REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA KOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

ZAVRNI RAD
OSNOVNI POJMOVI O ZAVARIVANJU, POSTUPCI ZAVARIVANJA I
ZATITA PRI ZAVARIVANJU

VRANJE, SEPTEMBAR, 2012

KANDIDAT: Stoi Borivoje

BROJ INDEKSA: 148/MI

STUDIJSKI PROGRAM: MAINSKO INENJERSTVO
PREDMET: TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA

TEMA:
OSNOVNI POJMOVI O ZAVARIVANJU, POSTUPCI ZAVARIVANJA I
ZATITA PRI ZAVARIVANJU

MENTOR:

STUDENT:

Mr. Nenad Janji

Stoi Borivoje 148/MI

VRANJE septembar 2012

Zahvalnost
2

Zahvaljujem se profesoru Nenadu Janjiu na izvanrednoj podrci tokom

studiranja. Na razumevanju i prilaenju naim problemima sa puno optimizma
to je svima nama puno znailo.
Takoe svoju duboku zahvalnost iskazujem svim profesorima koji su mi
pomogli u periodu studiranja prenosei svoje bogato znanje i iskustvo.
Zahvalnost na velikoj podrci u svakom smislu dugujem svojim
roditeljima bez ije pomoi ne bih uspeo u svom obrazovanju i u ivotu
uopteno. I kolegi Mariju koji mi je pomogao u nekim stvarima iz oblasti
raunara.
Zahvaljum se svim kolegama na drutvu koje su mi pravili tokom
studiranja i na obostranom pomaganju i podrci.

S, potovanjem: Stoi Borivoje

SADRAJ

OSNOVNI POJMOVI O ZAVARIVANJU, POSTUPCI ZAVARIVANJA I ZATITA PRI

ZAVARIVANJU......................................................................................................... 6
1.1. ISTORIJAT POSTUPAKA ZAVARIVANJA......................................................... 7
1.2. FIZIKE OSNOVE ZAVARIVANjA..................................................................... 8
1.3. KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ZAVARIVANjA.................................................. 10
1.4. OSNOVNI POJMOVI U ZAVARIVANjU............................................................. 10
1.5. OZNAAVANjE I PREDSTAVLjANjE ZAVARENIH SPOJEVA NA CRTEU... 13
VANE DEFINICIJE: ............................................................................................... 16
ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE............................................................................17
1.1. ELEKTRINI LUK.............................................................................................. 17
1.2. PRENOS DODATNOG MATERIJALA KROZ ELEKTRINI LUK...................... 20
1.3. VRSTE I IZVORI ELEKTRINE STRJUJE ZA ZAVARIVANJE......................... 23
1.4. TRANSFORMATORI.......................................................................................... 24
1.5. ISPRAVLJAI I INVENTORI.............................................................................. 25
1.6. PRETVARAI.................................................................................................... 27
1.6 a. Izvor i vrste struje............................................................................................ 27
1.7. RUNO ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE OBLOENOM ELEKTRODOM.... 28
1.7 a Dodatni materijal i naini njegovog prenosa-obloena elektroda..................... 28
1.7.b. Oznaavanje elektroda................................................................................... 30
1.7.c. Tehnoloke karakteristike elektroda............................................................... 31
1.8. VRSTE I IZVORI STRUJE, UREAJI I OPREMA ZA E POSTUPAK............... 31
1.8.a. Tehnologija zavarivanja.................................................................................. 32
1.9. TEHNIKA ZAVARIVANJA.................................................................................. 36
(MIG/MAG) POSTUPAK ZAVARIVANJA UVOD................................................ 37
1.1. ZATITNI GAS.................................................................................................. 38
1.2. NAIN PRENOSA METALNIH KAPLJICA U ELEKTRINOM LUKU.............. 38
1.3. UREAJI ZA (MIG/MAG) ZAVARIVANJE........................................................ 39
1.4. IZVORI STRUJE ZAVARIVANJA...................................................................... 41
1.5. SISTEMI ZA DODAVANJE ICE...................................................................... 41
1.6. SISTEM ZA UPRAVLJANJE PROTOKA ZATITNOG GASA...........................43
1.6.a. Upravljaki sistem ureaja za (MIG/MAG) zavarivanje...................................43
1.7. GORIONICI (PITOLJI) ZA MIG/MAG ZAVARIVANJE.....................................43
1.8. SISTEM ZA HLAENJE GORIONIKA RASHLADNOM TENOU................44
1.9. ZATITNI GASOVI ........................................................................................... 46
2.0. PRIMENA MIG/MAG POSTUPAKA ZAVARIVANJA......................................... 46
ARGONSKO ZAVARIVANJE TIG (WIG).................................................................. 48
1.1. OSNOVNI PODACI VEZANI ZA OVAJ POSTUPAK ZAVARIVANJA............... 48
1.2. TEHNOLOKI PARAMETRI ZAVARIVANJA TIG POSTUPKOM..................... 49

ELEKROOTPORNO ZAVARIVANJE...................................................................... 54

1.1. ELEKTROOTPORNO TAKASTO ZAVARIVANJE........................................ 54

1.2. PROCES SPAJANJA METALA TAKASTIM ZAVARIVANJEM..................... 56
1.3. UREAJI I ELEKTRODE ZA ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE.............. 57
1.4. PARAMETRI TAKASTOG ZAVARIVANJA.................................................... 59
1.5. REIMI ZAVARIVANJA.................................................................................... 60
1.6 STRUKTURA I GREKE TAKASTOG SPAJANJA........................................ 61
1.7. TAKASTO ZAVARIVANJE POJEDINIH METALA I LEGURA....................... 62
1.8. ELEKTROOTPORNO AVNO ZAVARIVANJE............................................... 63
1.9. PARAMETRI ZAVARIVANJA........................................................................... 64
2.0. ELEKTROOTPORNO BRADAVIASTO ZAVARIVANJE................................ 64
2.1. ELEKTROOTPORNO SUEONO ZAVARIVANJE ZBIJANJEM..................... 65
2.2. ELEKTROOTPORNO SUEONO ZAVARIVANJE VARNIENJEM............... 66
ZATITA PRI RADU................................................................................................ 67
1.1. NAPON PRAZNOG HODA............................................................................... 67
1.2. MEHANIZAM NASTANKA STRUJNOG UDARA.............................................. 68
1.3. ELEKTRINI LUK............................................................................................. 69
1.3a. Gasovi, praine, prskotine iz rastopa ili elektrodne obloge pri topljenju......... 70
1.3b. Uareni delii koji odskau prilikom zavarivanja............................................ 71
1.3c. Otri delii koji odskau prilikom ienja troske............................................ 72
1.4. OPASNOST KOD TIG ZAVARIVANJA mere opreza.................................... 72
RENIK ZAVARIVANJA.......................................................................................... 73
LITERATURA........................................................................................................... 79

OSNOVNI POJMOVI O ZAVARIVANJU, POSTUPCI ZAVARIVANJA I

ZATITA PRI ZAVARIVANJU.
5

UVOD.
Zavarivanje je proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem
meuatomskih veza izmeu delova koji se zavaruju, pri kome se pojedinano ili
kombinovano koristi toplotna i mehanika energija, a po potrebi i dodatni materijal.
Postupci zavarivanja, koji se najee koriste u praksi, zasnovani su na lokalnom
zagrevanju materijala iznad temperature topljenja, kada zavareni spoj nastaje
ovravanjem (elektroluno), ili na lokalnom zagrevanju materijala do temperature
topljenja, kada zavareni spoj nastaje uz dodatno delovanje pritiska (elektrootporno).
Zavarivanjem je mogue spajanje metala sa metalom, nemetala sa nemetalom i
metala sa nemetalom, ali se u praktinom smislu podrazumeva spajanje metala sa
metalom.
Zavarivanje je jedan od najvanijih tehnolokih procesa u savremenoj
industriji, posebno u mainogradnji, graevinarstvu, brodogradnji i procesnoj
industriji. Najea primena zavarivanja je za izradu noseih metalnih konstrukcija
spajanjem pojedinih delova limova i profila, za izradu procesne opreme posuda i
cevovoda pod pritiskom, i za popravku polomljenih ili istroenih metalnih delova.
Izrada odgovornih konstrukcija sloenijeg oblika je mogua i zakivanjem i livenjem,
ali se primenom zavarivanja ostvaruju viestruke prednosti. Tako se, u odnosu na
zakovane konstrukcije, zavarivanjem postie uteda u materijalu oko 20%, a u
odnosu na odlivke 2050%, pri emu se skrauje vreme izrade. Prednosti zavarenih
spojeva nad zakovanim spojevima u noseim konstrukcijama mogu da se objasne
primerom na sl. 1. S obzirom na to da se kod zakovanog spoja sila koja deluje u
jednom limu preko zakivaka prenosi na drugi lim, jasno je da je kod noseih spojeva
potreban vei broj odgovarajue rasporeenih zakivaka, to komplikuje njihovu
izradu. Osim toga, da bi se ostvarila kvalitetna zakovana veza potreban je relativno
veliki preklop, to poveava masu konstrukcije. Zavareni spoj je stoga bolje tehniko
reenje, pod uslovom da je dobro izveden, to nije uvek jednostavno postii.

Slika 1 Primer spajanja, a) zakovanog

b) zavarenog spoja

Tekoe koje se javljaju pri izradi zavarenih konstrukcija su prvenstveno

posledica primene toplotne energije, odnosno termodeformacionog ciklusa
zavarenog spoja. Meutim, tehnologije spajanja materijala kod kojih se toplotna
energija ne koristi ili se koristi u manjoj meri (zavarivanje pritiskom ili kombinacijom
pritiska i toplote, lemljenje i lepljenje) ne daju spojeve dovoljne vrstoe za primenu u
6

odgovornim konstrukcijama, ili su suvie skupe, pa se koriste samo u specifinim

konstrukcijama. Stoga se za izradu odgovornih konstrukcija koristi zavarivanje
topljenjem, pri emu se posebno vodi rauna o ponaanju materijala tokom termodeformacionog ciklusa.
1.1. ISTORIJAT POSTUPAKA ZAVARIVANJA
Istorijski posmatrano, neki postupci zavarivanja su stari koliko i otkrie metala,
kao npr. kovako zavarivanje gvoa. Meutim, razvoj savremenih postupaka
zavarivanja poinje krajem XIX veka, a njihova znaajna primena sredinom XX veka.
Prvi uspeni pokuaji elektrolunog zavarivanja netopljivom grafitnom elektrodom su
bili 1881. godine u Francuskoj (Demeriton spajanje olovnih akumulatorskih ploa) i
1882. godine u Rusiji (Benardos zavarivanje elika strujom iz akumulatora).
Primena Benardos-ovog postupka je ostala na nivou ograniene reparature i
navarivanja zbog dva problema: prvi, zbog prisustva estica ugljenika od delimino
istopljene grafitne elektrode, usled ega se dobijao tvrd i krt spoj, i drugi, zbog
apsorpcije gasova (prvenstveno kiseonika i azota iz vazduha), to je nepovoljno
uticalo na kvalitet spoja.
Sledei znaajan korak napravio je ruski inenjer Slavjanov, koji je 1889.
godine uspeno primenio topljivu elektrodu u elektrinom luku jednosmerne struje,
dobijene posebnim generatorom. Time je otklonjen prvi od navedenih problema, to
je omoguilo kvalitetnije spajanje dva metalna predmeta. Drugi problem je reio
vedski inenjer Kjelberg 1907. godine uvoenjem obloene elektrode, to je
omoguilo da sredinom dvadesetih godina runo elektroluno zavarivanje postane
osnovni postupak zavarivanja. S druge strane, u cilju zatite od okolne atmosfere i
postizanja stabilnijeg luka, tridesetih godina u SAD i SSSR su razvijeni postupci
elektrolunog zavarivanja topljivom elektrodnom icom pod prakom, ime je ujedno
znaajno poveana i proizvodnost. Postupci elektrolunog zavarivanja u zatiti
inertnih gasova su 1941. godine (netopljiva volframova elektroda) i 1948. godine
(topljiva elektrodna ica) uvedeni u SAD, dok je aktivni gas (ugljen-dioksid) prvi put
primenjen 1953. godine u SSSR.
Sueono elektrootporno zavarivanje je prvi put primenio Tomson u SAD 1886.
godi-ne, dok je takasto zavarivanje osvojeno 1905. godine, a avno 1922. godine.
Gasno zavarivanje je poznato jo od 1894. godine, a njegova ira primena poinje
1902. godine, kada je pronaen jeftin postupak dobijanja kiseonika iz vazduha, dok
je acetilen dobijen jo 1892. godine u Kanadi. Neto kasnije, 1911. godine, u SAD je
acetilenski plamen korien za rezanje elika.
Specijalni postupci zavarivanja su uvedeni u praksu uglavnom posle II
Svetskog rata, u skladu sa tehnolokim razvojem i potrebama njihove primene. Tako
se zavarivanje plazmom koristi od 1955. godine, zavarivanje trenjem od 1956.
godine, zavarivanje elektronskim snopom od 1957. godine, difuzno zavarivanje od
1959. godine, zavarivanje laserom i zavarivanje eksplozijom od 1960. godine. Danas
se smatra da je 98 postupaka zavarivanja osvojeno i primenjeno u praksi, ukljuujui
lemljenje, prema klasifikaciji Amerikog drutva za zavarivanje (AWS American
Welding Society).
Osim konvencionalnih (elektroluno, elektrootporno i gasno) i specijalnih
postupaka zavarivanja, i ve pomenutih postupaka srodnih zavarivanju (rezanje,
lemljenje i lepljenje), treba pomenuti i navarivanje, kao proces identian zavarivanju,

koji se ne koristi za spajanje materijala, ve za nanoenje povrinskog sloja. Istu

svrhu ima i metalizacija, s tim da je kod nje proces nanoenje povrinskog sloja
neto drugaiji. Konano, lebljenje kao proces uklanjanja dela materijala sa
povrine, koji se esto koristi pri izradi korenog zavara odgovornih spojeva, takoe
spada u postupke srodne zavarivanju.
1.2. FIZIKE OSNOVE ZAVARIVANjA
Idealnim telima, u smislu zavarivanja, smatraju se dva tela savreno ravnih i
istih povrina, istog ili slinog tipa kristalne reetke, iste ili priblino iste vrednosti
parametra reetke. Uslov za nastanak atomskih veza, odnosno formiranje zavarenog
spoja idealnih tela, je dovoenje povrinskih atoma na rastojanje jednako parametru
reetke. U sluaju zavarivanja pritiskom (mehanika energija) tokom meusobnog
pribliavanja dva tela nastaju elektrostatike sile privlaenja i odbijanja usled dejstva
jona i elektrona rasporeenih na graninim povrinama, i gravitaciona sila. Na nekom
rastojanju r0 ukupne sile privlaenja i odbijanja, Fpr i Fod, su u ravnotei, sl. 2.a, pri
emu nastaje najvea razlika odgovarajuih potencijalnih energija, Upr i Uod, sl. 1 b,
to se naziva energetskom barijerom. Ravnoteno meuatomsko rastojanje r0
priblino odgovara parametru kristalne reetke, a daljim pribliavanjem graninih
povrina nastaje metalna veza. Da bi se uspostavila atomska veza atoma na
graninoj povri dva tela mora da se savlada energetska barijera, a za to je
neophodna spoljna energija.
U realnim uslovima zavarivanja pritiskom potrebno je jo savladati uticaj
neravnina graninih povrina i povrinskih neistoa. Povrinske neravnine realnih
tela su znatno vee od parametra reetke, pa se dovoenje na potrebno rastojanje u
prvoj fazi ostvaruje samo u nekoliko graninih kristala, sl. 1.3a. U drugoj fazi
dovoenje atoma na rastojanje koje odgovara parametru reetke ostvaruje se silom
pritiska koja izaziva plastinu deformaciju na mestu spoja, sl. 1.3b. Ako se pri tome
primeni i odreena koliina toplote poveava se plastinost i pospeuje proces
difuzije, sl. 2c, pa povrinski atomi mogu lake da savladaju energetsku barijeru.

Slika 2. Zavisnost a) sila F

b) energija U od meuatomskog rastojanja r

a) dovoenje na potrebno rastojanje

b) dejstvo sile pritiska

c) difuzija i prekristalizacija

Slika 3. Faze spajanja pritiskom

Kada se koristi samo toplotna energija nastaje lokalno topljenje metala i obrazovanje
zajednike metalne kupke od rastopljenog osnovnog i dodatnog materijala (ako se
koristi), sl.3. U tom sluaju energetska barijera je savladana po prirodi stvari, jer se
atomske veze uspostavljaju hlaenjem i ovravanjem metalne kupke.

a) pre ovravanja

b) posle ovrivanja

Slika 4. Zavareni spoj dobijen topljenjem

Imajui u vidu mehaniku i toplotnu energiju potrebnu za zavarivanje, na
dijagramu pritisak temperatura mogu da se izdvoje etiri razliite oblasti, ukljuujui i
oblast nedovoljne energije, sl.4. Oblast 1 oznaava oblast nedovoljnog pritiska i
temperature, u kojoj je zavarivanje nemogue, oblast 2 oznaava zavarivanje velikim
pritiskom, oblast 3 oznaava zavarivanje kombinovanim delovanjem pritiska i
temperature, a oblast 4 oznaava zavarivanje topljenjem (T > Ttop). Najee
korieni postupci zavarivanja spadaju u oblast 4 (elektroluno, gasno), a u oblasti 3
je elektrootporno zavarivanje.
Na slici 4. je dat diagram zavarivanja u zavisnosti od temperature i pritiska.

Slika 5. Oblasti zavarivanja u zavisnosti od pritiska i temperature

1.3. KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ZAVARIVANjA

Postupci zavarivanja mogu da se podele na postupke topljenjem i postupke

pritiskom, pri emu u prvu grupu spadaju oni postupci kod kojih se proces spajanja
odvija topljenjem i ovravanjem na mestu spoja, sl. 4 i sl. 5 (oblast 4), a u drugu
grupu oni postupci kod kojih se proces spajanja odvija bez topljenja, sl. 3 i sl. 4.
(oblasti 2 i 3). Osim toga, postupci zavarivanja se esto dele prema izvoru energije:
elektrina (luk, otpor, snop), hemijska (plamen, eksploziv, termiti), mehanika
(pritisak, trenje, ultrazvuk) i ostale (npr. svetlost).
U svakom sluaju postupci zavarivanja i spajanja su definisani u standardu
JUS C.T3.001, a njihova podela na 6 grupa (elektroluno, elektrootporno, gasno,
zavarivanje u vrstom stanju, drugi postupci zavarivanja, lemljenje) i nain
oznaavanja su definisani u standardu JUS C.T3.012, tab. 1. Svi postupci
zavarivanja, navedeni u tab. 1, su opisani u odgovarajuim poglavljima ove knjige, a
osnovne prednosti, mane i primena najvanijih postupaka zavarivanja su date u tab.
4 i 5.
Tabela 1 Klasifikacija postupaka zavarivanja
1
111
114
12
13 131
135
14
141
15 185
2
21
22
23
24
25
3
311

Elektroluno zavarivanje
obloenom elektrodom E
punjenom icom
pod prakom EPP
topljivom elektrodnom icom u
zatiti gasa
zatita u inertnom gasu MIG
zatita u aktivnom gasu MAG
netopljivom elektrodom u zatiti
gasa
inertni gas TIG
plazmom
magnetno elektroluno rotirajuim
lukom
Elektrootporno zavarivanje
takasto
avno
bradaviasto
sueono varnienjem
sueono zbijanjem
Gasno zavarivanje
oksi-acetilenskim plamenom

4
41
42
43
44
45
48
7
71
72
74 751
76
91
913
914
916
94
97

Zavarivanje u vrstom stanju

ultrazvukom
trenjem
kovako
eksplozijom
difuzijom
na hladno
Drugi postupci zavarivanja
aluminotermitsko
elektrino pod troskom EPT
indukciono
laserom
elektronskim snopom
Tvrdo lemljenje
u pei
uronjavanjem u soli
indukciono
Meko lemljenje
Zavarivako lemljenje

1.4. OSNOVNI POJMOVI U ZAVARIVANjU

Pod zavarenim spojem se podrazumeva konstruktivna celina, sl. 6a, koju ine
osnovni metal (1) i metal ava, ili skraeno av, kod koga se razlikuju lice ava (2),
nalije ava (3), koren ava (4) i ivica ava (8), sl. 6a. Kod postupaka zavarivanja
topljenjem av nastaje ovravanjem istopljenog osnovnog i dodatnog metala, ili
samo osnovnog metala. Deo osnovnog metala, koji se topi u procesu zavarivanja i
ulazi u sastav metala ava, zove se uvar (5), ija je granica obeleena sa (6), sl. 6a,
a dubina sa (9), sl. 6b. Zona uticaja toplote (ZUT), oznaena sa (7) na sl. 1.6a, je
onaj deo osnovnog metala, koji je pod uticajem zagrevanja i hlaenja pretrpeo
izvesne strukturne promene, ali ispod solidus linije. Na sl. 6 prikazane su i osnovne
dimenzije ava: irina (11), debljina (12) i nadvienje (10), i to za sluaj sueonog, sl.
1.6b, i ugaonog spoja, sl. 5c, kao i za navareni sloj, sl. 5d, kod koga je bitna i njegova
debljina (13).
10

a)

Slika 6. Osnovni elementi zavarenog spoja po JUS C.T3.001

Pre zavarivanja potrebno je pripremiti ivice osnovnog metala, ime se dobija leb za
zavarivanje, iji su osnovni pojmovi definisani standardom JUS C.T3.001, sl. 7. Oblik
i dimenzije leba su odreeni standardom JUS C.T3.030, a najee korieni
lebovi i izgled odgovarajueg ava su dati u tab. 2.

1 stranica leba
2 koren leba
3 otri koren leba
4 tupi koren leba
5 razmak u korenu leba
6 zatupljenje korena leba
7 otvor leba
8 irina otvora leba
9 ugao otvora leba
10 ugao zakoenja leba

Slika 7. Osnovni elementi leba

Tabela 2. Oblici najee korienih lebova i odgovarajuih avova

Naziv
Rubn
e

Izgled leba

Izgled ava

naziv
U

HV

Duplo
U

Izgled leba

Izgled ava

11

Pripremljeni leb u procesu zavarivanja topljenjem moe da se ispuni u jednom ili u

vie prolaza, ili u vie slojeva, sl. 8, to prvenstveno zavisi od debljine osnovnog
materijala. Zavar predstavlja deo metala ava, nastao u jednom prolazu ili sloju, sl.7.

a) jednoprolazni

b) vieprolazni

c) vieslojni

Slika 8. Vrste avova

Prema obliku lica ava razlikuju se ravni, udubljeni i ispupeni avovi, sl. 8, a
prema kontinuitetu avovi se dele na neprekidne, sl. 8 a i isprekidane, sl. 8 b, koji
mogu da budu simetrini, sl. 8 c, ili nesimetrini, sl. 8 d.

a) ispupeni

b) udubljeni

c) ravni

Slika 9. Oblici lica ava

Zavisno od meusobnog poloaja delova koji se zavaruju, osnovne vrste zavarenih
spojeva su sueoni, preklopni, ivini, T spoj, sl. 9, a u zavisnosti od poloaja,
zavarivanje moe da se bude u horizontalnom, horizontalno vertikalnom, vertikalnom
i nadglavnom poloaju, sl. 10. Poloaji zavarivanja, koji nisu horizontalni, zovu se
prinudni.

a) neprekidni,

b) isprekidani,

c) simetrino,

d) nesimetrino

Slika 10. Podela avova po kontinuitetu

a) sueoni,

b) preklopni,

c) ivini,

d) T spoj

Slika 11. Osnovne vrste zavarenih spojeva

12

a)

b)
a) horizontalni,

c)

d)

b) horizontalno vertikalni,

c) vertikalni,

d) nadglavni

Slika 12. Poloaji zavarivanja

Pod tehnologijom zavarivanja podrazumeva se skup operacija koje je
potrebno izvesti da bi se napravio zavareni spoj (izbor osnovnog i dodatnog
materijala, priprema osnovnog materijala, izbor postupka i parametara zavarivanja).
Pod tehnikom zavarivanja podrazumevaju se naini izvoenja pojedinih operacija
(npr. tehnika zavarivanja unapred ili unazad).
1.5. OZNAAVANjE I PREDSTAVLjANjE ZAVARENIH SPOJEVA NA CRTEU
Crte zavarene konstrukcije mora da sadri podatke potrebne za njenu izradu,
kao to je nain pripreme leba, geometrijske mere ava i tehnika zavarivanja. Da bi
se ovi podaci prikazali to jednostavnije u JUS C.T3.001 i C.T3.011 su definisani
nain predstavljanja i oznake zavarenih spojeva, koje se sastoje od grafike i brojne
oznake. Grafika oznaka definie pripremu leba i oblika ava, tab. 3, oblik spoljne
povrine, tab. 4, vrste spojeva pri zavarivanju pritiskom, tab. 5, dopunske radove na
korenom zavaru (lebljenje se oznaava udvojenim simbolom oblika spoljne povrine
kod asimetrinih lebova ili sa dve vertikalne crtice u sredini simetrinih lebova) i
kontinualnost ava pri zavarivanju topljenjem (neprekidni avovi se oznaavaju
horizontalnom crticom preko osnovnog simbola).
Tabela 3. Oznake najee korienih lebova i nazivi odgovarajuih avova
Redni
1
2
broj
Oznaka
Naziv
rubni I
ava

10

11

12

HV

Duplo Ugaoni navar

U

Tabela 4. Oznake oblika spoljne povrine ava

Redni broj iz tab. 2
10
1.3
Modifikovana
oznaka
Objanjenje
Oznaka obrade lica Ugaoni av sa
ava, ako se obrad ispupenim licem
a izvodi

10

Ugaoni av sa
udubljenim licem

13

Tabela 5. Oznake pri zavarivanju pritiskom

Oznaka
Naziv spoja

sueoni
zbijanjem

Sueoni
varnienjem

Takasti

Bradaviasti

avni

Grafika oznaka za uproeno prikazivanje zavarenih spojeva se ispisuje u

blizini ava, na prelomljenoj pokaznoj liniji ili ispod nje, sl. 13. Tako npr. oznaka na sl.
13a definie V av bez obrade lica, oznaka na sl. 13b neprekidni dvostrani ugaoni
av sa ravnim temenom, gde je a debljina ava (sl. 9), a oznaka na sl. 13c
isprekidani dvostrani nesimetrini ugaoni av sa ravnim temenom, gde je l duina
pojedinih avova, e razmak izmeu dva ava, n broj avova i a debljina ava.
Na slici 13 su dati primeri uproenog prikazivanja zavarenih spojeva.

a)

b)

c)
a) sueoni V; b) ugaoni ravni dvostrani; c) isprekidani nesimetrini ugaoni ravni
Slika 13. Primeri uproenog prikazivanja zavarenih spojeva
Brojana oznaka sadri najbitnije podatke u zavisnosti od vrste spoja, oblika i
kontinualnosti ava, i po pravilu se sastoji od dva broja, odvojena crticom, prvi za
kote preseka ava, a drugi za duinu ava. Primeri oznaavanja neprekidnih spojeva
su dati u tab. 6 (sueoni), gde su prikazani jednostrani "I" spoj i dvostrani "X" spojevi
(simetrini i nesimetrini), i u tab. 7 (ugaoni), gde su prikazani jednostrani udubljeni i
dvostrani simetrini ravni spoj, a isprekidanih spojeva u tab. 8, gde su prikazani
sueoni "I" i ugaoni "T" spoj. Kompletna oznaka zavarenog spoja jo sadri i brojanu
oznaku postupka zavarivanja, u skladu sa podacima iz tab.1

14

Tabela 6. Primeri oznaavanja neprekidnih sueonih spojeva

Skica

Opis

Oznaka

jednostrani I spoj, debljine

3 mm, duine ava 100 mm

3 100

simetrini X spoj, debljine

15 mm, duine ava 100 mm

15 - 100

nesimetrini X spoj, debljine

17 mm (jedan zavar 10 mm,
drugi
7 mm), duine ava 100 mm

10+7-100

Tabela 7. Primeri oznaavanja neprekidnih ugaonih spojeva

Skica

Opis

Oznaka

udubljeni spoj, preseka 4 mm,

duine ava 100 mm

simetrini ravni
T spoj,
duinekrakova 6 mm, duine
ava 100 mm

Tabela 8. Primeri oznaavanja isprekidanih spojeva

Skica

Opis

Oznaka

sueoni I spoj, debljine 5 mm, 3

zavara duine 10 mm, korak 100
mm

ugaoni ravni T spoj, preseka 4

mm,
4 zavara duine 10 mm, korak 50
mm

15

VANE DEFINICIJE:
Zavarivanje proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem meuatomskih
veza izmeu delova koji se zavaruju, pri emu se pojedinano ili kombinovano koristi
toplotna ili mehanika energija, i po potrebi dodatni materijal.
Zavareni spoj konstruktivna celina koju ine osnovni metal i metal ava
Osnovni materijal materijal koji se zavaruje
Dodatni materijal (metal) materijal koji se dodaje u procesu zavarivanja
Zona uticaja toplote deo osnovnog metala, koji je pod uticajem zagrevanja i
hlaenja pretrpeo strukturne promene
Metalna kupka rastopljeni dodatni i osnovni materijal
av (metal ava) ovrsla metalna kupka
Zavar deo ava nastao u jednom prolazu ili sloju
leb pripremljeni prostor za obrazovanje ava
Tehnologija zavarivanja skup operacija potrebnih da bi se napravio zavareni spoj
Tehnika zavarivanja naini izvoenja pojedinih operacija tokom zavarivanja

16

ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE
Pod pojmom elektrolunog zavarivanja podrazumevaju se postupci zavarivanja
koji kao izvor toplote koriste elektrini luk uspostavljen izmeu elektrode i osnovnog
materijala, a dodatni materijal je sama elektroda (postupci sa topljivom elektrodom) ili
ica za zavarivanja (postupci sa netopljivom elektrodom). Konvencionalni postupci
elektrolunog zavarivanja su E (obloena elektroda), MAG/MIG (topljiva elektrodna
ica u zatiti inertnog ili aktivnog gasa), TIG (netopljiva elektroda i dodatni materijal
oblika ice, u zatiti inertnog gasa), EPP (topljiva elektrodna ica pod prakom) i
zavarivanje punjenom elektrodnom icom u zatiti gasa ili bez nje (samozatitna
ica). Svaki od ovih postupaka koristi toplotu elektrinog luka za topljenje dodatnog i
osnovnog materijala i odgovarajue izvore elektrine struje (ureaje za zavarivanje).
Topljenje dodatnog materijala i njegov prenos u metalnu kupku je praen pojavom
sila, kao to su elektromagnetna i gravitaciona, sile od strujanja i eksplozije gasova,
sila od pritiska plazme i sila od povrinskog napona, koje bitno utiu na proces
zavarivanja.
1.1. ELEKTRINI LUK
Elektrini luk je stabilno elektrino pranjenje (usmereno kretanje elektrona)
kroz jonizovani vazduh ili gas. Da bi vazduh bio jonizovan u njemu moraju da postoje
elektroni i joni, koji svojim usmerenim kretanjem obezbeuju protok elektrine struje.
Elektroni i joni u vazduhu nastaju kao posledica procesa koji se odvija pri
uspostavljanju elektrinog luka. Ovaj proces moe da se objasni u osnovnim crtama
na primeru uspostavljanja luka kratkim spojem, to se koristi kod E postupka (dodir
elektrode i osnovnog metala, sl.14). Zbog mikroskopskih neravnina na dodirnim
povrinama, sl. 14, kontakt i protok struje se uspostavlja na veoma maloj povrini,
gustina struje je veoma velika, pa se dodatni i osnovni materijal tope gotovo trenutno,
a delimino i isparavaju. Dejstvom jakog elektrinog polja, stvorenog naponom
praznog hoda (ukljuen izvor struje, ali strujno kolo jo nije uspostavljeno), atomi
metalnih para gube elektrone koje privlai pozitivna elektroda (anoda), dok preostali
deo atoma (pozitivni jon) privlai katoda, sl. 15. Istovremeno mehanizmom termike
jonizacije katoda poinje da emituje elektrone, koji se kreu velikom brzinom (10 4
cm/s) prema anodi. Pri kretanju elektroni se sudaraju sa okolnim atomima i
molekulima, stvarajui tako nove elektrone i jone, ije usmereno kretanje odrava
elektrini luk. U meuvremenu elektroda se odmie na pogodno rastojanje, proces
uspostavljanja luka je zavren i postignuto je stabilno stanje u strujnom kolu koje ine
izvor struje, elektroda, luk i osnovni metal. Pri tom temperatura u elektrinom luku
dostie (kod E postupka) 6000C, odnosno oko 4200C (na anodi) i 3600C (na
katodi), to obezbeuje efikasno topljenje osnovnog i dodatnog metala.
Da bi se ostvarila jonizacija vazduha potrebno je utroiti odreenu energiju,
koja je za razliite materijale odreena tzv. potencijalom jonizacije, tab. 9. Potencijal
jonizacije je najnii za zemnoalkalne metale, a najvii kod gasova kao to je azot
(tab. 15). Zbog niskog potencijala jonizacije zemnoalkalni metali se dodaju oblozi
elektrode da bi stabilizovali elektrini luk kod E postupka.

17

Slika 14. ema uspostavljanja luka

Slika 15. Elektrini luk - ematski prikaz

Tabela 9. Potencijal jonizacije za neke materijale

Element
Potencijal
jonizacije(V)

K
4,3

Na
5,1

Al
6,0

Ca
6,1

Fe
7,8

C
11,2

H2
13,5

O2
13,6

W
14,0

N2
14,5

S obzirom na karakteristian pad napona u elektrinom luku mogu da se uoe

tri razliite oblasti: katodna (2), anodna (4) i stub luka (3), sl. 15. Stub luka nije u
direktnom kontaktu ni sa anodom ni sa katodom, ve je od njih odvojen uarenim
oblastima koje se zovu anodna i katodna mrlja, sl. 15, pozicije (1) i (5). U atmosferi
stuba luka se nalaze elektroni, kao i pozitivni i negativni joni, koji su ukupno
elektrino neutralni. U oblasti katodne mrlje oslobaaju se elektroni, potrebni za
odravanje struje u stubu luka. Duina katodne mrlje je priblino 10 -5 cm, anodne
mrlje 10-3 cm, a vrednosti katodnog (Uk) i anodnog (Ua) pada napona su date u tab. 9.
Na osnovu vrednosti katodnog i anodnog pada napona za razliite metale, date za
razliite jaine struje i gasne sredine, moe da se zakljui da gasna sredina ima
znatno vei uticaj od jaine struje, tj. da zatitni gasovi kao to su Ar i CO 2 znaajno
smanjuju katodni i anodni pad napona.

Tabela 10. Vrednosti katodnog i anodnog pada napona

18

Katoda

Anoda

Fe
Cu, Al
Fe
Cu, Al
Fe
Fe

Fe
Cu, Al
Fe
Cu, Al
Fe
Fe

Jaina
struje
100-200

Gasna
sredina
Vazduh

200-250

Vazduh

150-250
100-250

Ar
CO2

Uk (V)

Ua (V)

12-17
12-14
13-13,5
13,5-15
8,3-8,7
7,5-9

6-9
10-11
7-8
8,5-11
2,3-3,2
1,2-3,3

Ukupni pad napona u luku, Ul, definisan je izrazom Ul= Uk+Usl+Ua

gde je Usl pad napona u stubu luka. Ukupni pad napona i duina luka su povezani
izrazom Ul=a+bl gde je a koeficijent anodnog i katodnog pada napona, koji ne
zavisi od duine luka l, a b srednji pad napona po jedinici duine luka.

Slika 16. a) prikaz zavarivakog luka

b) dijagram karakteristike luka

Elektrini luk se, u smislu zavisnosti napona luka od jaine struje, ne ponaa kao
klasini provodnici, to znai da za njega Omov zakon ne vai. Zbog toga je potrebno
poznavati statiku karakteristiku elektrinog luka, odnosno zavisnost napona od
jaine struje, koja je na sl. 16b. data za dve duine luka, l1 i l2. Znajui da je toplotna
mo luka proporcionalna naponu i jaini struje, moe da se zakljui da luk vee
duine (l1) ima veu toplotnu mo. Zavisnost napona od jaine struje pokazuje tri
razliite oblasti u ponaanju luka - I oblast u kojoj napon opada sa porastom jaine
struje, II oblast u kojoj je napon priblino konstantan, i III oblast gde napon raste sa
porastom jaine struje. Nelinearna zavisnost napona luka od jaine struje je
posledica razliitog ponaanja pojedinih oblasti luka pri porastu jaine struje.
Stabilnost elektrinog luka zavisi od vrste struje. Kod jednosmerne struje luk je
stabilniji nego kod naizmenine struje, jer nema cikline promene napona i jaine
struje. Teorijski posmatrano, promena napona i jaine naizmenine struje uslovljava
gaenje luka pri svakom prolasku kroz nulu. Praktino se to ne deava zbog inercije
strujnog kola, ali je zato luk nestabilan.
Da bi se postigla dovoljna stabilnost luka naizmenine struje koristi se vei
napon praznog hoda, to je mogue samo do nivoa koji je bezbedan za zavarivaa
(60-70V). Stoga se u oblogu elektroda ili praak kod EPP postupka dodaju hemijska
jedinjenja na bazi K, Na, Ca i oksida Fe, koja smanjuju potencijal jonizacije i time
povoljno utiu na stabilnost luka. S druge strane, hemijska jedinjenja kao to je
kalcijumfluorid, koja se dodaju oblozi (tipino za baznu oblogu) radi uklanjanja
19

vodonika iz metala ava, poveavaju potencijal jonizacije, pa se zavarivanje

elektrodama sa baznom oblogom po pravilu izvodi jednosmernom strujom.
Na stabilnost elektrinog luka bitno utie i njegova temperatura. Hlaenje strujom
zatitnog gasa (npr. CO2) moe da ugrozi stabilnost luka, posebno zbog dodatnog
oduzimanja toplote od luka usled disocijacije troatomnog gasa kao to je CO 2. Stoga
se MAG postupak izvodi iskljuivo jednosmernom strujom, a sve ee se koriste
ice punjene lako jonizujuim materijama. Ovaj problem je manje izraen kod
jednoatomnih gasova (Ar, He) jer kod njih nema dodatnog oduzimanja toplote
disocijacijom.
Osim statike karakteristike i stabilnosti, bitna osobina luka je krutost, pod im
se podrazumeva njegova sposobnost da premosti prostor izmeu anode i katode bez
bonog skretanja. Bono skretanje je posledica pomeranja anodne ili katodne mrlje,
strujanja okolnog vazduha i dejstva elektromagnetnih sila. Od tri navedene pojave,
najuticajnije je dejstvo elektromagnetnih sila, koje ponekad zahteva primenu
posebnih mera za spreavanje skretanja luka.
1.2. PRENOS DODATNOG MATERIJALA KROZ ELEKTRINI LUK
Mehanizam prenosa dodatnog metala kroz elektrini luk je vrlo komplikovan i jo
uvek nerazjanjen u potpunosti, ali se zna da ukljuuje sledee bitne pojave:
gravitaciju, povrinski napon, magnetno polje oko luka, pritisak od strujanja gasova,
pritisak plazme i eksploziju gasova.
Gravitacija uvek deluje nadole, to znai da, osim u horizontalnom poloaju,
ometa proces prenosa dodatnog metala.
Povrinski napon u poetnoj fazi tei da stvori kapljicu sfernog oblika i spreava
njeno odvajanje od elektrode, a kada se kapljica odvoji i doe u metalnu kupku
spreava njeno razlivanje, to pomae zavarivanje u prinudnim poloajima. Sila
povrinskog napona zavisi od viskoziteta rastopljenog metala.
Magnetno polje oko elektrinog luka (provodnika), proizvodi elektrodinamiku
silu. U sluaju provodnika konstantnog preseka ova sila deluje samo u radijalnom
pravcu, a u sluaju provodnika promenljivog preseka, kakav je rastopljeni vrh
elektrode, osim radijalne postoji i aksijalna komponenta. Smer dejstva radijalne
komponente elektrodinamike sile je prema osi provodnika, to izaziva suenje
preseka kapljice (tzv. "pin efekt", sl. 17), dok aksijalna komponenta deluje u smeru
prenosa dodatnog metala, a intenzitet sile je proporcionalan kvadratu jaine struje, sl.
17. Stoga se poveanjem jaine struje pojaava pin efekt i olakava prenos
dodatnog metala, ali se takoe poveava i rasprskavanje dodatnog metala.
Od pritiska plazme nastaje sila koja utie na oblik metalne kupke i metala ava kod
zavarivanja jednosmernom strujom. Naime, kada je elektroda na negativnom polu
ova sila deluje u pravcu prenosa dodatnog metala, stvarajui udubljenje u metalnoj
kupki, i obrnuto, kada je elektroda na pozitivnom polu, sila od pritiska plazme deluje
suprotno kretanju dodatnog metala, stvarajui ispupenje, sl. 17.

Slika 17.

a) pin efekt

b) delovanje pritiska plazme

20

Pritisak od strujanja gasova (koji postoje ne samo kod MAG/MIG i TIG postupka,
ve i kod E postupka - usled isparavanja obloge) takoe deluje u smeru prenosa
dodatnog metala, a utie i na obrazovanje ivica ava. Sila pritiska je proporcionalna
koliini gasova, odnosno debljini elektrode.
Eksplozije gasova zarobljenih u kapljici dodatnog metala po pravilu pomau
prenos dodatnog metala jer izlaze iz kapljice na njenoj zagrejanijoj strani (prema
elektrodi), to stvara silu reakcije u pravcu kretanja kapljice. S druge strane,
eksplozije gasova mogu da izazovu i rasprskavanje dodatnog metala van metalne
kupke.
Osim navedenih sila, na rastopljenu kapljicu deluju jo neke manje bitne sile, kao
to su aerodinamika sila usled kretanja kapljice i sila pri neutralizaciji jona na katodi.
Prenos dodatnog metala se ostvaruje na razne naine, od kojih su najei prenos
krupnim kapima u kratkom spoju (sl. 18 a), prenos krupnim kapima bez kratkog spoja
(sl. 18 b), prenos sitnim kapima u mlazu (sl.18c), i impulsni prenos (sl. 18d).

Slika 18. Osnovni naini prenosa dodatnog metala

Prenos krupnim kapima u kratkom spoju se odvija u vie faza: Pod uticajem
toplote na vrhu elektrode (ili elektrodne ice) obrazuje se kap tenog metala, koja se
izvesno vreme ne odvaja usled dejstva povrinskog napona, sl. 18 a. Poveanjem
veliine kapi raste uticaj sila koje pribliavaju kap rastopu, uz primetno suavanje
preseka usled delovanja povrinskog napona i elektrodinamike sile. Usled delovanja
povrinskog napona kap se pri dodiru sa rastopom odvaja od vrha elektrode, a
neposredno pre odvajanja se izduuje i kratko spaja elektrodu sa rastopom,
prekidajui luk. Pri tome napon luka brzo pada do nule, a jaina struje raste, sl. 18 a.
Posle prelaska kapi u rastop, luk se ponovo uspostavlja, napon luka brzo raste, a
jaina struje opada. Na sledeoj slici je dat princip prenosa dodatnog metala.

a) krupne kapi

b) prenos u mlazu

21

Slika 19. Nain prenosa metala

Prenos krupnim kapima bez kratkog spoja je slian prethodnom, s tim da se kap
odvaja od dodatnog metala pre dodira sa rastopljenim metalom, sl. 19. Promena
napona i jaine struje je slina, ali manje izraena nego u sluaju prenosa u kratkom
spoju, sl. 19. Oba naina prenosa krupnim kapima su karakteristina za
tankoobloene elektrode kod E postupka zavarivanja i za MAG/MIG postupka u
zatiti aktivnog gasa. U sluaju prenosa krupnim kapima bez kratkog spoja kod
MAG/MIG postupka u zatiti aktivnog gasa javlja se znaajna reaktivna sila koja
deluje odbojno na kap, to se smatra modifikovanim nainom prenosa ukoliko ne
doe do znaajnog rasprskavanja kapi.
Prenos sitnim kapima je karakteristian po sitnim i mnogobrojnim kapima, koje
se pod dejstvom pritiska gasova kreu u mlazu prema rastopu, sl. 19. Promena
napona i je mala, a jaina struje je praktino konstantna, sl. 19. Kako je sila
gravitacije u ovom sluaju mala, prenos u mlazu je pogodan za prinudne poloaje
zavarivanja, a s obzirom na velike jaine struje koje koristi, ovaj nain prenosa je
pogodan za deblje limove. Kod E postupka prenos u mlazu je karakteristian za
debeloobloene elektrode, sl. 19 b, a kod MAG/MIG postupka za zatitu inertnim
gasom.
Impulsni prenos je kombinacija prenosa krupnim kapima i prenosa u mlazu, a
postie se namernim i velikim poveanjem struje u kratkom vremenskom periodu, sl.
18. Ovaj nain prenosa daje najbolji kvalitet zavarenog spoja i sve vie se koristi kod
MAG/ MIG postupka, jer je poslednjih godina razvijen niz novih, poboljanih varijanti,
kao to je npr. prenos kod koga dominira povrinski napon (STT - surface tension
transfer).
Osim etiri osnovna naina prenosa dodatnog metala i ve pomenutih
modifikacija, prema klasifikaciji MIZ postoji jo nekoliko varijanti naina prenosa, kao
to su rotirajui prenos, koji nastaje kod MAG/MIG postupka u zatiti inertnog gasa
pri velikim jainama struje i velikim slobodnim duinama elektrodne ice i prenos kroz
rastopljeni praak kod EPP postupka. Pri rotirajuem prenosu dodatni metal ima
veliku sklonost ka rasprskavanju, pa je njegov praktini znaaj mali, posebno u novije
vreme kada impulsni nain prenos pomou invertorskih ureaja postaje dominantna
varijanta primene MAG/MIG postupka.

1.3. VRSTE I IZVORI ELEKTRINE STRUJE ZA ZAVARIVANJE

Za elektroluno zavarivanje se koriste obe vrste struje - naizmenina i
jednosmerna. Izvori naizmenine struje su transformatori, a jednosmerne struje
ispravljai i pretvarai. Izvori struje treba da obezbede neophodnu jainu struje i
napon luka u nekom radnom opsegu, kao i lako uspostavljanje luka i njegovu
stabilnost. Osim toga, u nekim sluajevima se postavljaju specifini zahtevi, kao to
je impulsna struja kod MIG/ MAG postupka, uspostavljanje luka bez dodira sa
22

elektrodom i ispravljanje nesimetrije struje kod TIG postupka, to je detaljnije opisano

u odgovarajuim poglavljima. Osnovna karakteristika svakog izvora struje je
zavisnost napona od jaine struje, odnosno njegova spoljna ili statika karakteristika.
Osnovni parametri statike karakteristike izvora struje su napon praznog hoda (U0),
koji nastaje kada je izvor struje ukljuen, ali se ne zavaruje (I=0), struja kratkog
spoja(Ik), koja nastaje kada je elektroda u dodiru sa osnovnim metalom (U=0), i
radna taka (RT), definisana presekom statikih karakteristika izvora struje i
elektrinog luka, koja odreuje radni napon (Ur) i struju (Ir). Navedeni parametri su
prikazani na sl. 20 a za sluaj strmopadajue statike karakteristike, koja se po
pravilu koristi kod runih postupaka zavarivanja (E, TIG), jer obezbeuje malu
promenu jaine struje pri sluajnoj promeni duine luka. Za poluautomatske postupke
zavarivanja (MAG/MIG) po pravilu se koristi blagopadajua, odnosno konstantna
karakteristika izvora, sl. 20 b, koja obezbeuje efekt samoregulacije, dok se za EPP
postupak koriste obe vrste izvora.
Na slici 20 je dat diagram karakteristika elektrinog luka

a) strmopadajua

b) blagopadajua

Slika 20. Statika karakteristika luka

Za ocenu mogunosti primene nekog izvora struje za zavarivanje bitna odlika je
intermitencija, X, (radni ciklus), koja je definisana kao kolinik vremena u kome je
izvor optereen (efektivno vreme zavarivanja, tz) i ukupnog vremena, koje osim
efektivnog vremenazavarivanja ukljuuje i vreme pauze, to, potrebne npr. za zamenu
elektrode, tokom koje je izvor u praznom hodu:
X=100tz/(to+tz)
Kada se odreuje intermitencija ukupno vreme to+tz nije proizvoljno ve se uzima
10 minuta. Tipina vrednost intermitencije za izvor struje za E postupak je 50%, to
znai da je u ciklusu od 10 minuta izvor optereen najvie 5 minuta, a najmanje 5
minuta je u praznom hodu. Za (polu)automatske ureaje izvori struje treba da imaju
intermitenciju 100%. Na osnovu vrednosti intermitencije moe da se odredi priblino i
trajna jaina struje koju daje izvor, prema izrazu.
I100= InomX/10
gde je I100 trajna jaina struje, a Inom nominalna jaina struje.
1.4. TRANSFORMATORI
23

Transformatori za zavarivanje se sastoje od jezgra od elinih limova (1) sl.19, primarnog namotaja (2) vezanog za mreu, sekundarnog namotaja (3)
vezanog za strujno kolo u kome su radni komad (5) i elektroda (6), i regulator jaine
struje. Primarni i sekundarni namotaji smanjuju napon mree (380 ili 220 V) na napon
praznog hoda (najvie 100V). Postoje razliiti naini regulacije jaine struje, a
najee se koriste pomina kotva, prigunica i promenljiv broj namotaja.
Transformatori se uglavnom koriste za E postupak, pa se prave tako da daju
strmopadajuu karakteristiku.
Kod transformatora sa pominom kotvom, pozicija (4) na sl.21 a, jaina struje
se regulie po-dunim pomeranjem, sl.21 b, ili zaokretanjem kotve, a odgovarajue
statike karakteristike (u rasponu minimalne i maksimalne jaine struje) su date na
slikama 21 a,b. Ovi transformatori mogu da obezbede jaine struje do 1200 A, a
pomeranje kotve je runo ili automatski.

Slika 21. a) ema transformatora sa pominom kotvom b) ema Transfo. sa zaokretanjem kotve

Transformatori sa prigunicom u sekundarnom kolu, daju statike karakteristike

slino prethodnim. Prigunica je namotaj sa gvozdenim jezgrom koji moe da
regulie jainu struje kontinualno u opsegu od I do II pomou kotve koja se kree od
poloaja I do II, ili stepenasto, nekim drugim konstruktivnim reenjem. Ovi
transformatori obezbeuju srednje i velike jaine struje i veoma su pogodni za rad na
terenu jer nisu osetljivi na promenu napona mree.
Transformatori sa promenljivim brojem namotaja imaju nekoliko moguih
poloaja sklopke ime se menja ne samo jaina struje, ve i napon praznog hoda,
Ovi transformatori daju relativno male jaine struje i visoke napone praznog
hoda, i najee se koriste za kune (neprofesionalne) aparate za zavarivanje.

24

Slika 22. izgled ureaja za elektroluno zavarivanje

1.5. ISPRAVLJAI I INVENTORI
Ispravljai su komplikovanije konstrukcije, jer osim transformatora, imaju jo i
ispravljake elemente i upravljaki sistem. Ispravljaki deo moe da bude od
selenskih ili germanijumskih ploa, odnosno od silicijumskih (poluprovodnih) dioda.
Ispravljai mogu da rade sa velikim jainama struje, pa se koriste za sve postupke
zavarivanja. Statika karakteristika moe da bude (strmo) padajua ili konstantna.
Iako struja na izlazu iz ispravljaa ima izvesnu talasavost (do 5%, to nema bitnog
uticaja na stabilnost luka), ovaj izvor jednosmerne struje se znatno vie koristi od
pretvaraa, jer je jeftiniji i ne pravi buku.
U novije vreme sve vie se koriste invertorski ispravljai, koji su znatno laki,
jeftiniji i pogodniji za upotrebu od ostalih izvora struje za zavarivanje. Prva faza rada
invertorskih ispravljaa je pretvaranje naizmenine struje gradske mree u
jednosmernu struju, koja se zatim uvodi u invertorsko kolo. U invertorskom kolu se
jednosmerna struja pretvara u naizmeninu, ali se ujedno znatno poveava njena
uestanost (sa 50 Hz na 5-50 kHz). Ova struja se zatim svodi na potrebni napon i
jainu pomou transformatora koji je znatno manji od klasinog, jer radi pri visokoj
uestanosti, sl.23b.
Transformisana naizmenina struja se zatim ispravlja u jednosmernu struju
uobiajenim elektronskim komponentama, a na kraju prolazi kroz induktor, koji je
takoe znatno manji od konvencionalnog induktora, sl.23a. Kontrola svih navedenih
procesa zahteva dodatnu elektroniku, to ne poveava znaajnije masu ureaja, a
omoguava zadavanje proizvoljnog vremenskog ciklusa napona i jaine struje i time
prenos dodatnog metala po elji. Zahvaljujui tome invertorski izvor struje moe da
proizvodi razliite statike i dinamike karakteristike, to omoguava primenu jednog
ureaja na vie postupaka zavarivanja (npr. E, MAG/MIG i TIG).
Dodatna prednost invertora je njihova poveana efikasnost jer su gubici u
bakarnim namotajima u transformatoru manji u odnosu na konvencionalne

25

transformatore, pa je stepen korisnosti invertora vei od svih ostalih izvora

zavarivanja.

a) transformator

b) inventor

Slika 23. Poreenje veliine konvencionalnih i invertorskih ureaja

Slika 24. Izgled inventorskog ureaja za zavarivanje

1.6. PRETVARAI
Pretvarai se sastoje od mehaniki povezanih pogona (npr. elektromotor) i
generatora koji proizvode jednosmernu struju. U oba sluaja sastavni delovi su rotor i
26

stator. Najea konstruktivna reenja su: Pretvara sa nezavisnom pobudom i

diferencijalnim rednim pobudnim namotajem, pretvara sa sloenom diferencijalnom
pobudom i pretvara sa poprenim elektromagnetnim poljem. Konano, kao posebnu
vrstu izvora treba pomenuti agregate, kod kojih je motor sa unutranjim
sagorevanjem pogon. U tab.11 su date uporedne karakteristike izvora struje za
zavarivanje.
Tabela 11. Uporedne karakteristike izvora struje za zavarivanje
uspostavljanje luka
skretanje luka
vrste elektroda
optereenje mree
gubici praznog hoda
stepen korisnosti
odravanje
cena
masa

Pretvara
vrlo lako
veliko
sve
ravnomerno
veliki
0,6
veliko
visoka
velika

Ispravlja
vrlo lako
veliko
sve
ravnomerno
srednji
0,7-0,8
srednje
srednja
velika

Transformator
lako do teko
neznatno
teko sa baznim
neravnomerno
mali
0,8-0,9
malo
niska
velika

Invertor
lako
znatno
sve
ravnomerno
mali
0,9-0,95
malo
niska
mala

1.6. A) . Izbor vrste struje

Pri izboru vrste struje prvenstveno treba da se vodi rauna o stabilnosti i
skretanju elektrinog luka. Kod jednosmerne struje luk je po prirodi znatno stabilniji,
jer nema promene polariteta struje, ali moe da se javi skretanje luka usled
magnetnih sila. Osnovni uzroci ovoj pojavi su asimetrini raspored magnetnih masa u
odnosu na luk, sl. 25 a, prikljuak struje, sl. 25 b i asimetrija masa usled prisustva
ava, sl. 25 c. Da bi se spreilo skretanje luka treba ukloniti uzroke njegovog
nastajanja ili neutralisati njegovo dejstvo, a ako to nije mogue, zavarivati
naizmeninom strujom, kod koje je ova pojava zanemarljiva. Spreavanje pojave
skretanja luka je prikazano na sl. 25 d (naginjanje elektrode prema veoj masi), sl. 24
e (pripajanje pre zavarivanja i pogodan redosled zavarivanja) i sl. 25 e (pokretni
prikljuak struje).

a) asimetrija masa

d) pripoji

b) prikljuak struje

c) av

e) pokretni prikljuak

Slika 25. Naini spreavanja skretanja elektrinog luka

1.7. RUNO ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE OBLOENOM ELEKTRODOM
Runo elektroluno zavarivanje obloenom elektrodom (E) je postupak
spajanja metala topljenjem obloene elektrode i dela osnovnog metala u elektrinom

27

luku koji se uspostavlja i odrava izmeu radnog komada (osnovnog metala) i

elektrode, sl. 26. Topljenjem jezgra elektrode obezbeuje se dodatni materijal za
popunu leba, a topljenjem, sagorevanjem i isparavanjem obloge obezbeuje se
zatita metalne kupke od okolnih gasova i vazduha. Istopljeni sastojci obloge se
meaju sa rastopljenim metalom, pre nego to isplivaju na povrinu jer imaju manju
gustinu od metalne kupke, i ovrsnu u obliku troske. Troska titi metal ava od uticaja
okoline i usporava njegovo hlaenje, a posle zavarivanja se uklanja specijalnim
ekiem.

Slika 26. ematski prikaz E postupka zavarivanja

S obzirom na jednostavno rukovanje i relativno nisku cenu ureaja i dodatnog
materijala s jedne, a dobar kvalitet spoja s druge strane, runo elektroluno
zavarivanje obloenom elektrodom je donedavno primenjivano vie od svih ostalih
postupaka zajedno. Njegovoj irokoj primeni doprinose jo i injenica da su
ogranienja u vezi sa oblikom predmeta i vrstom materijala koji se zavaruje, kao i
poloajima zavarivanja, manja od svih ostalih postupaka zavarivanja. S druge strane,
zbog nedostataka E postupka u novije vreme se umesto njega sve ee koriste
ostali elektroluni postupci. Osnovni nedostaci E postupka su mala produktivnost
usled este zamene elektroda i uklanjanja troske (brzina topljenja dodatnog metala je
1-2 kg/h), komplikovana i dugotrajna obuka zavarivaa, uticaj zavarivaa na kvalitet
ava, bljetava svetlost i tetni gasovi nastali sagorevanjem troske.
1.7. a). DODATNI MATERIJAL I NAINI NJEGOVOG PRENOSA - obloena elektroda
Elektroda za E postupak zavarivanja ima metalno jezgro, koje je obloeno sem
na slobodnom kraju, sl. 27. Jezgro obloene elektroda kao deo strujnog kola prenosi
struju (slobodni kraj je povezan draem elektrode za izvor struje), a istovremeno
slui kao dodatni materijal. Osnovne uloge obloge elektrode su:
1.
2.
3.
4.
5.

zatita zone zavarivanja od okolnog kiseonika, azota i vodonika

stabilizacija i jonizacija elektrinog luka
usporavanje hlaenja metala ava
preiavanje i legiranje metala ava
omoguavanje zavarivanja u prinudnim poloajima

28

Slika 27. Obloena elektroda (d - prenik, l1 - slobodni kraj, L - duina, D - prenik

obloge)
Zatita zone zavarivanje od okolnih tetnih gasova (prvenstveno kiseonik,
vodonik i azot) se ostvaruje gasovitim i vrstim produktima topljenja i sagorevanja
obloge. Ova uloga obloge se ostvaruje viestruko:
1. rastopljena kap dodatnog materijala je zatiena troskom koja je okruuje pri
njenom prelasku u metalnu kupku
2. metalna kupka je zatiena troskom koja pliva na njenoj povrini
3. gasovi okruuju mesto zavarivanja i ne dozvoljavaju pristup tetnim okolnim
gasovima
Stabilizacija i jonizacija elektrinog luka se postie dodavanjem soli natrijuma,
barijuma, kalcijuma i kalijuma u oblogu, koje stvaraju gasove sa velikom
sposobnou jonizacije, ime bitno poveavaju sposobnost vazduha da provodi
struju.
Troska, obrazovana od ovrslih delova rastopljene obloge prekriva metal ava i
usporava njegovo hlaenje, jer ima znatno manju toplotnu provodnost. Posle
zavarivanja troska se uklanja specijalnim ekiem.
Da bi se obavila dezoksidacija metala ava oblozi se dodaju elementi sa velikim
afini-tetom prema kiseoniku kao to su Ti, Al, Si, Mn, a da se pri tom obrazovani
oksidi lako uklanjaju iz metala ava. Preiavanje ostalih neistoa metala ava se
ostvaruje na slian nain kao dezoksidacija. Radi se prvenstveno o uklanjanju
vodonika iz metala ava, emu slui CaF 2, zatim fosfora i sumpora, emu slue CaO
i MnO, kao i svih ostalih tetnih elemenata, npr. azota. Legiranje metala ava je
potrebno da bi se nadoknadio sagoreli udeo pojedinih elemenata ili da bi se
poboljala svojstva metala ava. U tom cilju najee se dodaju Mn, Si i Ni.
Uloga obloge u omoguavanju prinudnih poloaja zavarivanja (npr. nadglavni) se
ostvaruje poveanjem njene viskoznosti, to se postie prvenstveno dodavanjem
baznih i celuloznih sastojaka. Prema sastavu obloga je u metalurkom smislu kisela,
kiselo-rutilna, bazna, celulozna, oksidna i rutilna.

29

Osim navedenih postoje i specijalne vrste obloge. Hemijski sastav i osobine ovih
obloga su dati u tab.12. Prema odnosu ukupnog prenika (ukljuujui oblogu, sl. 27),
D, i prenika jezgra, d, elektrode se dele na tanko obloene (D/d< 1,2), srednje
obloene (1,2 < D/d < 1,4) i debelo obloene (D/d > 1,4).
Tabela 12. Hemijski sastav i osobine razliitih obloga elinih elektroda
Obloga
kisela
rutilna
kiselo-rutilna
bazna
celulozna
oksidna

Hemijski sastav
oksidi Fe i Mn,
alumosilikati,
feromangan
rutil, alumosilikati,
ferolegure
kao kisela, uz dodatak
rutila
karbonati, fluoridi,
oksidi, hematit
celulozna vlakna, rutil,
silikati, dezoksidatori
oksid Fe i Mn, kvarc,
alumosilikati

Osobine
smanjen viskozitet troske, lep izgled i loe
mehanike osobine metala ava
lep izgled i dobre mehanike osobine ava
kombinacija osobina kisele i rutilne obloge
dobra mehanike osobine ava, posebno
ilavost (nizak sadraj H)
svi poloaji, visok sadraj H,
koreni zavari cevovoda
lep izgled i loe mehanike
osobine metala ava

Na nain prenosa dodatnog metala kod E postupka najvie utiu debljina i vrsta
obloge i jaina struje. Poveanjem debljine obloge i dodavanjem sastojaka koji
smanjuju povrinski napon pospeuju se prenos sitnim kapima. Jaa struja takoe
omoguava prelaz od krupnih ka sitnim kapima, jer pojaava dejstvo pin efekta i
pritiska gasova.
1.7. b). OZNAAVANJE ELEKTRODA
Da bi se olakala identifikacija elektroda uvedeno je standardizovano
oznaavanje, i to posebno za pojedine vrste konstrukcionih materijala, tab.13. Osim
navedenih materijala, postoje i elektrode za zavarivanje drugih metala, koje zasad
nisu standardizovane. Sem standardne oznake elektroda treba imati u vidu i oznake
proizvoaa (npr. PIVA 150 B za debelo obloenu baznu elektrodu, namenjenu
zavarivanju ugljeninih i niskolegiranih elika vrstoe do 510 MPa i sitnozrnih elika
napona teenja do 380 MPa, oznaenu po JUS C.H3.011 kao E 515 B 120 262H).
Pregled oznaka, sastava, mehanikih svojstava, osnovnih karakteristika i primene
obloenih elektroda FEP - PIVA je dat u dodatku A, tab. A1-3.
Tablica 13. Standardi za obloene elektrode
Oznaka standarda
JUS C.H3.011
JUS C.H3.015
JUS C.H3.017
JUS C.H3.016
JUS C.H3.019

Namena
niskougljenini i niskolegirani elici i elini liv
elici otporni na puzanje
nerajui i visokolegirani elici
livena gvoa (sivi liv, nodularni liv i temper liv)
navarivanje elika

30

1.7. c). TEHNOLOKE KARAKTERISTIKE ELEKTRODA

Pod tehnolokim karakteristikama elektrode se podrazumevaju konstanta
topljenja, brzina topljenja i koeficijent iskorienja, definisani po JUS C.T3.020.
Konstanta topljenja elektrode, Ke, je masa istopljenog metala elektrode, Me (g), u
jedinici vremena, tz (s), i po jedinici jaine struje zavarivanja, Iz (A):
zzeetIMK= (g/As)
Konstanta topljenja zavisi od vrste i sastava jezgra i obloge elektrode, i vrste i
polariteta struje. Brzina topljenja elektrode, ve, je masa istopljenog metala elektrode,
Me (g), u jedinici vremena zavarivanja, tz (s):
zeetMv= (g/s)
Brzina topljenja zavisi od vrste i prenika elektrode i jaine struje zavarivanja. Na
osnovu jed. 5.5 i 5.6 oigledno je da vai relacija:
ve= KeIz
Koeficijent iskorienja elektrode, R (%), je kolinik mase istopljenog metala
elektrode, Me, i mase stvarno utroenog metalnog jezgra, Mj, izraen u procentima:
%100MMRje= (-)
Koeficijent iskorienja kod obinih elektroda dostie najvie 90%, zbog gubitaka
usled sagorevanja i rasprskavanja jezgra elektrode. Kod specijalnih,
visokoproduktivnih elektroda, koeficijent iskorienja moe da bude vei od 100%
usled prisustva fero-praha u oblozi elektrode, koji posle topljenja prelazi u metal
ava.
1.8. VRSTE I IZVORI STRUJE, UREAJI I OPREMA ZA E POSTUPAK
Ureaj za E postupak se sastoji od izvora struje, dovodnih i odvodnih kablova,
draa elektrode, stezaljke za masu, a u dodatnu opremu spadaju zatitna odea i
maska zavarivaa i njegov runi alat. Za E postupak koriste se obe vrste struje,
jednosmerna i naizmenina, pri emu izbor prvenstveno zavisi od vrste obloge i
obino je preporuen od strane proizvoaa elektrode. U svakom sluaju koristi se
izvor sa strmopadajuom statikom karakteristikom, koji obezbeuje malu promenu
jaine struje pri sluajnoj promeni duine luka, koja je neminovna kod runog
zavarivanja. Na sl. 28 je pokazano kako se menja jaina struje (Ir1 i Ir2) i napon (Ur1 i
Ur2) pri poveanju duine luka (l1 na l2). Kao to se vidi sa sl. 28, promena napona je
znaajna, dok je promena jaine struje mala. Kako promena napona ne utie bitno
na ostale parametre zavarivanja, strmopadajuom karakteristikom je obezbeeno
dovoljno kvalitetno zavarivanje, jer se parametri procesa, koji najvie zavise od jaine
struje, odravaju u uskim granicama.
Na slici 28. je data promena radne take kod strmopadajue karakteristike.

31

Slika 28. Promena radne take kod strmopadajue karakteristike

Zatitna odea i maska zavarivaa, kao i druge mere zatite su bitne kod svih
elektrolunih postupaka zavarivanja, a posebno kod E postupka. Opasnosti pri
elektrolunom zavarivanju su udar struje, prejaka svetlost, zagaena atmosfera i
prskanje troske i metala. Da bi se spreili udari struje ureaj mora da bude atestiran,
uz strogu periodinu proveru zatitne izolacije i uzemljenja. Zatitna odea se sastoji
od specijalnog radnog odela, kecelje, rukavica, potkolenice i nadlaktice, a najvaniju
ulogu ima zatitna maska, bez koje elektrini luk ne sme da se gleda.
1.8. a). TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA
Tehnologija zavarivanja obuhvata pripremu osnovnog materijala, izbor
elektrode, izbor parametara i tehniku zavarivanja. U pripremi osnovnog materijala
najvanije je oblikovanje leba, a ponekad je potrebno i ienje okolnih povrina do
metalnog sjaja. Pri izboru oblika i dimenzija leba, osim o debljini osnovnog
materijala, treba da se vodi rauna o pristupanosti korenu, spreavanju pojave
prokapljina, deformacijama zavarenog spoja i to manjem utroku dodatnog
materijala. Uticaj oblika leba na masu ava je prikazan na sl. 29, gde se vidi da ne
postoji jedinstveno reenje za najmanju masu ava, ve se za razliite debljine
osnovnog materijala najmanja masa ava dobija razliitim oblicima leba. Reenje sa
najmanjom masom ava je po pravilu i reenje sa najmanjom deformacijom
zavarenog spoja, jer se unosi najmanje toplote. Pristupanost korenu i spreavanje
pojave prokapljina zahtevaju suprotne mere: u prvom sluaju razmak u korenu treba
da bude to vei, a u drugom sluaju to manji.

Slika 29. Uticaj oblika leba na masu ava

32

Rubni av (tab. 2, prvi red) je pogodan samo za limove tanje od 2 mm i priprema

se savijanjem i stezanjem ivica, "I" leb je pogodan za limove debljine od 3 do 5 mm i
priprema se ravnim odsecanjem ivica, a "V" leb je pogodan za limove debljine od 3
do 20 mm i priprema se zakoenjem ivica, najee pod uglom 60. Razmak u
korenu treba da bude to vei da bi se omoguio pristup elektrodi, ali je ogranien
zahtevom za minimalnom potronjom dodatnog metala i to manjim deformacijama
zavarenog spoja. Za predmete veih debljina koristi se "Y" leb, tj. "V" leb sa
zatupljenjem u korenu, ime se smanjuje opasnost od prokapljina. S druge strane,
ovakvim oblikom leba se poveava opasnost od ukljuaka troske u metalu ava, pa
se po pravilu "Y" leb radi dvostrano, tako to se koren ilebi, pa ponovo zavari sa
druge strane. Takoe, za predmete veih debljina se koristi "X" leb, tj. dvostrani "V"
leb, ime se smanjuju deformacije, posebno ugaone, koje se inae javljaju kod
debljih i duih limova sa "V" lebom. Osim toga, povrina "X" leba je bitno manja od
odgovarajueg "V" leba, pa su utede dodatnog metala znaajne. Osnovne
preporuke za izbor oblika i dimenzija lebova su date u tab. 2, zajedno sa
preporukama o primeni podlone ploice i/ili lebljenju korenog zavara.
Prenik i vrste obloge elektroda se biraju prema osnovnom metalu i specifinim
zahtevima konkretnog problema zavarivanja. Prenici elektroda su standardizovani
prema sledeem nizu: 2; 2,5; 3,25; 4; 5; 6; 8 i 10 mm, a biraju se tako da se uzima
najvei prenik koji veliina leba dozvoljava. U sluaju vieprolaznog zavarivanja, za
koren ava se koriste elektrode prenika 2,54 mm, a za popunu leba se koriste
elektrode veeg prenika, zavisno od debljine osnovnog materijala. Osim osnovnih
preporuka za izbor prenika elektrode, treba uzeti u obzir vrstu struje, poloaj i
redosled zavarivanja.
Poloaj zavarivanja znaajno utie i na izbor obloge elektrode. Za prinudne
poloaje se uglavnom biraju elektrode sa tankom oblogom ili oblogom srednje
debljine, a da bi se spreilo curenje tenog metala ava koriste se rutilne ili celulozne
obloge. Osnovne smernice pri izboru obloge elektrode su sledee:
1. Ugljenini i niskolegirani elici: vrstoa metala ava treba da bude ista ili
vea nego kod osnovnog metala. Ako se trai posebno dobra ilavost koristi
se bazna obloga, kao i u sluaju veih debljina i krutosti konstrukcija.
2. Kombinacija ugljeninih i niskolegiranih elika: kod sueonih spojeva
elektroda se bira prema eliku manje vrstoe, a kod ugaonih prema eliku
vee vrstoe.
3. Visokolegirani elici: metal ava treba da ima vrstou bar kao osnovni metal.
4. Obojeni metal i legure: elektroda se bira prema osnovnom materijalu jer po
pravilu ne postoje razliite elektrode za jedan materijal.
Pri izboru parametara treba imati u vidu prvenstveno vrstu, polaritet, jainu i
napon struje, duinu elektrinog luka, ugao nagiba i pravac kretanja elektrode i
brzinu zavarivanjaVrsta struje se bira u zavisnosti od vrste obloge elektrode. Za
kisele, rutilne i oksidne obloge najee mogu da se koriste naizmenina ili
jednosmerna struja direktne polarnosti (JSDP), dok se kod baznih, po pravilu, koristi
jednosmerna struja indirektne polarnosti (JSIP). Zavisnost oblika ava od vrste struje
prikazana je na sl. 30, gde se vidi da je dubina uvarivanja najvea za JSIP, a
najmanja za JSDP, uticaj na nadvienje je obrnut, a na irinu ava zanemarljiv.
Pogrean izbor vrste i polariteta struje dovodi do greaka tipa poroznosti, nestabilnog
elektrinog luka i veeg razbrizgavanja dodatnog metala tokom zavarivanja.

33

JSIP

NS

JSDP

Slika 30. Zavisnost oblika ava od vrste i polariteta struje

Jaina struje znaajno utie na oblik ava i mehanike osobine spoja. Pri
poveanju jaine struje nadvienje i dubina uvarivanja se poveavaju, dok je irina
ava praktino nepromenjena, sl. 31. Suvie velika jaina struja daje grubozrnu
strukturu metala ava i poveava sagorevanje legirajuih elemenata, a nedovoljna
jaina struja malu dubinu uvarivanja i slabu vezu ava i osnovnog metala. U oba
sluaju esta je pojava troske u ovrslom metalu ava, kao posledica turbulencije
rastopa i njenog povlaenja u dubinu kod suvie jake struje, odnosno lepljenja za
stranice leba kod suvie slabe struje. Stoga je pravilan izbor jaine struje od
presudnog znaaja za dobijanje kvalitetnog spoja. Kao osnovna smernica za izbor
jaine struje pri zavarivanju ugljeninih i niskolegiranih elika u horizontalnom
poloaju mogu da se koriste iskustveni izrazi:
Iz=(2025)de, de<4 mm; Iz=(3550)de, de=4 5 mm; Iz=(15+6de)de, de>5 mm (5.9)
gde je de prenik elektrode (mm), a Iz jaina struje (A). Pri zavarivanju u prinudnim poloajima jaina struje se smanjuje do 20%, dok se za visokoproduktivne elektrode
koristi jaa struja.

Slika 31. Zavisnost oblika ava od jaine struje

Poveanjem prenika elektrode poveava se odvoenje toplote i smanjuje gustina
struje, to suava av i smanjuje dubinu uvarivanja, sl. 31.

de
Slika 32. Zavisnost oblika ava od prenika elektrode
Poveanjem brzine zavarivanja smanjuje se koliina rastopljenog dodatnog i
osnovnog metala, to utie na dimenzije ava tako da se irina ava smanjuje,
dubina uvarivanja raste do neke vrednosti, pa onda opada, a nadvienje prvo opada,
pa raste, sl. 33. Nedovoljna brzina zavarivanja uslovljava greke tipa nalepljivanja i
ukljuaka troske, a prebrzo zavarivanje daje preveliko nadvienje ava.

Slika 33. Uticaj brzine zavarivanja na oblik ava

Napon luka, Ul (V), moe da se odredi preko jaine struje Iz (A):

34

Ul=20+0,04Iz
Napon luka ima mali uticaj na oblik ava, posebno ako se ima u vidu mali raspon
promene kod E postupka, 22-32 V. Poveanjem napona luka poveava se irina
ava, a promene dubine uvarivanja i nadvienja su neznatne.
Poveanjem duine luka poveava se irina ava, a dubina uvarivanja i
nadvienje smanjuju, sl. 33. Suvie kratak luk "uranja" u rastop, poveavajui
turbulenciju tenog metala koji "bei" prema nezagrejanim povrinama leba, to
daje lo kvalitet spoja sa grekama tipa nalepljivanja i ukljuaka troske. S druge
strane, predugaak luk je nestabilan i rasprskava dodatni metal. Stoga je potrebno
odrediti optimalnu duinu luka, prema sledeim preporukama:
l=(0,91,1)de (sueoni spojevi ugljeninih i niskolegiranih elika)
l=(0,80,9)de (ugaoni spojevi ugljeninih i niskolegiranih elika)
l=(0,80,9)de (sueoni spojevi visokolegiranih elika)
l=(0,70,8)de (ugaoni spojevi visokolegiranih elika)
Treba imati u vidu i uticaj vrste obloge na izbor duine luka. Kod kiselih i rutilnih
obloga preporuuje se duina priblino jednaka preniku elektrode, a kod baznih
obloga i kod elektroda od obojenih metala preporuuje se dvostruko manja duina,
uglavnom radi bolje zatite metalne kupke.

Slika 34. Zavisnost oblika ava od duine luka

Nagib elektrode u ravni upravnoj na ravan predmeta koji se zavaruju utie
prvenstveno na dubinu uvarivanja, a u manjoj meri na irinu i nadvienje ava.
Najvea dubina se postie pri uglu od 90, odnosno kada je elektroda upravna na
povrinu zavarivanja, sl. 35. Izbor nagiba elektrode zavisi od osnovnog materijala,
obloge elektrode, poloaja zavarivanja i vrste spoja.

Slika 35. Uticaj nagiba elektrode na oblik ava

1.9. TEHNIKA ZAVARIVANJA

35

Uspostavljanje elektrinog luka je osim dodirom i odmicanjem (sl. 36 a),

mogue i povlaenjem vrha elektrode, uz prelazak na potrebno rastojanje (sl. 36 b).
Drugi nain ima prednost, jer se luk uspostavlja bez oteenja obloge, a duina luka
se regulie poveanjem, a ne njegovim smanjenjem, to je daleko lake.

a) primicanje-odmicanje

b) povlaenje

Slika 36. Uspostavljanje luka

Prekidanje elektrinog luka je najbolje izvesti povlaenjem elektrode unazad
(sl. 37 b) na ovrslu trosku i udaljavanjem nakon toga. Pri direktnom podizanju
elektrode (sl. 37 a) moe da nastane greka u avu tipa poroznosti.

Slika 37. Prekidanje elektrinog luka: a) nepravilno; b) pravilno

Posebnu panju treba posvetiti nastavku prekinutog ava, s obzirom na krater
koji moe pri prekidu da nastane na kraju zavara. Da bi se izbeglo popunjavanje
kratera "na hladno", primenjuju se posebne tehnike, zavisno od vrste zavara (koreni
ili popuna), kao to je u dve projekcije prikazano na sl. 38.
U prvom sluaju (koreni zavar sl. 38a), luk se uspostavlja na 15 do 20 mm od
kraja zavara, na ve izvedenom korenom zavaru, posle ega se prelazi u koren, radi
popune leba. U drugom sluaju (zavar popune ), luk se uspostavlja na donjem delu
(prethodni zavar) ili na stranici leba, zatim se vraa nazad na aktuelni zavar i tek
onda se nastavlja sa daljom popunom leba.

a) koreni zavar

b) zavar popune

Slika 38. Nastavljanje zavarivanja

esto se kod izvoenja E postupka koristi tzv. njihanje elektrode, tj.
popunjavanje leba njenim poprenim kretanjem (a ne samo podunim), sl.39.
36

Slika 39. Prikaz osnovnih naina njihanja elektrode

Pored predhodno navedenih naina zavarivanja koristi se i MIG/MAG, TIG
postupak. U nastavku e biti predstavljeni navedeni postupci zavarivanja i to:

MIG/MAG POSTUPAK ZAVARIVANJA

UVOD.
Ovaj postupak zavarivanja je zasnovan na elektrolunom postupku topljive
elektrode u zatitnoj atmosveri gasa je u stvari zavarivanje topljenjem gde se
elektrini luk uspostavlja i odrava izmeu topljive ice i radnog komada koji se
zavaruje. Zbog uticaja toplote elektrinog luka topi se ica koja se dovodi
konstantnom brzinom i osnovni materijal na mestu zavarivanja, ime se stvara
zavareni spoj.
Proces se odvija u zatitnoj atmosveri koju omoguuje gas ugljen dioksid
(CO2), argon (Ar) ili meavina gasova. Ovim postupkom se mogu zavariti svi
komercijalno znaajni materijali kao na primer: konstrukcioni elici, nerajui elici,
vatrostalni elici, aluminijum i njegove legure, bakar i njihove legure itd. Ovaj
postupak je vrlo pogodan za mehanizaciju, automatizaciju i robotizaciju. Na sledeoj
slici je data ema MIG/MAG zavarivanja.

Slika 40. ema MAG zavarivanja

Terminologija:

37

1. MIG: Metal Inert Gas

2. MAG: Metal Aktiv Gas
Amerika literatura koristi sledei naziv:

GMAW: Gas Metal Arc Welding

Nemaka literatura koristi sledei naziv:

MSG: Metal Schluz Gasshweissen to je ustvari GMAW u prevodu sa

engleskog jezika i ako se kod nas koristi i skraeni naziv CO2 zavarivanje to
ne odgovara postupku koji se primenjuje, na ime postupak je znaajno
napredovao od vremena kada se kao zatitni gas koristio ist CO2.

Ovde se moe podeliti postupak na dva postupka i to:

Vrsta zatitnog gasa

Nain prenosa metalnih kapljica u elektrinom luku

1.1. ZATITNI GAS

MIG - zavarivanje u zatitnoj atmosveri inertnih gasova ( argon, helijum i njihove
meavine)
MAG zavarivanje u zatitnoj atmosveri aktivnog gasa ( CO2 i meavine CO2 sa
drugim gasovima)
Koriste se i druge oznake dopunske oznake za ovu varijantu:
MAGC zavarivanje u zatiti CO2
MAGM zavarivanje u zatiti meavine gasova od kojih je jedan aktivan
1.2. NAIN PRENOSA METALNIH KAPLJICA U ELEKTRINOM LUKU

MAGk elektroluno zavarivanje topljivom icom u zatiti aktivnog gasa kod

kojeg se prenos materijala vri kratkim spojevima (short arc-kratki luk)
MAGi elektroluno zavarivanje topjivom icom u zatiti aktivnog gasa kod kojih
se prenos naterijala vri krupnim kapljicama uz pojavu kratkih spojeva (mixed
arc , meoviti luk)
MIGs ili MAGs elektroluno zavarivanje topljivom icom u zatiti gasa kod
kojeg se prenos materijala vri u prskajuem mlazu bez kratkih spojeva (spray
arc, prskajui luk)
MIGp ili MAGp elektroluno zavarivanje topljivom icom u zatiti gasa kod koje
se prenos materijala vri impulsno stalnim preletom kapljica bez kratkih
spojeva (pulsed arc, pulsirajui luk ili impulsni luk)

38

el. luk u zatiti CO2

el. Luk u zatiti Ar

prskajui luk

Impulsni luk

Slika 41. Elektrini luk u zatiti CO2, Ar, prskajui i impulsni luk
1.3 Uslovi za izvoenje MIG/MAG zavarivanja
Da bi se uopte mogao primeniti ovaj postupak, potrebno je sledee:

Ureaj ( tehnika oprema) za zavarivanje

ica ( dodatni materijal)
Zatitni gas

U nastavku e biti opisani svi elementi za ovaj postupak.

1.3. UREAJI ZA (MIG/MAG) ZAVARIVANJE
Ureaji za MIG/MAG zavarivanje sastoji se od sledeih delova izvor struje,
sistem za transport i dodavannje ice, sistem za upravljanje protokom zatinog gasa,
upravljake jedinice, gorionika ( pitolj za zavarivanje), sistem za hlaenje gorionika
pomou tenosti itd. Po svojoj sloenosti mogu biti jednostavne konstrukcije pa sve
do programibilnih ureaja sa ugraenim raunarom i velikom bazom podataka sa
parametrima za zavarivanje. Biranje ureaja zavisi o primeni, zahtevima korisnika i
naroito o finansijskim mogunostima korisnika.
Prema konstrukcijskim reenjima se dele na:

Kompaktne ureaje, gde su svi delovi u jednom kuitu

Modularne ureaje, gde su izvor struje i ureaj za dodavanje ica sa

pripadajuim delovima u odvojenim kuitima

39

Slika 42. Opti izgled ureaja za MIG/MAG zavarivanje

a) modularno graen ureaj

b) kompaktni ureaj

Slika 43. Izgled ureaja za MIG/MAG zavarivanje

40

1.4. IZVORI STRUJE ZAVARIVANJA

Izvori struje za mig/mag zavarivanje je jednosmerni napon sa ravnom odnosno
ispeglanom karakteristikom gde se napon struje moe regulisati u opsegu od 12-45
V, a prema nainu podeavanja napona dele se na sledee:
1. Izvore struje sa mehanikim podeavanjem uz pomo sklopke, grebenastog
prekidaa, a sve ovo navedeno je pouzdano u radu cenovno je dostupno, a
rade se za struje od 100 500 A i koriste se za klasino MIG/MAG
zavarivanje
2. Izvor struje sa elektronskim podeavanjem ( tiristori, tranzistori, integrisana
kola) kod njih se podeavanje vri kontinualno u celom podruju regulacije i
rade se za struje od 300 600 A i vrlo su sloeni i skuplji u odnosu sa
sklopkama . Koriste se za sve vrste MIG/MAG zavarivanja, a obavezno kod
ureaja za impulsno MIG zavarivanje
Na sledeoj slici je dat unutranji izgled ureaja sa kojih su skinuti poklopci.

Slika 44. Izgled otvorenog ureaja ( stepenasto podeavanje)

1.5. SISTEMI ZA DODAVANJE ICE
Za dodavanje ice se najee koriste dva naina:

ica se kontrolisanom brzinom gura pomou pogonskih tokia kroz vodilicu

ice u gorioniku do samog mesta zavarivanja. Ovaj sistem je poznat pod
imenom push, a komercijalno je kod nas poznat i kao A 10. Kontrolisana
brzina osigurava se pomou elektronike a ona je vezana na DC motor, a

41

pogon se ostvaruje pomou 2 ili 4 tokia koje icu guraju kroz kanale oblika
V, U ili nazubljeni ije dimenzije i oblik zavise o materijalu i preniku ice.
Pogonski sistem se kod kompaktnih ureaja ugrauje u zajedniko kuite, a
kod modularnih ureaja u posebno kuite ureaja za dodavanje ice. Ovaj
nain omoguava efikasan rad sa icama prenika 0,6 2,4 mm za elike,
1,2 2,4 mm za aluminijum i njegove legure i 1,0 2,4 mm za prakom
punjene ice. Za eline ice je vodilica u gorioniku elina (spiralna), za
nerajui elik i aluminijum su vodilice najee teflonske. Dodavanjem zice
guranjem omoguava sigurno dodavanje na udaljenost od 3 4 m od izvora i
danas se najee se koristi u praksi.

Slika 45. Dodavanje ice guranjem push

Iz svega navedenog zavarivanje na veu udaljenost od izvora je jedan od
standardnih tehnolokih postupaka vezanih za transport ice postoje reenja i to:

Odvajanjem maine za dodavanje ice od izvora, ime se bez problema

postiu udaljenosti i do 30m. Problem predstavlja teak paket kablova koji je
nezgodan za pomeranje i osetljiv je na mehanika oteenja. Ovaj nain je
standardno u primeni u mainogradnji i brodogradnji.
Uglavnom tzv. meustaniceizmeu izvora i gorionika, a meustanica je
ustvari dodava koji provlai icu iz dodavaa na izvoru i gura icu kroz
gorionik. U ovom sluaju brzine iz dodavaa i meustranice moraju biti
sinhronizovane sistem omoguava udaljenosti do 50 m. Problem ovde
predstavlja teina kablova koji su teki i lako se oteuju, uraj meu stanice
koji je i skup i zahteva poseban matini ureaj za dodavanje ice. Ovaj nain
se koristi u brodogradnji.
Upotrebom posebnog reenja gorionika tzv. spool gun kod kojeg je se
pogon nalazi u ruki gorionika kao kod push pull sistema ali je i ica na manjoj
koturai takoe smetena u ruki gorionika. Kolut sa icom je prenika 100
mm i moe imati max 1 kg ice. Iz ovog se vidi da se ovaj nai koristi samo za
male prenike i to preteno za aluminijum (0,6 1,0mm). Ovim nainom
postiu se udaljenosti do 15m bez veih problema, a i paket kablova nije
teak.

Na slici je dat nain kako se moe poveati radijus zavarivanja odvajanjem

dodavaa.

42

Slika 46. Poveanje radijusa uz pomo dodavaa ice

1.6. SISTEM ZA UPRAVLJANJE PROTOKOM ZATITNOG GASA
Sistem za upravljanje protokom zatitnog gasa sastoji se od:

Redukcionog ventila sa meraem protoka koji se prikljuuje na bocu sa

zatitnim gasom, Dananji ventili su uglavnom namenjeni i za argon i ugljen
dioksid i za njihove meavine, a eljeni protok gasa koji zavisi o parametrima
zavarivanja podeava se na regulatoru protoka na ventilu.

Elektromagnetnog ventila za otvaranje i zatvaranje protoka prema gorioniku i

mestu zavarivanja. On se uvek nalazi oko ureaja za dodavanje ice,
aredosled otvora i zatvaranja protoka (predprotok i post protok) obavlja se
elektronski. Upravljaki deo se nalazi na upravljakoj kartici regulatora brzine
motora dodavaa, jer je sa njim sinhronizovan.

1.6. a) UPRAVLJAKI SISTEM UREAJA ZA MIG/MAG ZAVARIVANJE

Upravljaka jedinica ureaja se u dananje vreme izvodi uglavnom
elektronski, manje ili vee sloenosti zavisno od vrste uraja koji je ugraen. Svi
upravljaki sistemi nezavisno od vrste izvora kontroliu:

Nain ukluivanja izvora struje radi uspostavljanja i gaenja elektrinog luka

Nain otvaranja i zatvaranja protoka zatitnog gasa
Nain poetka, brzinu i zavretak dodavanja ice

Kod potpuno elektronski upravljanih ureaja upravljaki sklop slui za merenje i

odravanje zapadnih parametara konstantnim, kao i za kontrolisani prenos kapljica
kroz elektrini luk (izvori za impulsno zavarivanje). Kod najsloenijih ureajima
inventorske konstrukcije ureaj u klasinom smislu praktino ne postoji, postoji samo
jedan veliki sloeni kompjuterski upravljani sastav sa kojim se moe zavarivati
odreenim postupcima. Kod ovakvih ureaja nema podeavanja parametara u
klasinom smislu oni su fabriki programirani u internoj menoriji iz kojeg se
odreenim nainom postavljaju prema zadatim tehnolokim postupcima.
1.7. GORIONICI (PITOLJI) ZA MIG/MAG ZAVARIVANJE
Gorionik za zavarivanje ima izgled pitolja i predstavlja osnovni alat kod
MIG/MAG zavarivanja, a vrh gorionika se praktino nalazi skoro u elektrinom luku
to znai da je on izloen velikim toplotnim i mehanikim naprezanjima. Za struje
150-500 A proizvode se gorionici bez posebnog hlaenja, za struje 250-600 A
43

proizvode se gorionici hlaeni vodom. Sastoji se od ruke gorionika paketa kablova i

centralnog konektora na ureaj.
Kroz gorionik prolazi zica za zavarivanje, struja za zavarivanje, zatitni gas,
upravljaki signali, a nekad i rashladna tenost ukoliko je takvo tehniko reenje
gorionika. Gorionik kao element ureaja spada u potroni materijal, a kod njega
postoje potroni delovi koji se menjaju po potrebi, zavisi o reimu rada i zavarivau
(kontaktna vodilica, dasni razdelnik, gasni ventil, vodi ice).
Na sledeim slikama su prikazani gorionici pitolji

Slika 47 Gorionici. a) izgled gorionika pitolja

b) vrh samog gorionika

1.8. SISTEMI ZA HLAENJE GORIONIKA RASHLADNOM TENOU

Ovi sistemi se primenjuju u tekoj metalskoj industriji gde se stalno zavaruje
velikim strujama prskajuim impulsnim lukom. To su obino zatvoreni rashladni
sistemi koji se sastoje od pumpe, hladnjaka (radijatora), ventilatora i rezervoara, a
neto slino moemo videti u motornim vozilima. Rashladni sistemi mogu biti
ugraeni u samoj maini ili smeteni u posebnom kuitu van maine, a na sledeoj
slici je dat sistem za hlaenje koji je integrisan u samoj maini za MIG/MAG
zavarivanje.

Slika 48. Ovde se moe videti rashladni sistem kod maine za MIG/MAG zavarivanje

44

DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE (ice za zavarivanje)

Dodatni materijali se u procesu zavarivanja rastapaju, pa se zajedno sa
rastopom osnovnog materijala ine zavareni spoj. Svojim hemijskim sastavom utiu
na zavarivake i metalurke procese, pa se osiguravaju kvalitet zavarenog spoja.
Kod MIG/MAG zavarivanja dodatni materijali su u obliku ica namotanih na kalemove
standardnih oblika i dimenzija, a na sledeoj tabeli su dati kalemovi sa icom
standardnih oblika i dimenzija.
Tabela 14
Oznaka kalema

Spoljni prenik

irina kalema

Prenik rupe

Teina ice (kg)

D 100
D200
D300

100
200
300

45
55
103

16,5
50,5
51,5

1,0
5
15

Same ice za MIG/MAG zavarivanje se proizvode kao pune i prakom punjenje,

standardizovanih prenika (mm). Na sledeoj tabeli su dati prenici ica.
Tabela 15
Pune ice
Punjene ice

0,6 0,8
0,8

1,0
1,0

1,2
1,2

1,6
1,6

2,0
2,0

2,4
2,4

2,8

3,2

Da bi MAG zavarivanje bilo uopte mogue ica mora biti posebnog hemijskog
sastava tipino da joj se dodaju 0,7-1,0% silicijuma (Si) i 1,3-1,6% mangana (Mn) koji
sarauju kao dezoksidansi u hemijskoj reakciji sa CO2 koja se dogaa u elekrinom
luku. Za MIG zavarivanje CrNi elika, aluminijuma i njegovih legura, bakra i njegovih
legura proizvode se vrste ica za svaki skup. ice su kao i veina ostalih stvari u
zavarivanju standardizovane meunarodnim i nacionalnim propisima, a prema tim
standardima su ice obino i prikazane u katalozima proizvoaa dodatnih
materijala.

Slika 49. Izvod iz kataloga (ice za zavarivanje)

45

1.9. ZATITNI GASOVI

Osnovni zadatak zatitnih gasova kod MIG/MAG zavarivanja je da se stvori
zatitna atmosfera u kojoj e se moi sigurno uspostaviti i stabilnim odrati luk,
zatien od tetnih gasova iz atmosfere. Kao zatitni gasovi koriste se argon (Ar),
helijum (He), ugljen dioksid (CO2), a u nekim sluajevima se dodaje i vodonik (H),
kiseonik (O). Ar, He i CO2 se mogu koristiti bez meanja ostali gasovi se dodaju u
odreenim razmerama povoljnijeg odvijanja hemijsko fizikih procesa, a najea
meavina koja se koristi kod zavarivanja konstruktivnih elika ima sastav 82%
Ar+18% CO2, a komercijalno je poznata kao Krysal ili Corgan.
Parametri zavarivanja i njihov izbor:
Parametre zavarivanja kod MIG/MAG nije jednostavno odabrati. Oni zavise o
materijalu koje zavarujemo (vrsta, debljina), tehnolokim zahtevima, uslovima u
kojima se zavarivanje odvija, poloaju u kojem elimo ili moemo zavarivati, opremi
koju imamo na raspolaganju, eventualnom stepenu mehanizacije, iskustvu
zavarivaa itd. Struna literatura, standardi primene i zavarivaki softver uglavom
definiu konkretne parametre za konkretne primene. U nastavku su navedeni
osnovni paramertrikoje se uzimaju u obzir za MIG/MAG zavarivanja.
Osnovni parametri koje treba uzimati u obzir kog MIG/MAG zavarivanja su sledei:
1. Struja zavarivanja (definisana brzinom i prenikom ice, utie na koliinu
rastopljenog materijala u jedinici vremena)
2. Napon luka utie na nain prenosa metala, pa topljenje irine i izgled zavara
3. Veliinu induktiviteta (toplota luka)
4. Brzina zavarivanja (koliina unesene toplote, produktivnost)
5. Koliina zatitnog gasa
6. Duina slobodnog kraja ice
2.0. PRIMENA MIG/MAG POSTUPKA ZAVARIVANJA
MIG/MAG zavarivanje se koristi u svim granama industrije, a sam postupak
zavarivanja je vrlo ekonomino, a karakteriu sledee osobine:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Velika brzina zavarivanja (velika brzina topljenja materijala)

Veliki faktor gorenja luka (beskonana ica)
Nema ljake za ienje
Manji utroak dodatnog materijala
Manji utroak energije
Manje vreme obuke zavarivaa
Idealan za mehanizaciju

Jedina mana svega ovoga je problem izduvavanja zatitnog gasa kod rada na
otvorenom.
Zahvaljujui svemu navedenog ovaj postupak zavarivanja moe se
automatizovati i robotizovati. A u nastavku je dato objanjenje o automatizaciji i
robotizaciji MIG/MAG zavarivanja.

46

Mehanizacija i automatizacija MIG/MAG zavarivanja:

Potupak je izuzetno pogodan za sve stepene nehanizacije, od jednostavnih
krunih ili uzdunih zavara, do visokoproduktivnih autonata kao delova proizvodnih
linija. Najee primene automatizacije odnose se za zavarivanje krunih i ili
uzdunih zavara (prirubnice, cilindri, prikljuci)
Robotizacija je najvii stepen automatizacije koji pored brzine zavarivanja nudi
i veliku fleksibilnost. Radni komadi ne moraju biti u velikim serijama mogue je
zavarivati i pojedinane komade koje robot koje robot moe prepoznati i sam
odrediti program zavarivanja za tu poziciju.
Najea primena robotike je u auto industriji i mainogradnji. A na sledeim
slikama je predstavljena automatizacija MAG/MIG postupka zavarivanja.

Slika 50. Automatizacija MAG/MIG postupka zavarivanja

ZAKLUAK:
MIG/MAG je visokoproduktivni postupak zavarivanja sa najirom primenom.
Kvalitetnije zavarivanje materijala, veliki broj specijalizovanih varijanti i odline
mogunosti automatizacije ine ga danas vodeim postupkom zavarivanja.

47

ARGONSKO ZAVARIVANJE TIG (WIG)

Naziv TIG je skraenica od Tungsten Inertan Gas, prema nazivu za volfram u
anglosaksonskim zemljama. Specifinost ovog postupka jeste u tome to se
elektrini luk odrava izmedju netopljive volframske elektrode i osnovnog materijala
(sl.52). Rubni avovi dobijaju se stapanjem posuvraenih stranica zavarivanih
limova, a ostali avovi uz pomo dodatnog materijala (ipke, s 6 mm). TIG se moe
mehanizovati pomou posebnih automata za dovodjenje dodatne ice prenika do
2.5 mm.
Argonski se spajaju svi zavarljivi metali, ali se zbog visoke cene TIG-om
najvie zavaruju visoko-legirani elici, neelezni metali i njihove legure, a naroito
aluminijum i njegove legure (katodno ienje Al 2O3). Elektrini luk se kod
savremenih uredjaja uspostavlja pomou visokofrekventnih jonizatora, tj. posebnog
izvora struje visokog napona. Luk se moe uspostaviti i dodirom vrha elektrode i
osnovnog materijala, ali se time prlja elektroda i ubrzava njeno troenje. A na
sledeoj slici je data ema TIG zavarivanja.

Slika 51. Princip rada TIG zavarivanja

1.1. Osnovni podaci koji su vezani za ovaj postupak zavarivanja:
1. Zavarivanje je mogue u svim poloajima za debljine do 10 mm.
2. Parametri zavarivanja su: jaina struje I = 10 do 600A; napon luka U= 10 do
30V
3. Brzina zavarivanja vz = 650 m/h i vie,
4. Struja zavarivanja: jednosmerna struja direktnog polariteta za elik i
naizmenina struja za Al i njegove legure
5. Spoljna karakteristika izvora: Strmopadajua (konstantna struja)
Zatitni gas argon isporuuje se u elinim bocama zapremine 40 l pod pritiskom 150
do 200 bara, a na sledeim slikama je dat izgled opreme za TIG zavarivanje.

48

Slika 52. a) blok ema TIG zavarivanja

b) oprema za TIG zavarivanje

1.2. TEHNOLOKI PARAMETRI ZAVARIVANJA TIG POSTUPKOM.

Netopljive elektrode za TIG zavarivanje izradjuju se od istog volframa, legure
volframa i torijuma i legure volframa i cirkonijuma. Elektrode od istog volframa se
koriste prvenstveno za zavarivanje naizmeninom strujom, koja se primenjuje pri
zavarivanju aluminijuma i njegovih legura. Elektrode legirane torijumom (0.5 do 2%
Th) se mogu opteretiti jaom strujom i time se smanjuje opasnost od deliminog
topljenja vrha elektrode.
Legirane elektrode se koriste za zavarivanje jednosmernom strujom
negativnog polariteta (E-), mada mogu da rade i sa naizmeninom strujom dajui pri
tome bolje poetno i naknadno uspostavljanje luka. Elektrode legirane sa
cirkonijumom (do 0.4% Zr) nalaze posebnu primenu pri zavarivanju naizmeninom
strujom aluminijuma jer cirkonijum pomae da se odri stabilan oblik vrha elektrode.
Prenici elektroda su standardizovani u rasponu od 0.25 do 6.4 mm(0.25;
0.51; 1.00; 1.6; 2.4; 3.2; 2 4.00; 4.8; 6.4) a elektrode se oznaavaju posebnom bojom
(zelena - od istog volframa, uta - sa 1% torijuma, crvena - sa 2% torijuma, plava sa 0.5% torijuma i smedja - sa 0.4% cirkonijuma). Izvueni kraj elektrode odgovara
priblino preniku mlaznice, a kraj je zailjen najee u obliku konusa.
Na sledeoj slici je dat izgled gorionika za TIG zavarivanje.

49

Slika 53. a) princip rada gorionika b) oprema za rad

c) izgled gorionika

Slika 54. Priprema vrha elektrode

Kao zatitni gas se koristi argon, helijum ili smea argona i helijuma. Argon se
vie koristi kod nas i u Evropi, a helijum u Americi. Protok zatitnih gasova se bira u
zavisnosti od vrste i debljine zavarivanih delova, poloaja zavarivanja, vrste spoja i
tsl. Koliina zatitnog gasa pri TIG zavarivanju u zatiti argona se kree u opsegu od
6.5 do 30 l/min odnosno neto vie kada je re o helijumu.
Pri zavarivanju TIG postupkom najee je u primeni jednosmerna struja direktnog
polariteta (negativna elektroda E-) ime se ostvaruje ue kupatilo, vea dubina
uvarivanja i ua zona uticaja toplote. Zavarivanje jednosmernom strujom, sa
negativnom elektrodom, primenjuje se za legirane elike, nerdjajue elike, titan i
bakar (ali ne i za legure Cu koje sadre Al). Jednosmerna struja pozitivne elektrode
(E+) se primenjuje pri zavarivanju tankih limova od aluminijuma, magnezijuma, titana
da bi se ostvario efekat katodnog ienja. Naizmenina struja se primenjuje pri
zavarivanju aluminijuma, magnezijuma i nekih vatrootpornih metala. Pri TIG
zavarivanju legura aluminijuma moe se pojaviti poroznost metala ava. Tome je
uzrok vlaga, povrinski oksid Al 2O3 i neistoe aluminijuma. Zato se trai ienje
zone zavarivanja i okoline (oko 30 mm) strugaem ("aberom") ili metalnom etkom.
Dodatni materijal se bira u zavisnosti od osnovnog materijala i isporuuje se u
obliku ica i ipki pri runom zavarivanju, ili namotan na koturu pri automatskom
zavarivanju. Ponekad se kao dodatni materijal za TIG zavarivanje moe koristiti i
pare ili traka uzeta iz osnovnog materijala. U principu dodatni materijal za TIG

50

zavarivanje kao i tehnika zavarivanja se bira kao i pri gasnom zavarivanju. ice
moraju biti iste kao i oprema kojom se zavaruje, bez tragova oksida, masti, ulja i sl.
Ponekad se zahteva izvodjenje operacije zavarivanja sa tzv. "belim rukavicama" (pri
zavarivanju kosmike opreme, delova nuklearnih reaktora i tsl.).

Slika 55. Zavarivanje TIG postupkom sa tzv.belim rukavicama

TIG zavarivanje je mogue izvoditi u svim poloajima. Tanji materijali se
zavaruju bez posebne pripreme ivica izvodjenjem tzv. prirubnih, ugaonih ili I spojeva,
dok se u sluaju vee debljine, ivice posebno pripremaju slino kao i pri zavarivanju u
zatiti CO2. Najee su korieni spojevi sa V - lebom za s=3.212.7 mm, odnosno
X - lebom za s > 12.7 mm.

Slika 56. Poloaji gorionika i dodatnog materijala pri izvoenju razliitih spojeva

51

U tablicama 16, 17, 18 i 19 date su preporuke za izbor reima zavarivanja

niskougljeninih i nerdjajuih elika, odnosno reimi zavarivanja aluminijuma
jednosmernom i naizmeninom strujom.
Tablica 16. Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja niskougljeninih elika
Debljina
materijala

Vrsta
spoja

mm
1.53.2

3.26.5
6.513

Polaritet

Struja zavarivanja,

Radni
napon,

Prenik
elektrode,

Prenik
dodatnog
materijala

Protok
zatitnog
gasa

Veliinaml
aznice

Rastojanje
mlaznice
od
komada,

E-

A
50100

V
12

mm
2.4

l/min
9.5

mm
9.5

mm
max 13

E-

70120

12

2.4

9.5

9.5

max 13

E-

90150

12

2.4

mm
1.6 ili
2.4
2.4 ili
3.2
2.4 ili
3.2

9.5

9.5

max 13

Tablica 17. Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja nerdjajuih

elika
Debljina
materijala

Vrsta
spoja

Polaritet

Struja zavarivanja,

Radni
napon,

Prenik
elektrode,

Prenik
dodatnog
materijala

Protok
zatitnog
gasa

Veliina
mlaznice

Rastojanje
mlaznice
od
komada,

mm

mm

mm

l/min

mm

mm

1.53.2

E-

5090

12

2.4

1.6 ili
2.4

9.5

9.5

max 13

3.26.5

E-

70120

12

2.4

2.4 ili
3.2

9.5

9.5

max 13

6.512

E-

10015
0

12

2.4

2.4 ili
3.2

9.5

9.5

max 13

Tablica 18 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja aluminijuma

jednosmernom strujom pozitivnog polariteta
Debljina
materijala

Vrsta spoja

Struja
zavariv.*

Radni napon

Prenik
elektrode

Protok
zatitnog
gasa**

Brzina zavariv.

Prenik
dodatnog
materijala

Broj prolaza

mm

mm

l/min

m/min

mm

0.25

Prirubni
spoj

1015

10

0.5

9.523.7

1.32

bez

0.250.5
1

1530

10

0.5

9.523.7

1.32

0.5

...

...

...

...

...

...

...

...

...

19.125.
4

3004
50

10

4.8

11.828.3

0.13

6.4

> 25.4

5505
70

10

6.4

18.828.3

0.13

6.4

52

* - Pri runom izvodjenju zavarivanja birati manje, a pri automatskom vee vrednosti
jaine struje,
**- Najbolje je ustanoviti optimalni protok probama.
Tablica 19. Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja aluminijuma
naizmeninom strujom
Debljina
materijala

Vrsta
spoja

Razmak u
korenu
leba

Poloaj
zavariv.*

Jaina
struje

Prenik
elektrode

Protok
zatitnog
gasa

Brzina
zavariv.

Prenik
dodatnog
materijala

Broj
prolaza

mm

mm

mm

l/min

m/min

mm

1.6

I
I

1.6
1.6

H,V,HV
O

70100
6575

1.62.4
1.6

9.5
12

0.200.25
0.200.25

2.4
2.4

1
1

...

...

...

...

...

...

...

...

...

...

* - H - horizontalni, V - vertikalni, HV - horizontalno-vertikalni, O - iznad glave

53

ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE
Elektrootporno zavarivanje obuhvata grupu postupaka kod kojih se materijal
zagreva toplotom stvorenom elektrinim otporom, a zavareni spoj nastaje dodatnim
dejstvom sile pritiska izmeu elektroda. Elektrinim otporom se stvara toplota koja se
koristi za zagrevanje odreene koliine materijala na temperaturu zavarivanja, kao i
za zagrevanje materijala u okolnoj zoni radi lakeg plastinog deformisanja.
Osnovni postupci elektrootpornog zavarivanja su:
1. takasto, kod koga spojevi nastaju u pojedinim takama preklopljenih delova
2. avno, kod koga spoj nastaje preklapanjem niza zavarenih taaka
3. bradaviasto, kod koga spoj nastaje u pojedinim takama preklopljenih delova,
koje su pre zavarivanja oblikovane kao bradavice
4. zbijanjem, kod koga spoj nastaje stalnim pritiskom na dve sueone povrine
5. varnienjem, kod koga spoj nastaje varnienjem izmeu dve sueone
povrine
Elektrootporno zavarivanje je nalo iroku primenu u industriji, posebno
automobilskoj, za spajanje tankih elinih limova. Osnovne prednosti elektrootpornog
zavarivanja su velika proizvodnost i mogunost automatizacije i robotizacije, a
osnovne mane su ogranienja vezana za geometriju delova koji se zavaruju, i
nemogunost postizanja hermetinosti spoja kod takastog zavarivanja, a kod nas se
jo koristi re punkt zavarivanje,a re punkt je uzeta iz Nemakog jezika to na
Srpskom znai taka.
1.1. ELEKTROOTPORNO TAKASTO ZAVARIVANJE
Elektrootporno takasto zavarivanje je postupak spajanja metala
kombinovanim dejstvom toplote, dobijene elektrinim otporom u zatvorenom
strujnom kolu izmeu dva lima (3) pritisnuta elektrodama oblika ipke (2), i sile
pritiska F, sl. 57a. Pri tome nastaje spoj (zavarena taka) kao na sl. 57 b, gde je s
debljina lima, ds prenik zavarene take (soiva), H visina take, de prenik
elektrode, h ulegnue.

Slika 57. ema; a) takastog zavarivanja b) takasto zavarenog spoja

Koliina toplote koja nastaje pri zavarivanju elektrinim otporom odreuje se
prema DulLencovom zakonu:

54

Q = R (t ).i
0

(t ).dt
z

pri emu je Iz struja zavarivanja (A), t vreme zavarivanja (s), Ru ukupni omski otpor
izmeu elektroda (), koji moe da se definie kao zbir pojedinih otpora:
Ru = R1 + Rk12 + R2 + R2 E

gde su R1 i R2 sopstveni otpori materijala, a R1-E (materijal-gornja elektroda), R2-E

(materijal-donja elektroda) i Rk12 (materijal-materijal), kontaktni otpori, sl. 58.

a) poetne vrednosti

b) zavisnost od vremena

Slika 58. Elektrini otpori kod takastog zavarivanja

U poetku zavarivanja najvei je kontaktni otpor Rk12, sl. 58a, usled
nehomogenosti i hrapavosti dodirnih povrina. Kontakt se ostvaruje na mestu dodira,
tj. lokalnih ispupenja, to znai da struja tee samo kroz mali deo preseka, pa se na
mestu dodira javlja veliki kontaktni otpor. Ako se istovremeno deluje odgovarajuom
silom pritiska, povrina kontakta se poveava, a kontaktni otpor znaajno smanjuje,
kao to je prikazano za sluaj zavarivanja niskougljeninog elika na sl. 59a.
Povienjem temperature kontaktni otpor se takoe znaajno smanjuje, sl. 59b, to je
posledica rasta specifinog otpora sloja metala uz kontakt, smanjenja otpora
oksidnog sloja i poveanja broja i povrine fizikih kontakata meu elektrodama, i
plastine deformacije zagrejanog metala.

55

Slika 59. Zavisnost kontaktnog otpora niskougljeninog elika

Kontaktni otpori materijalelektroda R1-E i R2-E zadravaju priblino konstantne
vred-nosti u toku zavarivanja. Ovi kontaktni otpori su znatno manji od kontaktnog
otpora Rk12 jer elektrode dobro provode elektrinu struju.
Sopstveni otpori materijala R1 i R2 se odreuju izrazom za otpor provodnika
preseka S (mm2) i duine l (mm):
gde je specifini elektrini otpor koji raste sa porastom temperature. To je
najvanija termofizika karakteristika materijala pri elektrootpornom zavarivanju, jer
omoguuje da se izvor toplote od preteno povrinskog (u poetnoj fazi zavarivanja,
koja traje do trenutka vremena ti, kada kontaktni otpori postaju zanemarljivi, sl. 58b)
promeni u zapreminski (posle ti, sl. 58b). Specifini otpor legura je odreen njihovim
sastavom (vei je nego kod istih metala) i termomehanikom obradom, a u manjoj
meri i mikrostrukturom.
Prema tome, kontaktni otpor deluje kratkotrajno i brzo opada do zanemarljive
vrednosti, kada je ukupni otpor minimalan (trenutak ti, sl. 58b), dok se sopstveni
otpor poveava do maksimalne vrednosti, posle ega se njegova vrednost smanjuje,
sl. 58b.
1.2. PROCES SPAJANJA METALA TAKASTIM ZAVARIVANJEM
Takasto zavarivanje poinje pritiskivanjem komada radi obezbeenja dobrog
kontakta. Pri tome je vano obezbediti dovoljnu silu pritiska, jer e se u suprotnom
pojaviti istiskivanje, sl. 60a. Istiskivanje se uoava na poetku procesa pri suvie
brzom zagrevanju i nedovoljnoj sili pritiska ili na kraju procesa usled prekomernog
zagrevanja. Zagrevanje pri elektrootpornom zavarivanju je kratkotrajno (od
mikrosekunde do nekoliko sekundi) i neravnomerno, pri emu se najvie zagreva
sredinji deo take (jezgro), gde je jaina struje najvea. U poetnoj fazi zagrevanja u
jezgru poinje obrazovanje krupnih zrna pod dejstvom sile pritiska, tj. zavarivanje bez
topljenja. Daljim zagrevanjem jezgro se topi, a njegovim ovravanjem se dobija
zavarena taka, sl. 60b.

56

a) iskivanje jezgra

b) promena temperature u jezgru

Slika 60. Postupak zavarivaja

Ako se struja iskljui pre dostizanja temperature topljenja tada u strukturi
zavarene take nema upljina i pora, ali nastaju krupno zrno i nemetalni ukljuci koji
smanjuju ilavost spoja. Suprotno tome, tokom topljenja i ovravanja jezgra
obrazuju se upljine i pore, to moe da se sprei dejstvom sile pritiska. Stoga
smanjenje pritiska na elektrodama treba da kasni u odnosu na iskljuenje struje za
vreme tk, dovoljno za zavretak kristalizacije. Poveanjem debljine komada, hlaenje
i kristalizacija se usporavaju, a vreme tk se produava. Kod debljih limova (elik
deblji od 56 mm) sila pritiska na elektrodama ne samo da treba da deluje due, ve
treba i da se povea da bi se spreila pojava upljina i pora.
Poseban problem kod elektrootpornog takastog zavarivanja predstavlja
skretanje struje (antiranje) zbog prisustva okolnih zavarenih taaka, sl. 60. Ova
pojava je izraenija je kod jednostranog zavarivanja, sl. 61a, nego kod dvostranog
zavarivanja, sl. 61b.

a) jednostrano

b) dvostrano

Slika 61. Skretanje struje kod takastog zavarivanja

1.3. UREAJI I ELEKTRODE ZA ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE
Ureaji za elektrootporno zavarivanje se sastoje od sledeih delova:

57

1.
2.
3.
4.

vremenskog prekidaa za ukljuivanje i iskljuivanje struje

elektrode (slika 65) i elemenata za dovoenje struje
papue i mehanizma za davanje sile pritiska (slika 63)
transformatora velike snage (slika 62) koji smanjuje napon sa 380 ili 220 V na
0,510 V, a na sledeoj slici je dat izgled transformatora

Slika 62. izgled transformatora za takasto zavarivanje

Sila pritiska moe da se zadaje mehaniki (nogom, sl. 6.7a, ili rukom, sl.6.7b) ili
automatski (hidraulino, elektrino ili pneumatski). U prvom sluaju pritisak je
konstantan, dok u ostalim sluajevima vrednost pritiska u ciklusu zavarivanja moe
da se menja.

a) stacionarni

b) pokretni (prenosni)
Slika 63. Ureaji za elektrootporno takasto zavarivanje

Elektrode se prave od legura bakra koje treba da imaju to veu elektrinu

provodnost i to veu otpornost na habanje na povienim temperaturama. Prvi
zahtev najbolje ispunjava ist bakar, ali je njegova tvrdoa, posebno na povienim
58

temperaturama, nedovoljna. Stoga se za izradu elektroda najee koriste legure

bakra sa hromom (0,31,2% Cr), sa kadmijumom (0,71,3% Cd) ili trojna legura CuCr-Zr (0,51,4% Cr, 0,020,2% Zr), sem za neke specijalne primene gde se koriste
volframove legure (najee sa bakrom), koje imaju manju provod-nost od legura
bakra ali znatno veu tvrdou. Elektrode se u svakom sluaju hlade tekuom vodom
da bi im se smanjila radna temperatura i poveao radni vek. Vrh elektrode moe da
bude razliitog oblika, sl. 64, a njegov izbor zavisi od problema koji se reava.

Slika 64. Presek elektrode i razliiti oblici vrha elektrode

Slika 65. izgled elektroda za takasto zavarivanje

1.4. PARAMETRI TAKASTOG ZAVARIVANJA
Na kvalitet elektrootporno zavarenih spojeva najvie utiu jaina struje
zavarivanja, sila pritiska na elektrode, vreme zavarivanja, dimenzije vrhova elektroda,
vreme prianjanja elektroda i vreme odravanja sile pritiska na elektrodama. Osim
navedenih parametara pri elektrootpornom zavarivanju treba voditi rauna o
karakteristikama osnovnog materijala, zahtevima za spoljni izgled zavarenih spojeva,
potrebnoj klasi kvaliteta spoja, kvalitetu opreme i ureaja za zavarivanje i njihovoj
kontroli.
Jaina struje i vreme zavarivanja su meusobno povezani parametri, a njihov
odnos moe da se definie integralnim izrazom za koliinu toplote: Q =R.I.t. Kako
uvek postoji minimalna jaina struje potrebna za dobijanje zavarenog spoja, vreme
zavarivanja ne moe da se poveava preko neke vrednosti. Minimalna vrednost
jaine struje zavisi od karakteristika osnovnog materijala, debljina limova i stanja
njihovih povrina, dimenzija vrha elektrode i sile pritiska, kao i temperature metala na

59

mestu gde se povrine dodiruju. Vrednosti jaine struje i vremena zavarivanja pri
kojima je mogue dobiti zavareni spoj, definisane su rafiranim delom na sl. 66.

Slika 66. a) dijagram vremena zavarivanja

b) razliiti oblici soiva

Zavareni spoj nee nastati ukoliko se odaberu vrednosti jaine struje i vremena
zavarivanja koje se na dijagramu nalaze levo od rafirane oblasti, ve e se tada
pojaviti efekt lepljenja spojeva. U podruju koje se nalazi desno od rafirane oblasti,
usled prekomerne toplote, nastae prskanje, tj. curenje ili izbacivanje rastopljenog
metala, to takoe pogorava kvalitet zavarenog spoja.
1.5. REIMI ZAVARIVANJA
Za postizanje kvalitetnog takasto zavarenog spoja potrebno je definisati optimalni
reim zavarivanja, to ukljuuje i izbor osnovnih parametara zavarivanja: jaine struje
Iz, vremena zavarivanja tz i sile pritiska Fp koja se prenosi preko elektroda. Prema
jaini struje i vremenu, reimi zavarivanja mogu da se podele na:
1. Otre, kod kojih je jaina struje velika, a vreme zavarivanja kratko
2. Meke kod kojih je jaine struje mala, a vreme zavarivanja dugo. Navedeni
reimi odraavaju se na oblik zavarene take, koji je u sluaju mekog reima
gotovo eliptian, a u sluaju otrog reima javljaju se karakteristina
ispupenja po okovima, sl. 66b. Promena jaine struje Iz i sile pritiska Fp
tokom zavarivanja ine ciklus zavarivanja, tabela 20
Tabela 20. Reimi elektrootpornog takastog zavarivanja elika
Naziv ciklusa
Jednoimpulsno takasto
zavarivanje konstantnim
pritiskom elektroda

ema ciklusa

Podruje primene
Zavarivanje niskougljeninih i
niskolegiranih elika debljine
najvie do 6 mm.

60

Dvoimpulsno takasto
zavarivanje konstantnim
pritiskom elektroda (zavarivanje
s naknadnom termikom
obradom).

Zavarivanje zakaljivih elika.

Vieimpulsno takasto
zavarivanje promenljivim
pritiskom elektroda.

Zavarivanje elika debljine lima

vee od 6 mm.

1.6. STRUKTURA I GREKE TAKASTOG SPOJA

Zavarena taka ima dve ose simetrije, veliku osu koja se poklapa sa linijom
dodira dva lima i malu osu koja se poklapa sa osom elektroda. U centralnoj zoni
zavarene take je najvee zagrevanje i najbre hlaenja, a promena temperature je
razliita u razliitim pravcima, ime se objanjava eliptinost zavarene take. Zbog
razliite brzine hlaenja u mikrostrukturi zavarenog spoja mogu da se uoe razliite
zone, sl. 67a. Zona 1 je ravnoosne strukture, 2 je zona sa orijentisanim dendritima, a
3 je zona normalizacije, koja se nalazi iznad A3 tempera-ture i ima sitnozrnastu
strukturu to povoljno utie na sve mehanike osobine. Zona 4 je pod-ruje koje
odgovara temperaturama A1 i A3. Zona 5 je podruje rekristalizacije, a 6 je zona
osnovnog materijala koja nije podvrgnuta delovanju termikog ciklusa zavarivanja.
Promena tvrdoe u podruju zavarenog spoja za tri razliita elika (kriva 111
austenitni elici, kriva 222 hladnovaljani niskougljenini elici, a krive 131 i 12
1 legirani elici) su date na sl. 67b.

Slika 67. a) ematski prikaz temperaturskog polja

kod takasto zavarenog spoja

b) Promena tvrdoe u podruju zavarene take

Najee greke kod takastog elektrootpornog zavarivanja (poroznost,

lepljenje, upljine, prskanje, pregorevanje) su prikazane na sl. 68, zajedno sa dobro
zavarenom takom, u kojoj treba da se vide: 1tamni prsten, 2siva srednja zona, 3
spoljni svetli prsten, 4unutranji svetli prsten, sl. 68a. Osnovni uzrok nastanka ovih
greaka je pogrean izbor parametara zavarivanja.

61

Slika 68. Greke kod takasto zavarenih spojeva na radiogramu: a) normalna taka b) poroznost
(srednja zona tamna ili kockasta), c) lepljenje (nema jednog ili ima dva tamna prstena), d) i e) upljina
(crne mrlje u sredinjoj zoni), f) prskanje, g) pregorela taka.

1.7. TAKASTO ZAVARIVANJE POJEDINIH METALA I LEGURA

Elektrootporno takasto zavarivanje tankih limova od niskougljeninog i
niskolegiranih elika ne predstavlja poseban problem i u tom sluaju se koristi
najjednostavniji reim zavarivanja, tab. 20. Zavarivanje elika sklonih zakaljivanju
zahteva komplikovaniji reim zavarivanja sa dva impulsa struje od kojih prvi slui za
zavarivanje, a drugi za termiku obradu kojom se zakaljene strukture otputaju,
tabela 20. Zavarivanje visokolegiranih nerajuih elika moe da bude slabijom
strujom ili kraim vremenom, jer je njihova elektrina otpornost vea, to je posebno
povoljno kod elika sklonih izluivanju karbida po granicama zrna.
Zavarivanje obojenih metala i legura zahteva poveanje sile pritiska posle
iskljuivanja struje, kao u sluaju elinih limova vee debljine, da bi se izbegla
pojava upljina i pora u zavarenoj taki. Legure Al-Cu tipa durala, koje se ne zavaraju
konvencionalnim postupcima topljenjem, mogu da se zavare elektrootporno.
1.8. ELEKTROOTPORNO AVNO ZAVARIVANJE
Elektrootporno avno zavarivanje je postupak spajanja metala kombinovanim
dejstvom toplote dobijene elektrinim otporom izmeu dva lima pritisnuta
elektrodama oblika diska i sile pritiska, sl. 69. Pri tome nastaje spoj (av) koji moe
da se shvati kao niz taaka, po pravilu delimino prekrivenih, koje obrazuju
neprekidan av, sl. 69c. Za dobijanje neprekidnog i nepropusnog ava korak taaka
(rastojanje izmeu centara dve susedne take) treba da bude a > 0,5dm. Bitna
razlika avnog zavarivanja u odnosu na takasto zavarivanje je oblik elektrode (disk
umesto ipke sl. 69d) i njeno obrtanje oko sopstvene ose, sl. 69a. Osim toga, kod
avnog zavarivanja je neophodno relativno kretanje elektroda i osnovnog materijala u
pravcu obrazovanja ava, sl. 69a. avno zavarivanje moe da se izvodi dvostrano,
sl. 69a, ili jednostrano, sl. 69b, u sluaju da nisu pristupane obe strane.

62

a) dvostrano

b) jednostrano c) presek ava

d) elektroda

Slika 69. postupci elektrootpornog zavarivanja

Uslovi zagrevanja pri avnom i takastom zavarivanju imaju dosta
zajednikog, kao to je uticaj intervala vremena u kome je ukljuena struja i sile
pritiska na karakteristike zavarenog spoja, dok su razlike posledica kretanja komada
u odnosu na elektrodu. Otpor pokretnog kontakta je vei od otpora nepokretnog
kontakta, to dovodi do intenzivnog izdvajanja toplote kod pokretnog kontakta, a pri
neprekidnom zavarivanju do pregrevanja; povrina komada se topi, a na elektrodu se
nalepljuju estice zavarenog materijala. Zbog oteenja komada i brzog troenja
elektroda neprekidno avno zavarivanje se retko primenjuje. Pauze kod prekidnog
zavarivanja poboljavaju hlaenje elektroda i smanjuju njihovo pregrevanje. Na sl. 70
je prikazan uticaj naina proputanja struje na oblik ava, gde se vidi da se
smanjivanjem pauze pri proputanju struje dobija vei preklop taaka, odnosno
neprekidni spoj ako pauze nema. Osnovni reimi avnog zavarivanja ugljeninih i
legiranih elika razliite debljine i legura aluminijuma su definisani u tab. 21.

a) velika pauza

b) mala pauza

c) bez pauze

Slika 70. Uticaj naina proputanja struje na oblik ava

Tabela 21. Reimi elektrootpornog avnog zavarivanja
Naziv ciklusa
Prekidno (impulsno)
ukljuivanje struje pri
neprekidnom obrtanju elektrode

ema ciklusa

Podruje primene
Zavarivanje niskougljeninih
i nerajuih elika debljine lima
do 3 mm

63

Neprekidno ukljuena struja

pri neprekidnom obrtanju
elektroda

Zavarivanje manje odgovornih

konstrukcija od niskougljeninih
elika debljine lima do 1 mm

Neprekidno ukljuena struja

pri neprekidnom obrtanju
elektroda

Zavarivanje aluminijumskih
legura debljine lima do 3 mm

Ureaji za avno zavarivanje su slini ureajima za takasto zavarivanje, s tim

da imaju veu snagu zbog izraenije pojave skretanja struje i da treba da obezbede
kretanje (obrtanje) elektroda. Materijal elektroda je praktino isti kao kod takastog
zavarivanja.
1.9. PARAMETRI ZAVARIVANJA
Osnovni parametri avnog zavarivanja su sila pritiska, jaina i vreme dejstva
struje, prenik i korak taaka i brzina zavarivanja. Sila pritiska, jaina i vreme dejstva
struje su povezani na slian nain kao kod takastog zavarivanja. Korak taaka
zavisi od debljine materijala i reima zavarivanja. Prekomerno prekrivanje taaka (a
< 0,5dm) je nepoeljno jer smanjuje vrstou spoja. Prenik pojedinih taaka zavisi
od debljine materijala, profila radnog dela elektroda i reima zavarivanja.
Pri prekidnom zavarivanju ukupno vreme ciklusa je odreeno kolinikom koraka
taaka i brzine zavarivanja, t = a/vz. Kolinik vremena zavarivanja i ukupnog
vremena ciklusa tz/t se bira u zavisnosti od osobina osnovnog materijala i obino
iznosi 0,30,7. Struja velike jaine s malim pauzama (tz/t 1) izaziva pregrevanje
komada i elektroda.
Veliina preklopa p moe da se odredi na osnovu izraza p = dT1vztp, gde je
dT1 prenik take koja bi se dobila da nema relativnog kretanja elektroda i limova
brzinom vz, sl. 6.16, a tp je razlika ukupnog vremena ciklusa t i vremena zavarivanja
tz. Prenik take koja se stvarno dobija oigledno je dT = dT1 + vztz, sl. 6.16. Ako
se zada preklop p, brzina zavarivanja vz moe da se odredi na osnovu prethodnih
izraza.

Slika 71. ema preklapanja taaka kod avnog zavarivanja

64

2.0. ELEKTROOTPORNO BRADAVIASTO ZAVARIVANJE

Elektrootporno bradaviasto zavarivanje je u osnovi isto kao takasto
zavarivanje s tim da se na jednom od limova koji se zavaruju prethodno naprave
ispupenja (bradavice) koje naleu na drugi lim i time odreuju put struji u
zatvorenom strujnom kolu, sl. 72. Nastajanje zavarene take je analogno takastom
zavarivanju, sl. 73.
Prednost bradaviastog zavarivanja u odnosu na takasto je u tome to u jednom
prolazu nastaje onoliko taaka koliko je bradavica pripremljeno na limu, tj. u veoj
proizvodnosti. Osim toga, elektrode traju znatno due jer nisu optereene kao kod
takastog ili avnog zavarivanja. Mana bradaviastog zavarivanja je potreba za
velikom snagom i silom pritiska, to komplikuje i poskupljuje ureaj za zavarivanje.

Slika 72. ema bradaviastog zavarivanja

Slika 73. Faze nastanka bradaviastog spoja

2.1. ELEKTROOTPORNO SUEONO ZAVARIVANJE ZBIJANJEM
Pri sueonom elektrootpornom zavarivanju zbijanjem delovi koji se zavaruju
steu se u eljusti maine tako da im se eone povrine priljube, sl. 74.
Ukljuivanjem struje, usled kontaktnog otpora osnovni materijal se zagreva na
mestima dodira do temperature koja je dovoljno visoka da se uz dodatni pritisak
podunom silom Fz ostvari spoj, sl. 75, ali je nia od temperature topljenja, pa spoj
nastaje u vrstom stanju. Ovaj postupak zavarivanja je primenljiv kod materijala koji
imaju dobru plastinost kao to su niskougljenini elik, aluminijum i bakar. Pri tome
popreni presek treba da bude to jednostavniji, a njegova povrina u odnosu na
duinu predmeta to vea. Sueono zavarivanje zbijanjem se najee koristi za
spajanje elinih ipki prenika 310 mm.

65

Slika 74 ema zavarivanja zbijanjem

Slika 75 Izgled spoja dobijenog zbijanjem

Osnovi parametri postupka su poduna sila (pritisak) i jaina struje, koje pri
zavarivanju elika treba izabrati u odgovarajuem opsegu. Suvie velika sila pritiska
smanjuje kontaktni otpor, pa je zagrevanje nedovoljno, sl. 76 a, a suvie mala sila
pritiska, usled prevelikog kontaktnog otpora, uslovljava lokalno pregrevanje, sl. 76 c, i
istiskivanje rastopljenog metala van spoja. Optimalna vrednost sile pritiska i
odgovarajua raspodela temperature je prikazana na sl. 76 b.

a) prevelika sila pritiska

b) optimalna sila pritiska

c) nedovoljna sila pritiska

Slika 76. Uticaj sile pritiska na raspodelu temperature pri sueonom zavarivanju
Pri suvie jakoj ili suvie slaboj struji poduna raspodela temperature je
nepovoljna jer je u prvom sluaju usled brze promene temperature oblast plastine
deformacije (oznaena sa x0, sl. 77) suvie mala, a raspodela veliine metalnog zrna
neravnomerna, sl. 77 a, dok je u drugom sluaju zbog spore promene temperature
oblast plastine deformacije prevelika, a zrno suvie krupno, sl. 77 c.
Optimalna brzina zagrevanja, raspodela temperature i veliine zrna je prikazana
na sl. 77 b, kao i odgovarajua veliina plastine deformacije, koja treba da bude 30
50% prenika ipke.
Izbor parametara pri zavarivanju obojenih metala i legura je znatno jednostavniji i
svodi se na uslov da se kontaktna povrina zagreje do temperature topljenja.

a) jaina struje prevelika

b) optimalna jaina struje c) jaina struje nedovoljna

Slika 77. Uticaj brzine zagrevanja na oblik i strukturu spoja

2.2. ELEKTROOTPORNO SUEONO ZAVARIVANJE VARNIENJEM

66

Kao i kod sueonog zavarivanja zbijanjem, kod zavarivanja varnienjem delovi koji
se zavaruju steu se u eljusti maine i pomeraju jedan prema drugom, ali se
strujno kolo uspos-tavlja preko elektrinog luka kada su delovi na nekom
rastojanju, i tek onda se njihove eone povrine priljube. Pri tome se kontakt
uspostavlja samo u pojedinim, isturenim takama (zbog neravnina eonih
povrina), a gustina struje dostie velike vrednosti uslovljavajui topljenje i
isparavanje materijala, koji se pod uticajem okolnih elektromagnetnih sila
izbacuje iz spoja, zajedno sa neistoama i oksidima. Ovaj proces izgleda kao
varnienje, po emu je postupak dobio ime. Tek kada se dostigne dovoljno
zagrevanje po duini osnovnog materijala i rastapanje eonih povrina, silom
pritiska se ostvaruje spoj uz naglo ubrzanje pomeranja delova i ukupno skraenje
zavarenih predmeta lv + lz, sl. 78. Pri tome se oko spoja obrazuje karakteristian venac, oznaka 1 na sl. 79, koji se otklanja mainskom obradom.

Slika 78 Osno pomeranje pri zavarivanju varnienjem

Slika 79 Izgled spoja sa vencem

Postupak zavarivanja varnienjem je po pravilu pogodan za materijale koji ne

mogu da se zavaruju zbijanjem. Ovaj postupak moe da se primeni na prstenaste i
druge poprene preseke sloenijeg oblika nego to je bio sluaj kod zavarivanja
zbijanjem. Postoje i druge, komplikovanije varijante sueonog zavarivanja
varnienjem, kao to je zavarivanje sa predgrevanjem, ime se spreava zakaljenje
kod elika sa vie ugljenika i legiranih elika.

ZATITA PRI RADU

Prilikom zavarivanja mogu se dogoditi povrede koji proistiu iz ovih uzroka:
1.
2.
3.
4.

Napon praznog hoda primenjenog izvora struje

Zraenje koje emituje elektrini luk
Gasovi, praine, prskotine iz rastopa ili elektrodne obloge pri topljenju
Otri delii koji odskau pri ienju troske

U nastavku su navedeni razlozi povreivanja varioca.

1.1. NAPON PRAZNOG HODA
Napon praznog hoda ne sme prei 70 V odnosno 100 V (volti) prema razliitim
propisima. Napon struje od 70 volti moe biti smrtonosan iz tih razloga za rad u
kotlovima i rezervoarima i u brodogradnji u nekim zemljama po propisima je
ogranien na 42 V pri praznom hodu. Ovde je navedeno da varioc mora da poseduje
odgovarajuu opremu kao to su: Zatitne rukavice, odgovarajua obua, podloga
(tepih od gume) treba sve konstrukcije koje se tretiraju zavarivanjem bude uzemjeno
po propisima, takoe oprema za zavarivanje treba biti uzemljena. Kablovi, kleta,
67

dra elektroda treba biti u besprekornom stanju, a u sluaju oteenja ne treba

krpiti oteeni deo nego isti treba zameniti novim istih karakteristika i fabrikata, a
bezbednost varilaca nema cenu. U nastavku su navedene sledee mere opreza:
1. Ne treba hvatati radni komad i dra elektroda jer se preko osobe (varioca)
moe zatvoriti strujni krug
2. Pre poetka rada izvore elektrine struje treba uzemljiti
3. Izbegavati rad u uzanim prostorima ( kotlovi, rezervoari) sa golim gornjim
delovima tela, bosim nogama, kao to je navedeno treba koristiti zatitna
odela, rukavice, obua i izolacija ispod nogu varioca
4. Nikako ne stavljati kleta za zavarivanje ispod pazuha
Na sledeim slikama dati su razlozi kako i na koji nain mogu nastati povrede
od strujnog udara.

a) oteena izolacija

b) neadekvatna i oteena obua

Slika 80. Ovde su dati razlozi nastanka strujnog udara

1.2. MEHANIZAM NASTANKA STRUJNOG UDARA
Elektrini udar moe nastati zatvaranjem strujnog kruga kroz delove tela, a da
bi se to moglo desiti napon struje mora biti dovoljan da savlada elekrini otpor tela ili
da rezimiramo mora postojati dovoljna razlika potencijala, a elektrini otpor tela je
promenljiv i iznosi od nekoliko stotina oma do desetak kilooma (vlana i suva koa)
dok otpor obue moe iznosi i preko 100000K. pod uslovom da je obua suva. U
zavisnosti o jaini struje mogue su i smrtne povrede, a posledice zavise o jaini
struje,vremenu protoka struje, vrsti napona bilo da je naizmenini (AC) ili
jednosmerni (DC) napon struje, jednosmerni napon struje je opasniji jer dolazi do
razlaganja tkiva, koe itd. (elektrolitiko razlaganje). Na sledeoj slici je data skala
koliko struja moe biti opasna.

68

Slika 81. Skala opasnosti od struje

Kod ureaja za zavarivanje treba voditi rauna prilikom upotrebe i odravanja
poeljno je napomenuti i sledee:
Poeljno je koristiti DC ureaje sa snienim naponom praznog hoda
Ureaji se moraju redovno odravati, menjati potrone delove, ienje
komprinovanim vazduhom
Voditi rauna o snazi ureaja i o jainama struja koji teku kroz kablove,
pa je poterbno proraunati odgovarajui popreni presek kablova na
primarnoj i sekundarnoj strani
Kablovi za zavarivanje moraju biti odgovarajuih preseka u suprotnom
dolzi do pregrevanja i topljenja izolacije
CE-Conformitee Europeene deklaracija po kojoj proizvoa opreme
garantuje da je po standardima Evropske unije
LVD- Low Voltage Directive
EMC- Electromagnetic Compatibility Directive
PPE- Personal Procetive Equipment Directive
EN 60974- Izrada ureaja za zavarivanje
Normom je definisana vrsta ugraenih zatitnih sistema kao i nain
ispitivanja
1.3. ELEKTRINI LUK
Elektrini luk znai osim svetlosnih i infracrvenih zraka vrlo je velikog
inteziteta, jo je i ultraljubiasta. Svetlosni zraci su vrlo neprijatni zbog jakog
inteziteta, a infracrveni zbog toplotnih zraenja. I jedni i drugi mogu se lako opaziti po
svom fizikom dejstvu, pa se mora paziti da ne doe do opekotina i zaslepljivanja,
Ultra ljubiasti zraci su nevidljivi pa se njihovo dejstvo esto ne opazi pravovremeno.
Posledice mogu biti zapaljenje koe (svrab, plikovi) ili zapaljenje ronjae( kod
oka) koje izaziva suzenje oiju i bolan oseaj kao da su oi pune peska. Sve
negativne posledice ovih zraenja na oi mogu se eliminisati korienjem
69

zatamnjenih stakala na naoarima i kacigama, a za zatitu tela i ruku odgovarajua

radna odela i rukavice. Zraenja su najopasnija ne samo za varioca nego i za radnike
koji se nalaze koji se nalaze u zoni gde se obavlja zavarivanje, iz tih se razloga oko
mesta gde se obavlja zavarivanje postavljaju se paravani koji su tamnijih boja,
uglavnom crna ili tamno zelena.
Na sledeoj slici je dat dijagram zraenja.

Slika 82.Dijagram zraenja

Slika 83. Kaciga sa zatamnjenim atermalnim staklom

1.3. a) GASOVI, PRAINE, PRSKOTINE IZ RASTOPA ILI ELEKTRODNE
OBLOGE PRI TOPLJENJU
Gasovi koji se razvijaju prilikom zavarivanja prilikom topljenja, kao i rastopina
su prema doadanjim iskustvima neprijatni ali nisu tetni. Usled visoke temperature
luka dolazi do razlaganja vazduha (azot, ozon). Naroitu panju terba obratiti pri
zavarivanju bazinim elektrodama u kojima se pri radu javljaju isparenja fluora koja
jako iritiraju. Isto tako pri zavarivanju elika legiranih hromom ili obojenih metala, kao
to su mesing, bronza, cink itd, javljaju se isparenja koja sadre toksina isparenja.
Meutim do neprijatnih koncentracija moe doi samo u skuenim prostorima. U tim
sluajevima treba se postarati za dobro provetravanje gde se vri zavarivanje to se
70

moe postii pomou ventilacionih sistema za ubacivanje sveeg vazduha, a u

izuzetnim sluajevima se koristi maska za disanje. Prilikom rada u velikim fabrikim
halama nema opasnosti jer je dovoljno prirodno provetravanje. Pri radu sa bazinim
elektrodama u manjim prostorijama najbolje je da stalno radi ventilacija gde se vri
zavarivanje. Pri reparatuvnom zavarivanju rezervoara u kojima su se nalazili
ugljovodonici (nafni derivati) treba pre intervencije, popravke treba temeljno oistiti od
svih ostataka (ispiranjem i provetravanjem). Na sledeoj slici je dat dijagram.
80

70

Kisela
Rutilna
Bazina
Celulozna

60

50

40
30

20
10

0
Na2O

Al203

SiO2

K20

CaO

TiO2

MnO

Fe2O3

F-

Satav para (%) u zavisnosti od elektroda

Slika 84. Grafikon sastava para
Na sledeim slikama su dati mehanizmi kako treba varioc da se zatiti od isparenja.

a) zatita maskom za disanje

b) usisnik dima na mestu vara

71

c) na ovoj slici je dat primer kako se usisava isparenje na mestu zavarivanja

Slika 85. metode za odstanjivanje isparenja
Tabela 22.
Postupak
zavarivanja
REL
MIG/MAG
MIG

IMPULSNI
MIG/MAG
TIG

Materijal

Aluminijum
Svi

Kritino
zagaenje
estice
estice, Cr(lv)
estice
estice, Cr,
Ni, Ozon
Ozon
Ozon, estice

Cr-Ni elik
Aluminijum
Crni elik
Cr, ni elik

Ozon
Ozon
estice, (Ba)
estice, Cr(lv)

Crni elik
Cr-Ni elik
Crni elik
Cr-Ni elik

Preporuljiva ventilacija
LE
FEG

(*)

HAS

(*)

PRAKOM
ISPUNJENA
ICA
LE: Lokalna ekstrakcija; FEG: Fume Extracting Gun Pitolj sa elektrodom; HAS: Helmet with air
sypply maska sa doturom vazduha

1.3. b) UARENI DELII KOJI ODSKAU PRILIKOM ZAVARIVANJA

Uareni delii (prskotine) iz rastopa mogu izazvati opekotine i progorevanje
radnog odela. Zatitne mere su kone rukavice, kecelje i kamane. Zatitna stakla na
titu ili kacigi brzo bi izgubila providnost naslage sloja prskotina; pa se shodno tome
ispred zatitnog (atermalnog) stakla postavlja se obino staklo za prozore, koje se
posle izvesnog vremena menja novim, time se poveava vek trajanja atermalnog
stakla. Zbog ovih prskotina u blizini radnog mesta gde se vri proces zavarivanja ne
smeju se ostavljati zapaljive materije i predmeti niti se u blizini ne sme farbati
povrine nitrobojama.
72

1.3.c) OTRI DELII KOJI ODSKAU PRILIKOM IENJA TROSKE

Za ienje ava koristi se zakiva eki i etke, pri skidanju troske otrim
vrhom ekia moe da se dogodi da delii troske upadnu u oko. Zbog toga je
pravilo da ekiem udara od sebe, ali je sigurnije da zavariva koristi zatitne
naoare. Na sledeim slikama je dat pribor za ienje troske

Slika 86. Rotacione etke za ienje troske

Slika 87. eki za ienje troske

Slika 88. Zatitne naoare za zatitu oiju kod ienja troske

1.4. OPASNOST KOD TIG ZAVARIVANJA Mere opreza!
Kod TIG postupka zavarivanja koristi se visoki napon od 2000V do 4000V (2-4
Kv) i frekvencije nekoliko desetina KHz (Kiloherca), a kod ovog postupka se javlja
skin efekat zbog poveanja frekvencije poveava se i otpor u preseku provodnika
odnosno struja prolazi po povrini provodnika.
Treba navesti i sledee:
1. Problem visokog inteziteta elektromagnetnog zraenja
2. Interferencija uzrokuje probleme elektronske opreme (merni i upravljaki
sistemi)
3. Ubrzano propadanje gume zbog visoke koncentracije ozona u podruju VF
pranjenja curenje zatitnog gasa i vode za hlaenje
4. Mogunost pojave dubokih opekotina ako se naboj direktno usmeri direktno
na kou
5. Novi TIG uraji ne koriste sinusoidni oblik napona ve pravougaoni oblik
impulsa, nema potrebe za visokom frekvencijom osim kod uspostavljanja luka

73

RENIK ZAVARIVANJA
Tabela 23. Renik zavarivanja
RE (UK)

Abrasive
Acetylene
gas
Alloy

Alternating
Curent(AC)

Arc Welding
(Shielded
MetalArc
Welding)

Argon

DEFINICIJA (UK)
A material, such as
sand, silicon or crused
stone used for surface
cleanining
A chemical combination
of two elements: carbon
and hydrogen
A metal that is made by
mixing two or more
metals, or a metal
andanother substance
Is an electrical current
in which magnitude and
direction change in
cycles, as opposed to
direct current, in which
direction is
constant.
A welding process
where similar materials
are joined with a
heating process caused
by an electric arc. In the
most common use, this
process includes the
use of a filler metal. Arc
welding refers to a
group of welding
processes that use a
welding power supply
to create an electric arc
between an electrode
and the base material
to melt the metals at
the welding point. They
can use either direct
(DC) or alternating (AC)
current, and
consumable or
nonconsumable
electrodes. The welding
region is sometimes
protected by some type
of inert or semi-inert
gas, known as a
shielding gas, and/or an
evaporating filler
material.
Is a chemical element
designated by the
symbol Ar. Argon has
atomic number 18 and
is the third element in

RE (SRB)

Brusni materijal

Acetilen
Legura

Naizmenina struja
(AC)

Luno zavarivanje
(Luno zavarivanje u
zatiti gasa)

Argon

DEFINICIJA (SRB)
Materijal poput peska, silikona ili
drobljenog kamena, koji se koristi
za ienje povrine
Hemijska
kombinacija
dva
elementa: ugljenika i vodonika
Metal koji se pravi meanjem dva
ili vie metala, ili metala i neke
druge supstance
Elektrina struja kod koje se
veliina i smer menjaju u
ciklusima, za razliku od
jednosmerne struje kod koje je
smer stalan.
Postupak zavarivanja tokom
kojeg se slini materijali spajaju
putem toplote koju stvara
elektrini luk. U najveem broju
sluajeva, ovaj postupak
ukljuuje korienje dodatnog
metala. Luno zavarivanje se
odnosi na grupu zavarivakih
postupaka koji koriste izvor
napajanja za formiranje luka
izmeu elektrode i materijala
podloge da bi se metali istopili do
take zavarivanja. Mogu da
koriste ili jednosmernu (DC) ili
naizmeninu (AC) struju, kao i
topljive i netopljive elektrode.
Podruje zavarivanja je ponekad
zatieno nekom vrstom inertnog
ili poluinertnog gasa, koji je
poznat po nazivu zatitni gas, i/ili
isparljivi dodatni materijal.

Hemijski element koji se

oznaava simbolom Ar.
Argon ima atomski broj 18 i
trei je element u grupi 18
periodnog sistema

74

Beveling

Brazing

Butt Joint
(Butt Weld)

Buzz Box

Consumable
& non
consumable
electrodes

Cutting Tip

Cutting Torch

Cylinder

Defective
Weld
Direct

group 18 of the periodic

table (noble gases).
Argon is present in the
Earth'satmosphere at
slightly less than 1%,
making it the most
common noble gas on
Earth.
Preparing the ends of
the pipes to be welded
by machining them so
that the angle of the
edges is anything but
90
A process where
metals are joined by
using a filler metal that
melts at a temperature
above 450C.
A joint (or weld) where
the two pieces being
connected come
directly together in the
same plan
Another term for a
generalpurpose arc
welder. The name is
derived from the sound
made when the welder
is running
Consumable electrodes
provide a path for the
current. They also
supply fuller metal to
the joint.
Non- consumable
electrodes are only
used as a conductor for
the electrical current,
such as in gas tungsten
arc welding
The part of an oxygen
torch that directs the
flow of the gas.
The device used in
oxygen cutting to
control and direct the
flow of the gasses used
for cutting and heating
metal.
A container to store and
Transport compressed
gas
A weld with one or
more of the following
defects: Porosity,
undercut, slag
inclusion and improper
weld size.
- Or "continuous

(plemeniti gasovi). Argon je

prisutan u zemljinoj atmosferi sa
neto manje od1%, to ga ini
najeim prirodnim gasom na
Zemlji.

Zakoenje

Tvrdo lemljenje

eono zavarivanje
(eoni av)

Zujalica

Topljive i netopljive
elektrode

Vrh za rezanje

Gorionik za rezanje

Cilindar

av sa grekom

Jednosmjerna struja

Priprema zavretaka cevi za

zavarivanje na nain to se
mainski obrade tako da im ugao
ivice bude bilo koji osim 90.
Postupak kojim se metali
spajaju korienjem dodatnog
metala koji se topi na temperaturi
iznad 450C.
Spoj (ili av) kod kojeg se dva
komada koja se spajaju nalaze u
istoj ravni.
Jo jedan naziv za ureaj za
luno zavarivanje za optu
namenu. Naziv potie od
zvuka koji se uje kada je
ureaj u funkciji
Topljive elektrode
obezbeuju put za struju.
Takoe dovode dodatni
metal do spoja. Netopljive
elektrode se koriste samo
kao provodnik za elektrinu
struju, kao to je to sluaj sa
lunim zavarivanjem
volframom.
Deo kiseonikog gorionika koji
usmerava tok gasa
Ureaj koji se koristi kod rezanja
kiseonikom za kontrolisanje i
usmeravanje toka gasova koji se
koriste za rezanje i zagrevanje
metala.
Rezervoar za skladitenje i
transport kompresovanog gasa.
av sa jednom ili vie
greaka: poroznost,
podrezanost, zahvat troske i
neadekvatna veliina vara.
- Ili "neprekidna struja" se

75

Current (DC)

Down Hand
Weld
Edge Weld
Electrode
(Arc
Welding
Electrode
Holder

Face Shield
(Helmet)

Ferrous

Fillet Weld

Filler metal

Fixture

Flat Weld

Flux

Fuel Gases

current," is considered
as the constant flow of
electrons in the single
direction from low to
high potential.
A vertical weld where
the welder starts at the
top and works
downward
A weld where the
edges of two pieces
come together
A rod made up of filler
metal with a coating on
it designed to aid and
protect the bead during
the welding process.
The "handle" portion of
the arc welder that
holds the electrode in
place.
A safety device worn
over the face to protect
the eyes and face from
the arc, sparks and
molten metal. Arc
welding without proper
eye protection can lead
(quickly) to permanent
damage to the eyes.
Containing or relating to
iron
A weld joining two
pieces of metal that are
more or less
perpendicular to each
other
Is a metal added in the
making of a joint
through welding,
brazing or soldering.
Various types of filler
metals exist.
A tool or device used to
hold pieces in place for
welding.
A weld where the
pieces being joined
come together
horizontally in front of
and below the welder
A substance that
facilitates soldering,
brazing and welding by
chemically cleaning the
metals to be joined
Gases mixed with
oxygen in heating and
cutting operations.

(DC)

Nizlazni var

Rubni var

Elektroda (luno
zavarivanje)
Dra elektrode

Maska (kaciga)

elini

Ugaoni av

Dodatni metal

Stega

av sa ravnim licem

Praak za zavarivanje

Gorivi gas

definie kao stalan tok elektrona

u jednom smeru od niskog do
visokog potencijala
Vertikalni var kada zavariva
pone od vrha i kree se prema
dole.
Var u kojima se povezuju rubovi
dva komada
ica napravljenja od dodatnog
metala sa prevlakom ija je
namena da pomogne i zatiti
zavar tokom postupka
zavarivanja.
Deo kao ruka kod ureaja
za luno zavarivanje koji dri
elektrodu.
Deo zatitne opreme koji se
nosi preko lica da zatiti oi i
lice od luka, varnica i
istopljenog metala. Luno
zavarivanje bez adekvatne
zatite oiju moe (brzo)
dovesti do trajnog oteenja
oiju.
Koji sadri ili se odnosi na
gvoe.
av kojim se spajaju dva
komada metala koji se manje
vie meusobno pod pravim
uglom.
Metal koji se dodaje pri
izradi spoja putem zavarivanja,
tvrdog lemljenja ili lemljenja.
Postoje razliite vrste metala za
punjenje.
Alat ili sredstvo koje se koristi za
stezanje pripremka.
av u kojem se komadi spajaju
po horizontali ispred i ispod
zavarivaa.
Supstanca koja olakava
lemljenje, tvrdo lemljenje i
zavarivanje na nain to hemijski
isti metale koji se spajaju.
Opte poznato pod nazivom
elektroluno zavarivanje
volframom u zatiti inertnoggasa;
postupak lunog zavarivanja koji

76

Hand Shield

Iron

Inert
gas/Shielding
gas

Lap Joint

MIG Welding
(Metal
Inert Gas)

Mild Steel

Out-OfPosition
Weld
Overhead
Weld
Oxyfuel
Plasma

Plasma
Cutting

Similar to a Face
Shield or Helmet, but
held in front of the face
rather than worn.
A base element that is
the primary substance
in the makeup of steel,
cast iron and wrought
iron.
A gas that does not
normally combine
chemically with
materials. Their
purpose is to protect
the weld area from
atmospheric gases,
such as oxygen,
nitrogen, carbon
dioxide and water
vapor.
A joint where two
pieces of metal lap over
each other, allowing a
bead to be placed
between the edge of
one piece and the face
of the other
Also known as wirefeed welding, although
it is possible to do wirefeed welding without
the inert gas. Metals
that are difficult to arc
weld may be MIG
welded
Steel with less than
0.15%carbon. (Also
called low carbon
steel). Most steel in
Common use is mild
steel.
Any weld where the
work is not flat in front
of the welder.
An inverted weld where
the pieces being joined
are above the welder.
Pure oxygen combined
with gas.
A gas that has been
heated to the point
where it will conduct
electricity.
A cutting process
where the metal is
heated to the melting
point by an arc through
the plasma and then

Runa zatitna maska

Gvoe

Inertni gas/Zatitni gas

Spoj na preklop

MIG zavarivanje
(elektroluno
zavarivanje topljivom
ianom elektrodom u
zatiti inertnog gasa)

Meki elik

Izmjeteno zavarivanje
Zavarivanje iznad glave
Smea
Plazma

Rezanje plazmom

koristi netopljive volfram

elektrode za stvaranje ava.
Slino maski ili kacigi, ali se
dri ispred lica umesto da
se nosi.
Osnovni element koji je
primarna supstanca kod
izrade elika, livenog gvoa
i kovanog gvoa.
Gas koji se obino hemijski ne
kombinuje sa materijalima.
Njegova svrha je da zatiti
podruje zavarivanja od
atmosferskih gasova, poput
kiseonika, azota, ugljen dioksida
i vodene pare.

Spoj kod kojeg se dva

komada metala preklapaju
jedan preko drugog, to
dozvoljava da se var postavi
izmeu ivice jednog komada
i povrine drugog.
Poznato i kao iano
zavarivanje, iako je iano
zavarivanje mogue obavljati i
bez inertnog gasa. Metali koje je
teko luno zavariti mogu se
zavariti pomou MIG.
elik sa manje od 0,15%
ugljenika. (Poznat i pod nazivom
niskougljenini elik). elik koji
se najee koristi je meki elik.
Svako zavarivanje gdje se rad ne
obavlja direktno ispred
zavarivaa.
Izokrenuto zavarivanje gde se
komadi koji se spajaju nalaze
iznad zavarivaa.
isti kiseonik kombinovan sa
gasom.
Gas koji je zagrejan do take na
kojoj e provoditi elektricitet.
Proces rezanja gde se metal
lukom kroz plazmu zagreva do
take topljenja a zatim uklanja
pritiskom koji stvara gas iz
mlaznice. CNC plazma rezai (sa

77

Polarity

Radiation
Shielding
Gas
Slag
Inclusion
Soldering

removed by the
pressure of the gas as
directed by the nozzle.
CNC (computer
numeric control)
plasma cutters are
used for precise cutting
of complex patterns in
metal.
The polarity of a
machine refers to
direction of current flow.
Polarity can only be
obtained on a DC
machine.
Energy from heat or
light that you cannot
see.
See Inert gas
Non-metallic material
trapped in a weld.
A method of joining
metal parts using a filler
material (solder) that
has a melting
Temperature below
450C .
Spot Weld

Spot Weld

Tack Weld

TIG Welding
(Tungsten
Inert Gas)

Tungsten

Up -Hand
Weld
Ventilate
Weave Bead

kompjuterskom numerikom
kontrolom) se koriste za precizno
rezanje sloenih struktura u
metalu.

Polaritet

Radijacija (zraenje)
Zatitni gas
Zahvat troske

Lemljenje

Takasti av
A small weld used to
hold pieces of an
assembly in place prior
to the final (continuous)
welding.
A welding process
where an inert gas
protects the molten
metal from the
atmosphere to produce
a high quality weld.
A non-consumable
material used in TIG
welding to carry current
to the weld puddle.
(very hard, heavy,
steelgrey- to-white
transition metal; W in
the periodic table.)
A vertical weld where
the welder starts at the
bottom and works
upward.
To cause fresh air to
enter and move around
an enclosed space.
A welding pattern often
used in butt welds
where the welder

Mesto pripajanja
TIG zavarivanje
(elektroluno
zavarivanje
Volframovom
tungsten elektrodom
u zatiti inertnog gasa)

Polaritet ureaja odnosi se

na smer toka struje.
Polaritet se moe dobiti samo na
ureajima za jednosmernu struju.
Energija od toplote ili svetlosti
koju ne moete videti.
Vidi inertni gas
Nemetalni materijal koji je ostao
u avu.
Metoda spajanja metalnih delova
korienjem materijala za
punjenje (kalaj) koji ima
temperaturu topljenja ispod
450C.
av izmeu dva komada
materijala koja se preklapaju;
obino se koristi kod limova.
Mali av koji se koristi da dri
zajedno dva predmeta neke
celine pre zavrnog
(kontinuiranog) zavarivanja.
Postupak zavarivanja kod kojeg
inertni gas titi istopljeni metal od
atmosfere da bi se dobio
visokokvalitetni av.

Volfram

Netopljivi materijal koji se

koristi kod TIG postupka
zavarivanja da prenese
struju do otopine ava
(veoma tvrd, teak, boje elino
sive prema bijeloj, prelazni metal;
oznaka W u periodnom sistemu.)

Uzlazni av

Vertikalni av kod kojeg

zavariva poinje odozdo i kree
se navie.

Ventilacija
Zavarivanje u irokim
varovima

Uiniti da sve vazduh ue i da

cirkulie po zatvorenom prostoru.
ara zavarivanja esto u
primjeni kod kod eonih avova a
kod koje zavariva

78

Weld
Welder
(noun)
Welding
Power
Supply
Welding Rod

Voltage (V)

moves the arc back and

forth across the joint
while also moving along
it
To join two pieces of
metal together
permanently by melting
the parts that touch.
A person whose job is
welding.
A device that provides
an electrical current to
perform welding
A means of delivering
filler metal to the weld.
In arc welding, the rod
is called an electrode.
Is the pressure required
to move the electric
current.

pomera luk napred nazad preko

spoja dok se
istovremeno kree du njega.
Zavariti
Zavariva
Izvor napajanja
ipka za zavarivanje

Napon (V)

Spojiti dva komada metala

zajedno i trajno, topljenjem
delova koji se dodiruju.
Osoba koja se bavi
zavarivanjem.
Ureaj koji obezbeuje elektrinu
struju za obavljanje zavarivanja.
Nain dovoenja dodatnog
metala do ava. U lunom
zavarivanju ipka se naziva
elektroda.
Pritisak neophodan da bi se
pokretala elektrina struja.

Ovaj renik je zasnovan na terminologiji zavarivanja.

79

LITERATURA
1. ICM Internacional Organization for Migration, projekat Migracija za razvoj na
Zapadnom Balkanu (MIDWEB): Novembar 2011god.
2. Sveuilite u Zagrebu, Opasnosti i zatita na radu pri zavarivanju Fakultet
Strojarstva i brodogradnje
3. mr. Nenad Janji, Nekonvencionalne Obrade - Visoka kola Primenjenih
Strukovnih Studija Vranje 2007 god.
4. mr. Nenad Janji, Tehnologija Zavarivanja predavanja Visoka kola
Primenjenih Strukovnih Studija Vranje
5. dr. Zoran Janji CNC tehnologije - Visoka kola Primenjenih Strukovnih
Studija Vranje 2011 god.
6. dr. Slobodan Stefanovi Tehnologija zavarivanja - Visoka kola Primenjenih
Strukovnih Studija Vranje, 2009 god.
7. Branko N. Luki, Osnovi nauke o zavarivanju materijala Uice 2000 god.
8. dr. Vladimir Dukovski, Avtomatizirano zavaruvako proizvodstvo
Univerzitet Kiril i Metodij Skopje 1981 god.
9. dr Miodrag T. Tasi, mr Duan N. Spasi, Numeriki upravljane maine
Univerzitet u Niu Mainski Fakultet Ni 1998 god.
10. Teniki dokumenti iz metalo preraivake industrije Alfa Plam Vranje
11. V,Milosavljevi, A, orevi: Mainski materijali II deo, Univerzitet u
Beogradu, izdanje Mainskog Fakulteta u Beogradu, 2000 god.
12. V, Milosavljevi, A, orevi: Mainski materijali II Elektroluno zavarivanje
Univerzitet u Beogradu, izdanje Mainskog fakulteta u Beogradu, 2000 god.
13. Milorad N. Justinianovi: Elektrine instalacije i osvetljenje Za drugi razred
srednje elektrotehnike kole , izdanje Zavoda za udbenike i nastavna
sredstva Beograd 1996 god.

80