Sadraj:

1.

UVOD.......................................................................................................................................................................... 1

2.

ISTORIJA PROCESA MIG/MAG ZAVARIVANJA..........................................................................................................2

3.

OPSTI KONCEPT MIG/MAG ZAVARIVANJA...............................................................................................................4

4.

REIMI/TRANSFERI KOD MIG/MAG ZAVARIVANJA...............................................................................................6

4.1.

ZAVARIVANJE U KRATKOM SPOJU....................................................................................................................6

4.2

ZAVARIVANJE U SPREJU.......................................................................................................................................7

4.3

ZAVARIVANJE KRUPNOKAPLJIASTIM TRANSFEROM..............................................................................9

4.4

ZAVARIVANJE PULSNIM REIMOM.................................................................................................................10

4.5

ZAVARIVANJE ROTIRAJUCIM LUKOM...........................................................................................................12

5.

ZATITNI GASOVI KOD MIG/MAG ZAVARIVANJA................................................................................................14

5.1

ARGON..................................................................................................................................................................... 14

5.2

CO2 ZATITNI GAS...............................................................................................................................................16

5.3

MEAVINA ARGONA SA CO2...............................................................................................................................18

5.3.1

Ar+ 18%CO2 (C18 gas)..................................................................................................................................18

5.3.2

Ar+8%CO2 (C8 gas).......................................................................................................................................18

5.3.3

Ar+2,5%CO2( C2,5 gas).................................................................................................................................18

6.

DOPREMANJE ICE ZA MIG ZAVARIVA................................................................................................................19

7.

KARAKTERISTIKE ICA ZA MIG ZAVARIVANJE...................................................................................................20

7.1.

PUNJENE ICE ZA ZAVARIVANJE I NAVARIVANJE......................................................................................23

7.2

PUNJENE ICE KOJE RADE U ZATITNIM GASOVIMA.............................................................................23

8.

PROBLEMI KOD MIG ZAVARIVANJA.........................................................................................................................24

8.1

PROBLEM ISPUPENOG VARA..........................................................................................................................24

8.2

PROBLEM NEDOVOLJNOG DOPREMANJA ICE.........................................................................................24

9.

PRISTUP MIG ZAVARIVANJU......................................................................................................................................25

10.

PREDNOSTI I NEDOSTACI MIG ZAVARIVANJA..................................................................................................28

11.

ZAKLJUAK................................................................................................................................................................ 29

LITERATURA:.............................................................................................................................................................................. 30

1. UVOD
Zavarivanje je proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem meuatomskih veza izmeu delova
koji zavaruju, pri kome se pojedinano ili kombinovano koristi toplotna i mehanika energija, a po
potrebi i dodatni materijal. Postupci zavarivanja, koji se najee koriste u praksi zasnovani su na
lokalnom zagrevanju materijala iznad temperature topljenja, kada zavareni spoj nastaje
ovravanjem( eletroluno), ili na lokalnom zagrevanju materijala do temperature topljenja, kada
zavareni spoj nastaje uz dodatno delovanje pritiska (elektrootporno).
MIG zavarivanje je proces zavarivanja koji danas u vodeim industrijskim zemljama ima najveu
zastupljenost.
MIG ( metal inet gas ) predstavlja zavarivanje metala u inertnom gasu, npr. u istom argonu.
MIG je vrsta elektrolunog zavarivanja, koji koristi stalno dovoenje gole ice kao elektrode za
zavarivanje, a zatien je inertnom ( neutralnom ) ili poluinertnom meavinom zatititnih plinova da bi
zatitio zavareni spoj od zagaenja.

Slika

1:

Primer

a)

zakovanog

http://afrodita.rcub.bg.ac.rs/~rzoran/ZAVAUVODN.pdf
1

spoja

b)

zavarenog

spoja

Slika 1: Primer a) zakovanog spoja; b) zavarenog spoja

23

Slika 2: Zavarivanje MIG postupkom

Slika 3: ema procesa MIG zavarivanja

2. ISTORIJA PROCESA MIG/MAG ZAVARIVANJA

Principi gasa metala za zavarivanje su poeli da se razumeju u ranom 19. veku, posle nego to je
Humphry Davy otkrio krate elektrine lukove 1800. godine. Posle toga Vasilij Petrov je samostalno
proizveo kontuirane elektrine lukove 1802. godine.Onda 1880-tih godina je nastala tehnologija sa ciljem
industrijske potrebe. U poetku, karbon elektrode su koriene za zavarivanje ugljenika. Do 1890. godine,
metalne elektrode su proizveli Nikolaj Slavianov i C. L. Coffin. 1920. godine, kompanija General Electric
Company je izumela verziju MIG zavarivanja koja je koristila gole elektrodne ice i jednosmernu struju,
a napon su koristila da reguliu brzinu napajanja.Nije se koristio zatitni gas za zatitu ava. Ali ovakav
nain zavarivanja nije bio prihvaen.

2 Slika 2: Zavarivanje MIG postupkom http://www.remontmontaza.com/lang_bos/zavarivanje.html

3Slika 3: ema procesa MIG zavarivanja http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanjemig-mag-zavarivanje
2

Slika 4: Humphry Davy

Slika 5: Vasily Petrov

Slika 6: Nikolay Slavyanov

Slika 7: Charles L. Coffin

Smatra se da je MIG razvijen u Ujedinjenim amerikim dravama, a razvio ga je ,,Battelle Memorial

Institute i postao komercijalan u 1948. godini iako se smatra da je sam koncept smiljen jos 1926.
godine.

4 Slika 4: Humphry Davy http://www.biografiasyvidas.com/biografia/d/davy.htm slika hamfrija

5 Slika 5: Vasily Petrov http://cs.wikipedia.org/wiki/Vasilij_Vladim%C3%ADrovi%C4%8D_Petrov
6 Slika 6: Nikolay Slavyanov http://en.wikipedia.org/wiki/Nikolay_Slavyanov slavianov
7 Slika 7: Charles L. Coffin http://en.wikipedia.org/wiki/Charles_L._Coffin coffin
3

Slika 8: Battelle Memorial Institute

Na pocetku je korien za zavarivanje alumunijuma i drugih obojenih metala u zatiti inertnih gasova
(argona i helijuma) i odatle naziv MIG (metal inet gas). Bilo je u to doba veliko dostignue jer se
izbegavalo korenje topitelja za zavarivanje aluminijuma koji su bili korozivni i koji su se morali
odstranjivati, a sve uz poveanu produktivnost. Nije mogue zavarivati uspeno elik u zatiti istog
argona.
1953. godine, Lyubavski i Novoshilov su razvili zavarivanje elika istom ovom opremom ali u zatitnoj
atmosferi CO2 gasa (aktivnog gasa koji ima reakciju sa metalnim kupatilon). Sama ideja je doivela
trenutno prihvatanje irom sveta za ekonomino i produktivno zavarivanje elika.
1959. godine je otkriven reim zavarivanja ,,u kratkom spoju i sam proces su preko noi masovno
prihvatili i male radionice i neuki, samouki bravari i limari. Sa ovim transferom metala, i poetnici mogu
perfektno da vare, mogu se variti i tanki limovi, moe se zavarivati u vertikali. I ovaj reim zavarivanja je
postao najpopularniji deo MIG/MAG zavarivanja. Ovakvo zavarivanje u C02 gasu se nazvalo MAG
(metal active gas). 1954. godine je razvijena punjena ica, 1959 . godine je razvijena samozatitna
punjena ica a 1975. godine i metalom punjena ica.

Slika 9: Metalom punjena ica

3. OPSTI KONCEPT MIG/MAG ZAVARIVANJA
8 Slika 8: Battelle Memorial Institute http://en.wikipedia.org/wiki/Battelle_Memorial_Institute buttelle
memorial
9 Slika 9: Metalom punjena ica http://www.pretragaoglasa.com/?q=Srebrna+zica
4

Delovi za MIG/MAG zavarivanje su:

Aparat iliti izvor struje,

Dodava koji gura icu (koji moe biti odvojen od izvora a moe biti sa izvorom u

jednom kuitu,
Boca sa gasom i reducir ventilom i crevom od reducir ventila do aparata,
Kljeta za masu,
Kabl za struju utikaem
Pitolj za zavarivanje sa polikablom. Pritiskom na okida, izlazi ica pod naponom i gas
istovremeno.

10

Slika 10: Statike karakteristike REL/TIG i MIG/MAG aparata

Sa slike se vidi da je karakteristika REL/TIG aparata vertikalna padajuca, drugi naziv za zakvu
karakteristiku je sa konstantnom amperaom. Kada REL/TIG zavariva radi, on odrava neki pravilan
luk i onda mahinalno skrati luk nenamernim jaim guranjem elektrode tada vidimo da je amperaa
maltene ostala ista. Takoe za mahinalno poveanje luka, desie se da amperaa ostane skoro ista kao ona
podeena na poetku, tj na potenciometru. Zbog toga amperaa ostaje konstantna ili se neznatno menja pri
produenju ili skraenju luka. Ovaj aparat se zove CC izvor struje.
E sad samouki MIG/MAG zavarivai koriste isti koncept kao REL/TIG zavarivai gde namestaju
amperau potenciometrom i onda ta amperaa ostaje praktino ista tokom zavarivanja.Ali zbog same
elektrine konstrukcije, kod MIG/MAG zavarivaa se ne moe telovati amperaa, zato to na komandnoj
tabli ovih aparata ne postoji potenciometar za podeavanje amperae.
Podeavanjem voltae se podeava duina luka.Evo jednog praktinog primera.Imamo neku voltau npr.
20 v i tu krenemo da varimo. Tim varenjem se stvara luk odredjene duine i duina tog luka je konstantna
i zavariva je ne moe menjati, bilo da je namernim primicanjem ili odmicanjem pitolja ka ili od radnog
predmeta.Ovakvi aparati, sa konstantnim naponom se zovu CV izvori struje. Ali ta se deava ako
10 Slika 10: Statike karakteristike REL/TIG i MIG/MAG aparata http://svetzavarivanja.rs/znanje-ozavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
5

mahinalno ili namerno pokuamo da primiknem pitolj ka radnom predmetu. Sa slike vidimo da je duina
luka zavarivaa konstantna i mi sad pokuamo da skratimo luk, amperaa tj jacina struje e estoko
porasti i u veoma kratkom vremenskom periodu e rastopiti viak ice sve dok rastojanje izmeu ice i
predmeta ne bude onakvo kakvo je bilo na poetku varenja. Ako pokuamo da poveamo duinu luka,
jaina struje e mnogo otpasti i pri tom e ica sagorevati sporije dok se duina luka ne vrati na prvobitnu
duinu, tj na duinu podeenu na potenciometru.
to se tie jaine struje,znamo da se ona moe podesiti na REL/TIG zavarivaima, ali opet naglaavam ne
i na MIG/MAG zavarivaima. MIG i MAG zavarivanja spadaju u manualno-automatske postupke.
Manuelno se kontrolie slobodan kraj ice, guranje pitolja od ili ka sebi itd. A automatski se kontrolie
brzina dovoenja ice i duina luka.Bitna stvar da od svega ovog to smo nabrojali zavisi jaina struje.
Ali da bismo odredili jainu struje moramo svaki uticaj pojedinano da objasnimo.
Sada gledamo bakarnu icu. Podesimo neku brzinu ice i imamo jednu amperau. Kada smanjimo brzinu
ice smanji se i jaina struje i kad poveamo brzinu ice ona e se poveati. Ali kod MIG/MAG
zavarivanja, amperaa je nezavisna od napona. Tako da se ona nee promeniti ukoliko se napon povea ili
smanji.MIG/MAG je CV maina to znai da ona samo u deliima sekunde regulie duinu luka i ne
dozvoljava nikome drugome. On sam poveava struju da bi vratio duinu luka na poetak(ona vrednost
koja je podeena na aparatu). Ako na primer zavariva odrava duinu luka a neko mu smanji brzinu ice
onda aparat sam smanji jainu struje da bi vratio luk na poetnu podeenu duinu.
Prepust ice je takoe vano za jainu struje. Imamo formulu:
Jaina struje= (const x S) / (r x L) gde je:
r-specifna omska otpornost konkretnog metala ice,
L-duina prepusta ice i S- popreni presek ice.
I sada vidimo da se poveanjem brzine i poveanjem prepusta jaina struje ostaje ista zato to smo
poveali amperau veom brzinom ice ali smo je smanjili veim prestupom.
Prenik ice je takoe vana stvar za jainu struje. A ono glasi da je otpornost ice vea kad je prenik
manji i obrnuto.Formula za prenik ice:
R=r x (L/S)= r x (4 x L) / (d2 x )
Prema =const / R sledi:Jaina struje e biti manja kada je prenik manji i kada se je prenik vei onda e
jaina struje biti vea.

4. REIMI/TRANSFERI KOD MIG/MAG ZAVARIVANJA

Da bi smo podesili parametre moramo dobro da poznajemo reime MIG/MAG zavarivanja a to su:

Zavarivanje u stabilnom reimu kratkog spoja,

Zavarivanje u stabilnom reimu sprej transfera,
Zavarivanje u stabilnom reimu pulsa,
Zavarivanje u nestabilnom krupnokapljiastom reimu,
Zavarivanje u reimu rotacionog luka.

Ako je kvalifikacija uraena u nekom konkretnom reimu nije dozvoljeno da se menja reim zavarivanja.
I ako se menja potrebna je nova kvalifikacija
.1.

ZAVARIVANJE U KRATKOM SPOJU

Ovaj je reim je najzastupljeniji kod MIG/MAG zavarivanja. Svako ko ima hobi zavarivanja ili laka
bravarija se rade ovim reimom. Lako se savlada i lako se nalaze parametri. Jedini problem je taj kad
neko pokua da koristi ovaj reim kad je on nepodoban.

Slika 11: ematski prikaz zavarivanja u kratkom spoju

Kao to vidimo na slici imamo 5 trenutaka. Sad da ih objasnimo. Na poetku vidimo da luk topi materijal
i icu. Na materijalu postoji barica a na vrhu ice je rastopljena kapljica.Dalje na vrhu ice rastopljena
kapljica postaje sve vea, luk se skrauje a kapljica se pribliava barici na materijalu.Kapljica se spaja sa
baricom, luk se ugasi i ovo je trenutak kratkog spoja. Jaina struje naglo raste, povrinski napon barice
privlai i upija malu kapljicu sa ice a odvanjaju kapljice sa ice unekoliko pomae jo i elektrodinamika
sila koja se javlja zbog velike amperae. Luka nema, ne gori i onda se sve vraa na poetak.
Da bi ovaj jedan transfer bio stabilan mora polako da se izvrava i da se ponavlja mnogo puta, I takodje
mora da bude od 80 do 150 kraktih spojeva u sekundi.Ovde se luk non stop pali i gasi u pravilnim
vremenskim intervalima.Da bi ovaj transfer mogao da ima od 80 do 150 kratkih spojeva u sekundi
moramo da nadjemo broj kratkih spojeva gde nema prtanja a gde se razliva najbolje i gde je plazma luka
najvea.Ta pozicija se naziva slatka taka.A ono se postie kombinacijom brzine ice i voltae.Sa ovim

11 Slika 11: ematski prikaz zavarivanja u kratkom spoju http://svetzavarivanja.rs/znanje-ozavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje

7

transferom moemo zavarivati neke fine,tanke materijale.Ovakav reim karakterie mala potronja
struje,male deformacije zbog malih unosa toplote.
Jedini problem u ovom reimu nastaje ako je debiljina ice vea od 3-5 mm. Tada je vrstoa spoja jako
mala.Dolazi do nagomilavanja tenog metala, o dolazi do brzog ovrsnua koja deluje kao prepreka za
penetraciju i nastaju dva sloja.
Transfer kratkim spojem moe da se deava u opsegu na niim brzinama ice (2.5-9 m/min) i na niim
naponima (15-22 V).Za ovaj transfer su najbolji gasovi ist CO2 i AR+18%CO2.Prepust ice je od 6-12
mm a dina je ili izbaena ili ubaena par milimetra u ili iz obe, zavisno od jaine struje i pitolja.Kada
je oba van dizne jaina struje su male, protok gasa relativno mali, prepust ice je mali, nita se ne
gubi.Kada kontroliemo indukciju, smanjuje se prtanje i produava vreme aktivnog gorenja luka pa je
vea indukcija podobnija za deblje materijale i one sa povrinskim naponom rastoljenog metala.
Inae u ovom reimu kratkog spoja problemi nastaju zbog loeg podeavanja parametara, izbora loeg
prenika ice, pregoravanja tankih metala. Na primer reenje za izbegavanje prtanja je da se podesi na
aparatu da napon bude minimalan a broj kratkih spojeva da bude najvei mogui zato to se tada kapljice
odvajaju najmanje sa ice. to se tie podeavanja napona moe se lako ispasti iz stabilnog opsega zato je
to je podeavanje napona izuzetno kritino naroito kada se podesi mnogo vea voltaa od normalne.ak
dolazi do toga da kapljice mogu da eksplodiraju u vazduhu pre kratkog spoja.Ono moe da izazove i
veliko pitanje, onda se broj kratkih spojeva smanji i zvuk postane veoma iritantan.
.2 ZAVARIVANJE U SPREJU
Zavarivanje u spreju nije jo uvek potpuno poznato iroj populaciji, zato to su ljudi naviknuti na aparite
nizih performansi i na CO2 gas. Da bi se postiglo ovaj reim aparat mora da daje minimalno 25 V pri
veim brzinama ice, mora da koristi gas sa velikim sadrzajem argona (minimum 80 % ). Ovakav aparat
mora imati preko 250 Ampera i debljina ice mora da bude 3-4 mm.

12

Slika 12:Mehanizam spreja

Transfer u spreju se deava kad se koristi argon ili meavina vie od 80 % argona, na viim strujnim
parametrima. Plazma koju stvara argon je veoma iroka i vrh ice tada postaje iljat.Svi znamo da kada
12 Slika 12 :Mehanizam spreja http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-magzavarivanje
8

kroz provodnik protie struja, formira se elektromagnetno polje u obliku koncentrinih krugova. U tom
elektromagnetnom polju se stvaraju sile koje deluju ka centru provodnika. Ovo moemo da upotrebimo u
ovom reimu. Sada vrh ice je rastopljen, vrstoa je mala i te sile koje deluju ka centru seku. U
pravilnim razmacima e se kidati jedna kapljica, formiranje druge na vrhu ice, njeno slabljenje i kidanje.
Time vidimo da niz osu ice tee struja kapljica prepelirana elektrodinamikim silama. Kapljice putuju
jedna iza druge i poto su veoma male nee eksplodirati du tog luka.
Parametri zavarivanja u spreju su visoki zato ih je nemogue ostvariti na slabim parametrima.

Slika 13: Grafik parametara da bi se ostvario reim zavarivanja u spreju

Ako krenemo da podiemo parametre a nismo upueni u sprej situacija e da bude sve gora i gora tj.
dolazi do prtanja, do nalepljivanja, pa onda odustanemo.Da bi smi znali kako da radimo u ovom reimu
moramo da znamo da se za svaki gas, za svaki prenik ice, za svaki materijal gde su granice prelaznih
zona tj granica predstavlja poetka spreja.Moramo da znamo gde su tolerancije napona i amperae za
svaku icu.Sprej se odlikuje time da se uje samo prijatno utanjei nema nikakvog praskavog zvuka.
Problem u ovom reimu nastaje kada se upotrebljava vie od 350 A nebitno kojom icom mi radili. Ne
moemo da kontroliemo konstantno fluidnost kupatila zato to je velika. Moe da dodje do pada
mehanikih svojstava ako je unos toplote veliki. I sada ta ogromna rastopljena povrina ne moe da se
zatiti gasom i reaguje sa atmosferom, stvara okside, smanjuje mehanika svojstva i moe da dodje do
prslina pri zavarivanju krutih delova ili elika sa povienom vrstoom.

Slika 14:Zavar poloen sprejom

13

Slika

13:

Grafik

parametara

da

bi

se

ostvario

reim

zavarivanja

spreju

http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
14 Slika 14:Zavar poloen sprejom http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-migmag-zavarivanje
9

Sprej ima i mana i ogranienja a to su:

Materijal mora da bude ist da bi sprej bio potpuno bez prtanja,

Ako ste do sada radili samo na kratkom spoju onda ne moete da radite na spreju,
Ogranien je na horizontalu
Moramo obezbediti dobru i pouzdanu zatitu zavariu od toplote i isparenja

Jo neke informacije to se tie spreja:

.3

Dizna se nalazi dubuko u obi,

Aparat mora imati mali nagib,
Treba paziti na sleganje vara pri zavarivanju u PB poloaju,
Treba kupovati kvalitetne dizne jer su brzine ice velike, jaina struje i toplota takodje,
Kada varimo u spreju pitolj se gura,
Oblik luka je zvonast,
Protok gasa za sprej je vei nego kod kratkog spoja,
Na niskim parametrima kapljice su krupnije skoro jednake preniku ice,
Poto sprej unosi mnogo toplote moramo da pazimo na deformacije.
ZAVARIVANJE KRUPNOKAPLJIASTIM TRANSFEROM

Oni koji nisu upoznati sa zavarivanjem u spreju tj. oni koji nisu upoznati sa strujnim parametrima u spreju
zavre u ovom reimu koji je veoma nestabilan i dovodi do niza greaka. Uvek treba izbegavati ovaj
reim zato to je jedini nain rada u ovom sistemu sa samozatitnim icama.Sad u vam objasniti kako
radi ovaj reim.
Jednim delom dolazi do toga da kapljice lete na sve strane a drugim delom do kratkog spoja i onda dolazi
do porasta struja do eksplozije rastopljenog metala koji je napravio kratak spoj i onda dolazi do toga da se
velike kapljice odvoje i da isprskaju sve okolo.

15

Slika 15: Krupnokapljiasti prenos

15 Slika 15: Krupnokapljiasti prenos http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanjemig-mag-zavarivanje

10

Kada varimo u ovom reimu, kapljice se nanesu preko obne i dizne i blokiraju protok gasa.I zobg toga
to kapljice padaju ispred kupatila, kada kupatilo naidje na pucni, onoje preliva i umesto da dodje do
fuzije dolazi do nalepljivanja.

16

Slika 16: Nestabilni krupnokapljiasti prenos

.4

ZAVARIVANJE PULSNIM REIMOM

Pulsni reim je vrsta spreja. Ima otvoren luk i umesto deavanja aksijalne struje sitnih kapljica deava se
da aparat kontrolie aksijalno ispaljivanje svake kapljice pojedinano. Kontrolie se njena veliina,brzina
i posle nekog vremena se odvaja naredna kapljica sa ice poto je prethodna otila. U ovom reimu svaki
parametar, kojih ima 64, se posebno podeava. Stvaraju se singerijske pulsne linije pri emu korisnik
kae aparatu koji je gas namestiop, koji materijal ice, koji prenik i bira koju e debljinu materijala
raditi.Zatim raunar prorauna sve parametre i daje rezultat.

16 Slika 17: Nestabilni krupnokapljiasti prenos http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2zavarivanje-mig-mag-zavarivanje

11

17

Slika 17: Kontrola svake pojedinane kapljice

I sada jaina struje pulsira. as je velika i onda odvaja jednu kapljicu sa ice, as je mala i onda dolazi
maltene do gaenja luka.

18

Slika 18: Grafik oscilacije jaine struje

Puls je izvanredan reim zavarivanja kod obojenih metala i nerajueg elika. Materijali koji koriste mali
unos toplote,puls im odlian reim.Zato to na primer sprej ima ba veliki unos toplote i negativno deluje
na mehanika svojstva i pravi deformaciju.A to se tie kratkog spoja on ne daje dovoljnu penetraciju za
taj tip varenja i zato koristimo puls prenos.
Inae zavarivanje pulsnim reimom je doiveo procvat u auto industriji i to skoro, pre nekih 15 godina.
Danas su pulsni aparati dostupni,cene nisu previsoke.Prilino su popularni i dobra je investicija.Evo na
primer uli ste za boro-elike koji su legirani borom kao to samo ime kae.Bor iliti jedinjenja koja stvara
bor kabride, bor nitride i diboride koji se izluuju u matrici i poto su veoma sitni ine je tvrom i jaom.
To su elici koji su osetljivi na unos toplote ili drugim reima prevelikim unosom toplote oni gube svoja
svojstva vrstoe . A puls reim im omoguava zavarivanje sa malim unosom toplote i ove elike je
idealno zavarivati sa elinom ili bronzanom icom.
17 Slika 17: Kontrola svake pojedinane kapljice http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanjemig-mag-zavarivanje

18 Slika 18: Grafik oscilacije jaine struje http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2zavarivanje-mig-mag-zavarivanje

12

19

20

Slika 19: MIG popravka auto limarije bronzanom

pulsnim zavarivanjem

Slika 20:Zavarivanje bronzane klizneicom,

staze pulsnim MIG postupkom

Pulsni aparati su bili veoma skupi.Najea primena pulsnog zavarivanja je kod tankih delova, znai
manjim strujama.

21

Slika 21: Pulsni aparat

Za pulsno zavarivanje se koriste gasovi (Ar+18%CO2, Ar+8%CO2, Ar+2.5%CO2, Ar+O2, ist argon).
Sprej i puls nisu mogui kod istog CO2 gasa. I puls nije mogu kod samozatitnih punjenih ica.
.5
19

Slika

ZAVARIVANJE ROTIRAJUCIM LUKOM

19:

MIG

popravka

autolimarije

bronzanom

icom,

pulsin

zavarivanjem

http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
20 Slika 20: Zavarivanje bronzane klizne staze pulsim MIG postupkom http://svetzavarivanja.rs/znanje-ozavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
21 Slika 21: Pulsni aparat www.scribd.com/zavarivanje.pdf
13

Pri poveanju jaine struje i napona preko 35 V, dolazi do rotacije luka. Ovo je jo jedna vrsta stabilnog
sprej transfera.

22

Slika 22: Izgled rotirajueg luka

Pogodnom kombinacijom gasova, velikih brzina ica (preko 15m/mm) , velikih voltaa (preko 40V) i
velikih prepusta ica (preko 20mm) deava se to da, poto je veliki prepust ice izloen velikoj jaini
struje, usled velike otpornosti nastaje velika toplota koja rastapa dobar deo slobodne ice. Usled jake
jaine struje dolazi do javljanja sila koje deluku na taj rastopljeni kraj ice ija je sada vrstoa mala i
uzrokuje rotiranje. Inae ovo je stabilan sprej transfer koji moe delovati na ice od 1 mm , 1.2 mm i 1.6
mm. Prepusti su 22-38mm.
Rotirajuem luku je potrebna velika brzina ice a dodavai ne mogu da dugo izdre rad na tim brzinama. I
zato za izdrljivost dodavaa se koriste pljosnate ice jer je dodavau lake da gura pljosnatu nego
okruglu icu.

23

Slika 23: Poreenje pljosnate i okrugle ice

22 Slika 22: Izgled rotirajueg luka www.scribd.com/zavarivanje.pdf

23 Slika 23: Poreenje pljosnate i okrugle ice http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
14

Predstavnik rotirajueg i ne rotirajueg luka za transfere na izuzetno visokim parametrima je T.I.M.E

(Transfered Ionised Molten Energy).Radi se o zavarivanju sa dugakim prepustima, na visokim
amperaama i voltaama, ali na primer luk ne rotira a stope depozita su jako visoke. U specfinoj
meavini gasa. Nerotirajui luk radi na brzinama ice oko 25m/min i naponima 30-45 V sa stopama
depozita 10-15 kg/h a rotirajui luk na brzinama ice 30-40 m/min i naponima 48-55V i stopama depozita
25-27 kg/h.Ako uvedemo jo jednu icu u luk nastaje tandem zavarivanje.

24

Slika 24: Tandem zavarivanje

5. ZATITNI GASOVI KOD MIG/MAG ZAVARIVANJA
Izbor pravog zatitnog gasa moe da optimizuje vae rezultate zavarivanja. Ne samo da zatitni gasovi
tite dovreni var od uticaja kiseonika i azota u atmosferi, oni takoe mogu da imaju pozitivan efekat na
metalne osobine ava kao to su snaga, otpornost na koroziju i vrstou. Pored toga, oni mogu da
otpimizuju oblik i veliinu vara, kao i poroznost vara i sjedinjenje. I to nije sve. Zatitni gasovi mogu da
poveaju vau produktivnost ubrzanjem procesa zavarivanja i minimiziranjem koliine taloga.
Poenta ovih zatitnih gasova je tome da je koji se vazduh nalazi izmeu ice i materijala nije provodnik
struje.I moramo da ga odstranimo da bi u tom prostoru nastao gas. Taj gas slui kao zatita rastopljenog i
ovrsnulog metala da ne bi dolo do oksidacije ili poroznosti.Gasovi mogu biti reakitvni, tj moe da
postoji neka vrsta reakcije gasa i rastopljenog metala. istoa gasa je veoma bitna za dobro zavarivanje i
za stabilnost luka, pa moramo birati gasove koji su striktno namenjeni za zavarivanje. Gasovi koji se
najee danas koriste su : ist Argon, ist CO2 i njihove meavine kao to su Ar+18%CO2(C18
gas),Ar+8%CO2(C8 gas),Ar+2,5%CO2(C2,5 gas)...
Jo jedna bitna stvar to se tie gasova jesu njihova specifna svojstva a to su:

Disocijacija gasa,
Rekombinacija,
Jonizacija,
Oksidacija
Karburizacija

24 Slika 24:
zavarivanje

Tandem

zavarivanje

http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-

15

Termika provodljivost.

Disocijacija gasa- predstavlja cepanje molekula gasa na toploti na sastavne atome.

Rekombinacija predstavlja spajanje gasa koji je prethodno bio razloen disocijacijom.
Jonizacija predstavlja pozitivno naelektrisanje atoma ili molekula gasa.
Oksidacija predstavlja vezivanje kiseonika iz gasa sa metalima.
Karburizacija- predstavlja vezivanje ugljenika sa metalima.
Termika provodljivost predstavlja nain pretvaranje elektrine energije u toplotnu i kako luk odaje
toplotu ime je odreen oblik profila gusenice.
.1 ARGON
Argon je ist gas. To znai da on ne nastaje meavinom nekih gasova nego se nalazi u vazduhu. U
vazduhu ga ima tek 1%, pa da bi se dobio ist Argon moramo smrznemo ogromnu koliinu vazduha.
Ispod 0 stepeni Celzijusa argon se kondezuje i izdvaja se kao tena faza koja se odvaja i skladiiti.
Kad kaemo ist argon, mislimo na gas bez mirisa, ukusa i boje. Ovaj gas nije otrovan samim tim to
se nalazi u vazduhu i teina mu je tek malo vea od vazduha. Kao to smo rekli argon je gas koji se
koristi kao zatita za zavarivanje obojenih metala kao to su aluminijum, bakar, magnezijum...

25

Slika 25: ist argon u argonskoj cevi

Slika 26: Zavarivanje argonom

Pri zavarivanju u argonu stvaranje plazme obavlja vrh ice. Vrh zavarivaa je iljat, plazma obavija vrh
ice i zbog jakih elektromagnetnih sila koje deluju ka centru ice deava se to da dolazi do odvajanja
sitnih kapljica tj spreja. Toplotna provodljivost kod argona je jako slaba. Moemo da uoimo dve zone
kod zavarivanja argonom i to da je jedna zona u obliku stuba direktno ispod ice u kojoj je temperatura
luka veoma visoka a druga zona je oko stuba gde je temperatura znatno manja.Dolazimo do toga da je
25 Slika 25: ist argon u argonskoj cevi https://www.google.rs/search?q=cist+argon
26 Slika 26: Zavarivanje argonom http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-migmag-zavarivanje
16

uvarivanje u dubinu veliko a u irini uvarivanje je loe. U dubini se na primer moe pojaviti pozornost
zbog toga to gasovi ne mogu da izau iz metal ava.

27

Slika 27: Duboko uvarivanje argonom

28

Slika 28: iroka zona uvarivanja argonom

kod elika

kod elika

ist argon se ne koristi za zavarivanje elika zbog loeg prenosa toplota sa plazme argona na elik.Argon
je najpogodniji za zavarivanje tankih preseka,jer kao to smo rekli, ne proizvodi mnogo tenog metala u
spoju vara. Idealan radni opseg za MIG/MAG zavarivanje obojenih metala je do 4mm odnosno i do 3mm,
iako se argon moe uspeno koristiti i van ovog opsega.
Prednosti argona na prvi pogled su:

.2

Svestranost- najpopularniji zatitni gas na svetu,

Odlian je izbor za MIG zavarivanje gvozdenih materijala,
Odgovara i za ienje zbog inertnih svojstava,
Fleksibilnost snabdevanja-dostupno u rezervoarima ili bocama.

CO2 ZATITNI GAS

Kada kaemo zatitni gas CO2, odmah pomislimo na MIG/MAG zavarivanje. CO2 nema boju,nema
mirisa i takoe kao argon tek malo je tei od vazduha. Ali on ima kiselkast ukus a znam da argon nema
uopte ukusa. CO2 se dobija preradom CO2 gasa iz buotina sa izduvnih kolektora u hemijskim
industrijama kao i iz procesa vrenja. CO2 gas ini 72 % kiseonika i 28% ugljen dioksida.Do
koncentracije 2,5% CO2 nije opasan za udisanje(krae vreme), ali u veoj koncentraciji ili pri
dugotrajnijem dejstvu moe da bude tetan.Skladiti se u elinim bocama, oznaene tamnosivom bojom,

27 Slika 27: Duboko uvarivanje agronom elika http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2zavarivanje-mig-mag-zavarivanje

28 Slika 28: iroka zona uvarivanja agronom kod elika http://svetzavarivanja.rs/znanje-ozavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
17

zapremine 40 l i pritiska 70-100 bara, tako da u svaku bocu staje 30 kg CO2.Standradom JUS H.F1.016
su definisana tri kvaliteta CO2 a to su:

Tehniki,
vrst( suvi led),
ist.

Zavarivanje ovim zatitnim gasom se izvodi u reimu kratkog spoja i za zavarivanje punjenim icama.
Za zavarivanje punjenim icama se koristi kvazi sprej gde se kapljice slivaju du cele zapremine luka.I
to se tie koncentracije CO2 tokom zavarivanja primenjuje se ist CO2 sa koncentracijom od 99,8 %.

29

Slika 29: Boca 30 kg CO2 gasa

Tokom zavarivanja se moe desiti disocijacija CO2 na molekule CO + O2. A velianstvenost ovog CO2
gasa jeste da kad god se oni razloe na ta dva molekula nastupa rekombinacija tj. ponovno spajanje ta dva
molekula u CO2 gas.Kada varimo ovim gasom temperatura na vrhu ice je velika i tu dolazi do
pomenutog cepanja molekula gasa.Kako molekuli idu ka materijalu, u zonama blizu materijala, deava se
taj fenomen rekombinacije CO sa O2. Uz oslobaanje toplote deava se da se ta dodatna toplota predaje
materijalu i nastaje topljenje metala. Sam gas CO2 ima visoku termoprovodnost, i svaki put kad gde god
da dodiruje metal tu e biti hladno i onda se rekombinuje i predaje toplotu. Rezultat toga jeste
ostvarivanje iroke i duboke penetracije.
Mane primene CO2 gasa:

Velika stopa prtanja (dolazi do gubljenja legirajuih elemenata i dolazi do pada ilavosti),
Preveliki unos toplote.

29 Slika 29: Boca 30 kg CO2 gasa https://www.google.rs/search?q=co2+zastitni+gas

18

30

Slika 30: Sastav gasne smee

Pri zavarivanju sa CO2 gasom, ne treba preterivati sa protokom. To je gas visoke energije, a sa druge
strane ogranien je na stabilan reim kratkog spoja.A to znai nie jaine struje i tanje debljine. Za manje
jaine struje, tanje ice su nie vrednosti i vee su vrednosti za deblje ice i vee jaine struje.
Grubo pravilo koje se lako pamti je to da je protok 10 puta vei od prenika ice.

.3 MEAVINA ARGONA SA CO2

Meanjem ova dva gasa dobijamo njihove najbolje osobine. Kao to smo rekli CO2 daje toplotnu
provodljivost za uvarivanje ivica gusenice, a argon daje stabilnost luka.Smanjena je reakcija gasa sa
rastopljenim metalom i taj rastopljeni metal vie ne oksidira mnogo i na kraju dobijamo zavarene
spojeve sa visokim mehanikim svojstvima.Ovim meanjem nastaju razliiti tipovi gasa od kojih svaki
ima svoju ulogu u zavarivanju.Sad u neke da vam nabrojim i da vam objasnim njihovu ulogu.

.3.1

Ar+ 18%CO2 (C18 gas)

30 Slika 30: Sastav gasne smee Mainski materijali II deo, izdanje Mainskog fakulteta Univerziteta
u Beogradu

19

Ovo je najuniverzalniji gas za zavarivanje crnih obinih elika. Ovim gasom se moe zavarivati u svim
stabilnim reimima, znai i u kratkom spoju, i u pulsu i u spreju. U zavisnosti od parametara zavarivanja
dobija se velika produktivnost(u spreju) , zavarivanje je bez prtanja.U jaem pulsu se zavaraju delovi gde
postoji opasnost od deformacije unosom toplote, a u slabom pulsu se zavaruju tanji delovi, a u kratkom
spoju tanki delovi. U zatiti ove meavine se moe raditi sa svim tipovima punjenih ica, takoe sa onim
icama za nerajue elike.
.3.2

Ar+8%CO2 (C8 gas)

Ovaj gas je prvi u izboru za zavarivanje u spreju i pulsu.Gas je malo hladniji zbog manje koliine CO2 i
zbog manje stvorene toplote. Ali zbog manjeg udela CO2 gasa na niim stujnim parametrima se postie
sprej pa u materijal unosimo manje toplote da bi se smanjio broj deformacija i da bi se smanjila
mehanika svojstva.Sa druge strane zavarivanje u pulsu je stabilnije poto se u jedinici vremena odvaja
jedna kapljica. Kada je kapljica vea luk postaje krai i kako ta kapljica raste luk je sve krai. A ako se
kapljica smanjuje luk je stabilniji.
.3.3

Ar+2,5%CO2( C2,5 gas)

Ovo je gas za zavarivanje nerajuih elika. Nerajui elici spadaju u grupu elika osetljivi na bilo
kakav unos ugljenika u metal ava. Dolazi do moguih problema sa interkristalnom korozijom.U ovom
gasu je mogu i kratak spoj i puls i sprej.
6. DOPREMANJE ICE ZA MIG ZAVARIVA
Brzina dovoda ice je verovatno najvanije podeavanje na vaem aparatu I sigurno podeavanje ete
imati najvie posla. Mnogi proble MIG zavarivanja nastaju upravo zbog nepravilno podeene brzine ice.
Vi moete imati dobar var pri nepravilno podeenoj jaini struje, slab ili prevelik prodor vara, ali var e
jo uvek izgledati dobro. Ako je nepravilno podeena brzina ice onda ne moete da varite. Za tanje
metale ica se podesi na najmanju brzinu koju aparat ima, I onda se ta struja ,kojom se zavaruje, smanjuje
ako je brzina ice manja, I onda se tako tanji metali mogu sporije variti I mogu imati bolju kontrolu
procesa.

20

31

Slika 31: ice za zavarivanje

Mogue je smanjiti brzinu ice ako smanjimo razmak kontkata i radnog dela. Ovo moe dovesti do
pregrevanja kontaktnog vha i zaustaviti dovod ice, ali takoe moe biti veoma korisna stvar na
nekim mestima, za neki krai period i to ako je kontakt predimenzionisan u odnosu na icu. Za
varenje u uglovima moramo da poveamo brzinu ice. Ovakav postupak smanjuje duinu luka i
omoguava variocu da vari direktno u liniju ugla nego da se luk gubi po stranama. Ako se radi
vertikalno potrebno je blago poveati brzinu ice.
Brzina ice e se poveati automatski ako se povea zavarivaka struja. Imamo male aparate koje
moemo runo podesiti brzinu ice jer je dopremanje ice vee od podeavanja struje.
Skuplji,profesionalni aparati imaju automsku realizaciju brzine ice u odnosu na struju a dugmii na
aparatu slue samo za dodatno fino podeavanje.

7. KARAKTERISTIKE ICA ZA MIG ZAVARIVANJE

Poto postoji puno ica za svaku familiju metala, moramo da znamo karakteristike odnosno osobine ica
a to su:

Materijal ice i njen hemijski sastav

Prevlake
Kalibracija
Dimenzije slobodnog namotaja
Motanje
Tipovi kotura
Konstantnost u proizvodnji.

31 Slika 31: ice za zavarivanje https://www.google.rs/search?q=co2+zastitni+gas

21

Materijal ice svakako zavisi od metala( bakar, elik, aluminijum itd.) Naravno uz dananje
metalurge,tehnologe, hemiare kvalitet ice bi trebao da bude najbolje kvaliteta. Ali naravno, oni treba da
prave ice koje e biti kvalitetne ali u isto vreme i jeftine da bi je ljudi prihvatili. Danas ljudi ponekad ne
znaju da prepoznaju dobru icu,jer ljudi gde je tehniko znanje loe ne znaju da odaberu kvalitetnu icu.
Naravno da ukoliko traimo jeftiniju icu, znamo da ona nee biti bas savrenog kvalitea.Ako hoemo
ice visoke istoe i kvaliteta onda moramo vie para da dajemo a to u naoj zemlji nije sluaj.

32

Slika 32: Kvalitetna MIG ica za zavarivanje

to se tie prevlaka,veina elinih ica ima na sebi bakarnu prevlaku. Jednostavno , ta prevlaka slui za
dobar elektrini kontakt izmeu dizne koja prenosi struju na icu, da bi se zatitila od korozije eline
ice i da bi zatitila diznu od habanja kad prolaza tvrde eline ice. Kao kod materijala ice i ovde
imamo kvalitetne i nekvalitetne prevlake. Kvalitetne prevlake se dobijaju procesom galvanizacije. Kada
se taj proces zavri moe se napraviti neka optimizacija, tj za svaku icu se odredjuje najbolji parametar
galvanizacije. A to se tie nekvalitetnih prevlaka one se dobijaju tako to se nanosi bakarni sloj, i taj
bakarni sloj je ispod prihvatljivog nivoa. Bakarna prevlaka ne titi veno od korozije. ice mogu da
koridiraju ako ih ostavimo u dodavau ali i ne mora da znai. Moe da dodje i do toga da se bakar ljuti i
da zaepi diznu.
Kalibracija je bitna osobina proizvodnje ice.Ako je na primer tolerancija ice u minusu nastaje problem i
zastoj tokom zavarivanja. Ako ica i ozlazi, otpornost tog dela ice je vea, struja je manja. Kada je ica
na primer tolerancija ica vea od propisane, onda tuca tokom dodavanja a to se sve odrazi na luk i moe
32 Slika 32: Kvalitetna MIG ica za zavarivanje www.scribd.com/zavarivanje.pdf
22

da se zaglavi u dizni. Kalibracija je skupa u proizvodnji, alati su veoma skupi. Ovde e ona nekvalitetna
ica imati probleme.
Kada motamo icu na kotur, znai mi zu icu nateemo i ona se deformie, Kada izlazi kroz pitolj, ona
se omotava, ali poto smo je ve pre toga namotali oko kotura, ona nee izai prava nego zakrivljena.Ako
icu ponemo da odmotavamo videemo da je ona zakrivljena,i onda moemo videti prenik tog
njegovog uvijanja. Ako je sada taj prenik njegovog uvijanja preveliki nee doi do kontakta sa diznom i
sa prenosom elektriciteta. Ako je ispod neke granice onda je se deava trenje izmeu ice i i dizne i stvara
se nestabilnost luka.

33

Slika 33: Prenik slobodnog namotaja

to se tie kotura,koture mogu biti plastine,iani i kotur sa adapterima.

33 Slika 33: Prenik slobodnog namotaja http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanjemig-mag-zavarivanje

23

34

Slika 34: Plastini kotur

35

Slika 35: Kotur sa adapterima

36

Slika 36: iani kotur sa rupom u sredini

Danas moe da se desi da iskusni potroai u jednom periodu kupe kvalitetnu icu ali da ta kvalitetna ica
ima lo kvalitet, ba zbog nekostantnosti u proizvodnji.Dobri proizvoai nee dozvoliti da njihova ica
ima lo kvalitet, jer oni imaju svoj ugled koji hoe da sauvaju. Ako nekim sluajem pogree to se tie
tolerancije ice, dobri proizvoai ih ne prodaju a imate i one druge koji hoe da prodaju zato to im nije
bitno dal e kupac biti nezadovoljan.

34 Slika 34: Plastini kotur https://www.google.rs/search?biw=1008&bih=570&source=lnms&tbm

35 Slika 35: Kotur sa adapterima https://www.google.rs/search?biw=1008&bih=570&source=lnms&tbm
36 Slika 36: iani kotur sa rupom u sredini http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
24

.1. PUNJENE ICE ZA ZAVARIVANJE I NAVARIVANJE

Kod punjenih ica jezgro je od praha i smeteno je u cevicu. Postoje 3 vrste punjenih ica a to su:

.2

Punjene ice koje rade u zatitnim gasovima,

Punjene samozatitne ice za zavarivanje,
Punjene samozatitne ice za navarivanje.
PUNJENE ICE KOJE RADE U ZATITNIM GASOVIMA

Punjene ice koje rade u zatitnim gasovima, a to su najee CO2 i C18, dele se na:

Beavne, pobakarene sa debiljim zidom cevi,

Beavne, zatvorene laserom,
avne ice sa razliitim nainima spajanja.

Slika 37: Izgled poprenog preseka punjenih ica

Po vrsti punjenja, ice mogu biti rutilne, metalne i bazine. Najvie se upotrebljava rutilna punjena ica
jer kod njih ljaka ovrava pre rastopljenog metala. Obine ice su pri sprej transferu ograniene na
horizontalni poloaj, dok sa ovim icama se moe raditi u svim poloajima.
Beavne pobakarene ice imaju debeo zid i dovoljna su dva tokia kao kod obinih ica. Zbog tog
debelog zida rade perfektno na niskim strujama. Poto su pobakarene, bolje prenose struju zbog manjeg
habanja dizne.Zatiene su od korozije. Takoe su potpuno zatiene od vlage.
Prednosti kod punjene beavne ice su te da se perfektno zavaruju i na malim i na visokim strujama.
Nema opasnosti od od vodonika i pada ilavosti niti od pozornosti. Poto su pobakarene kotur dugo traje
pre nego to povrina ice korodira. Nema prtanja to je veoma znaajno i rade u svim prostornim
poloajima bilo da je vertikalno uvis i nadgladno. Imaju odlina mehanika svojstva. I takoe nema
prtanja u CO2 gasu ili C18 gasu. Imaju superiornu penetraciju u zidovima ljeba i imaju prenik 1.0 mm
a postoje i koturovi od 5 kg , za manje aparate naravno .
8. PROBLEMI KOD MIG ZAVARIVANJA

37 Slika 37: Izgled poprenog preseka punjenih ica www.scribd.com/zavarivanje.pdf

25

Javljaju se dva problema kod MIG zavarivanja a to su:

Ispupen var
Nedovoljno dopremanje ice.

Sad emo da objasnimo ta dva problema.

.1 PROBLEM ISPUPENOG VARA
Ako se primeti izboen oblik varnog ava to znai da su podeavanja MIG aparata previe slaba za
debiljnu materijala koji se vari. Zavarivaki luk nema dovoljno visoku temperaturu i jainu struje da bi
omoguio prodiranje vara u bazni metal. Da bi se varni av spustio i obezbedio dovoljno prodiranje vara u
bazni metal, potrebno je podesiti pravilnu jainu struje za zadatu debljinu baznog metala. Ako je jaina
struje pravilno podeena treba proveriti napon luka. Ako je napon luka suvie slab to dovodi do drugog
problema tj . do razbacivanja materijala. Ako je napon luka suvie visok, varilac nee moi da kontrolie
ceo proces, i var e imati tendenciju progorevanja. Jedini nain da se proveri pravilni napon je sluanjem.
Ispravan zavarivaki luk ima svoj poseban zvuk. Kao na primer to u kratkospojnom reimu , zavarivaki
luk e imati zujei zvuk. Pri visokoj jaini struje u sprejnom reimu zavarivanja, luk e imati prtei
zvuk. Tako da zvuk zavarivakog luka moe ukazati na problem. Stalno itanje ukazuje na to da je napon
visok i da moe da dodje do progorevanja metala. Glasan praskajui zvuk moe ukazivati da je napon
nizak.
.2

PROBLEM NEDOVOLJNOG DOPREMANJA ICE

Ako se ica ne doprema dovoljno ili se ne odmotava glatko ili ako varilac uje pucketave zvuke u
kablovima pitolja, onda su to sve razlozi problema nedovoljnog dopremanja ice. Glavni problemi
dovoda ice su u podeavanjima aparata i odravanju tog istog aparata. Varioci su navikli da podese
preveliki izlaz ice iz pitolja to moe dovesti do problema kao to su nestabilan luk, poroznost vara i
nekvalitetan varni av. Voica pitolja kroz koju se ica doprema mora odgovarati preniku ice sa kojom
radi. Ta voica mora da bude oiena ili ako se ica ne doprema glatko onda je treba zameniti.
Produvanjem kopresorom pod niskim pritiskom istimo voicu. Ako pitolj u toku rada postane
ekstremno vru na jednom odreenom mestu, to znai da je dolo do unutranjeg oteenja pitolja i
moramo da ga zamenimo. Ako je pitolj previe mali za debljine metala koji varite on e se pregrevati.
Valjci prenosnici ice mogu biti istroeni i tada ih mi menjamo. ica nastavlja dalje da se odmotava
nakon to je obara pitolja osloboen, i nepravilno podeena tenzija valjka prenosnika ice i ica po
inerciji nastavlja da izlazi iz pitolja.
9. PRISTUP MIG ZAVARIVANJU
26

MIG je poluatomatski proces. Jedan deo je automatski tj dovod ice konstantnom brzinom i odravanje
luka) a runi deo je zavariva koji odrava konstantan prepust ice. Da bi smo pristupili radu MIG
zavarivanja moramo da obratimo panju na neke parametre.
Materijal ice se bira prema zadatoj tehnologiji zavarivanja odnosno sa kakvim metalom radimo. Ako je
aluminijum onda ica treba da bude izraena od aluminijuma.I sada moramo da biramo aparat za tu nau
aluminijumsku icu i najbolje je izabrati aparat sa 4 tokova za guranje. Buir treba da bude telefonski a
dizna namenski za aluminijum.

38

Slika 38: Jedan od naina izvede ljebova za tokie za aluminijum

Pritisak tokia na icu mora biti minimalan do granice da ica ne bi proklizala. Ne treba da je steemo
to jae. Pravilno stezanje omoguava postupak kada zatvorimo pogon i kada toki stavimo na sam
minimum.
Dalje moramo da odaberemo transfer,po mogustvu stabilan. I sada za taj transfer moramo da odaberemo
najbolji zatitni gas.Moramo biti svesni da sa nekim gasom ima ogranienja u radu da ne bi dolo do
ulaska u nestabilnog stanja. Za obian elik treba birati kratak spoj za debljine 1.5-4 mm, puls za 2-4 mm
a sprej preko 4mm.
Moramo da odaberemo tip ice. Bila to puna ili punjena. Punjenu icu rutilnog tipa trebamo koristiti na
debljim presecima, jer se njome postie superiorna penetracija na visokim strujnim parametrima. Ako
koristimo obinu icu za zavarivanje u vertikali je ogranienje od 150 A pa moe doi do nedovoljnog
uvarivanja.Ako elimo da poveamo produktivnost na debelim komadima trebamo da izaberemo metalom
punjenu icu.Takoe moramo da odaberemo i prenik ice. Imamo razliite kriterijume. Na primer za
auto limariju prenik ice treba da bude 0.6 mm. Za prvi izbor se koristi ica sa 1.0 mm. Njome se mogu
zavarivati debljine 1.5-4 u kratkom spoju, 4-6 mm u spreju, 2-5 mm u pulsu. Punjena rutilna ica se
koristi za debljine preko 5 mm a prenik joj je 1.2 mm.
38 Slika 38: Jedan od naina izvede ljebova za tokie za aluminijum www.scribd.com/zavarivanje.pdf
27

Dalje se odreuje brzina ice i jaina struje. Kao to smo rekli, jaina struje zavisi direktno od brzine ice.
to vie ica ima, to e trebati vie toplote da bi je jaina struje rastopila. Ako poveavamo brzinu ice,
poveavamo i jainu struje i moe doi do progorevanja tankog materijala, a ako smanjujemo postoji
opasnost od loe penetracije na debelim zidovima.
Napon podeavamo na aparatima za MIG/MAG zavarivanje. Kada je napon na optimalnom nivou ne
utie na jainu struje. Naponom se odreuje duina luka. Kad je u pitanju zavarivanje kratkim spojem
predug luk dovodi do prtanja. Kod spreja prtanje nastaje zbog kratkih spojeva i da bi smo to izbegli
moramo da produavamo luk dok ne dobijemo zavarivanje bez kratkog spoja. Kod pulsa se odvaja jedna
vea kapljica i kako se ta kapljica poveava smanjuje se luk a kada se odvoji luk poraste.
Od duine prestupa ice zavisi jaina struje.to se tie prepusta, tokom zavarivanja bi trebao da bude
konstantan da ne bi dolo da smanjenja ili poveanja jaine struje i ako prepust bude premali onda dolazi
do toha da luk dohvati diznu i zavari icu za nju, a ako je predug moe doi do nalepljivanja umesto
penetracije.
Mehanika svojstva zavise od unosa toplote i to najvie ilavost. Ako je unos toplote preveliki onda
dolazi degradacije materijala. To znai da pada i vrstoa i ilavost.
Kada radimo u kratkom spoju poeljno je da dizna bude izbaena napolje iz obe jedno 2-3 mm, zbog
bolje vidljivosti i bolje kontrole duine prepusta ice. Kada radimo u pulsu ili spreju dizna bi trebala da
bude uvuena oko 3-6 mm.

39

40

Slika 39: Dizna iznad obe za zavarivanje u

Slika 40: Dizna uvuena u obu , za sprej

kratkom spoju

i puls

obe su napravljene od bakra a zatim su hromirane. Postoje razni sprejevi za prskanje obe. Ovi sprejevi
prave premaz na obi i ne dozvoljavaju da se vrela pucna zavari za obu, ve se samo nalepi i posle je
lako skinuti.
39 Slika 39: Dizna iznad obe za zavarivanje u kratkom spoju sredini http://svetzavarivanja.rs/znanje-ozavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje

40 Slika 40: Dizna uvuena u obu , za sprej I puls http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2zavarivanje-mig-mag-zavarivanje

28

Kada zavarujemo u kratkom spoju zavariva guramo napred i vuemo nazad.Ali kada guramo napred
prtanje postaje vee jer se kapljice odbijaju od vrstog i hladnog metala. Preglednost varenja je vea ali
preglednost rastopljenog metala je lo. Ovaj nain se koristi kad se zavaruju tanki limovi.Kada vuemo
unazad nadvienje je vee i penetracija je vea. Prtanje je manje jer kuglice padaju i utapaju se u
rastopljeni metal. Luk je stabilni kada se vue nazad. Opasnost od pozornosti je manja.

41

42

Slika 41: zavarivanje u kratkom spoju

Slika 42: zavarivanje u kratkom spoju

guranjem napred

vuom unazad

Pri zavarivanju sprejom i pulsom punim icama, uvek treba voditi pitolj tehnikom guranja napred.Kada
se radi rutilnom i bazinom punjenom icom koristi se tehnika vuom unazad.

43

Slika 43: zavarivanje u puslu i spreju

44

Slika 44: zavarivanje u pulsu i spreju

tehnikom unapred

tehnikom unazad

to se tie proticanja zatitnog gasa on zavisi od nekoliko faktora. Zavisi sa kojim se gasom radi,kojom se
brzinom vodi, kakav je spoj,koja je jaina struje,koja je irina obe i koji materijal se vari. CO2 da se
koristi u kratkom spoju a raspon mu je od 6 do 12 l/min. Za protok gasa Ar+CO2 je 12 x 15 prenik
ice.A pri zavarivanju u spreju i pulsu, moemo da preemo gornje granice.

41 Slika 41: zavativanje u kratkom spoju guranjem unapred www.scribd.com/zavarivanje.pdf

42 Slika 42: zavarivanje u kratkom spoju vuom unazad www.scribd.com/zavarivanje.pdf
43 Slika 43: zavarivanje u pulsu i spreju tehnikom unapred www.scribd.com/zavarivanje.pdf
44 Slika 44: zavarivanje u pulsu i spreju tehnikom unazad www.scribd.com/zavarivanje.pdf
29

10. PREDNOSTI I NEDOSTACI MIG ZAVARIVANJA

PREDNOSTI:

Razvijen dovoljno irok spektar dodatnih materijala za zavarivanje,

Manja cena opreme za zavarivanje u odnostu na zavarivanje TIG postupkom,
Pogodan za pojedinanu i masovnu proizvodnju,
Mogunost zavarivanja u svim poloajima zavarivanja,
Pogodan za automotizaciju,
Pogodan za robotizaciju,
Daleko vea uinkovost u odnosu na zavarivanje TIG postupkom,
ista povrina metala poloenog zavara,
Smanjenje iskrivljenja konstrukcije
Lako se nauiti raditi na njemu,
Skoro da nema ienja

NEDOSTACI:

Kvalitet zavara jo uvek zavisi od varioca kod poluautomatskog zavarivanja,

Vreme za izobrazu dobrog zavarivaa je krae nego kod zavarivanja TIG postupkom,
Kvalitet zavarenog spoja je slabiji u kvalitetu u odnosu na zavarivanja TIG postupkom,
Dolazi do jakog blejskanja pri zavarivanju,
Pri zavarivanju se oslobaaju plinovi ,
Dugotrajan rad moe ostaviti tetne posledice na zdravlje varioca,
Zahteva bocu zatitnog gasa,
Cena kotanja potroivih delova, kontaktni vrh, dizna, kalem ice,
Ne vari dobro na ofarbanim, zaralim i prljavim povrinama,
Nije dobar za debele elike jer nema dovoljan prodor tenog metala.

11. ZAKLJUAK
to se tie MIG zavarivanja u ovoj temi smo objasnili da se ovaj princip zavarivanja moe lako nauiti I
da se lako moe na njemu raditi ali u kratkom spoju. to se tie ostalih transfera moramo biti uvebani da
ne bi dolo do pregorevanja materijala, do nekontrolisanog prtanja. Saznali smo da je MIG postupak

30

zavarivanja poluautomatski proces. Od kvaliteta ice zavisi kvalitet zavarivanja,ako je ica kvalitetna I
sam proces zavarivanja e biti odlian. Saznali smo loe I dobre strane ovog tipa zavarivanja.Znamo koji
gasovi tite u toku ovog procesa zavarivanja.
Sve u svemu ovaj postupak je poznat celom svetu I prihvaen je u potpunosti.Pogodan je za
automotizaciju I robotizaciju ali takoe ako dugo radimo u ovom procesu moe da oteti nae zdravlje.
Proizvode se masivno I moe da se zavaruje u svim moguim poloajima I to je jedan veliki plus.

LITERATURA:
Popis slika:
Slika 1: Primer a) zakovanog spoja b) zavarenog spoja http://afrodita.rcub.bg.ac.rs/~rzoran/ZAVAUVODN.pdf
Slika 2: Zavarivanje MIG postupkom http://www.remontmontaza.com/lang_bos/zavarivanje.html

31

Slika 3: ema procesa MIG zavarivanja http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-

zavarivanje
4

Slika 4: Humphry Davy http://www.biografiasyvidas.com/biografia/d/davy.htm slika hamfrija

Slika 5: Vasily Petrov http://cs.wikipedia.org/wiki/Vasilij_Vladim%C3%ADrovi%C4%8D_Petrov

Slika 6: Nikolay Slavyanov http://en.wikipedia.org/wiki/Nikolay_Slavyanov slavianov

Slika 7: Charles L. Coffin http://en.wikipedia.org/wiki/Charles_L._Coffin coffin

7
8

Slika 8: Battelle Memorial Institute http://en.wikipedia.org/wiki/Battelle_Memorial_Institute buttelle memorial

Slika 9: Metalom punjena ica http://www.pretragaoglasa.com/?q=Srebrna+zica

10

Slika 10: Statike karakteristike REL/TIG i MIG/MAG aparata http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-

zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
11

Slika 11: ematski prikaz zavarivanja u kratkom spoju http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-

zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
Slika 12 :Mehanizam spreja http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag zavarivanje
12

Slika 13: Grafik parametara da bi se ostvario reim zavarivanja u spreju http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-

zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
13

Slika 14:Zavar poloen sprejom http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-

zavarivanje
14

Slika 15: Krupnokapljiasti prenos http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-

zavarivanje
15

Slika 17: Nestabilni krupnokapljiasti prenos http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-migmag-zavarivanje

16
Slika 17: Kontrola svake pojedinane kapljice http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-migmag-zavarivanje
17
Slika 18: Grafik oscilacije jaine struje http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-magzavarivanje
18
Slika 19: MIG popravka autolimarije bronzanom icom, pulsin zavarivanjem http://svetzavarivanja.rs/znanje-ozavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
19
Slika 20: Zavarivanje bronzane klizne staze pulsim MIG postupkom http://svetzavarivanja.rs/znanje-ozavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
20

Slika 21: Pulsni aparat www.scribd.com/zavarivanje.pdf

21

Slika 22: Izgled rotirajueg luka www.scribd.com/zavarivanje.pdf

23

Slika 23: Poreenje pljosnate i okrugle ice http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-migmag-zavarivanje

24
Slika 24: Tandem zavarivanje http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-magzavarivanje
25
Slika 25: ist argon u argonskoj cevi https://www.google.rs/search?q=cist+argon
26
Slika 26: Zavarivanje argonom http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-magzavarivanje
27
Slika 27: Duboko uvarivanje agronom elika http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-migmag-zavarivanje
28
Slika 28: iroka zona uvarivanja agronom kod elika http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2zavarivanje-mig-mag-zavarivanje

32

29

Slika 29: Boca 30 kg CO2 gasa https://www.google.rs/search?q=co2+zastitni+gas

30

Slika 30: Sastav gasne smee Mainski materijali II deo, izdanje Mainskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Slika 31: ice za zavarivanje https://www.google.rs/search?q=co2+zastitni+gas

31
32

Slika 32: Kvalitetna MIG ica za zavarivanje www.scribd.com/zavarivanje.pdf

33

Slika 33: Prenik slobodnog namotaja http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-

zavarivanje
34

Slika 34: Plastini kotur https://www.google.rs/search?biw=1008&bih=570&source=lnms&tbm

35

Slika 35: Kotur sa adapterima https://www.google.rs/search?biw=1008&bih=570&source=lnms&tbm

36

Slika 36: iani kotur sa rupom u sredini http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-

mag-zavarivanje
37

Slika 37: Izgled poprenog preseka punjenih ica www.scribd.com/zavarivanje.pdf

38

Slika 38: Jedan od naina izvede ljebova za tokie za aluminijum www.scribd.com/zavarivanje.pdf

39

Slika 39: Dizna iznad obe za zavarivanje u kratkom spoju sredini http://svetzavarivanja.rs/znanje-ozavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
40

Slika 40: Dizna uvuena u obu , za sprej I puls http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-

mig-mag-zavarivanje
41

Slika 41: zavativanje u kratkom spoju guranjem unapred www.scribd.com/zavarivanje.pdf

42

Slika 42: zavarivanje u kratkom spoju vuom unazad www.scribd.com/zavarivanje.pdf

43

Slika 43: zavarivanje u pulsu i spreju tehnikom unapred www.scribd.com/zavarivanje.pdf

44

Slika 44: zavarivanje u pulsu i spreju tehnikom unazad www.scribd.com/zavarivanje.pdf

Internet:
http://svetzavarivanja.rs/znanje-o-zavarivanju/co2-zavarivanje-mig-mag-zavarivanje
http://www.vizijadanas.com/mig_zavarivanje.html
http://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkom
http://www.elektroenergetika.info
http://www.scribd.com
http://www.zavarivanje.info
http://www.remontmontaza.com
Knjiga:
Aleksandar Sedmak Zavarivaki zbornik, Izdanje CD, Beograd, mart 2002. god
Zbornik sa medjunarodnog savjetovanja, POSTUPCI ZAVARIVANJA, Sarajevo, mart 1989.god

33

Aleksandar Sedmak, ijaki-eravi, Aleksandar orevi, Mainski materijali II deo, izdanje

Mainskog fakluteta Univerziteta u Beogradu, 2000 god.
Bajic Dragoljub, Bajic Darko Prirucnik za zavarianje, Beograd, jun 1988 god.

34