UVOD

MIG/MAG zavarivanje je proces zavarivanja koji danas u vodeim industrijskim zemljama

ima najveu zastupljenost.
Evo objanjenja skraenica MIG/MAG.
MIG = Metal inert gas (zavarivanje metala u inertnom gasu, npr u istom argonu),
MAG = Metal active gas (zavarivanje metala u aktivnom gasu, na primer u istom CO2 gasu
ili u meavini argona i CO2 ili meavini argona i O2...).

S obzirom da je kod nas u Srbiji, a takoe u jo nekim zemljama, donedavno bilo zastupljeno
najee zavarivanje u CO2 gasu ovo zavarivanje se jo uvek esto argonski zove CO2
zavarivanje, pa ak i u situacijama kada se uopte ne koristi CO2 npr pri zavarivanju
aluminijuma kada se koristi ist argon (upueni stvarno kau ...CO2 zavarivanje
aluminijuma...).

Oprema i za MIG i za MAG je ista, jedino se menja gas koji se prikljuuje na aparat.
Specifinost procesa je da je poluautomatski (bolje reeno delom manuelni a delom
automatski), tj ica se dodaje automatski, jo su neki parametri automatski kontrolisani, a
zavariva kontrolie drugi deo parametara pre svega voenje pitolja.

ema procesa MIG/MAG zavarivanja

 ISTORIJA PROCESA
Smatra se da je MIG/MAG razvijen u USA od Battelle Memorial Institute i postao
komercijalan u 1948 godini iako se smatra da je sam koncept smiljen 1926 god od Hobarta i
Deversa...
Na samom poetku komercijalne primene, korien je za zavarivanje aluminijuma i drugih
obojenih metala u zatiti inertnih gasova (argona i helijuma) i odatle mu ime MIG (metal inert
gas). Bilo je u to doba veliko postignue jer se izbegavalo korienje topitelja za zavarivanje
aluminijuma koji su bili korozivni i koji su se morali odstranjivati, a sve uz poveanu
produktivnost. Nije mogue zavarivati uspeno elik u zatiti istog argona.

A 1953 godine, Lyubavski i Novoshilov iz SSSR-a su razvili zavarivanje elika istom ovom
opremom ali u zatitnoj atmosferi CO2 gasa (aktivnog gasa tj gasa koji ima reakciju sa
metalnim kupatilom). Sama ideja je doivela trenutno prihvatanje irom sveta za ekonomino
i produktivno zavarivanje elika.

Zanimljivost: Na jednom seminaru smo mogli uti da su inenjeri u bivoj Jugoslaviji odmah
prihvatili ovaj koncept zavarivanja u CO2 i jako dobro njime ovladali, pa kau da je npr
Fabrika Vagona u Kraljevu koristila CO2 zavarivanje kada slavni TUV (uvena kontrolna
organizacija iz Nemake, verovatno najvei autoritet u svom poslu) nije ni znao da ono
postoji. (Naalost kau i da su Nemci 2011 godine toj istoj Fabrici iz Kraljeva obeleili 400
greaka zavarivanja na samo jednom vagonu...
Vojna industrija bive Jugoslavije je takoe prihvatila zavarivanje u CO2 gasu...

1959. godine je otkriven reim zavarivanja u kratkom spoju i sam proces su preko noi
masovno prihvatili i male radionice i neuki ili bolje reeno samouki bravari i limari (koji su se
nauili oas posla, jer je toliko lako). Sa ovim transferom metala, i poetnici mogu perfektno
da vare, mogu se variti i tanki limovi, moe se zavarivati u vertikali... i ovaj reim zavarivanja
je postao najpopularniji deo MAG zavarivanja.

Ovo zavarivanje u CO2 gasu i kasnije uvedenim meavinama gasova Ar+CO2 i Ar+O2 se
nazvalo MAG (metal active gas).

Smatra se da je 1954 godine razvijena punjena ica, samozatitna punjena ica 1959 godine a
metalom punjena ica 1975 god.

A inae u Srbiji, grubo ocenjeno, oko 45% posto pretraivanja o zavarivanju na google-u
otpada na CO2 zavarivanje. U razvijenim zemljama sveta MIG/MAG zavarivanje ini oko 70-
75% ukupnog zavarivanja.
 Opti koncept MIG/MAG zavarivanja

Komplet za MAG zavarivanje se sastoji od:

- aparata tj izvora struje (i to takozvane CV struje),
- dodava koji gura icu (dodava moe biti odvojen od izvora a moe sa njim biti u jednom
kuitu),
- boca sa gasom i reducir ventilom i crevom od reducir ventila do aparata,
- pitolj za zavarivanje sa polikablom (u polikablu se nalazi buir kroz koji ide ice,
provodnik za struju i crevo za dovod gasa). Pritiskom na okida na pitolju, deava se da
izlazi ica pod naponom i istovremeno gas,
- Kljeta za masu sa kablom za masu,
- Kabl za struju sa utikaem

Najbolje je na samom poetku objasniti elektrini koncept aparata za MAG zavarivanje, jer
iz nepoznavanja ovog koncepta i proizilaze svi problemi sa ovim tipom zavarivanja. U Srbiji
su gotovo svi MAG zavarivai samouki ili obueni od samoukih.

Sledi slika statikih karakteristika REL/TIG i MIG/MAG aparata.

Ko ne razume ovu sliku i oblik statikih karakteristika nikada nie shvatiti REL/TIG ili
MIG/MAG zavarivanje (a potpuno je lako razumeti, proitajte objanjenje).

Vidi se sa slike da je karakteristika REL/TIG aparata tzv vertikalna/padajua tj sa

konstatnom amperaom (tj REL/TIG aparati se i zovu CC aparati ili CC izvori struje (CC =
constant current)).

Konkretno to znai da kada REL/TIG zavariva radi i odrava neki nazovi pravilan luk (na
slici oznaen sa takom (1) tj luk sa pravilnom duinom a onda mahinalno malo skrati luk
recimo nenamerno jaim guranjem elektrode tokom voenja ili zbog drhtanja ruke (taka 3)
vidi se da je amperaa ostala maltene ista (tj kod nekih aparata kojima je statika
karakteristika bukvalno vertikalna, amperaa ostaje ba ista, a kod ove krive sa slike koja je
strma, amperaa je blago poveana za prilino veliko skraenje luka. Takoe za mahinalno
poveenje luka, desie se da amperaa ostane praktino ista kao ona podeena
potenciometrom na aparatu (tj neznatno e se smanjiti).
Zbog toga to amperaa ostaje ista (konstantna) ili se praktino neznatno menja pri
produenju ili skraenju luka, ovaj tip aparata se zove CC izvor struje.

Pomenuti samouki MAG zavarivai su navikli na koncept REL/TIG aparata gde se na aparatu
teluje amperaa potenciometrom a onda ta amperaa ostaje praktino ista tokom
zavarivanja, a oni svojom vetinom odravaju luk...

E sva sutina MAG zavarivanja se svodi na injenicu da se ovde, zbog same elektrine
konstrukcije, ne moe telovati amperaa, i ta vie na komandnoj tabli ovih aparata ni ne
postoji potenciometar za podeavanje amperae.

Jo jednom, ne postoji potenciometar za amperau niti se ona moe telovati na

aparatu!!!

to pre zaboravite pogrenu zabludu da postoji telovanje amperae na MAG

aparatima, to ete pre ovladati perfektnim MAG zavarivanjem!

Pri MAG zavarivanju postoje 2 potenciometra za podeavanje i to za brzinu ice i za

voltau. Koncept elektrine statike karakteristike MAG zavarivanja je sledei (gledati onu
sliku gore).

Podeavanjem voltae se praktino podeava duina luka!!! Ovo se mora razumeti i shvatiti!

Zamislimo da smo podesili neku voltau, npr 20 V, i da krenemo da varimo. Stvara se luk
odreene duine i sva sutina je da je ta duina luka konstantna i da je zavariva ne moe
menjati namernim ili nenamernim primicanjem ili odmicanjem pitolja ka ili od radnog
predmeta. Duina luka ovde svo vreme odstaje ista, tj konstantna i zato se ovi aparati zovu
CV izvori struje (CV = constant voltage) tj aparati sa konstantnim naponom. Evo ta se
deava kada zavariva mahinalno zbog drhtanja ruke ili ak namerno pokua da primakne
pitolj ka radnom predmetu. Sa slike se vidi da zavariva radi sa nekom duinom luka (taka
1). Kada pokua da skrati luk, amperaa estoko poraste (taka 2) i u mili/mikro-sekundi
rastopi onaj viak ice sve dok rastojanje od ice do predmeta ne bude ono prvobitno. Kada
zavariva pokua da malo odmakne pitolj tj da povea duinu luka vidi se da e za malo
odmicanje, amperaa mnogo da padne tj ica e se sagorevati sporije dok se duina luka ne
vrati na originalnu duinu zadatu preko potenciometra za voltau.
Ako ne verujete, probajte da naete aparat sa displejima za amperau i voltau i probajte da
odmiete i primiite pitolj i gledajte displeje. Uoiete ogromne fluktuacije amperae i
minimalne voltae tokom tih odmicanja i primicanja a duina luka e svo vreme biti ista.

Kae se da su MAG aparati CV izvori struje ije je svojstvo tzv samo-regulacija duine
elektrinog luka. Jo jednom, zavariva ne moe kontrolisati duinu luka primicanjem ili
odmicanjem pitolja, duinu luka automatski kontrolie aparat.
A gde je tu amperaa?
A amperaa? Svako ko je upuen u REL i TIG zavarivanje zna da se na tim aparatima
podeava amperaa, pa bi morala i ovde.
Ali ne, ona se ovde ne podeava na kontrolnom panelu aparata, bez obzira na svu tvrdoglavost
upuenih u REL i TIG zavarivanje da se ipak podeava. Ona je rezultat podeene brzine ice,
prenika ice i prepusta ice (slobodnog kraja ice, to je onaj deo ice koji viri iz dizne tokom
zavarivanja) kao i samog materijala ice.

MAG zavarivanje spada u tzv polu-automatske postupke, tj manualno-automatske postupke.

Manualno se kontrolie slobodan kraj ice tokom zavarivanja, nain voenja pitolja (guranje
od sebe ili ka sebi), njihanje...
Automatski (podeavanjem na komandnoj tabli apartata) se kontrolie brzina dovoenja ice
(potenciometrom za brzinu ice) i duina luka (potenciometrom za napon).

Jo jednom, nigde tu nema podeavanja amperae, ali naravno ona postoji a kolika e biti
zavisi od onog gore pobrojanog.

U struci se, kada nekoliko faktora (a ovde su to: brzina ice, prenik ice, vrsta metala ice i
prepust ice) utie na jedan rezultat (ovde amperaa), koristi metod generalizacije da bi se
objasnio svaki pojedinani uticaj. Konkretno, razmatra se samo jedan uticajni faktor a ostali
se zanemaruju i tako dok se svi ne izreaju.

Generalizujmo brzinu ice (koja se podeava na komandnoj tabli) a zanemarimo sve ostalo.
Brzina ice se u Evropi izraava u m/min (metara u minuti m/min) a u USA u inima u
minuti (ipm). Kada podesite neku brzinu ice imate jednu amperau. Kada smanjite brzinu
ice smanjuje se amperaa. Kada poveate brzinu ice poveava se amperaa. Zavisnost
amperae od brzine ice zavisi od konstrukcije aparata ali je uglavnom u jednom delu
linearna.

(A u opsegu praktine primene u MAG zavarivanju, amperaa je potpuno nezavisna od

napona. Poveanje ili smanjenje napona niti poveava niti smanjuje amperau).

Razlog za ovaj fenomen (vea brzina ice = vea amperaa i obrnuto) je ve opisana.
Zamislite da, umesto da zavariva mahinalno gurne pitolj ka predmetu i smanji luk, da
zavariva odrava isti luk ali mu neko poveava brzinu na aparatu. Poto je MAG aparat
tvrdoglava CV maina, tj sam u deliima sekunde samo-regulie duinu luka i to ne
dozvoljava nikome drugome, on sam povea struju da bi sagoreo onaj viak ice i vratio
duinu luka na originalnu podeenu na aparatu. To isto, ako zavariva odrava istu duinu
luka a neko mu smanji brzinu ice, desie se da aparat sam smanji amperau da bi se ica
sporije topila i da se luk vrati na podeenu duinu.
Generalizujmo prepust ice. Ovo se moe objasniti i zakonom fizike koji se ui u 7 ili 8
razredu osnovne kole. A to je Omov zakon:

U=R x I (napon je jednako otpornost puta amperaa).

tj poto je U = const (jer je podeeno na aparatu)

amperaa = const / R

Otpornost je iz fizike : R = r x (L/S)

r = specifina omska otpornost konkretnog metala ice,
L = duina prepusta ice,
S = popreni presek ice = (d2 x )/4, (d = prenik ice).

Na kraju je amperaa = (const x S) / (r x L)

Iz ove formule sledi da je amperaa manja kada je L (prepust ice) vei i da je amperaa vea
kada je prepust krai.

Imajui u vidu do sada generalizovane uticajne parametre, moemo rei da poveanjem brzine
ice a istovremenim poveanjem prepusta u jednom momentu moemo postii fenomen da ne
postiemo nita, tj amperaa ostaje ista, jer jesmo je poveali amperau veom brzinom ice
ali smo je smanjili veim prepustom.
Ako ne verujete, naite aparat sa displejima i tokom zavarianja neka zavariva radi sa malim,
srednjim i velikim prepustom ice a onda neka brzo menja od malog ka velikom prepustu.
Videete na displeju velike fluktuacije amperae.

Generalizujmo prenik ice. Iz formule: R = r x (L/S) = r x (4 x L) / (d2 x ) sledi da je

otpornost ice vea kada je prenik manji i obrnuto.
Prema I = const / R, i amperaa e biti manja kada je prenik manji tj amperaa e biti vea
kada je prenik ice vei pri istom izabaranom podeoku brzine ice.

Ili bolje pojanjeno, kod REL aparata kada podesite npr 100A, tih 100 A e biti isto bez
obzira da li u kljeta stavite 2.5 mm, 3.2 mm ili neki drugi prenik elektrode. Znai bez obzira
koji prenik elektrode stavite, kroz nju e proticati ista amperaa koju ste podesili na aparatu.

A ovde, kod MAG-a, ako npr podesite brzinu ice na 5 m/min, za crni elik, amperaa e
(grubo procenjeno) za icu 0.8 biti 70A, za 1.0 mm e biti 110A, za 1.2 mm e biti 200A, a
za 1.6 mm e biti 320 A...

Moe se o ovome jo priati, npr uzeti u obzir i vrstu materijala i njegovu provodljivost pri
nekoj temperaturi pa tako pri istoj brzini ice npr 5 m/min, kroz icu prenika 1.2 mm od
crnog elika grubo procenjeno protie 200A, a kroz icu od nerajueg elika 170A a kroz
icu od AlSi 5 legure 140A...

A kada u kljeta REL aparata stavite elektrodu 3.2 mm na 120 A, tu e 120A biti isto bez
obzira da li je elektroda od aluminijuma, ili od elika ili od inoxa ili od bakra...

Rekapitulacija o amperai. Samouk majstor, a pre svega ako ima iskustva sa REL/TIG
zavarivanjem gde se sve svodi na podeavanje amperae, realno ne moe da se snae u MAG
zavarivanju jer se tu amperaa ne podeava, ve se podeavaju brzina ice i napon da bi se se
dobilo prihvatljivo zavarivanje tj aparat sam dodaje ili smanjuje potrebnu amperaa za
topljenje a da bi svo vreme luk bio iste duine.

Reimi / transferi kod MAG zavarivanja

Osim poznavanja kako podeavati brzinu ice i napon (i jo po neto) od SUTINSKE
vanosti je poznavati i reime tj transfere kod MAG zavarivanja.

Jedna od najee skidanih slika sa interneta koja ilustruje zavarivanje

 Zavarivanje automobilskih asija u USA, MAG postupkom

Moda e neupueni pomisliti: ... ala se ovde pri..., vari! To je to! Tako se to tamo radi,
nema tamo zezanja!...
Ali ovo uopte nije pravilno zavarivanje. Ovo je blie novogodinjem vatrometu nego
zavarivanju. Ovde zavarivanje nije pod kontrolom. Ovde sve prti, rastopljene kapljice lete na
sve strane, najverovatnije se deava nalepljivanje umesto uvarivanja/penetracije ...

Ovo nije prihvatljivo zavarivanje. Ovo je zavarivanje van kontrole.

 A pogledajte ove slike:

ICI d.o.o. sanacija prsline na nemakom brodu, radovi u Kini. Zavarivanje punjenom icom
Stein Megafil 713

ICI d.o.o. automatsko navarivanje punom icom pri reparaturi razlokanih otvora mobilnim
borverkom. Perfektno podeeni parametri pri automatskom zavarivanju punom icom 1.0
mm.

Ovde nema vatrometa, luk lepo bljeti, varnice su minimalne, a rastopljenih kapljica (pucni)
nema. Nema, zahvaljui dobro pripremljenom materijalu kao i perfektno podeenim
parametrima zavarivanja.
Da bi neko perfektno podesio parametre zavarivanja mora da dobro poznaje reime / transfere
MAG zavarivanja koje u sada nadugako opisati. Dakle nije dovoljno rei MAG zavarivanje.
To ne opisuje dovoljno kako radite. Potrebno je jo jasno naglasiti:

- Zavarivanje u stabilnom reimu kratkog spoja,

- Zavarivanje u stabilnom reimu sprej transfera,
- Zavarivanje u stabilnom reimu pulsa (ovo je jedan vid spreja ali poto je specifian, zato je
izdvojen kao poseban),
- Zavarivanje u stabilnom reimu rotacionog luka (sa ovim se neete sresti u Srbiji),
- Zavarivanje u nestabilnom krupnokapljiastom reimu (naalost mnogi rade ba u ovom
transferu, a uglavnom je nepoeljan).

Da opiemo ove reime tj transfere jedan po jedan. Transfer ili reim, znai kako se
rastopljene kapljice sa ice ulivaju u metalno kupatilo na osnovnom materijalu (ili se malo
ulivaju gde treba a malo ili mnogo prte okolo to nije dobro).

Standardi zavarivanja poznaju ove transfere i nije dozvoljeno menjati reim/transfer ako je
kvalifikacija tehnologije uraena u nekom konkretnom reimu. Ako se menja transfer
potrebna je nova kvalifikacija zavarivanja.
Znai, ako je kvalifikacija odraena jednim transferom, ne moe da doe zavariva i da
smanji brzinu ice i napon sa izgovorom brzo mi, zrai mi, toplo mi... ili obrnuto da povea
parametre sa izgovorom mlad sam, ou da nalivam kao iz flae, da zaradim vie...

Zavarivanje u kratkom spoju

Ovo je najzastupljeniji reim MIG/MAG zavarivanja. Sva hobi zavarivanja i laka bravarija se
rade ovim transferom. ak i samouki ga lako savladaju, tj lako nau parametre za njega.
Problem nastaje to pokuavaju da rade ovim reimom i kada je besmislen ili nepodoban.

Evo ematski prikaz zavarivanja u kratkom spoju:

- Trenutak 1: luk postoji, topi materijal i topi icu. Na materijalu postoji barica, a na vrhu ice
rastopljena kapljica, luk je dug.
- Trenutak 2: Na vrhu ice rastopljena kapljica postaje sve vea, luk se skrauje, a kapljica se
pribliava barici na materijalu.
- Trenutak 3: Kapljica se spaja sa baricom, luk se gasi, ovo je trenutak kratkog spoja (u Srbiji
kau kurclus), napon je nula.
- Trenutak 4: Amperaa naravno naglo raste, povrinski napon velike barice na materijalu
privlai i upija malu kapljicu sa ice a odvajanju kapljice sa ice unekoliko pomae jo i
elektrodinamika sila koja se javlja zbog velike amperae. Luka nema, ne gori.
- Trenutak 1: sve se vraa na poetak, kapljica se odvojila, luk se pojavljuje a opet se formira
kapljica na vrhu ice...

Ovde treba uoiti sledee: Da bi ovaj transfer bio stabilan potrebno je da se sve izvrava
glatko i ponovljivo... Praktino gledano, da bi ovaj transfer bio stabilan, potrebno je da
ovh kratkih spojeva bude od 80-150 u sekundi (oni to teraju mak na konac kau u zavisnosti
od konkretnog sluaja 50-250 Hz). Zato je ovaj reim i praen onim konstantnim zujanjem (u
USA kau: kao kada se pee dobra slanina nedeljom pre podne), jer se luk non stop pali i gasi
u pravilnim intervalima...

Zbog toga je i unos toplote mali (jer se luk stalno pali i gasi), pa je mogue zavarivati i tanke
materijale, kao i raditi u vertikali i nadglavno, prelaziti preko velikih zazora...
Pomenuto je 80-150 kratkih spojeva (neki kau 50-250), ali u stvari za svaku icu, za svaki
prenik, za svaki materijal je potrebno nai takozvanu slatku taku tj onu frekvenciju tj broj
kratkih spojeva gde je prtanje ili minimalno ili ga nema, a razlivanje najbolje a plazma luka
najjaa. Slatka taka se postie odreenom kombinacijom brzine ice i voltae (npr pri
naponima 14-21 V), prepusta ice za svaku konkretnu icu... Jasno je da i aparat mora biti
dovoljno dobar da ovo omogui.

Za zavarivanje kratkim spojem su naroito pogodne tanje ice recimo 0.8 mm i 1.0 mm, dok
recimo ica 1.2 mm i nema neki iroki opseg za dobar rad u kratkom spoju.

Mogue je postii zavarivanje kratkim spojem na malim aparatima, sa malom potronjom

struje, male su deformacije zbog malih unosa toplote tj malih napona i amperae a plus se luk
gasi i pali... Ali problem sa ovim reimom nastaje kada su debljine vee od 3-4 mm. Tada
umesto fuzije u materijal uglavnom nastaje nalepljivanje tj vrstoa spoja je jako mala.
(Kada zavariva prepozna slabu penetraciju pri zavarivanju debelih limova, kratkim spojem,
icom 0.8 mm, moe doi u iskuenje da uspori malo da bi poveao penetraciju. Ali desie se
suprotno. Tada e se desiti nagolmilavanje tenog metala, tj prelivanje rastopljenog metala sa
ice u ljeb, koji nee prodreti u dubinu ve e preplaviti ljeb, i brzo e ovrsnuti i kasnije
pri prolasku luka delovae kao prepreka za penetraciju pa e postojati dva nalepljena sloja).

Dalje ne mogu se svi materijali zavarivati kratkim spojem. Npr aluminijum ili bakar, jer su
veliki provodnici toplote, ovaj se reim ne moe uspeno koristiti ili se uopte ne moe
koristiti. Brzina odvoenja toplote kod aluminijuma je 5-6 puta vea od one kod elika. Zato
se pri zavarivanju aluminijuma ovim reimom najee deava nalepljivanje i veliko prtanje
a i ono to se uvari esto je porozno zbog brzog hlaenja. A kod legura bakra se deava da se
kapljica ice najee pretvori u kuglicu i skotrlja sa materijala jer je luk koji se pali i gasi za
bakar koji se topi na 1080C prosto hladan i ne uspeva ni da rastopi osnovni materijal.

Osim pravilnog podeavanja brzine ice i napona, potrebno je povesti rauna o preniku ice,
vrsti gasa, prepustu ice, ali i izabrati dobar aparat tj aparat koji ima dobru fixnu kontrolu
indukcije ili se indukcija moe i podeavati kao i dobar nagib (o ovome kasnije)...

Ve reeno, transfer kratkim spojem se deava u jednom uskom opsegu na niim brzinama
ice (2.5-9 m/min) i niim voltaama (15-22 V).
Za lepo zavarivanje kratkim spojem su najbolji gasovi ist CO2 i Ar+18%CO2 mada se za
limove ispod 1.5 mm ponekad koriste meavine argona sa manjim procentima reaktivnih
gasova.

Za zavarivanje kratkim spojem su naroito pogodne tanje ice recimo 0.8 mm i 1.0 mm, dok
recimo ica 1.2 mm i nema neki iroki opseg za dobar rad u kratkom spoju. ice 0.8 mm i 1.0
mm dozvoljavaju da aparat brzo reaguje (samoregulacija luka) na pokuaj promene duine
luka, dok je to tee kod debljih ica. Recimo da je za icu 0.8 mm opseg amperae od 100-
200A pri promeni brzine ice ak 10 m/min, a za 1.2 mm samo 3.6 m/min.

Naplavljivost (stopa depozita kg/h) je mala kod kratkog spoja.

Prepust ice se dri malim (6-12 mm) a dizna je ili izbaena par milimitara iz obe do par
milimitera uvuena u obu, zavisno od amperae i konstrukcije pitolja i mogunosti nabavke
dizni i oba razliitih duina i strpljenja zavarivaa da menja dizne i obe prema svakom
konkretnom zavarivanju.

oba van dizne za zavarivanje kratkim spojem. Amperae su male, protok

gasa je relativno mali, prepust ice je mali, nita se ne gubi, tako da je ovo jedna od
pametnijih stvari pri zavarivanju kratkim spojem. Vidljivost i kontrola prepusta ice tokom
zavarivanja se poveavaju nekoliko puta.

Kontrolom indukcije (kod aparata koji je imaju) se smanjuje prtanje, i produava vreme
aktivnog gorenja luka pa je vea indukcija povoljnija za deblje materijale i one sa veim
povrinskim naponom rastopljenog metala. (O indukciji malo kasnije).

Zbog injenice da je ovo najee korieni i samoukima jedini poznat reim MAG
zavarivanja a ve je reeno da je unos toplote mali, esto se deava da ako dozvolite takvom
samoukom zavarivau da Vam odradi posao, da e pokuati ovim reimom da odradi bilo
koju debljinu materijala (ve reeno, luk je hladan jer se radi sa niskim parametrima 50-180 A
i 15-22 V i plus se luk pali i gasi 100-tinak puta u sekundi). Zbog toga na debljim
materijalima nema penetracije, uvarivanje je plitko i vrstoa spoja je ispod dozvoljene. Zato
je negde MAG zavarivanje izalo na lo glas kao slabo i nepouzdano i neke industrije ga ne
prihvataju. Prosto deblji materijali i obojeni metali se moraju raditi reimom u spreju ili pulsu.

U principu problemi sa reimom kratkog spoja se tiu loeg podeavanja parametara, loeg
izbora prenika ice, progorevanja tankih materijala... Ipak poznavanjem ta se dobija
telovanjem svakog parametra posebno se moe na dobrom aparatu postii perfektan
rezultat.
Klju za minimizaciju ili izbegavanja prtanja je podeavanje aparata tako da je napon
minimalan (a dovoljan, da se ica ne nabija u materijal) a broj kratkih spojeva najvei (tada su
kapljice koje se odvaju sa ice najmanje), to se nae podeavanjem brzine ice u regionu oko
slatke take. (Npr, za icu SG2 prenika 0.8 mm, broj kratkih spojeva, tj slatka taka je oko
4.2-4.5 m/min).

Naroito treba napomenuti da je podeavanje voltae kritino jer se lako moe ispasti iz
opsega stabilnog zavarivanja, nekad je u pitanju 1 V. Naroito ako se podesi vea voltaa od
optimalne, luk postaje dugaak, kapljice prekrupne, nekad ak explodiraju u vazduhu pre
kratkog spoja ili tokom kratkog spoja, velika kapljica kada bune u metalno kupatilo izazove
veliko prtanje, broj kratkih spojeva je manji, a zvuk od lepog zujanja postaje fljafljav
(kako je ovaj zvuk neko opisao).

Sam aparat moe biti problem jer esto, barem stariji jeftini aparati, imaju samo 4-5 podeoka
za podesavanje brzine ice i voltae to je ipak nedovoljno za ceo spektar debljina materijala
0.8-4 mm. Da ne priamo to ih samo marketinki prave jakim (npr reklamiraju ih kao 150-
160-180A a stvarna intermitenca je 10% na tim amperaama). S obzirom da se rade tanki
limovi, da su zavari najee kratki, da se mora stajati zbog opasnosti od progorevanja zbog
unete toplote, neki orijentir bi bio kupiti aparat koji ima to vie podeoka za napon i brzinu
ice (ili kontinualno podeavanje) sa intermitencama 20-30%-tak posto na 140-150-160-180A
(u zavisnosti od eljenih debljina materijala za zavarivanje)... U principu, najjeftiniji aparati
nemaju podeene najbolje kombinacije brzina ice, voltae, indukcije i nagiba krive za
perfektno stabilno zavarivanje u kratkom spoju pa je pametno izdvojiti malo vie novca za
perfektan aparat.
Postupak zavarivnja Vuce na metalnom kontejneru DM10 koji se
proizvodi za Austrijsko trziste
Prilikom postupka zavarivanja vuce za kontejnere tipa DM10 ili DM7 potrebno je prethodno
podesiti amperazu na aparatu okretanjem tastera na vrednost br.3 brzinu zice podesiti na 2,4.

Prilikom Zavarivanja vuce prethodno je potrebno fiksirati cetri dela iz kojih se ona sastoji
heftanjem.Izuzetno je bitno da prilikom zavarivanja var bude neprekidan debljina vara mora
iznositi minimum 8mm,zbog funkcije same vuce koja je da mora izdrzati podizanje tereta od
10t.Sklop same vuce mora izgledati kao po crtezu koji je prilozen u nastavku,posebnu paznju
moramo obratiti prilikom postavljanja i zavarivanja sipkastog materijala za koji ce se kaciti
kuka kamijona ona nesme odstupati od mera datih na crtezu zbog razloga nemogucnosti
prihvata kuke na samom kamijonu.
 Zavarivanje u spreju
Govorei samo o MAG zavarivanju crnih elika (najpravilnije rei samo MAG zavarivanju
elika), aparat mora biti preko 250A, a sam proces zavarivanja u spreju bi trebao biti prvi
izbor pri zavarivanju debljina preko 3-4 mm.

Mehanizam spreja je sledei:

Kada se kao zatitni gas koristi argon ili meavina sa vie od 80% argona, na viim strujnim
parametrima zavarivanja se deava transfer u spreju (napon oko i preko 25V, amperae preko
200A u zavisnosti od tipa eline ice, prenika itd. Sprej se kod aluminijuma postie na
niim amperaama).

Plazma koju stvara argon je iroka i obavija vrh ice, koji tada postaje iljat. Poznato je iz
elektrotehnike da kada kroz neki provodnik protie struja, oko provodnika se formira
elektromagnetno polje, u obliku koncentricnih krugova oko provodnika. A u tom
elektromagnetnom polju se stvaraju centralne sile, tzv Lorencove sile koje deluju ka centru
provodnika, u ovom sluaju ice. Poto je ica na vrhu rastopljena, njena vrstoa je mala, pa
je Lorencove centralne sile seku kao makazama. Poto je dovod ice automatski tj jednolian,
u pravilnim razmacima e se desiti kidanje jedne kapljice, formiranje druge na vrhu ice i
njeno slabljenje i kidanje, tako da niz osu ice tee struja finih kapljica propelirana
elektrodinamikim silama. Kapljice se ne sudaraju, ve u nizu putuju jedna iza druge, male
su, ne explodiraju du luka...

Ono to je bitno napomenuti, ne moe se sprej transfer odigrati po elji. Za to su potrebni

uslovi... A najkrae reeno praktinim jezikom, aparat mora biti potentan, jer se recimo za
crni elik sprej u najee korienom gasu Ar+18% CO2 za icu 1.0 mm deava na strujama
preko 220A i naponu preko 25V. Za icu 1.2 mm to je jo i vie, recimo preko 260A-280A...
Ako uzmemo da aparat treba da radi a ne da prekida rad zbog pregrevanja, ispada da za
komforno zavarivanje u spreju treba imati 300A ili jai aparat.
Dalje, gas u kome se sprej razvija mora imati vie od 80% argona, jer sprej nije mogu u
istom CO2 gasu (bie objanjeno kasnije).

Zanimljivost: Sada Vam je jasno zato je najpopularniji gas u Evropi Ar+18%CO2. Zato to
se u tom gasu moe raditi u stabilnom kratkom spoju a i stabilnom spreju. A sprej se postie
pri sadraju argona preko 80% tj min 80%Ar i max 20%CO2... A poto ne postoje nikada
apsolutni brojevi, ve samo relativni u okviru nekih tolerancija, zato je standardom propisano
punionicama gasa da sadraj CO2 moe biti 18% +/-10% a to e rei najgora a dozvoljena
ara isporuene meavine C18 (Ar + 18%CO2) e sadrati 80.2% Argona i 19.8% CO2
ime je zadovoljen uslov da e taj gas uvek moi razviti sprej.

Da bi se ostvario sprej, potrebno je osim gasa sa vie od 80% Argona, postii i parametre
napona i amperae (koja se ostvaruje velikom brzinom ice). Parametri zavarivanja u spreju
su visoki, zato ih je nemogue ostvariti na slabim aparatima.

Ovde se vidi jo jedan problem. Kada neko neupuen u sprej a vian zavarivanju kratkim
spojem, krene da podie parametre, deava se sve gora i gora situacija, tj sve gore i gore
prtanje, nalepljivanje, pa onda odustane od experimentisanja... Da bi se ulo u sprej potrebno
je preskoiti ovo podruje, a da bi se preskoilo, potrebno je za svaki gas (naravno sa vie od
80% Ar), za svaki prenik ice, za svaki materijal ice ZNATI gde su poeci tih prelaznih
zona tj poeci spreja. (Ko se bavi zadavanjem parametara zavarivanja robotu, ove parametre
prelaska iz krupnokpljiastog u sprej zna napamet, pa taman da ga probudite u sred noi i da
ga pitate). Jo jednom, znaaj znanja kod MAG zavarivanja daleko prevazilazi vetinu.
Toliko je znanje bitnije da je mogue od robota (neivog stvora) napraviti najboljeg
MIG/MAG zavarivaa.

Osim znanja gde je poetak spreja, potrebno je znati i gde su tolerancije napona i amperae
(tj pravilnije rei brzine ice, prepusta ice...) za svaku icu i prenik ice.

Sprej se odlikuje potpunim odsustvom prtanja, uje se samo prijatno utanje, nema
nikakvog praskavog zvuka.

Npr za obinu CO2 icu (tip SG2 tj ER 70S-6 tj G3Si1), prenika 1.2 mm, za rad u gasu
82%Ar +18%CO2 sprej se postie na preko 270A i 25V. Zbog ogromnog unosa toplote,
praktino se sa ovom 1.2 mm icom u spreju mogu raditi samo debljine preko 5 mm zbog
opasnosti od progorevanja tankih delova...

Praktina upotreba spreja je do nekih 350A pri manuelnom zavarivanju. Sve preko 350A bilo
1.2 mm icom bilo 1.6 mm dovodi do problema. Fluidnost kupatila je velika, pa ga je teko
kontrolisati pogotovo itavo radno vreme. Postoji i opasnost od zajeda. Unos toplote je toliki
da dolazi do pogrubljenja zrna i pada mehanikih svojstava. Ogromna rastopljena povrina i
okolna usijana ne mogu uspeno biti tiena gasom tj ostaje van zatite gasa i reaguje sa
atmosferom, stvara okside i smanjuje mehanika svojstva, poveava se stepen poroznosti
naroito u vieslojnom zavarivanju, pa eventualno i dolazi do prslina pri zavarivanju
ukruenih delova ili elika sa povienim vrstoama.

Zavar poloen sprejom je lep, gladak, penetracija tj uvarivanje je odlina time i vrstoa
spoja.

Sprej je esto korien transfer za zavarivanje robotima.

Neka razumna granica za postizanje geometrije kod T spojeva (ili ugaonih) je a = 6-8mm.
Kada je zahtev za a=8mm, zavariva ima velike probleme nad kontrolom kupatila: mora da
ostvari geometriju to visokim parametrima to sporijim voenjem, mora da pazi da izegne
zajed ali da ostvari penetraciju u zidove, mora da ostvari gasnu zatitu kupatila... i to sve
tokom svih 8 sati radnog vremena (i tako iz dana u dan, iz godine u godinu...). U jednom
momentu ovo postaje jako teko za radnika ali zato jako lako za robota.

Sprej ima mana i ogranienja, evo nekih tipinih:

- Da bi sprej bio potpuno bez prtanja i ulo se samo lepo utanje, materijal mora biti ist,
odmaen, obruen ako treba... Plazma seenje ostavlja okside koje treba odstraniti.
- Potreban je dobar, jak i pouzdan aparat, sa vodenim hlaenjem, znai skuplje nego to jedan
hobista moe sebi da priuti.
- Ako zavarivaa, koji se prvi put sree sa sprejom a ranije radio sa kratkim spojem, ostavite
nasamo, velika je verovatnoa kada doete opet da ete ga nai da je oborio parametre i da
radi u kratkom spoju. Sprej mu je, kae, brz, nema smisla tako raditi.
- Ipak ima izuzetaka, naroito mlaih ljudi koji se odueve, kau naliva im ko iz flae. Jo
ako su stimulisani tj plaeni po kilogramu depozita...
- Ogranien je samo na horizontalu, ak i u PB poloaju ima problema nekad. Razlog je
izuzetno veliko fluidno kupatilo.
- Potrebno je uloiti u odsisavanje gasova i dimova, kao i obezbediti dobru i pouzdanu zatitu
zavarivau od radijacije toplote i isparenja (maska sa preiavanjem vazduha, pogodne
rukavice, zavarivako a ne bilo koje radno odelo, kecelja, kona jakna...).

Jo par napomena o spreju:

* Za sprej se dizna nalazi duboko u obi (Prepust ice kod spreja je od 50% do 100% vei
nego kod kratkog spoja.)

Dizna uvuena u obu, oko 5 mm.

* Aparat mora imati dobar (mali) nagib na velikim parametrima. Nekada npr mnogi
invertorski MAG aparati nisu mogli da izvuku sprej na amperazama preko 300A. Ni danas to
ne mogu loi aparati. (O nagibu kasnije...).

* Paziti na sleganje vara pri zavarivanju u PB poloaju, naroito pri zavarivanju sa 1.2 mm
icom (velika toplota, velika fluidnost kupatila, gravitacija vue nadole...).

Sleganje, paziti da se ne izae iz tolerancija koje standard propisuje.

* Poto su brzine ice velike, kao i amperaa i toplota, pametno je kupovati kvalitetne dizne i
menjati ih posle svakog kotura ice.

* Kod zavarivanja u spreju, pitolj se gura, uglavnom nema njihanja.

* Za manuelno zavarivanje najbolja je 1.0 mm ica. Kupatilo je malo, lako se kontrolie,
sleganje kod ugaonih avova je minimalno. Sprej se za icu 1.0 mm u gasu Ar+18%CO2
postie na preko 220A a mogue je terati sprej do 280-300A. Korienjem gasa Ar+8%CO2
se ova zona poetka spreja sputa.

* jedna od najbitijih karakteristika MAG procesa koja se takoe mora dobro poznavati je
naplavljivost tj prinos tj stopa depozita tj koliko se kilograma na sat naliva. Recimo da je to
npr za icu 1.2 mm na nekim prosenim parametrima od 300A/29V oko 5.5 kg/h. Ako
zavariva aktivno radi nekih 35% radnog vremena tj u 8 sati, luk gori tj ica se naliva nekih
2.8 sati, ispada da je mogue da 1 zavariva potroi kotur od 15-16 kg za smenu i da to bude
perfektno.

* oblik luka je zvonast, vidi se okom.

* protok gasa za sprej nije isti kao za kratak spoj, vei je. Grubo pravilo je da je za kratak spoj
potrebno 10Xprenik ice, tj za 0.8 mm icu dovoljno je 8 l/min... ali za sprej je potrebno to
grubo pravilo podii za grubo 40-50%, pa je za icu 1.2 mm u spreju potrebno 16-18 l/min.
Paziti na ovo, kada se npr heftanje vri kratkim spojem, a popuna ljeba sprejom. Potrebno je
podesiti razliit protok gasa za oba sluaja.

* Roboti mogu raditi u spreju i tanje preseke od 3 mm (tada najee sa gasom Ar+8%Co2),
prosto jer mogu raditi brzinama voenja pitolja koje ovek ne moe da postigne i time se
kompenzuju visoki strujni parametri, tj ukupan unos toplote zbog velikih brzina je dovoljno
mali da se izbegne progorevanje.

* Na niskim parametrima spreja kapljice su krupnije skoro jednake preniku ice ali na veim
parametrima postaju ba vrlo male.

* ice punog poprenog preseka prenika 1.0 mm, 1.2 mm i 1.6 mm su najbolje za sprej. ice
0.6 mm i 0.8 mm i 1.0 mm su najbolje za kratak spoj. Vidi se univerzalnost ice 1.0 mm!

* Sprejom se unosi mnogo toplote, paziti na deformacije.

Zavarivanje krupnokapljiastim / globularnim transferom

Mnogi zavarivai i inenjeri nisu upoznati na kojim se strujnim parametrima odvija sprej, pa
esto zavravaju u reimu krupnokapljiastog prenosa, koji je nestabilan i osim prtanja
dovodi i do niza drugih greaka.

Ako izuzmemo samozatitne ice za zavarivanje i navarivanje koje nemaju drugi nain rada
osim u ovom reimu, pri zavarivanju icama punog poprenog preseka, potrebno je izbei
ovaj reim. Znai, treba pravilno izabrati gas (jo jednom, u CO2 gasu nema spreja, na veim
strujnim parametrima naroito sa icom 1.2 u istom CO2 gasu zavarivanje postaje
nekontrolisano). Ako se izae iz tolerancija za sprej pri podeavanju strujnih parametara,
takoe je lako ui u nestabilni reim.

Mehanizam je sledei: Delom kapljice lete na sve strane, razbacuju se, delom dolazi do
kratkog spoja, pa zatim zbog nekontrolisanog porasta struja do eksplozije rastopljenog metala
koji je napravio kratak spoj, delom odvajaju se velike kapljice pa bunu u metalno kupatilo pa
isprskaju sve okolo.

Sekvenca krupnokapljiastog prenosa, luk gori, stvara se kapllica na vrhu ice, kapljica gore
na vrhu ice plee, kada se odvoji obino ode negde na stranu ili explodira ili napravi kratak
spoj, ili bune u kupatilo...

Pri zavarivanju, deava se da brzo ove kapljice nanesu preko obe i dizne, blokiraju delimino
protok gasa, usmeravaju ga od kupatila.

Zbog toga to kapljice padaju ispred kupatila, kada kupatilo naie na pucnu, ono je preliva i
umesto da doe do fuzije kupatila u materijal dolazi do nalepljivanja...
Mnogi investitori ne dozvoljavaju ove pucne, pa onda se esto deava, umesto da se lepo
podese parametri i dobije stabilno zavarivanje u spreju ili kratkom spoju ili pulsu, da se
pristupa bruenju. Bruenje je uglavnom isto nepotrebno gubljenje vremena i novca... Koliko
se samo para i vremena moe utedeti znanjem pravilnog podeavanja parametara.

Mala zanimljivost oko borbe sa prtanjem. Znai, umesto da se kupi dobar aparat, da se kupi
dobar/pravi gas, da se pree na korektan prenik ice, umesto da se obue zavarivai kako da
podese aparat i druge parametre (prepust ice, nain voenja pitolja, protok gasa itd)...
ponekad se prihvati savet trgovakih putnika i kupi se anti spatter sprej, tenost ili gel...
Njime se poprska okolina mesta zavarivanja, i onda kada pucna padne na to mesto, umesto da
se zavari, ona se samo nalepi i lepo se onda odstrani nekom pahlom...

Oni koji razumeju podeavanje aparata i parametara se udom ude da neko ovo radi, ali se
postavlja i pitanje bezbednosti, mora da je to neka teka hemija.
Evo svedoenje jednog zavarivaa iz Engleske i slobodan prevod

I used this awful stuff when i was mig welding a few years back and I ended up with a trip to
the doctors as I was getting funny looking sperm when ejaculating. I stopped using it and I
returned to normal, well that part did and had more children. Mind you they are still a bit
strange!!
Who knows what the long term damage will be to me.
To say this is a dangerous product is an understatement. My advice is don't bother.

...Koristio sam tu uasnu stvar pre nekog vremena dok sam zavarivao MAG postupkom.
Zavrio sam odlaskom doktoru jer mi je sperma izgledala zastraujue. Prestao sam da
koristim to sredstvo, i sve se vratilo u normalu. Sva srea pa sam posle dobio jo dece. Ne
znam da li u imati neke posledice na dui rok...

Zavarivanje pulsnim reimom

Pulsni transfer je pre svega vrsta spreja. Luk je otvoren, ali umesto da se deava aksijalna
struja sitnih kapljica, deava se da elektronika aparata kontrolie aksijalno ispaljivanje svake
kapljice pojedinano. Pri tome se kontrolie i njena veliina i njena brzina i posle kog
vremena se odvaja naredna kapljica sa ice poto je prehodna otila. Neki izvori kau da
elektroniari moraju da podese kontrolu neka 64 parametra, pa se zato ovaj reim ve
decenijama ne primenjuje manuelno u smislu da se svaki parametar posebno podeava.
Stvorene su takozvane sinergijske pulsne linije, pri emu korisnik kae aparatu koji je gas
namestio, koji materijal ice, koji prenik i bira koju e debljinu materijala raditi. Onda
kompjuter u aparatu prorauna sve parametre (pomenutih 64 ili 104 koliko li ih ve ima) i
daje rezultat. Treba rei da su neki proizvoai upravo zbog superiornog pulsnog zavarivanja
izali na glas i stekli reputaciju, dok su se neki drugi mnogo muili.

Elektronika kontrolie svaku pojedinanu kapljicu.

Amperaa pulsira, as je jako velika i kao takva odvaja jednu kapljicu sa ice, a onda pada na
malu vrednost tek da se luk ne ugasi i tako recimo 20-500 puta u sekundi.

U jednom intervalu, amperaa je jako velika npr 300 A a u drugom je recimo 50A. Ono to se
vidi na displeju je srednja amperaa, recimo 120A. Naravno proizvoai elektronski
moduliraju ovu optu krivu, pa je ukoavaju, zavru, zaobljuju a sve u cilju postizanja to je
mogue boljeg zavara.
Puls je izvanredan reim zavarivanja obojenih metala i nerajueg elika. Kada je zavarivanje
crnog elika, i dan danas traju rasprave ima li to ekonomskog smisla. Reimom kratkog spoja
se moe dobiti perfektno zavarivanje do debljina 4 mm a sprejom preko 4 mm. Ipak, neki
materijali zahtevaju mali unos toplote, odnosno moe biti da kratak spoj daje nedovoljnu
penetraciju a sprej preveliki unos toplote koji negativno utie na mehanika svojstva a moda
i preveliku deformaciju, pa onda puls doe kao spasonosno reenje. Odmah da bude jasno,
kod zavarivanja crnog elika se sprejom i kratkim spojem moe dobiti zavarivanje bez
prtanja, pa samo zbog toga kupovati jako skup pulsni aparat moda nema opravdanja. Ipak
ako e se aparat korisiti i za zavarivanje drugih metala, ako se eli i manji unos toplote, kupiti
pulsni aparat je ok.

Zavarivanje pulsnim reimima je procvat doivelo pre 10-15 godina pre svega u auto
industriji.
U USA se desila ova situacija. Tamo su vladala 3 amerika proizvoaa automobila a u
zavarivanju par amerikih brendova. Gasovi koji su korieni su uglavnom bile meavine na
bazi argona i helijuma. A onda su Japanci poeli da otvaraju fabrike automobila i
graevinskih maina u USA i naravno doneli svoju opremu pa i aparate za zavarivanje.

Japan je zemlja siromana sa gasovima, pa uglavnom tamo zavaruju sa CO2 gasom. Ali poto
imaju strahovito jaku i razvijenu elektronsku industriju, odavno su se igrali poboljanjima
performansi elektronskog luka u CO2 tj smanjenju prtanja i poboljanju penetracije. Kada su
doneli u USA svoje aparate shvatili su da imaju prostor za dalje poboljanje tih performansi
jer su im sada stajali na raspolaganju gasovi na bazi argona tj sprejozni gasovi. Odmah su
prilagodili dinamiku luka tim gasovima i odmah primenili. Od svojih dobavljaa su traili da
postiu zavarene spojeve do tada nevienog kvaliteta i oni su poeli da nabavljaju japansku
opremu. Kada su se ameriki proizvoai probudili, shvatili su da je dolo vreme invertora, da
elektronika upravlja u hiljaditim delovima sekunde a oni su se jo diili 300 kg aparatima sa
150 kg tekim trafoima, sa 3-4 premaza laka na namotajima... Zato su neki i propali a oni
drugi poeli da ugrauju module koje nisu sami razvili. Dok su se snali, svetskim tritem su
ovladali mnogi brendovi, pre svega iz Evrope. Poteno je rei da su aparati iz USA u svoje
vreme bili najkvalitetniji na svetu, ali to su danas evropski.

U Evropi se desila ovakva situacija u auto industriji. Auto industrija je shvatila da je korozija
limarije neprijatelj njihovih renomea pa su masovno poeli da koriste pocinkovane limove.
Ali zavarivanjem pocinkovanih limova klasinim nainom (elinom icom tipa SG2) dolazi
do unitavanja zatitnog sloja cinka. Metoda zavarivanja pocinkovanih limova crnim icama i
unitavanjem sloja cinka u okolini zavara a kasnije premazivanje farbama koje sadre cink
nije dala rezultate. Zato je kao spas razvijeno zavarivanje pocinkovanih limova pulsnim
zavarivanjem bronzanim icama (najee tipa CuSi3 i za neke primene CuAl8).

Poto su isparenja cinka otrovna za oveka, zavarivanje je pre svega namenjeno robotima. To
samo pojaava potrebu za ostvarivanjem perfektinih parametara zavarivanja.

Malo kasnije su auto industriju uvedeni elici zvani borosteel tj boro-elici. Radi se o
nastojanju autoindustrije da uvede jae materijale za limove i profile i na taj nain dobije i
veu vrstou ali da budu tanjih preseka i time smanjenu masu. Pomenuti elici su legirani
borom. Bor tj jedinjenja koja stvara bor karbide, bor nitride tj boride i diboride koji se
izluuju u matrici i poto su veoma sitni ine je tvrom i jaom. Treba li rei da se radi o
elicima osetljivim na unos toplote, tj nekontrolisani unos toplote ini da se gube sva svojstva
vrstoe. Zato je preporuka zavarivanje ovih elika pulsnim postupkom bilo elinom bilo
bronzanom icom...

Iz ovih industrija pulsno zavarivanje se proirilo i na zavarivanje bronzi, aluminijuma,

nerajueg elika, elika poviene vrstoe...

Poto je cena pulsnih aparata pala, postalo je dostupno i iroj populaciji pa su danas pulsni
aparati prilino popularni i zastupljeni i recimo prilino dobra investicija.

Debljina sloja cinka je oko 20 mikrometara. Ipak i tako tanak ima jako katodno privlaenje
kiseonika i tako brani da kiseonik doe do elika i korodira ga. ak i ako je elik ogoljen
recimo na 2 mm od sloja cinka cink e braniti elik.

Pocinkovani delovi automobila.

 Vrste lukova

Podruja raznih vrsta lukova u MAG zavarivanju u zavisnosti od strujnih parametara. Uoiti
visoke parametre na kojima se deava rotirajui luk.

S obzirom da je za rotirajui luk potrebna velika brzina ice, konvencinalni dodavai, iako
nominalno deklarisani na maximalno dodavanje od 25 m/min u stvari ne mogu da izdre dug
rad na tim brzinama. Otprilike kao automobil deklarisan na maksimalnu brzinu od 200 km/h.
Moe se sa njim prei velika kilometraa vozei ga na 120 km/h, ali ako bi se non-stop vozio
200 km/h veoma brzo bi se motor raspao. Zato se za rotirajui luk ponekad, kada se trai
izdrljivost dodavaa, koriste pljosnate ice jer je dodavau lake da gura pljosnatu icu nego
okruglu.
 Grafikon Amperaze

Uoiti da je srednja amperaa vea kada je indukcija vea i da je broj kratkih spojeva manji
kada je indukcija vea. Zato su tada profili nadvienja gusenice ravniji i pogodniji za
zavarivanje debljih profila. I obrnuto zavarivanje tanjim icama ili sa manjom indukcijom je
pogodno za zavarivanje tankih limova.

Igranje sa indukcijom radi dobijanja to stabilnijeg transfera je takoe potrebnije u istom

CO2 gasu nego recimo u meavini Ar+CO2.

Zbog toga to vea indukcija smanjuje broj kratkih spojeva, zvuk je meki, pa se i opisuje sa
meki luk i kada je broj kratkih spojeva vei (manja indukcija) onda se kae da je luk
otar. Da ne bude zabune, luk mora biti stabilan, bio meki ili otriji.

Na novim aparatima, proizvoai koji vladaju svojim zanatom, imaju ugraene kontrole
pomenutih indukcija i nagiba. ak, poto recimo vea indukcija dovodi do loijeg paljenja
luka zbog sporog porasta ameprae posle kratkog spoja, recimo paljenje je odvojeno, tj luk se
uvek pali otrim kratkim spojem a onda indukcija omekava luk. Naravno ovo ima za
posledicu da neki proizvoai aparata insistiraju da paljenje luka (koje je uvek kratkim
spojem) optimiziju za svaki materijal posebno, pa moete sresti da se kod nekih aparata luk
lepo pali na svaki materijal (crni elik, nerajui, aluminijum...) na svakom preniku ice, a
kod nekih se moe osetiti da negde luk tuca, negde dolazi do eksplozije kapljice koja prsne i
po par metara.

Neki noviji, elektronski aparati imaju mogunost kontinualnog podeavanja indukcije a

prostiji nemaju pdeavanje ili imaju u ve programiranim postojeim sinergetskim krivama.
ZATITNI GASOVI U MIG/MAG
ZAVARIVANJU
Opte napomene

Ova oblast MIG/MAG zavarivanja je iz nekog razloga gotovo potpuno nepoznata, iako su
zatitni gasovi i njihov izbor izuzetno vani za samo zavarivanje. Evo jednog opirnog
pregleda primene zatitnih gasova, ne samo po principu uzmi taj i taj gas ve i zato i ta
se tu u stvari deava. Ovakva tematika gotovo da nikada nije javno bila razmatrana kod nas.

Smisao zatitnih gasova je:

- da tite od negativnog uticaja atmosfere (kiseonika i azota),
- da pravi plazmu (u smislu: gas postaje provodnik elektrine struje, zagreva se i odaje toplotu
ici i materijalu koji se vari, topi ih i omoguava zavarivanje, a zavarivanje jeste proces
spajanja metala topljenjem),
- omoguava dobijanje potrebne / eljene geometrije profila vara.
- kontrolie vrstu transfera metala sa ice u materijal,
- ...

Poenta je da vazduh izmeu ice i materijala nije provodnik struje. Zato mora da se odstrani,
da bi ga u tom prostoru zamenio elektroprovodni gas. Taj isti gas mora posluiti i kao zatita
rastopljenog i usijanog ovrsnutog metala pre svega od oxidacije i poroznosti. U samom gasu,
se deava proces jonizacije, i tako je nameteno da je ica vezana za + pol tako da elektroni
putuju ka ici jer je lake topiti malu icu nego veliku zapreminu materijala.

Sam gas moe biti inertan (Argon, helijum), ali i reaktivan, tj postoji neka vrsta reakcije gasa i
rastopljenog metala, bilo tokom putovanja kapljica sa ice do kupatila, bilo sa kupatilom bilo
sa ovrslim a usijanim metalom. Npr najlake je uoiti produkt oksidacije u obliku staklastog
oksida na povrini metala ava kao i grubo sivom bojom vara.
Treba dodati da je za odlino zavarivanje i ponaanje tokom zavarivanja i stabilnost luka bitna
istoa gasa, pa je i preporuka koristiti gasove ba namenjene za zavarivanje. Takoe, jako je
bitna homogenost same smee kod meavina gasa.

Gasovi koji se najee kod nas koriste u zavarivanju mogu biti ist Argon, ist CO2,
Ar+18%CO2, Ar+8%CO2, Ar+2.5%CO2, Ar+2%O2...

Kod gasova treba uoiti i neka njihova specifina svojstva tj termine:

- disocijacija gasa (cepanje molekula gasa na toploti na sastavne atome ili molekule),
- rekombinacija (ponovno spajanje gasa koji je prethodno bio razloen),
- jonizacija (pozitivno naelektrisavanje atoma ili molekula gasa tako to im se skida elektron
sa orbite najdalje od jezgra),
- oksidacija (vezivanje kiseonika iz gasa sa metalima),
- karburizacija (vezivanje ugljenika sa metalima),
- termika provodljivost (jedna od sutinskih odlika gasa... koliko i kako se elektrina energija
pretvara u toplotu i kako luk odaje toplote metalu i okolini, ime je odreena penetracija i
oblik profila gusenice).
Da bude jasno, ni dan danas se 100% ne zna ta se sve deava u plazmi luka. Postoje neka
ispitivanja, neki matematiki modeli, iskustvo... ali ta se deava u nekom gasu na
temperaturama oko 7000C, u kojoj zoni luka.. tek treba da bude otkriveno. I treba rei da
ljudsko oko vidi samo deo optikog spektra, pa ono to mi vidimo kao luk, u stvari nije
realno, priroda luka u celom optikom spektru je veoma sloena.

CO2 gas

CO2 gas je doprineo masovnoj primeni MIG/MAG zavarivanja elika, toliko da je postao i
sinonim za MIG/MAG zavarivanje. Drugim reima, neki sve nazivaju CO2 zavarivanjem,
pa ak se uje i CO2 zavarivanje aluminijuma iako se za zavarivanje aluminijuma koristi
ist argon i nikada CO2 gas. CO2 gas i meavine sa njim se masovno koriste za zavarivanje
obinih elika icama punog poprenog preseka i u industriji i hobi zavarivanjima, kao i za
zavarivanje punjenim icama raznih kvaliteta.

CO2 gas je relativno jeftin. Gas je bez boje i mirisa, tei je od vazduha oko 1.5 puta, ima
blago kiseli ukus. Dobija se preradom CO2 gasa iz buotina, sa nekih izduvnih kolektora u
hemijskim industrijama kao i iz procesa vrenja (fermentacije). Ovaj CO2 gas iz procesa
fermentacije je bio velike istoe i bio je omiljen u bivoj vojnoj industriji Jugoslavije zbog
odline disocijacije.

ini ga oko 72%O2 i 28%CO. Ve reeno, jeftin je i esto daje prihvatljiv var (u smislu
izgleda i mehanikih svojstava). U njemu se ne moe ostvariti sprej ve se zavarivanje izvodi
u stabilnom reimu kratkog spoja (iako su i tada kapljice krupne i sklone prihvatljivom
prtanju) ili u koliko-toliko kontrolisanom krupnokapljiastom reimu, a u poslednje vreme
ist CO2 gas je veoma popularan za zavarivanje rutilnim punjenim icama (transfer je kvazi
sprej, tj jeste sprej ali nije aksijalan, fine kapljice se slivaju du cele zapremine luka).

Daje najmanje iskorienje ice, zbog prtanja se smatra da je iskorienje svega oko 90%
ice, izgled ava je grub i siv, tj prilino oksidiran. Ovo prtanje se donekle moe ublaiti
aparatima novije generacije gde elektronika modulira luk za najbolji rezultat. Zbog
pomenutog prtanja, nagomilavanje pucni na dizni i u obi je veliko, pa se esto mora istiti
oba i prskati zatitnim sprejom. Ovo obara produktivnost ali ponekad i kvalitet zavarenog
spoja jer blokira protok gasa, pa onda metal biva kontaminiran atmosferom. Na samom
predmetu su takoe izraene pucne kao rezultat prtanja, i esto je veoma skupo brusiti ih.

Fizika luka u MIG/MAG zavarivanju, sa naglaskom na CO2 (bilo da je ist, bilo da je deo
meavine) je sledea:
Gasovi za MIG/MAG zavarivanje mogu biti monoatomni (argon, helijum...) i vieatomni
(CO2, O2...) i ovi drugi reaguju sa metalom tokom zavarivanja.
Prolaskom struje kroz gas, kao kroz bilo koji provodnik, stvara se otpornost i rezultat je
zagrevanje. Na povienim temperaturama, deava se pojava da se atomi i molekuli bre kreu
tj osciluju i u jednom momentu se odvajaju jedni od drugih. Ova pojava odvajanja, razlaganja,
se zove u struci disocijacija. Disocijacija CO2 gasa se odvija po formuli
CO2=2CO+O2. Energija potrebna za disocijaciju CO2 gasa je 4.3 eV, a poetak disocijacije
CO2 gasa je ve na oko 600C.
(1 eV = 1.6E-19 J, tj ovo je toplota koju treba dovesti jednom molekulu CO2 gasa da bi se
pocepao na CO gas i O2 gas)

Dobijeni CO molekuli imaju tzv redukujuci karakter a dobijeni O2 ima oksidiui karakter.
To znai da se O2 vezuje sa metalima stvarajui okside, a CO se reaguje sa metalnim
oksidima i oduzima im kiseonik i ostavlja ist metal. Dalje, proizvoai ica u ice ubacuju
povean sadraj silicijuma i mangana, pa onda silicijum se brzom brzinom vezuje sa
kiseonikom tokom transfera kapljice sa ice u kupatilo i tako titi da se kiseonik ne vee u
veoj meri sa drugim elementima. Proizvod je staklasti braon oksid na licu ava, koji se esto
mora skidati naroito ako sledi farbanje. Da ne bude zabune, silicijum ne uspeva da vee sav
kiseonik ve se kiseonik vezuje u maloj meri sa drugim elementima pa se zato u ice stavljaju
povieni sadraji Mn i Cr unapred raunajui da e deo biti izgubljen tokom zavarivanja.
Sam O2 (bio iz CO2, bio samostalno dodat u meavinu) i sam disocira na 2 atoma kiseonika.
Potencijal disocijacije kiseonika je 5.1 eV.
Sa druge strane CO molekul uglavnom ne disocira (na C + O) u velikoj meri jer mu je za
disocijaciju potrebno preko nekih 6000C (temperatura luka je do oko 7000C), pa je i to jedan
od razloga zato se ne deava veliki unos ugljenika u metal ava. Pre se deava da ovaj CO
pokupi neto kiseonika i smanji stopu oksidacije kao i da taj CO pravi problem kao gasni
ukljuak, ako ostane zarobljen u metalu ava.
Sve ovo je razlog zato je nivo poroznosti i oksidacije manji kod meavina Ar/CO2 od onih sa
Ar/O2.

Posle disocijacije, sledi drugi korak a to je jonizacija tj naelektrisavanje dobijenih molekula.

Sa spoljnih orbita se skida elektron koji dalje struji i pravi elektrinu struju u gasu. Potencijal
jonizacije (energija potrebna za skidanje elektrona) za CO2 gas je 13.77 eV a za kiseonik je
13.62 eV.

Temperatura luka nije ista u svim regionima, ve reeno da CO teko disocira a CO2 lako, pa
onda imamo u raznim zonama luka razliite koncentracije i CO2 i CO i O2 (i plus argon ako
je meavina Argon/CO2). to je vea temperatura luka, sledi da je stepen disocijacije vei,
time i stepen jonizacije a time i toplota.
Zato je re disocijacija (razlaganje) CO2 na molekule CO + O2 gasa toliko puta pomenuta?
Zbog fenomena rekombinacije tj ponovnog spajanja CO i O2 u CO2 gas. E u tome je
kvaka, tj velianstvenost CO2 gasa. Temperatura luka u gornjim slojevima (kod vrha ice) je
velika i tu se deava pomenuto cepanje molekula gasa. Kako molekuli idu ka materijalu, u
zonama blizu materijala, recimo na nekih 1600C deava se fenomen ponovnog vezivanja CO
sa O2 u CO2 (rekombinacija). Vezivanje je egzotermno tj deava se uz oslobaanje toplote, a
ta dodatna toplota se i predaje materijalu i time se omoguava (bolje) topljenje materijala.
Sam CO2 gas ima visoku termoprovodnost, tj odaje toplotu celim lukom, tako da je gde god
dodiruje metal, tu je hladno, pa se rekombinije i tu mu on mu predaje toplotu, a to je
najbitnije kao rezultat, ostvaruje iroku i duboku penetraciju tj i u okovima tj ivicama
gusenice.

(To je poenta zato je CO2 gas doveo do zavarivanja elika ovim procesom. ist argon ovo ne
moe, ne moe da preda toplotu eliku tako da se ostvari prihvatljivo uvarivanje i profil
gusenice).

Profil luka, u dodiru sa materijalom je najee eliptian, i uvarivanje u ivice je zbog ovog
svojstva odlino. Ovaj fenomen je doprineo masovnoj primeni CO2 gasa u zavarivanju elika,
kako istog CO2 tako i kao deo meavine sa Argonom. Do otkria osobina CO2 gasa za
zavarivanje elika, ovaj postupak (danas poznat kao MIG/MAG) je bio samo MIG i koristio
se za zavarivanje pre svega aluminijuma.

Treba i dodati da velika toplota koju odaje CO2 gas, i efekat redukcije CO gasa ini da je
ponekad mogue prihvatljivo zavarivati donekle rave delove kao i toplo valjanje delove a
bez temeljnog prethodnog ienja.

Mane primene istog CO2 gasa su: velika stopa prtanja, ponekad neprihvatljiva oksidacija i
time gubitak legirajuih elemenata i pad ilavosti i vrstoe, preveliki unos toplote, kod
zavarivanja pojedinih elika neprihvatljiv unos C u metal ava... Sve se ovo reava
meavinom sa argonom gde se maksimalno iskoriavaju prednosti CO2 gasa tj njegove
disocijacije i velike energije tj toplote.

Fenomen koji izaziva nezgodno prtanje kada se radi sa istim CO2 gasom je sledei:
Plazma CO2 gasa ispod kapljice je u obliku polulopte. Pomenute reakcije disocijacije i
rekombinacije proizvode takve sile da su usmerene vertikalno uvis ka kapljici. Sile su
neravnomerne, as vee, as manje... U svakom sluaju vrh ice se topi, te sile ne
dozvoljavaju da se ta kapljica sa vrha ice slije u materijal ve kapljica postaje sve vea.
Dolazi do borbe. Plazma luka je gura gore a teina tj gravitacija i elektromagnetne sile je
guraju dole. U jednom momentu kada kapljica postane dovoljno velika ove druge sile
pobeuju i kapljica, velika pada u kupatilo.

Kapljica na vrhu ice u CO2 luku.

ZA KRAJ
Ova pisanija je uvod u MIG/MAG zavarivanje (isto kao kada kupite neku super-usko-strunu
knjigu od 1200 stranica sa naslovom Uvod u ... :)

Ako imate MIG/MAG aparat, pokuajte da sledite pomenute parametre a onda ih fino
prilagodite svom aparatu i razradite temu u praktinom smislu.

Ako nemate aparat moete kupiti odline MIG/MAG aparate kod nas. Ako Vam treba dobra
ica po korektnoj ceni, moete je takoe kupiti kod nas. Podrazumeva se da ako Vam trebaju
ice najvieg kvaliteta da ih moete kupiti kod nas. Zatitnu opremu, rukavice, odela, maske
takoe.

Jasno je da ete kupovinom aparata kod nas dobiti obuku i uputstvo za zavarivanje u slatkim
takama, sprejovima, pulsovima...

MIG/MAG zavarivanje je najlepi proces zavarivanja po mom miljenju (jer trai znanje a ne
samo vetinu). Nauite principe, praktino ih primenite, jer zavarivanje nije knjika stvar,
pazite na bezbednost, i uivajte!

Vi ste ovde:
Home
Znanje o zavarivanju
CO2 zavarivanje - MIG/MAG zavarivanje

Adresa: Mavanska 8, Zemun, Beograd

telefon: +381 11 2611 258
mobilni: +381 64 8617 803
elektronska pota: zavarivanje@ici.co.rs

Povratak na vrh

2016 ICI d.o.o.