3.

OPREMA, TEHNIČKI GASOVI I PRAKTIČNA PRIMENA TIG I MAG/MIG

POSTUPKA ZAVARIVANJA - Vežba broj 3 (pripremio: Dr Vukić Lazić, red. prof.)

3.1 Osnovi zavarivanja u zaštitnim gasovima

Kao zaštitni gasovi primenjuju se argon, helijum (u Americi), CO2, i mešavina gasova (CO2 + Ar;
Ar + CO2 + O2; Ar + H2; Ar + N2). Prednost u odnosu na REL jeste mogućnost mehanizacije,
automatizacije i robotizacije. Štaviše, prva primena industrijskih robota počela je u oblasti MAG-
zavarivanja. Svi postupci zavarivanja u zaštitnim gasovima svrstavaju se u elektrolučne, a navedeni
gasovi dovode se u zonu spoja da zaštite metalno kupatilo, kapljicu dodatnog materijala i zavar od
štetnog delovanja gasova iz vazduha.
U zavisnosti od vrste elektrode ili elektrodne žice kao i primenjenog zaštitnog gasa razlikuju se:
TIG, MAG i MIG- zavarivanje (sl. 3.1).

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE
U ZAŠTITI GASA

VRSTA ELEKTRODE ZAŠTITNI GAS

TOPLJIVA NETOPLJIVA INERTAN AKTIVAN

ELEKTRODNA VOLFRAMSKA CO2 ILI

Ar , He
ŽICA ELEKTRODA SMEŠA GASOVA

TIG

MIG MAG

Slika 3.1 Postupci zavarivanja u zaštitnoj atmosferi

3.1.1 Argonsko zavarivanje TIG (WIG)

Naziv TIG je skraćenica od Tungsten-Inertan-Gas, prema nazivu za volfram u anglosaksonskim
zemljama. Specifičnost ovog postupka jeste u tome što se električni luk održava između netopljive
volframske elektrode i osnovnog materijala (sl. 3.2). Rubni šavovi dobijaju se stapanjem posuvraćenih
stranica zavarivanih limova, a ostali šavovi uz pomoć dodatnog materijala (šipke, s  6 mm). TIG se
može mehanizovati pomoću posebnih automata za dovođenje dodatne žice prečnika do 2.5 mm.
Argonski se spajaju svi zavarljivi metali, ali se zbog visoke cene TIG-om najviše zavaruju
visokolegirani čelici, neželezni metali i njihove legure, a naročito aluminijum i njegove legure (katodno
čišćenje Al2O3). Električni luk se kod savremenih uređaja uspostavlja pomoću visokofrekventnih
jonizatora, tj. posebnog izvora struje visokog napona. Luk se može uspostaviti i dodirom vrha elektrode i
osnovnog materijala, ali se time prlja elektroda i ubrzava njeno trošenje.

1
 Slika 3.2 Shema TIG zavarivanja
Kompletna oprema za TIG-zavarivanje prikazana je na slici 3.3.

Slika 3.3 Shematski prikaz kompletne opreme za TIG-zavarivanje

Osnovne karakteristike argonskog zavarivanja su:

 zavarivanje je moguće u svim položajima za debljine do 10 mm,
 parametri zavarivanja su: jačina struje I = 10600 A; napon luka U = 1030 V;
 brzina zavarivanja vz = 650 m/h i više,
 struja zavarivanja: jednosmerna direktnog polariteta* za čelik i naizmenična za Al i njegove legure,
 spoljna karakteristika izvora: strmopadajuća (konstantna struja).
Zaštitni gas argon isporučuje se u čeličnim bocama zapremine 40 l pod pritiskom 150200 bara.
3.1.1.a Tehnološki parametri zavarivanja TIG postupkom
Netopljive elektrode za TIG zavarivanje izrađuju se od čistog volframa, legure volframa i torijuma i
legure volframa i cirkonijuma. Elektrode od čistog volframa se koriste prvenstveno za zavarivanje
naizmeničnom strujom, koja se primenjuje pri zavarivanju aluminijuma i njegovih legura. Elektrode
legirane torijumom (0.5 do 2% Th) se mogu opteretiti jačom strujom i time se smanjuje opasnost od

*
Direktan polaritet - negativna elektroda (E-)

2
delimičnog topljenja vrha elektrode. Legirane elektrode se koriste za zavarivanje jednosmernom strujom
negativnog polariteta (E-), mada mogu da rade i sa naizmeničnom strujom dajući pri tome bolje početno
i naknadno uspostavljanje luka. Elektrode legirane sa cirkonijumom (do 0.4% Zr) nalaze posebnu
primenu pri zavarivanju naizmeničnom strujom aluminijuma jer cirkonijum pomaže da se održi stabilan
oblik vrha elektrode. Prečnici elektroda su standardizovani u rasponu od 0.25 do 6.4 mm (0.25; 0.51;
1.00; 1.6; 2.4; 3.2; 4.00; 4.8; 6.4) a elektrode se označavaju posebnom bojom (zelena - od čistog
volframa, žuta - sa 1% torijuma, crvena - sa 2% torijuma, plava - sa 0.5% torijuma i smeđa - sa 0.4%
cirkonijuma). Izvučeni kraj elektrode odgovara približno prečniku mlaznice, a kraj je zašiljen najčešće u
obliku konusa.
Kao zaštitni gas se koristi argon, helijum ili smeša argona i helijuma. Argon se više koristi kod nas i
u Evropi, a helijum u Americi. Protok zaštitnih gasova se bira u zavisnosti od vrste i debljine zavarivanih
delova, položaja zavarivanja, vrste spoja i tsl. Količina zaštitnog gasa pri TIG zavarivanju u zaštiti
argona se kreće u opsegu od 6.5 do 30 l/min odnosno nešto više kada je reč o helijumu.
Pri zavarivanju TIG postupkom najčešće je u primeni jednosmerna struja direktnog polariteta
(negativna elektroda E-) čime se ostvaruje uže kupatilo, veća dubina uvarivanja i uža zona uticaja
toplote. Zavarivanje jednosmernom strujom, sa negativnom elektrodom, primenjuje se za legirane čelike,
nerđajuće čelike, titan i bakar (ali ne i za legure Cu koje sadrže Al). Jednosmerna struja pozitivne
elektrode (E+) se primenjuje pri zavarivanju tankih limova od aluminijuma, magnezijuma, titana da bi se
ostvario efekat katodnog čišćenja. Naizmenična struja se primenjuje pri zavarivanju aluminijuma,
magnezijuma i nekih vatrootpornih metala. Pri TIG zavarivanju legura aluminijuma može se pojaviti
poroznost metala šava. Tome je uzrok vlaga, površinski oksid Al2O3 i nečistoće aluminijuma. Zato se
traži čišćenje zone zavarivanja i okoline (oko 30 mm) strugačem ("šaberom") ili metalnom četkom.
Dodatni materijal se bira u zavisnosti od osnovnog materijala i isporučuje se u obliku žica i šipki
pri ručnom zavarivanju, ili namotan na koturu pri automatskom zavarivanju. Ponekad se kao dodatni
materijal za TIG zavarivanje može koristiti i parče ili traka uzeta iz osnovnog materijala. U principu
dodatni materijal za TIG zavarivanje kao i tehnika zavarivanja se bira kao i pri gasnom zavarivanju. Žice
moraju biti čiste kao i oprema kojom se zavaruje, bez tragova oksida, masti, ulja i sl. Ponekad se zahteva
izvođenje operacije zavarivanja sa tzv. "belim rukavicama" (pri zavarivanju kosmičke opreme, delova
nuklearnih reaktora i tsl.).
TIG zavarivanje je moguće izvoditi u svim položajima. Tanji materijali se zavaruju bez posebne
pripreme ivica izvođenjem tzv. prirubnih, ugaonih ili I spojeva, dok se u slučaju veće debljine, ivice
posebno pripremaju slično kao i pri zavarivanju u zaštiti CO2. Najčešće su korišćeni spojevi sa V -
žlebom za s= 3.212.7 mm, odnosno X - žlebom za s > 12.7 mm.
Jednosmernom strujom pravog polariteta (E-) (sl. 3.4a), dobija se toplotni bilans: 2/3 toplote u
osnovni materijal, a 1/3 toplote u elektrodu. Ovakva raspodela daje dobro uvarivanje, manje termičko
opterećenje vrha W-elektrode nego (E+), a samim tim i neznatnu opasnost od prelaska čestica volframa u
šav.
Pri obrnutom polaritetu (E+) (sl. 3.4b), unosi se u OM samo 1/3 toplote, a elektrodi se predaje 2/3,
pa se dobija širok i plitak zavar, uz katodno čišćenje osnovnog materijala. Veći unos toplote u
volframsku elektrodu (E+) nego u OM, nameće potrebu da ona bude većeg prečnika nego za (E-). Veza
(E+) pogodna je za zavarivanje tankih oksidisanih limova, budući da elektroni izleću iz OM velikom
brzinom kroz oksidnu skramu, razbijaju je i podižu, a strujanjem argona oksidna skrama se odnosi sa
površine rastopa.

3
 Slika 3.4 Uticaj vrste struje i polariteta na raspodelu toplote pri TIG-zavarivanju:
a) direktan polaritet (E-), b) obrnuti polaritet (E+) i c) zavarivanje naizmeničnom strujom (~)
Pri TIG-zavarivanju naizmeničnom strujom (sl. 3.4c), raspodela toplote (Q) je gotovo podjednaka
(po 1/2Q na OM i DM); katodno čišćenje (sl. 3.5) nastaje samo kad je osnovni materijal na negativnom
polutalasu naizmenične struje. Po prirodi stvari, na početku i kraju sinusnog ciklusa naizmenične struje,
ona prolazi kroz nultu vrednost pa se tada luk trenutno "gasi"; pošto postoje povoljni termički uslovi, luk
se vaspostavlja pri potonjem porastu struje bilo u pozitivnom ili negativnom smislu. Međutim, ovde ne
vlada simetrija u pogledu lakoće uspostavljanja prekinutog luka. Naime, ako je elektroda na negativnom
polutalasu vaspostavljanje je lakše. Dva su razloga tome: veća je emisivnost volframa nego osnovnog
materijala i volfram se sporije hladi zbog manje mase nego OM. Da se omogući lako uspostavljanje luka,
bez obzira da li je elektroda trenutno (E+) ili (E-), kod novijih TIG-izvora napajanja ugrađuje se
visokofrekventni jonizator koji se automatski aktivira pri promeni smera naizmenične struje. Jonizator
pri zavarivanju naizmeničnom strujom ostaje stalno uključen, a kod jednosmerne struje (E+), jonizator
se automatski isključuje čim se luk uspostavi.

Slika 3.5 Shematski prikaz katodnog čišćenja pri TIG-zavarivanju