen u žlebnim koracima (S< τ ).
τ - polni korak izražen u žlebnim koracima.
Polni korak statora ima vrednost:
Z
τ = (7.1)
2p
Princip izračunavanja vektorskog zbira indukovanih napona u stanicama

kalema sa dijametralnim korakom i kalema sa skraćenim korakom prikazan je na
slici 7.6.
U slučaju kalema sa dijametralnim korakom indukovani napon u ulaznim i
izlaznim delovima kalema imaju iste vrednosti, ali različite smerove. Provodnici u
ulaznim i izlaznim delovima kalema, međutim, vezani su u obrnutom smeru. Zbog
toga vektorski zbir indukovanih napona u kalemu dobijamo tako što na indukovani
napon ulaznog dela nanosimo indukovani napon izlaznog dela u obrnutom smeru.
Kod kalema sa dijametralnim korakom to znači, da indukovani naponi kalema
imaju dvostruku vrednost u odnosu na indukovane napone na stranicama (Ek=2Es).
83
Kod kalema sa skraćenim korakom situacija je slična. Razlika je samo u tome

što obrnuti indukovani napon izlazne strane neće biti kolineran sa indukovanim
naponom ulazne strane. Zbog toga kod njihovog vektorskog sabiranja moramo uzeti u
obzir i ugao između njihovih vektora.
Dijametralni korak Skraćeni korak
ES ES
ES τ ES S
Sα
ES
ES 180 0 − Sα
EK EK
EK
ES
EK = 2ES
ES
EK
ES ES α
90 0 − S
α 2
90 0 − S
2
Sl.7.6. Zbir indukovanih napona u stranicama kalema sa dijametralnim
korakom i skraćenim korakom
Vrednost tetivnog faktora ξ2 u slučaju skraćenog koraka:
ES + ES
ξ2 = (7.2)
2 Et
EK
ξ2 = (7.3)
2 ES
α α
E k = 2 E S cos( 90 o − S ) = 2 E S sin S (7.4)
2 2
α
2 E S sin S
ξ2 = 2 = sin S α
2ES 2
Nakon skraćivanja, jednačina za određivanje tetivnog faktora je:
α
ξ 2 = sin S (7.5)
2
Za određivanje tetivnog faktora namotaja možemo izvesti i drugu jednačinu uz

primenu sledećih izraza:
360 Z α 180 0 180 0 Z 90 0

α= p ; τ = → = p= =
Z 2p 2 Z Z 2τ τ
84
Ukoliko gornje izraze zamenimo u jednačinu (7.5) onda, jednačina tetivnog

faktora poprima sledeći oblik:
S
ξ 2 = sin 90 0 (7.6)
τ
Ako ugao želimo računati u radijanima, jednačina za određivanje tetivnog

faktora će biti:
Sπ
ξ 2 = sin (7.7)
τ 2
7.2 Indukovani naponi po fazama
Jednačinu za određivanje indukovanih napona po fazama sinhronih mašina

izvodimo polazeći od izraza za indukovane napone koju smo izveli kod
transformatora. Njegova vrednost je:
E 2 = 2πφ N 2 f (7.8)
gde su:
N 2 - broj navojaka po fazama;
φ - amplituda fluksa;
f - frekvencija.
Kod sinhronih mašina kod vrednosti indukovanih napona dodatno treba uzeti u
obzir i rezultantni faktor ξ namotaja. Sa ovom korekcijom jednačina za određivanje
indukovanih napona kod sinhronih mašina je:
E 2 = 2πφ f N 2ξ = 4 ,44φ f N 2ξ (7.9)
Rezultantni faktor namotaja ξ je:

ξ=ξ1ξ2 (7.10)
Ako sa z označimo broj navojaka po žlebu, vrednost broja navojaka po fazi će

biti:
Zz
N2 = (7.11)
2m
Frekvencija se izračunava polazeći od brzine obrtanja rotora n izražene u

min-1. Dakle:
np
f = (7.12)
60
odnosno:
60 f
n= (7.13)
p
85
7.3 Vektorska zvezda trofaznih dvoslojnih namotaja sa skraćenim

korakom
Način izvođenja trofaznih dvoslojnih namotaja sa skraćenim korakom
prikazaćemo na konkretnom primeru sa sledećim podacima:
S 2
q=3 ; p=1 ; = ; m=3
τ 3
Potreban broj žlebova je:
Z=2pmq=2⋅1⋅3⋅3=18
Vrednost polnog koraka:
Z 18
τ= = =9
2 p 2 ⋅1
Električni ugao između dva susedna žleba je:

360 0 360 0
α= p= 1 = 20 0
Z 18
Korak namotavanja:
2 2
S= τ = 9 = 6 (1-7)
3 3
Kod dvoslojnih namotaja vektorsku zvezdu treba nacrtati samo za provodnike
koji se u žlebovima nalaze u gornjem sloju.
Podela vektora u vektorskoj zvezdi na zone i određivanje fazne pripadnosti
provodnika u gornjim slojevima žlebova prikazana je na slici 7.7.
III S I faza
5 6 1-2-3 (N)
4 7 II N 10-11-12 (S)
3 8
II faza
IN 2 9 7-8-9 (N)
16-17-18 (S)
1 10 III faza
11 I S 13-14-15 (N)
18 4-5-6 (S)
12
17 13
II S
16 14
15
III N
Sl.7.7 Podela provodnika u gornjem sloju na zone i na faze
Vrednost zonskog faktora namotaja:
α 20 0
sin q sin 3
2 2 sin 30 0
ξ1 = = = = 0 ,9598
α 20 0 3 sin 10 0
q sin 3 sin
2 2
86
Vrednost tetivnog faktora namotaja:
⎛ α⎞ 20 0
ξ 2 = sin⎜ S ⎟ = sin 6 = sin 60 = 0 ,86603
⎝ 2⎠ 2
ili na drugi način:
S 6
ξ 2 = sin 90 0 = sin 90 = sin 60 0 = 0 ,86603
τ 9
Vrednost rezultantnog faktora namotaja je:
ξ = ξ 1 ⋅ ξ 2 = 0 ,83121
7.4 Razvijena šema trofaznog dvoslojnog namotaja sa skraćenim

korakom
Kompletna razvijena šema razmotrenog trofaznog dvoslojnog namotaja sa

skraćenim korakom uz rešetke prikazana je na slici 7.8.
16 17 18 1 2 3
15 4
14
5
13 6
5 10 15
14 5
15
4
17 18 1 2 3
U1 W2 V1 U2 W1 V2
Sl.7.8 Kompletna razvijena šema trofaznog dvoslojnog dvopolnog namotaja sa
skraćenim korakom
(m=3; 2p=2; Z=18; S=6; q=2)
8. IZOBLIČENJE INDUKOVANIH NAPONA
Od proizvođača sinhronih generatora korisnici zahtevaju da sinhroni

generator proizvodi električnu energiju uz sinusoidalni indukovani napon.
87
Indukovani napon u faznim namotajima E imaće sinusoidalni oblik ako se

fluks φ po unutrašnjem obimu statora raspodeljuje kosinusoidalno. Dakle:
E → Poželjno da bude sinusoidalan.
φ → Približno mora da bude kosinusiodalan.
Propisi dozvoljavaju sledeće izobličenje:
ΔE
KF = 100 ≤ 5% (8.1)
E1m
gde su:
E1m - amplituda osnovnog harmonika indukovanog napona.
ΔE - najveće odstupanja od trenutne vrednosti osnovnog harmonika.
KF - faktor izobličenja - (klir faktor).
Način određivanja najvećeg odstupanja napona od trenutne vrednosti
osnovnog harmonika prikazan je na slici 8.1.
E
ΔE
E1m
t
0
ΔE
Sl.8.1. Izobličenje indukovanog napona kod sinhronih generatora
9. OBLICI ŽLEBOVA KOD STATORA SINHRONOG

GENERATORA
Limpaket statora sinhronih generatora može da bude izrađen sa zatvorenim
žlebovima, sa poluzatvorenim žlebovima i sa otvorenim žlebovima.
9.1. Zatvoreni žlebovi
Vrste zatvorenih žlebova su prikazane a b

na slici 9.1. Ovi žlebovi najčešće imaju
trapezni oblik
Primena: kod sinhronih generatora manjih
snaga.
Provodnici: lak žica ≤ 1.5 mm 2
Namotaj: dvoslojni namotaj u petljastoj ili
koncetričnoj izvedbi sa skraćenim
korakom. Sl.9.1 Vrsta zatvorenih žlebova
88
9.2. Poluzatvoreni žlebovi

Vrste poluzatvorenih žlebova c d
prikazane su na slici 9.2. Ovi žlebovi najčešće
imaju pravougaoni oblik.
Primena: kod sinhronih generatora srednjih
snaga.
Provodnici: pravougaonog oblika.
Namotaj: dvoslojni petljasti ili štapni namotaj
sa skraćenim korakom.
Sl.9.2.Vrsta poluzatvorenih
žlebova
9.3. Otvoreni žlebovi

e f
Vrste otvorenih žlebova su prikazane
na slici 9.3. Ovi žlebovi imaju pravougaoni
oblik.
Primena: kod visokonaponskih sinhronih
generatora velikih nominalnih snaga.
Provodnici: pravougaonog oblika.
Namotaj: dvoslojni namotaj sa skraćenim
korakom koji ima vrednost: Sl.9.3 Vrsta otvorenih žlebova
S /τ = 2/ 3
10. KONSTRUKCIONA IZVEDBA ROTORA SINHRONIH

MAŠINA
Postoje dva tipa rotora i to: rotori sa izraženim (isturenim) polovima i valjkasti
(cilindrični, turbo) rotori.
10.1 Rotor sa izraženim polovima

Sastavni delovi rotora sa izraženim polovima su prikazani na slici 10.1.
A C
Sl.10.1. Izgled polova sa pobudnim namotajem
89
Sastavni delovi:
A - jezgro pola od livenog čelika ili dinamo limova.
B - polni nastavak od livenog čelika ili dinamo limova.
C - pobudni namotaj od okruglog ili pljosnatog izolovanog bakarnog
provodnika.
10.1.1. Način fiksiranja pobudnih namotaja
Na pobudni namotaj u toku obrtanja rotora deluju centrifugalne sile. Zbog toga
ovaj namotaj mora da bude fiksiran na polnom jezgru. Smeštaj i način fiksiranja
pobudnih namotaja na polnom jezgru prikazani su na slici 10.2.
FC- centrifugalna sila Pritezni vijak Pritisni element

FC FC
N S N S
Sl.10.2. Dejstvo centrifugalnih sila na pobudne namotaje polova
Napomena: Pritisni elemenat ne sme da bude izrađen od feromagnetnog

materijala jer bi se usled toga kod polova pojavili nedozvoljenio veliki rasipni fluksni
obuhvati.
10.1.2.Obezbeđivanje sinusoidalnog napona
Uslov postizanja željenog sinusoidalnog napona je postizanje kosinusoidalne

raspodele magnetne indukcije u vazdušnom procepu. Kod rotora sa izraženim
polovima sinusoidalni napon se obezbeđuje specijalnim oblikom polnog nastavka uz
pomoć kosinusoidalne promene vazdušnog procepa (slika 10.3) prema sledećoj
jednačini:
δ0
δx = (10.1)
⎛x ⎞
cos⎜ 180 0 ⎟
⎝τ ⎠
90
B(x)
x
δo 0 δx
x
τ
Sl. 10.3. Raspodela magnetne indukcije kod rotora sa izraženim polovima
Najmanji procep (δ 0 ) nalazi se u osi polova, a najveći na ivici polnog
nastavka.
10.2. Valjkasti rotor (turbo rotor)

Ožlebljenja rotora sinhronih mašina sa valjkastim rotorom su prikazana na
slici 10.4. Žlebovi se tako raspoređuju da obezbeđuju kosinusoidalnu raspodelu
magnetne indukcije u vazdušnom procepu. Ovaj kriterijum kod manjih sihronih
generatora možemo zadovoljiti tako da obim valjkastog rotora ožlebimo samo na dve
trećine obima sa žlebovima koji su simertično raspoređeni u zonama koje imaju
zonske širine β=1200 prema slici 10.4a.
Kod većih generatora sa valjkastim rotorom postizanje željene kosinusoidalne
raspodele magnetne indukcije možemo dodatno poboljšati tako što žlejbove na
spoljašnjem obimu rotora postavljamo na mesta koja diktira kosinusoidalne funkcija,
prema slici 10.4b. Kod ovog rešenja žlebovi su najgušći u okolini poprečne ose q, a u
pravcu podužne ose gustina žlebova opada.
Mali sinhroni generator Veliki sinhroni generator
Z1=16 d Z 1 =24 d
N N
β=1200 tZ2 tZ3 q

q β=1200
0
tZ1 ttZ1
Z2
tZ2 0 tZ2
tZ3
S S
tZ1= tZ2= …………= tZn tZ1< tZ2< tZ3 …………< tZn

a) b)
Sl.10.4. Raspodela žlebova po spoljašnjem obimu kod rotora valjkaste izvedbe
91
10.2.1. Raspodela magnetne indukcije
Obimna raspodela magnetne indukcije u vazdušnom procepu kod rotora malih

(a) i velikih (b) sinhronih generatora je prikazana na slici 10.5.
a) B(x) b) B(x)
N N
x x
γn
0 0
γ4
γ3 Zp=Z1/2p
γ2
γ1
Sl. 10.5. Obimna raspodela magnetne indukcije u vazdušnom procepu usled

pobude rotora valjkaste izvedbe
10.2.2. Zonski faktor pobudnog namotaja kod valjkastog rotora
Za određivanje zonskog faktora pobudnog namotaja valjkastog rotora u

zavisnosti od izvedbe raspodele žlebova možemo koristiti dve jednačine i to:
- za slučaj izvedbe 10.6.a. - za slučaj izvedbe 10.6.b.

β
sin
ξ 1 rot = 2 (10.2) sin γ 1 + sin γ 2 + .......... + sin γ n (10.3)
β ξ 1 rot =
1 + 2 + ......... + n
2
Iz toga proizlazi:
β = 120 o
sin 60 o 3 3
ξ 1 rot = = = 0 ,827
π 2π
3
10.3. Pobuđivanje polova

Pobuđivanje polova se vrši pomoću jednosmerne struje pomoću pobudnog
namotaja.
Dovođenje pobudne struje (I1) za pobudu polova vrši se korišćenjem četkica i
kliznih prstena koji su izolovano nasađeni na vratilo rotora. Pri tom su krajevi
namotaja pobude spojeni sa kliznim prstenovima. Principijelna šema za dovođenje
jednosmerne struje za pobudu prikazana je na slici 10.6.
92
I1
+ -
Sl.10.6. Način dovođenja struje u namotaje pobude
Treba ovde napomenuti da se kod sinhronih generatora velike snage,

jednosmerna struja za pobuđivanje polova obezbeđuje uz pomoć posebne budilice
koja je na istom vratilu integrisana sa glavnim generatorom.
11. PRIMARNA MAGNETOPOBUDNA SILA

Pod magnetopobudnom silom (mps) u opštem slučaju podrazumevamo
proizvod broja navojaka i vrednosti pobudne struje.
Kod primarne magnetopobudne sile rotora sa izraženim polovima to je zaista
tako.
Kod rotora valjkaste izvedbe, međutim, kalemovi pobudnog namotaja su
raspoređeni po žlebovima. Zbog toga kod njih možemo govoriti samo o raspodeli mps
i o njihovim amplitudama.
11.1. Raspodela magnetopobudne sile (mps) jednog kalema

Pođimo od pretpostavke da smo na valjakasti rotor prema slici 11.1a smestili
samo jedan kalem sa dijametralnim korakom koji ima broj navojaka NK . Ako kroz
ovaj kalem propustimo jednosmernu struju I1 , onda će ista prouzrokovati raspodelu
magnetopobudne sile koja je prikazana na slici 11.1b.
d
x θK(x)
θK(x)
N
θK θK1
q x
0.5τ 0.5τ
θK
S
a.) b.)
Sl. 11.1 Smeštaj i raspodela magnetopobudne sile kalema sa dijametralnim korakom
Može se uočiti da jedan kalem po spoljašnjem obimu rotora proizvodi
pravougaonu raspodelu magnetopobudne sile (mps) , koji po polovima ima vrednost:
93
N K I1
θK = (11.1)
2
Ako ovu pravougaonu raspodelu razvijemo u Fourierov red, za amplitudu

osnovnog harmonika mps-a dobijamo vrednost:
4 2
θ K1 = θK = N K I1 (11.2)
π π
11.2. Primarna magnetopobudne sila sinhrone mašine sa valjkastim

rotorom
Kod rotora valjkaste izvedbe, međutim, u cilju postizanja željene
kosinusoidalne raspodele mps-a pobudni namotaj je sačinjen od više kalema.
Iz toga proizlazi da raspodela mps-a θ 1(x) po polovima ima stepenasti oblik
(slika 11.2).
θ1(x)
Sl.11.2.Raspodela primarne magnetopobudne sile po unutrašnjem obimu statora
Ukoliko ovu stepenastu karakteristiku razvijemo u Fourierov red, onda za

određivanje amplitude magnetopobudne sile po polu dobijamo sledeću jednačinu:
4 N1 I 1ξ1rot 2 N1 I 1ξ1rot
θ1 = = (11.3)
π 2p π p
gde su:
N 1 - broj navojaka pobudnog namotaja.
ξ 1rot - zonski faktor pobudnog namotaja.
I1 - vrednost jednosmerne pobudne struje.
Drugi nazivi za mps su:

-proticanje,
-pobuda,
-amper navoji,
94
Ukupnu primarnu magnetopobudnu silu dobijamo kao zbir mps-a po

polovima:
4
θ 1M = 2 pθ 1 = N1 I 1ξ1rot = 1,27 N1 I 1ξ1rot (11.4)
π
Ako uzimamo u obzir da je ξ1rot=0.827 tada:
θ 1U = 1,27 N 1 I 1 0 ,827 = 1,045 I 1 N 1 ≈ I 1 N 1 (11.5)
Može se uočiti da se amplituda ukupne primarne magnetopobudne sile ne

razlikuje mnogo od amper navojaka pobudnog kola.
Polazeći od raspodele primarne magnetopobudne sile možemo odrediti i
raspodelu magnetne indukcije u vazdušnom procepu na deonicama iznad polova.
Pošto su vrednosti magnetne indukcije u vazdušnom procepu proporcionalne sa
magnetopobudnim silama, jednačina za određivanje raspodele magnetne indukcije je:
θ 1 (x )
B1 (x ) = μ 0 (11.6)
δe
Amplitude magnetne indukcije u vazdušnom procepu iznad polova su:

θ
B1 = μ 0 1 (11.7)
δe
gde su:
θ1 - amplituda primarne mps po polu,
δe - ekvivalentna širina vazdušnog procepa (povećana širina vazdušnog
procepa zbog uticaja zasićenja gvožđa),
B1- amplituda magnetne indukcije u vazdušnom procepu.
12. PRAZAN HOD SINHRONOG GENERATORA

Za jedan sinhroni generator kažemo da se nalazi u praznom hodu kada su
zadovoljeni sledeći uslovi:
- priključni krajevi sekundara su otvoreni;
- primarni namotaji su pobuđeni (jednosmernom strujom);
- rotor se obrće sinhronom brzinom obrtanja.
U toku ogleda praznog hoda na izvodnim krajevima sekundarnih namotaja
voltmetrom merimo linijski napon E2L. U slučaju sprega namotaja u zvezdu (najčešći
slučaj) između efektivne vrednosti linijskog indukovanog napona E2L i indukovanog
faznog napona E2 postoji sledeća veza:
E2 L = 3E2 (12.1)
Vrednost indukovanih napona po fazama ima sledeću vrednost:
E 2 = 2πφ N 2 fξ
95
Iz ovoga sledi da je:
E 2 = K eφ ; K e = 2πN 2 fξ ; n=konst.
U ovom režimu između sekundarne frekvencije f i brzina obrtanja rotora n

možemo ustanoviti sledeću vezu:
np 60 f
f = ; p= ; f=konst
60 n
Polazeći od primarne magnetopobudne sile θ1 za određivanje fluksa po polu

možemo napisati sledeću jednačinu:
2 2 θ1
φ= BA = μ0 τ L (12.2)
π π δe p
gde su:
A - površina poprečnog preseka (A=τpL ),
L - dužina limpaketa statora.
Na osnovu jednačine 12.2 možemo ustanoviti da je fluks po polu φ
proporcionalan sa primarnom mps θ1, odnosno pobudnom strujom I1 . Dakle:
φ ~θ 1 ~ I1 (12.3)
12.1. Karakteristika praznog hoda
Pod karakteristikom praznog hoda sinhronih generatora podrazumevamo

promenu indukovanog napona E2 u funkciji primarne magnotopobudne sile θ1 ili u
funkciji pobudne struje I1 pri konstantnoj brzini obrtanja. Dakle:
E 2 = f (θ 1 ) ili E 2 = f (I 1 ) ; pri: n= n n = konstanta
Opšti oblik ove karakteristike prikazan je na slici 12.1.
E2
P R S
Un Meka karakteristika
Tvrda karakteristika
OP ≈ U n
θ1 = θ1δ + θ 1 Fe
θ1δ θ1Fe
θ 1δ ≈ PR
θ1(Ι1)
θ 1Fe ≈ RS
0 θ1
Sl.12.1. Karakteristika praznog hoda
96
Razlikujemo tvrdu i meku karakteristiku praznog hoda. Kod tvrde

karakteristike magnetno kolo sinhronih generatora je više zasićen.
Kod sinhronog generatora stepen zasićenja se često povećava uz pomoć
„istmus”-a. Princip izvođenja istmusa kod sinhronih generatora sa izraženim
polovima prikazan je na slici 12.2.
Uticaj zasićenja na karakteristike sinhronih generatora je sledeći:
Zasićeni generatori: - manji pad napona u opterećenom stanju (bez regulatora).
Nezasićeni generatori: - veći pad napona u opterećenom stanju (bez regulatora).
Istmus
(suženje)
Sl.12.2. Izraženi pol sa istmusom
12.2.Vektorski dijagram sinhronog generatora u praznom hodu
Vektorski dijagram sinhronog generatora u praznom hodu je prikazan na

slici 12.3.
θ 1 ( φ )( I 1 )
E2 = U 2
0
Sl.12.3. Vektorski dijagram sinhronog generatora u praznom hodu
13. OPTERERĆENJE SINHRONOG GENERATORA
Ukoliko sinhroni generator u toku rada odaje električnu snagu onda kažemo da
se generator nalazi u opterećenom stanju.
13.1.Principijelna šema opterećenja
Principijelna šema opterećenja trofaznog sinhronog generatora je prikazana na

slici 13.1.
Na izvodne krajeve sekundara je priključen potrošač u spoju zvezda, koji po
fazama poseduje impedanse Z.
97
I2
U1 V1 W1 S
Z
U2 V2 W2
I1
+ -
Sl.13.1. Principijelna šema opterećenja
Usled sekundarnog napona kroz potrošač će proteći sekundarna struja
opterećenja koja ima vrednost:
U2
I2 = (13.1)
Z
Faktor snage cosϕ2 zavisi od karaktera potrošača.

Kod sprege sekundarnih faznih namotaja u zvezdu (Y) efektivne vrednosti
linijskih struja I2L i faznih struja imaju iste vrednosti (I2L= I2).
Usled pojave sekundarne naizmenične struje I2 sekundarni namotaji sinhronog
generatora dolaze u pobuđeno stanje i proizvode pulsirajuće mps po fazama.
13.2. Trenutne vrednosti sekundarnih pulsirajućih mps po fazama

Raspodela pulsirajuće magnetopobudne sile kod pojedinih faznih namotaja po
unutrašnjem obimu statora je prikazana na slici 13.2.
Može se primetiti da pulsirajuća mps ima najveću vrednost na osama pojedinih
faznih namotaja.
θ2 f (t)
θ2 f θ2 f(t)
x
0
τ
osa pulsacije
Sl.13.2. Raspodela pulsirajuće magnetopobudne sile i njene trenutne vrednosti
98
Trenutna vrednost sekundarne magnetopobudne sile po fazama:

2 N 2ξi2 (t )
θ 2 f (t ) = (13.2)
π p
Gde smo sa i2(t) označili trenutne vrednosti sekundarne struje po fazama.

Amplituda sekundarnih MPS po fazama:
2 N 2ξ 2 I 2 2 2 N 2 I 2ξ 0,9 N 2 I 2ξ
θ2f = = = (13.3)
π p π p p
Konstatacija: θ 1 -proizvodi jednosmerna struja I 1 ,

θ 2 f ( t ) -proizvodi trenutna vrednost naizmenične struje i2 (t ) .
13.3. Nastajanje obrtne magnetopobudne sile (proticanje)

Obrtna mps (θ 2 ) nastaje kao rezultat zbira pulsirajućih magnetnopobudnih sile
po fazama:
θ 2 = θ 2 fU (t ) + θ 2 fV (t ) + θ 2 fW (t ) (13.4)
13.3.1 Vektorsko prikazivanje nastajanje obrtne MPS

Ose pulsacije magnetopobudnih sila po fazama su prikazane na slici 13.3. Ove
ose su prostorno pomaknuti međusobno za 1200.
Trenutne vrednosti struje po fazama možemo odrediti uz pomoć sledećih
jednačina:
iU = 2 I 2 cos( ω t ) ; iV = 2 I 2 cos( ω t − 120 0 ) ; iW = 2 I 2 cos( ω t − 240 0 ) (13.5)
+U
_ _
0 0
60 60
0
60 600
0
600 60
+W +V
_
Sl.13.3. Ose pulsacije magnetopobudnih sila po fazama
Trenutne vrednosti struje po fazama mogu poprimiti pozitivne i negativne

vrednosti. U zavisnosti od toga vektori trenutne vrednosti mps-a po fazama na svojim
osama prikazuju se u pozitivnom ili u negativnom smeru.
99
1. Trenutak ωt= 00 (početni trenutak)

Trenutne vrednosti pulsirajućih mps i trenutne vrednost struje po fazama
statorskih namotaja u ovom trenutku su predstavljene na slikama 13.4 i 13.5.
3 ω
θ2 = θ2 f
2 2 2 +
iU = 2 I 2 ; iV = − I 2 ; iW = − I2 )
2 2 IU
θ2 f θ2 f
θ2 f θ2 f ; − ; −
2 2
1
θ 2 = θ 2 f + 2 θ 2 f cos 60 0 =
2
1 3 60 0 60 0
0 0
60 60 θ = θ2 f + θ2 f = θ2 f
θ2 f 2f 2 2 ) )
IW IV
2 2
−
Sl.13.4. Vektorski zbir pulsirajućih mps Sl.13.5. Trenutne vrednosti struja po
u trenutku ωt=0 0 fazama ωt=0 0
Vektorski zbir trenutnih vrednosti mps-a po fazama je određen na osnovu

njihovih projekcija pomoću trigonometrijskih funkcija.
2. Trenutak ωt=300
Trenutne vrednosti pulsirajućih mps. i trenutne vrednost struje po fazama
statorskih namotaja u ovom trenutku su predstavljene na slikama 13.6. i 13.7.
ω
3
θ2 = θ2 f ) +
2 IU
3 3
iU = 2I2 ; iV = 0 ; iW = 2I2 30 0
2 2
3 )
θ2 f 3 3 IV
2 θ2 f ; 0; − θ2 f
2 2
3 3 3
30 0 0 3 θ2 = 2 θ 2 f cos 30 0 = 2 θ2 f = 30 0
30
θ2 f 2 2 2
2 3 )
= θ2 f IW −
2

u trenutku ωt= 30 0 fazama u trenutku ωt= 30 0
Vektorski zbir trenutnih vrednosti mps-a po fazama daje isti rezultat kao u
prethodnom slučaju. Razlika je samo u tome da je rezultantna sekundarna mps (θ 2 )
zakrenuta za 300 u odnosu na prethodni slučaj.
100
3. Trenutak ωt=600
Trenutne vrednosti pulsirajućih mps i trenutne vrednost struja po fazama
statorskih namotaja u ovom trenutku su predstavljene na slikama 13.8. i 13.9.
ω
3
θ2 = θ2 f +
2
θ2 f ) )
θ2 f IU IV
2 60 0 60 0
2 2
iU = I 2 ; iV = I 2 ; iW = − 2 I 2
2 2
θ2 f θ2 f
; ; θ2 f
2 2
θ2 f
1
2 θ 2 = θ 2 f + 2 θ 2 f cos 60 0 =
2 )
1 3 IW −
= θ2 f + θ2 f = θ2 f
2 2

u trenutku ωt= 60 0 fazama u trenutku ωt= 60 0
Vektorski zbir trenutnih vrednosti mps-a po fazama i u ovom slučaju daje isti
rezultat kao u ranijim slučajevima, s tim da je vektor θ 2 ponovo zakrenut za 300 u
odnosu na prethodni slučaj.
Zaključak: Zajedničkim dejstvom tri pulsirajuće mps po fazama trofaznog
sistema nastaje obrtna mps sekundara, odnosno obrtno polje sekundara (θ 2 ) .
Sekundarna magnetopobudna sila θ 2 se obrće sinhrono sa primarnom

magnetopobudanom silom θ 1 . Njena trajektorija je krug koji je prikazan na
slici 13.10.
Obrtna polja kod kojih vektori opisuju krugove nazivamo kružnim obrtnim
poljima.
1
2
θ2 3
Sl.13.10.Trajektorija sekundarne obrtne magnetoprobudne sile
Opšta jednačina za određivanje sekundarne obrtne magnetopobudne sile θ 2 je:
m m 2 2 N 2 I 2ξ
θ2 = θ2f = (13.6)
2 2 π p
101
ili nakon skraćenja:
m 2 N 2 I 2ξ N I ξ
θ2 = = 1,35 2 2 (13.7)
π p p
Brzina obrtanja sekundarne mps se izračunava prema sledećoj jednačini:
60 f
n= (13.8)
p
Ova brzina obrtanja ima istu vrednost kao brzina obrtanja rotora i nazvana je
sinhronom brzinom obrtanja. Pošto se sekundarno obrtno polje θ 2 i rotor se obrću
istim brzinama, mašine ove vrste su nazvane sinhronim mašinama.
13.3.2. Prostorno prikazivanje nastajanje obrtne mps
Prostorni prikaz nastajanja obrtne mps prikazaćemo na razvijenoj šemi za

stator sa Z=6 žlebova u trenucima ω t=00 ,300 ,600 . Pulsirajuća raspodela mps-a po
unutrašnjem obimu i raspodela rezultantne mps θ 2 su prikazane na slikama od 13.11
do 13.16.
Trenutak ωt=0
iU = 2I 2
θ2 ω t = 0 iV = − 2 I 2
θ 2
1 .5 ω
u 2I 2 )
1 iW = − + IU
2
0 .5 v w θ 2 fU ( t ) = θ 2 f
U1 V1 W1 U1 1
U2 V2 x
θ 2 fV ( t ) = − θ 2 f
W2 2
− 0 .5 1 ) )
θ 2 fW ( t ) = − θ 2 f I W 60 0 60 0
IV
−1 2
3 −
− 1 .5 θ2 = θ2 f
2
Sl.13.11. Raspodela pulsirajući mps-a po fazama Sl.13.12.Trenutne vrednosti struja
i njihov zbir u prostoru u trenutku ωt=0 o po fazama u trenutku ωt=0 o
102
Trenutak ωt=300
θ2 ωt = 30 0 ω
1 .5 θ
) +
1 3 IU
u w iU = 2I2
2 30 0
0 .5 iV = 0 )
U1 V1 W1 U1 IV
3 2I2
W2 U2 V2 xx iW = −
2 2
− 0 .5
3 ) 30 0
θ2 = θ2 f IW
−1 2
−
− 1 .5
Sl.13.13. Raspodela pulsirajućih mps po fazama Sl.13.14. Trenutne vrednosti

i njihov zbir u prostoru u trenutku ωt= 30 0 struja po fazama u trenutku
ωt= 30 0
Trenutak ωt=600
θ θ2 ωt = 30 0
1 .5 1 ω
w iU = 2I 2
2 +
1 )
1 )
IV
iV = 2I2 IU 0
0 .5 v 2 60 60 0
u U1
W2 U2 V2 iW = − 2 I 2
W1 xx
U1 V1 3
− 0 .5 θ2 = θ2 f
2
)
−1 60 f IW
n=
p −
− 1 .5
Sl.13.15. raspodela pulsirajućih mps po fazamaSl.13.16. Trenutne vrednosti struja

i njihov zbir u prostoru u trenutku ωt= 600 po fazama u trenutku
ωt= 60 0
Zaključak: Sekundarna obrtna magnetopobudna sila θ2 u ustaljenom režimu
obrće se sinhrono sa primarnom magnetopobudnom silom θ1 i one vektorski sabrane
određuju rezultantnu magnetopobudnu silu θR .
14. NAPONSKE JEDNAČINE I VEKTORSKI DIJAGRAM

OPTEREĆENOG SINHRONOG GENERATORA SA
VALJKASTIM ROTOROM
Ovi generatori se skoro isključivo izrađuju u dvopolnoj izvedbi i koriste se za
proizvodnju električne energije u termo elektranama.
103
14.1. Naponske jednačine generatora

Rad ovog generatora možemo obuhvatiti sa sledećim naponskim jednačinama:
U 2 = E 2 − I 2 R 2 − jI 2 X 2 = E 2 − I 2 Z 2 (14.1)
Z 2 = R2 + jX 2 (14.2)
θ R = θ1 + θ 2 (14.3)
Oznake u jednačinama su:
R2 -omski otpor sekundara po fazi.
X 2 -induktivna otpornost sekundara (usled rasipnog fluksa) po fazi.
E 2 -indukovani napon sekundara po fazi.
θ R -rezultantna magnetopobudna sila po polu.
14.2. Vektorski dijagrami opterećenog sinhronog generatora sa

valjkastim rotorom
Vektorski dijagrami opterećenog sinhronog generatora sa valjkastim rotorom
za slučaj induktivnog i kapacitivnog opterećenja su prikazani na slikama 14.1a, 14.1b.
θ1
induktivno opterećenje
θR θ1>θ2 E2
−θ2 I 2 R2
0 ϕ U2 jI 2 X 2
a.)
θ2
I2
I2
kapacitivno opterećenje
jI X θ1 <θ2
θ R θ2 2 2
b.) ϕ E2
I 2 R2
0 U2
θ1
−θ2
Sl. 14.1. Vektorski dijagrami opterećenog sinhronog generatora sa valjkastim
rotorom
Primedba: Uz istu armaturnu struju (I2) pri induktivnom opterećenju treba

obezbediti veću primarnu pobudu θ1 nego pri kapacitivnom opterećenju. Zbog toga su
induktivna optrećenja kod sinhronog generatora u pogledu zagrevanja namotaja
kritičnija od omskih i kapacitivnih opterećenja.
104
14.3. Spoljašnja karakteristika sinhronog generatora
Pod spoljašnjim karakteristikom sinhronih generatora podrazumevamo

sledeću funkciju:
U 2 = f (I 2 ) ; I 1 = konst ; n=konst ; cos ϕ = konst .
Opšti izgled ovih karakteristika pri različitim opterećenjima sinhronih

generatora prikazan je na slici 14.2.
U2
U0 cosϕ=0.8 kap
I1=konst. cosϕ=1
n=konst. cosϕ=0.8 ind
I2
0
Sl.14.2. Spoljašnje karakteristike sinhronog generatora
14.4. Karakteristika regulacije sinhronog generatora

Pod karakteristikom regulacije podrazumevamo funkcije:
I 1 = f (I 2 ) pri: U 2 = U 2 n = konst ; n = nn = konst ; cos ϕ = konst
Opšti izgled ovih karakteristika pri različitim opterećenjima sinhronih

generatora prikazan je na slici 14.3.
I1 U = U =konst.
2 2n
n= nn=konst. cosϕ=0.8 ind
cosϕ=0
cosϕ=0.8 kap
0 I2
Sl.14.3.Karakteristike regulacije
14.5. Uprošćeni vektorski dijagram sinhronog generatora sa

valjkastim rotorom
Kod velikih sinhronih mašina otpornost statorskih namotaja ima zanemarljivu

vrednost u odnosu na reaktanse rasipanja. Dakle:
R2 << X 2 ; R2 ≈ 0 kod velikih mašina
Uprošćeni vektorski dijagram uz zanemarene otpornosti statora je prikazan na
slici 14.4.
105
E 21 A
θ1
jI 2 X m
θR E2
B
U2 jI 2 X 2
−θ2 0
ϕ
θ2
I2
Sl.14.4.Uprošćeni vektorski dijagram sinhronog generatora sa valjkastim rotorom
Različiti indukovani naponi u generatoru proporcionalni su sa odgovarajućim

magnetopobudnim silama:
E 2 ~ O B ~ Kθ R
E 21 ~ O A ~ Kθ 1
gde su:
E 21 -fiktivni indukovani napon usled primarne pobude,
E 2 -indukovani napon usled rezultantne pobude,
X m -reaktansa magnećenja sekundara (armature),
X d -sinhrona reaktansa.
14.5.1. Naponske jednačine i vektorski dijagram
Ukoliko razmatranje sinhronog generatora sa valjkastim rotorom tretiramo bez

rezultantnog indukovanog napona (E2), uvođenjem sinhrone reaktanse (Xd) možemo
sprovesti dalje uprošćenje:
I2 X 2 + I2 X m = I2 X d (14.4)
Xd = X2 + Xm (14.5)
E 21 = U 2 + jI 2 X d (14.5)
Vektorski dijagram generatora sa valjkastim rotorom uz ovo konačno

uprošćenje prikazan je na slici 14.5.
106
E 21 Xd -sinhrona reaktansa,
θ1
θ -ugao opterećenja,
ϕ -fazni stav struje
u odnosu na napon,
jI 2 X d ψ -unutrašnji ugao.
θ
0 ψ
ϕ U2
I2
Sl.14.5. Uprošćeni vektorski dijagram sinhronog generatora sa valjkastim rotorom

bez rezultantnog indukovanog napona
15. KRATAK SPOJ SINHRONOG GENERATORA SA

VALJKASTIM ROTOROM
Uslovi nastajanja kratkog spoja:

- priključci sekundara su u kratkom spoju;
- primar (rotor) se vrti sinhronom brzinom obrtanja;
- namotaj primara je pobuđen.
15.1. Naponske jednačine i vektorski dijagrami

Naponske jednačine generatora u kratkom spoju su:
U2 = 0 ; I 2 = I 2K (15.1)
E 2 = I 2 R 2 + jI 2 X 2 (15.2)
Kompletan vektorski dijagram kratkog spoja prikazan je na slici 15.1.
E2
jI 2 X 2
θ1 θR I2
− θ2 0 I R
2 2
Sl.15.1. Vektorski dijagram kratkog spoja
Kod velikih mašina: R2 << X 2

Uprošćeni vektorski dijagram kratkog spoja uz zanemarenja otpornosti R2
je prikazan na slici 15.2.
107
E2
−θ2 θR I2
0
θ1
Sl. 15.2. Uprošćen vektorski dijagram kratkog spoja uz zanemarene otpornosti
armature
U praznom hodu:
θ RO = θ 1 → E 20 (15.3)
U kratkom spoju:
θ RK = θ 1 − θ 2 → E 2 K (15.4)
Iz toga proizlazi:
E 2 K << E 20
Zbog toga se u kratkom spoju magnetno kolo generatora nalazi u nezasićenom

stanju.
15.2. Karakteristika kratkog spoja
Pod karakteristikom kratkog spoja podrazumevamo promenu struje kratkog

spoja ( I2K ) u funkciji primarne pobude ili pobudne struje. Dakle:
I 2 K = f (θ 1 ) ili I 2 K = f (I 1 ) pri n=konst

Struja kratkog spoja je:
E E
I 2 K = 2 K = 21 (15.5)
X2 Xd
Karakteristika kratkog spoja je pravolinijska i prikazana je na slici 15.3.
I 2k
I 2k = f ( I 1 )
n = konst .
I1(θ1 )
0
Sl.15.3.Karakteristika kratkog spoja
108
16. SNAGE I MOMENT SINHRONOG GENERATORA SA

VALJKASTIM ROTOROM
Jednačine snage i momenata sinhrone mašine sa valjkastim rotorom biće

izvedene polazeći od uprošćenog vektorskog dijagrama koji je prikazan na slici 16.1.
Vrednost fiktivnog indukovanog napona je:
E 21 = U 2 + jI 2 X d (16.1)
E 21 C
θ1 B
jI 2 X d
ψ
θ
0 A
ψ U2
ϕ
I2
Sl.16.1. Uprošćeni vektorski dijagram za grafo-analitičko izvođenje jednačine snage i

momenata
16.1. Predata snaga
Predatu električnu snagu generatora izračunamo na osnovu priključnog napona

U2 , struje opterećenja I2 i faktora snage cosϕ na osnovu sledeće jednačine.
P2 = mU 2 I 2 cos ϕ (16.2)
16.2. Primljena mehanička snaga
Primljenu mehaničku snagu određujemo polazeći od E21 fiktivnog

indukovanog napona, I2 struje opterećenja i od ψ unutrašnjeg faznog ugla na sledeći
način:
Pm = mE 21 I 2 cosψ (16.3)
Pm > P2 ako R2 ≠ 0
Pm = P2 ako R2 = 0
AB = I 2 X d cosψ = U 2 sin θ
U 2 sin θ
I 2 cosψ =
Xd
109
Na osnovu toga jednačina mehaničke snage:

mE 21U 2 sin θ
Pm = (16.4)
Xd
16.3. Sinhroni i sinhronizirajući moment

Opšta jednačina za određivanje vrednosti momenta je:
P
M = m (16.5)
Ω
gde su: Pm- mehanička snaga vratila ; Ω -mehanička ugaona brzina vratila.
Mehanička ugaona brzina vratila se često izražava pomoću brzine obrtanja (n)
prema sledećoj jednačini:
π ⋅n n
Ω= = (16.6)
30 9.55
Uvođenjem izraza 16.6 u 16.5 momentna jednačina poprima sledeći opšti

oblik:
Pm
M = 9.55 ⋅ (16.7)
n
16.3.1. Sinhroni moment
Na osnovu izloženog za određivanje sinhronog momenta možemo izvesti

sledeću jednačinu:
30 mE21U 2 sinθ mE21U 2 sin θ
M = = 9 ,55 (16.8)
π nX d nX d
16.3.2. Sinhronizirajući moment
Sprovođenjem operacije za prvi izvod, za određivanje vrednosti

sinhronizirajućeg momenta dobijamo sledeću jednačinu:
dM mE 21U 2 cos θ
MS = = 9,55 (16.9)
dθ nX d
17. SINHRONI GENERATOR SA IZRAŽENIM POLOVIMA

Najčešće se izrađuje u četvoro ili više polnoj izvedbi. Koriste se za
proizvodnju električne energije u hidroelektranama i u različitim elektro agregatima.
17.1. Sistem magnetopobudnih sila

Sistem magnetopobudnih sila sinhronih generatora sa izraženim polovima
prikazan je na slici 17.1.
110
θ1
θ1
N
Sl.17.1. Rotor sa izraženim polovima (polni točak)
Vrednost primarne magnetopobudne sile po polu je:
I1 N1
θ1 = (17.1)
2p
Ukupna magnetopobudna sila primara je:
θ 1U = 2 pθ 1 (17.2)
Primarna magnetopobudna sila θ1 po unutrašnjem obimu armature ima

kosinusoidalnu raspodelu. Zbog toga je u praznom hodu indukovani napon E 2
sinhronog generatora sa izraženim polovima sinusoidalan.
U opterećenom stanju se pojavljuje i sekundarna obrtna magnetopobudna
sila θ 2 .
Kod sinhronih generatora sa valjkastim rotorom ove magnetopobudne sile
zbog istih brzina obrtanja možemo sabrati u rezultantu magnetopobudnu silu θ R
kao što je prikazano na slici 17.2.
θ1 θR
θ1>θ2
90 0 + ψ
θ2
Sl.17.2. Sistem magnetopobudnih sila opterećenog sinhronog generatora sa
valjkastim rotorom
111
Kod sinhronih mašina sa izraženim polovima usled različitih magnetnih

otpornosti polnog točka u poprečnom i uzdužnom pravcu sekundarnu mps θ 2 treba
rastaviti u dve komponente.
17.1.1. Uzdužna komponenta sekundarne pobude
Ova komponenta ( θ 2 d ) deluje u pravcu osa polova.

Njena vrednost je:
θ 2 d = C d θ 2 sinψ (17.3)
17.1.2. Poprečna komponenta sekundarne pobude
Ova komponenta ( θ 2 q ) deluje u pravcu između polova.

Njena vrednost je:
θ 2 q = C qθ 2 cos φ (17.4)
Vrednosti konstante , ,C d ' ' i , , C q ' ' zavise od konstrukcionih parametara
mašine.
U opštem slučaju C q < C d .
Indukovani naponi zavise od vrednosti mps-a. Zbog toga je:
θ 2q → Eq ; θ 2d → Ed ; θ 1 → E 21
17.2. Naponske jednačine sinhronog generatora sa izraženim

polovima
Na osnovu izloženog rad sinhronog generatora sa izraženim polovima
možemo opisati sa sledećim naponskim jednačinama:
E 21 + E q + E d = U 2 + I 2 R2 + jI 2 X 2 (17.5)
E 21 = − E q − E d + U 2 + I 2 R2 + jI 2 X 2 (17.6)
E q = − jI q X mq (17.7)
E d = − jI d X md (17.8)
E 21 = U 2 + I 2 R2 + jI 2 X 2 + jI q X mq + jI d X md (17.9)
gde su:
Xmd =uzdužna reaktansa magnetiziranja armature
Xmq =poprečna reaktansa magnetiziranja armature
17.3.Vektorski dijagram sinhronog generatora sa izraženim polovima

(Blondelov dijagram)
Komponente struje opterećenja po d i q pravcu su:
I d = I 2 sinψ (17.10)
I q = I 2 cosψ (17.11)
112
Uzimanjem u obzir padova napona koji potiču od ove struje kompletan

vektorski dijagram sinhronog generatora sa izraženim polovima je prikazan na
slici 17.3.
E 21 F
D jI d X md
G
θ1 jI q X mq
H E2
θ C
θ 2q I q
U2 A
O jI 2 X 2
I 2 R2
ϕ ψ B
θ 2d
I2
Id
θ 1 ~ OG
θ 1 + θ 2 d = θ 1 + θ 2 d ~ OH
SL.17.3. Vektorski dijagram sinhronog generatora sa izraženim polovima
θ 1 + θ 2 d → indukuje napon OD
θ 1 → indukuje napon E 21 ~ OF
gde je:
E 21 − fiktivni indukovani napon usled primarne pobude (mps).
18. PARALELAN RAD SINHRONOG GENERATORA
U opštem slučaju prilikom proizvodnje električna energije mrežu snabdevaju

više generatora u paralelnom radu. Zbog toga napon mreže samo u maloj meri zavisi
od jednog generatora.
Iz sigurnosnih razloga nazivna prividna snaga jednog generatora ne sme da
pređe 5% u odnosu na zbir prividnih snaga generatora u paralelnom radu.
S i ≤ 5 % (∑ P jG )
18.1. Uslovi paralelnog rada
U paralelnom radu generatori moraju ispuniti sledeće uslove:

1- napon generatora i napon mreže moraju biti jednaki;
2- frekvencija generatora i frekvencija mreže moraju biti jednaki;
3- redosled faza generatora i mreže moraju biti isti;
4- u trenutku uključenja generatora na mrežu napon generatora i napon mreže
moraju biti u fazi.
113
Zbir postupaka sa kojima obezbeđujemo navedene uslove zove se

sinhronizacija.
Ciljevi sinhronizacije: obezbeđivanje priključenja sinhronih generatora na
mrežu bez strujnog udara.
Ako bilo koji od navedenih uslova nije ispunjen prilikom uključenja sinhronog
generatora na mrežu, nastupa struja izjednačenja u vrednosti: I = (2 ÷ 3)I n .
18.2. Postupak sinhronizacije
U cilju olakšanje sprovođenje sinhronizacije koristi se uređaj pod nazivom

sinhronoskop.
Principijelna šema sinhronoskopa je predstavljena na slici 18.1.
L1
L2
L3
N
V1 Hz1
V0
S1 S2
V2 Hz2
SG
3~
Sl.18.1. Principijelna šema sinhronoskopa

Voltmetri V1 , V2 , V0 služe za merenje napona mreže , generatora i razlike
napona između njih. Sa frekvencmetrima merimo frekvenciju mreže i frekvenciju
generatora.. Prekidač S1 služi za uključenje generatora na mrežu. Prekidač S2 služi za
prebacivanje sinhronoskopa sa tri simetrično raspoređene sijalice za rad u svetlom i za
rad u tamnom spoju.
Napon sijalice:
US = U2 −Um 0 < U S < 2U 2
gde su:
Us –napon sijalice, Um –napon mreže.
18.2.1. Svetli spoj
Spoj sijalica u svetlom spoju je prikazan na slici 18.2.
114
S2-Desno
U2
Um
U2 Um
Um U2
Sl.18.2.Spoj sijalice u svetlom spoju
Sijalice se naizmenično pale i gase. To prividno proizvodi obrtni efekat kod

sijalica. Povećanjem ili smanjivanjem brzine obrtanja generatora treba postići da
fiktivna brzina obrtanja sijalica bude što sporija. Tada prekidač S2 treba prebaciti na
levo u tamni spoj.
18.2.2. Tamni spoj
Spoj sijalica u tamnom spoju je prikazan na slici 18.3.
S2-Levo
U2 Um
Um U2
U2 Um
Sl.18.3.Spoj sijalica u tamnom spoju
U tamnom spoju sve sijalice se istovremeno pale i gase.
Generator treba uključiti na mrežu u sredini trajanja ugašenog stanja u tamnom

spoju!
18.3. Vektorski dijagrami sinhronog generatora neposredno posle

sinhronizacije
Vektorski dijagrami sinhronog generatora normalno uzbuđenog, pre

uzbuđenog i slabo uzbuđenog sinhronog generatora su prikazani na slici 18.4.
115
θ1 θ1 θ1
U2=E21 U2<E21 U2>E21
I2
U2 U2 -jI2Xd U2
0 0
0 E21 E21 E21 -jI2Xd
I2
U2 = E21 U2 = E21 -jI2Xd U2 = E21 -jI2Xd

Sinhroni generator Sinhroni generator Sinhroni generator
normalno uzbudjen preuzbudjen slabo uzbudjen
cosϕ→ ind cosϕ→ kap
Sl.18.4. Uprošćeni vektorski dijagrami sinhronog generatora neposredno posle
sinhronizacije
Zaključak: Faktor snage preuzbuđenog sinhronog generatora ima induktivan

a slabo uzbuđenog sinhronog generatora ima kapacitivan karakter.
19. SINHRONI MOTORI
Sinhroni motori pretvaraju električnu energiju u mehaničku energiju. Ne

poseduju polazni momenat. Zbog toga su retko u upotrebi. Kod razmatranja rada
sinhronih motora važi ista naponska jednačina kao kod generatorskog režima:
E 21 = U 2 + jI 2 X d (19.1)
Uprošćeni vektorski dijagram sinhrone mašine u trenutku neposredno posle

sinhronizacije je prikazan na slici 19.1.
θ1
E21
0
I2 U2 -jI2Xd
Sl.19.1. Uprošćeni vektorski dijagram sinhrone mašine neposredno posle

sinhronizacije (pre uzbuđeno stanje)
Ako nakon sinhronizacije pogonsku mašinu isključimo, sinhrona mašina

prelazi u motorni režim. To se ispoljava u tome što E 21 zaostaje u odnosu na
napon U2.
116
Uprošćeni vektorski dijagram tako nastalog sinhronog motora je predstavljen

na slici 19.2.
θ1
I2 ϕ
U2
0 θ
E 21 jI 2 X d
Sl.19.2. Uprošćeni vektorski dijagram sinhronog motora nakon isključenja pogonske

mašine.
Većem uglu opterećenja θ pripada veća struja I 2 i obrnuto .

Primarna strana: u ovom slučaju je to stator jer tu ulazi električna energija.
Sinhroni motori ka mreži odaju struju I 2 pod većim uglom od 90 0 . Zbog toga u
kasnijim razmatranjima računamo sa sekundarnim strujama uz promenjeni predznak
(− I 2 ) , i ugao faktora snage ϕ računamo u odnosu na ovu struju.
Polazeći od toga izmenjeni uprošćeni dijagram sinhronog motora poprima
oblik koji je prikazan na slici 19.3.
θ1
U2
0
θ
ϕ E 21 jI 2 X d
− I2
Sl.19.3.Izmenjeni uprošćeni vektorski dijagram sinhronog motora
Primedba: Ukoliko struja (− I 2 ) kasni u odnosu na U2 kažemo da sinhroni

motor uzima iz mreže struju induktivnog karaktera. U protivnom slučaju, struja
motora će imati kapacitivni karakter.
19.1. Naponske jednačine i kompletni vektorski dijagrami sinhronog

motora sa valjkastim rotorom
Kod pisanja naponskih jednačina i crtanja vektorskog dijagrama uzimamo u
obzir i uticaj otpornost statorskih namotaja R2 .
117
19.1.1. Naponske jednačine
Rad sinhronog motora sa valjkastim rotorom možemo opisati sledećim

naponskim jednačinama:
E 2 = U 2 + I 2 R 2 + jI 2 X 2 = U 2 + I 2 Z 2 (19.2)
Z 2 = R2 + jX 2 (19.3)
θ R = θ1 + θ 2 (19.4)
Primedba: Ove jednačine su istovetne sa jednačinama generatorskog režima.
19.1.2. Kompletni vektorski dijagrami
Kompletni vektorski dijagrami slabo uzbuđenog i preuzbuđenog sinhronog

motora su prikazani na slikama 19.4 i 19.5.
Slabo uzbuđeni sinhroni motor: − I 2 → induktivni karakter,
θ1 → ima malu vrednost.
θR
θ1
U2
0
−θ2 ϕ E2
− I2 jI 2 X d
I 2 R2
Sl.19.4. Kompletan vektorski dijagram slabo uzbuđenog sinhronog motora sa

valjkastim rotorom
Preuzbuđeni sinhroni motor: − I 2 → kapacitivni karakter,

θ1 → ima veliku vrednost.
θ1
θR
− I2
−θ2 ϕ
0
U2
jI 2 X d
E2
I 2 R2
Sl.19.5.Kompletan vektorski dijagram preuzbuđenog sinhronog motora sa valjkastim

rotorom
118
19.2. Ponašanje sinhronog motora prilikom promene primarne

pobude
Ponašanje sinhronog motora prilikom promene primarne pobude analizira se

polazeći od jednačine uprošćenog vektorskog dijagrama:
E 21 = U 2 + jI 2 X d ; U 2 = konst (19.5)
Promena vektorskog dijagrama motora uz konstantni momenat opterećenja

(MT=konst) prikazana je na slikama 19.6a. i 19.6b. Na slici 19.6a je prikazan
vektorski dijagram sinhronog motora koji je pobuđen sa primarnom pobudom
neposredno posle sinhronizacije (U2=E21;θ1). U drugom stanju na slici 19.6b primarna
pobuda u odnosu na prvobitno stanje je povećana za θ1′ .
E21 = U 2 ; θ1 θ1′ > θ1 ; E'21 > U 2
θ1 θ 1′
− I 2′
B U2 ϕ′
0 ϕ 0 B′ U2
− I2 jI 2 X d
jI 2′ X d
E 21 E 21′
a.) b.)
Sl.19.6. Promene vektorskog dijagrama sinhronog motora sa valjkastim rotorom

prilikom promene primarne pobude
− I 2 → ind − I 2′ → kap
OB = I 2 cos ϕ OB ′ = I 2′ cos ϕ
OB = OB ′
Iz toga proizilazi: I 2 cos ϕ = I 2′ cos ϕ ′
Odnosno: P2=P'2 .
Primedba: Promenom pobudne struje ne možemo uticati na aktivnu snagu
sinhronog motora. Ovom strujom možemo podešavati samo reaktivnu snagu,
sekundarnu struju, i faktor snage.
Struja preuzbuđenog sinhronog motora ima kapacitivan karakter. Zbog toga
preuzbuđeni sinhroni motor možemo koristiti za kompenzaciju reaktivnih snaga
induktivnih potrošača u mreži.
19.3. Sinhroni kompenzator

Preuzbuđeni sinhroni motor u praznom hodu nazivamo sinhroni
kompenzator.
119
Ovakav motor iz mreže uzima čistu kapacitivnu struju i isključivo služi za

kompenzaciju reaktivnih snaga induktivnih potrošača u mreži.
19.3.1. Naponske jednačine sinhronog kompenzatora
Rad sinhronog kompenzatora uz zanemarene otpornosti armature možemo

obuhvatiti sa sledećim naponskim jednačinama:
E 21 = U 2 + jI 2 X d (19.6)
θ R = θ1 + θ 2 (19.7)
19.3.2. Uprošćeni vektorski dijagram sinhronog kompenzatora
Uprošćeni vektorski dijagram sinhronog kompenzatora je prikazan na

slici 19.7.
θ1
-I2
θR
−θ2
E21
0
U2 jI2Xd
19.7.Uprošćeni vektorski dijagram sinhronog kompenzatora
19.4. „V” Krive sinhronog motora
V-krive sinhronog motora su određene sledećom funkcijom:
I 2 = f (I 1 ) pri U 2 = konst ; Pm = konst .
Ove krive pri različitim mehaničkim opterećenjima sinhronog motora (Pm )

prikazane su na slici 19.8.
U2=konst.
Sl.19.8. V-karakteristike sinhronog motora
120
Na osnovu "V" karakteristika sa slike 19.8 može se zaključiti da sekundarna

struja sinhronog motora ima najmanju vrednost (I2=I2min) onda kada je motor pobuđen
uz faktor snage cosϕ =1.
19.5. Pokretanje sinhronih motora
U primeni su tri načina pokretanja:
1. Upotrebom pomoćnog motora za pokretanje (trofazni motor ili motor

jednosmerne struje).
2. Ukoliko sinhroni motor ima posebnu budilicu (jednosmerni generator), ovu

budilicu u motornom režimu možemo primeniti za pokretanje sinhronog
motora.
3. Ukoliko rotor sinhronog motora poseduje prigušni kavez (Leblanov

amortizer) onda kod takvog sinhronog motora u neopterećenom stanju
možemo koristiti direktan zalet, tako što krajeve pobudnog namotaja
vežemo na kratko, a krajeve statorskog namotaja direktno priključimo na
mrežu. U ovom slučaju sinhroni motor tokom zaleta se ponaša kao
asinhroni motor i na kraju zaleta uskoči u sinhronizam.
20. STEPEN KORISNOG DEJSTVA SINHRONIH MAŠINA
Stepen korisnog dejstva η kod sinhronih mašina možemo odrediti uz pomoć

sledeće jednačine:
P2
η= (20.1)
P2 + Pγ
gde su:
P2 - predata snaga,
Pγ - ukupni gubici snage.
20.1. Stalni gubici snage
Stalni gubici snage su sledeći:

PFe - gubici u gvožđu statora (PFe ≈ konst ) ,
Ptrv - gubici usled trenja i ventilacije,
Pd - dodatni gubici.
20.2. Promenljivi gubici snage
Promenljivi gubici snage su sledeći:
121
PCU1 - Gubici snage u kolu pobude
PCU 1 = I 12 R1 (20.2)
PCU2 - Gubici snage u armaturnom kolu
PCU 2 = mI 22 R2 (20.3)
Mašina ima maksimalni stepen korisnog dejstva ( η = η max ) kod onog

opterećenja kod kojeg se stalni gubici snage izjednačuju sa promenljivim gubicima
snage. Dakle:
PFe + Ptrv + Pd = PCU 1 + PCU 2 (20.4)
Maksimalni stepen korisnog dejstva opada sa opadanjem vrednosti faktora

snage.
Vrednost stepena korisnog dejstva kod velikih sinhronih generatora se kreće u

sledećim granicama:
η = (97 ÷ 99 ,5 )%
21. LITERATURA – Sinhrone mašine
1. V.V. Petrović: SINHRONE MAŠINE E.T.F.-Beograd, 1961
2. B. Mitraković: SINHRONE MAŠINE E.T.F.-Beograd, 1973
3. D. Sendrei: SINHRONE MAŠINE Skripta VTŠ-Subotica, 1974
4. Dr. Liska J.: SINKRON GÉPEK Tankönyvkiadó - Budapest, 1966
5. Dr. Retter Gy.: VILLAMOS ENERGIA ÁTTALAKÍTÓK I.

Szinkron gépek, Tankönyvkiadó - Budapest, 1986
122

Elektricne Masine 1 Transformatori Sinhrone PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektricne Masine 1 Transformatori Sinhrone PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Viša tehnička škola - Subotica

Prof. dr. Jožef Varga

Subotica, decembar 2006. god

U Subotici, decembra 2006.

Transformator je aparat, koji služi za pretvaranje električne energije nižeg

U1L /U2L U1L/ U2L

Sl. 1.1 Simboli za označavanje jednofaznih (a) i trofaznih (b) transformatora

1.1 Princip prenosa električne energije

Princip prenosa električne energije na veliko rastojanje uz pomoć

35/110 kV 110 kV 110/35 kV

Sl. 1.2 Sistem prenosa električne energije

Naponi u pojedinim područjima prenosa su:

1.2 Vrsta transformatora

Transformatori se izrađuju u jednofaznoj i u trofaznoj izvedbi. U zavisnosti od

Transformatori za prenos: energetski transformatori.

Specijalni transformatori:- transformatori za pretvaranje broja faza.

Sl. 2.1 Princip izvođenja jednofaznog transformatora

Gvozdeno magnetno kolo transformatora poseduje veliku magnetnu

Uobičajeni nazivi su:

U cilju obezbeđivanje bolje magnetne sprege, u praksi primarni i sekundarni

kalem nižeg napona

stub kalem višeg napona

Sl. 2.2 Jednofazni transformator u lančastoj izvedbi

- primarni kalem sa brojem navojaka N 1 i sekundarni kalem sa brojem navojaka N 2

jednostavnoj bočnoj projekciji. U svim kasnijim šemama magnetnog kola koristićemo

Sl. 3.1 Principijelna šema idealnog jednofaznog transformatora u praznom hodu.

3.1 Diferencijalne jednačine praznog hoda

Pretpostavimo da je primarna strana priključena na napon mreže koji ima

gde su: U1m-amplituda napona mreže

Fluksni obuhvati primarnog i sekundarnog kalema su:

Zamenom jednačina 3.1 i 3.3 u 3.6 diferencijalna jednačina transformatora

Trenutna vrednost fluksa magnetiziranja je:

Amplituda struje magnetiziranja je:

Amplitude indukovanih napona:

Efektivna vrednost indukovanih napona:

Trenutne vrednosti napona, indukovanih napona, struje magnetiziranja i fluksa

Koeficijent transformacije je:

3.2 Prazan hod idealnog transformatora

Kompleksne jednačine za razmatranja praznog hoda idealnog transformatora su:

3.3 Opterećenje idealnog transformatora

Šema opterećenja jednofaznog idealnog transformatora prikazana je na slici 3.4.

Sl. 3.4 Prikaz opterećenja jednofaznog idealnog transformatora

Usled sekundarnog napona U2 u potrošaču će se pojaviti sekundarna struja

Kompleksna vrednost struje poništavanja (ravnoteže) je:

Sl. 3.5 Vektorski dijagram opterećenog idealnog transformatora

4.1 Prazan hod tehničkog transformatora

Principijelna šema spajanja jednofaznog tehničkog transformatora u praznom

Sl. 4.1 Šema jednofaznog tehničkog transformatora u praznom hodu

Može se uočiti da za razliku od idealnog transformatora, kod tehničkog

4.1 Svođenje na idealan transformator

Sl. 4.2 Svođenje jednofaznog tehničkog transformatora u praznom hodu na idealan

Oznake na principijelnoj šemi prema sl.4.2 su:

4.1.2 Ekvivalentna šema tehničkog transformatora u praznom hodu

Sl. 4.3 Ekvivalentna šema tehničkog transformatora u praznom hodu

4.1.3 Naponske jednačine praznog hoda

Polazeći od ekvivalentne šeme praznog hoda (sl.4.3), za primarnu stranu

Ako uvodimo impedansu primarnog kalema;

Struja gubitaka u gvožđu:

Ovu snagu kod jednofaznog transformatora možemo izračunati i uz pomoć

Obzirom da struja praznog hoda kod tehničkog transformatora ima relativno

4.1.4 Vektorski dijagram praznog hoda

Vektorski dijagram tehničkog transformatora u praznom hodu je prikazan na

Sl. 4.4 Vektorski dijagram tehničkog transformatora u praznom hodu