PITANJA IZ NAUKE O ZAVARIVANJU – Kolokvijum 1

Školska 2015/16 (predavanja + vežbe)

1. Istorijski razvoj tehnologije zavarivanja.

2. Prednosti i mane zavarivanja.
3. Zašto je kontrola zavarenih spojeva složenija nego drugih proizvoda?
4. Uslovi za obrazovanje zavarenog spoja.
5. Podela postupaka zavarivanja.
6. Postupci zavarivanja topljenjem.
7. Postupci termomehaničkog zavarivanja.
8. Postupci hladnog zavarivanja.
9. Vrste zavarenih spojeva i vrste žlebova.
10. Elementi ugaonog i sučeonog šava.
11. Zašto se razlikuju šav, ZUT i osnovni materijal; čime je određena širina ZUT-a?
12. Železne i neželezne legure za zavarene konstrukcije.
13. Pojam metalurške, tehnološke i konstrukcione zavarljivosti.
14. Metode za ocenu zavarljivosti.
15. Ocena zavarljivosti ugljeničnih i čelika povišene jačine.
16. Šeflerov dijagram i pojam heterogenih i homogenih spojeva.
17. Metod Seferijana i BWRA za određivanje Tp.
18. Kriterijum kvaliteta za ocenu zavarenog spoja prema HV i zašto se uvodi granica CEmax?
19. Izvori toplote za zavarivanje.
20. Snaga i specifični toplotni fluks izvora toplote za zavarivanje.
21. Pogonska energija zavarivanja i stepen iskorišćenja toplote pri zavarivanju.
22. Raspodela toplote u luku REL i EPP metoda zavarivanja.
23. Zavarivački električni luk i kako nastaje jonizacija pri uspostavljanju električnog luka?
24. Šta je to pravi a šta obrnuti polaritet?
25. Da li za odnos U i I u luku važi Omov zakon i šta je to "pinch" efekat?
26. Statička karakteristika luka i spoljna karakteristika izvora.
27. Određivanje statičke karakteristike izvora.
28. Šta je to napon praznog hoda izvora struje, a šta struja kratkog spoja?
29. Šta je to tačka paljenja, a šta radna tačka?
30. Kojim postupcima zavarivanja odgovaraju uređaji koji daju I= const. odnosno U= const.
31. Zašto je luk stabilniji pri zavarivanju jednosmernom strujom?
32. Zašto se elektroda za zavarivanje ne može direktno priključiti na elektro-mrežu?
33. Furijeov zakon i diferencijalna jednačina prostiranja toplote.
34. Šta je kvazistacionarno temperatursko polje.
35. Tačkasti, linijski i površinski izvor toplote.
36. Izoterme pokretnog toplotnog izvora.
37. Temperaturski ciklusi ZUT-a.
38. Karakteristike temperaturskog ciklusa.
39. Značaj vremena hlađenja (t8/5) i načini njegovog određivanja?
40. Zašto se smatra najvažniji temperaturski ciklus ispod zavara?
41. Gorivi gasovi za zavarivanje, lemljenje i sečenje.
42. Dobijanje i pakovanje acetilena i kiseonika (C2H2 i O2).
43. Uloga redukcionih ventila i njihova kontrola.
44. Ispitivanje sklonosti acetilena (C2H2) ka eksploziji.
45. Zašto se acetilen (C2H2) ne može koristiti za sečenje pod vodom na većim dubinama?
46. Oprema za gasno zavarivanje i sečenje i uslovi za gasno sečenje metala.
47. Određivanje sadržaja acetilena i kiseonika (C2H2 i O2) u boci.
48. Ispitivanje hermetičnosti spojeva za acetilen (C2H2).
49. Vrste oksi - acetilenskog plamena i njihova primena.
50. Vrste spojeva i žlebova za gasno zavarivanje i tehnike gasnog zavarivanja.
51. Primena topitelja pri gasnom zavarivanju i njihova uloga.
52. Uređaji za REL zavarivanje i osnovni parametri REL zavarivanja.
53. Vrste elektroda za REL zavarivanje i osnovna uloga obloge elektrode.
54. Određivanje dubine uvarivanja, linijske energije i stepena mešanja.
55. Zašto se ponekad primenjuje predgrevanje i koji se čelici mogu zavarivati bez predgrevanja.
56. Mere bezbednosti pri gasnom i lučnom zavarivanju.

U Kragujevcu Predmetni nastavnik:

Dr Vukić Lazić, red. prof.

30. Marta 2016. godine
__________________________________